Standardizacija

          Standardizacija je proces utvrđivanja odredbi za opštu i višestruku upotrebu u vezi sa postojećim ili budućim potrebama, a radi postiznja optimalnog nivoa uređenosti u datoj/određenoj oblasti. Rezultati ovog procesa su standardi kao zvanična dokumenta sa zahtevima koji se odnose na proizvod, proces u kome proizvod nastaje ili preduzeće kao poslovni sistem  osnovan radi obavljanja određene delatnosti koja stvara vrednost (proizvod ili uslugu) za tržište (korisnike i krajnje kupce) i za vlasnike.

           Standard je dokument u kome se definišu  pravila, smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate (proizvod ili usluga može biti taj rezutat) radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti. Donšenje standarda počinje usvajanjem predloga za donošenje standarda a završava se donošenjem akta o njegovom proglašenju.  Predlog za donošenje standarda daju sve zainteresovane strane (privatni sektor - proizvođači, potrošači i javni sektor - nadležni državni organi), prilikom planiranja godišnjeg programa rada Insituta za standardizaciju Srbije na donošenju standarda.  Standard se utvrđuje konsenzusom i donosi ga direktora Instituta za standardizaciju Srbije.

 

         Međunarodni standard je standard koji je donela međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO, IEC, ITU, SPS) i koji je dostupan javnosti. Evropski standard je standard koji je donela evropska organizacija za standardizaciju (CEN, CENELEC, ETSI) i koji je dostupan javnosti. Srpski standard je standard koji je doneo Institut za standardizaciju Srbije i koji je dostupan javnosti.

          Primena standarda je dobrovoljna. Usaglašenost sa standardima postaje obavezna za proizvođača samo ako se na standard poziva ugovor između prizvođača-isporučioca i kupca ili tehnički propis.

 

         Tehničkim propisima država obezbeđuje očuvanje javnog interesa, za koji je nadležna po osnovu Ustava, kao najvišeg pravnog akta. Javni interes je  očuvanje bezbednosti i zdravlja potrošača, očuvanje biljnog i životinjskog sveta i životne sredine. Savremeni pristupi u vezi sa tehničkim propisima - regulativom kako se to još kaže, kao što su pravila Svetske trgovinske organizacije ili Novi i Opšti pristup u Evropskoj tehničkoj regulativi, polaze od naglašene preporuke da se za dokazivanje usaglašenosti sa obaveznim zahtevima u tehničkim propisima standardi koriste kao ''pretpostavka usaglašenosti''. Zbog toga se, neposredno ili posredno, savremeni tehnički propisi pozivaju na relevantan skup standarda, koji su ''pretpostavka usaglašenosti'' sa njihovim zahtevima. Iako je proizvođaču dopušteno u samom tehničkom propisu da bira između nekoliko načina za dokazivanje usaglašenosti svog proizvoda sa propisanim zahtenvima, standardi su najekonomičniji i najbrži način za to.  

 

Standardi iz oblasti menadžmenta

 

Objava o donetim novim standardima iz oblasti sistema menadžmenta i ocenjivanja usaglašenosti u ''Službenom listu Srbije i Crne Gore'' broj 16 od 14. aprila i broj 19 od 5. maja 2006.:

  • Upravljanje zaštitom životne sredine. Ocenjivanje životnog ciklusa. Dokumentacioni format podataka  - SRPS ISO/TS 14048;
  • Sistemi upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Zahtevi - OHSAS 18001;
  • Sistemi upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu. Uputstva za primenu OHSAS 18001 - OHSAS 18002;
  • Dogovori o priznavanju i prihvatanju rezultata ocenjivanja usaglašenosti - SRPS ISO/IEC Guide 68;
  • Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje - SRPS ISO/IEC 17025;
  • Sistemi menadžmenta kvalitetom. Posebni zahtevi za primenu ISO 9001:2000 za proizvođače automobila i rezervnih delova - SRPS ISO/IEC 16949.
Standardizacija u Srbiji

Srpska standardizacija se zasniva na sledećim načelima:

  • dobrovoljno učešće i doprinos svih zainteresovanih strana pri donošenju srpskih standarda i srodnih dokumenata;
    konsenzus u odlučivanju zainteresovanih strana;
    sprečavanje prevladavanja pojedinačnih interesa nad zajedničkim interesom zainteresovanih strana;
  • preglednost postupka standardizacije i dostupnosti javnosti srpskih standarda i srodnih dokumenata;
  • međusobna usklađenost srpskih standarda i srodnih dokumenata;
  • poštovanje stanja razvijenosti tehnike i pravila međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju i relevantnih međunarodnih ugovora;
  • nediskriminatroski odnos prema proizvodima koji se stavljaju na srpsko tržište, bez obzira da li su domaćeg porekla, iz zemalja sa kojima je država potpisala bilateralne ili multilateralne trgovinske sporazume ili iz bilo koje druge države.
  • Ciljevi srpske standardizacije su:
    poboljšavanje zaštite života, zdravlja i bezbednosti ljudi, životinja i biljaka i zaštite životne sredine;
  • unapređivanje kvaliteta proizvoda, procesa i usluga, utvrđivanje njihove namene, unificiranje, kompatibilnost i zamenljivost;
  • obezbeđenje jedinstvene tehničke osnove;
    razvoj i unapređenje proizvodnje i prometa robe, izvođenja radova, odnosno vršenja usluga kroz razvoj međunarodno usklađenih standarda i srodnih dokumenata radi racionalnog korišćenja rada, materijala i energije;
  • unapređenje međunarodne trgovine, sprečavanjem ili otklanjanjem nepotrebnih tehničkih prepreka.

Ciljevi srpske standardizacije su:

  • poboljšavanje zaštite života, zdravlja i bezbednosti ljudi, životinja i biljaka i zaštite životne sredine;

  • napređivanje kvaliteta proizvoda, procesa i usluga, utvrđivanje njihove namene, unificiranje, kompatibilnost i zamenljivost;

  • obezbeđenje jedinstvene tehničke osnove;
    razvoj i unapređenje proizvodnje i prometa robe, izvođenja radova, odnosno vršenja usluga kroz razvoj međunarodno usklađenih standarda i srodnih dokumenata radi racionalnog korišćenja rada, materijala i energije;

  • unapređenje međunarodne trgovine, sprečavanjem ili otklanjanjem nepotrebnih tehničkih prepreka.

copyright: Odeljenje za privredu i razvoj opštine Bečej