Da li se preduzetnici i od kada vode kod Agencije, i do kad se može izvršiti prevođenje preduzetnika?

Od 01.01.2006. godine Agencija za privredne registre registruje preduzetnike. Do 15.06.2006. godine, prevođenje preduzetnika se vršilo besplatno, a posle 15.06.2006. godine prevođenje se naplaćuje i preduzetnik snosi rizik gubljenja prava na naziv pod kojim posluje.

Da li se prijave podnose isključivo preko opština i organizacionih jedinica, ili može i putem pošte ili lično direktno preko Agencije?

Sve prijave se mogu podneti i putem pošte odnosno direktno Agenciji, svim organizacionim jedinicama Agencije, i Opštinama sa kojima Agencija ima zaključen ugovor. Ako se registraciona prijava podnosi poštom, kao datum i vreme njenog dostavljavljanja uzima se datum i vreme njenog prijema u Agenciji.

Da li prijavu mora da preda lično osnivač ili može punomoćnik?

Prijavu uvek predaje osnivač koji može ovlastiti punomoćnika za predaju prijave. Punomoćje može biti dato advokatu i u tom slučaju ne mora biti overeno, ali ukoliko je punomoćje dato fizičkom licu ili agenciji, mora biti snabdeveno potpisom osnivača i overeno pred nadležnim organom (opština ili sud).

Da li rešenje odnosno zaključak mora preuzeti osnivač?

Ukoliko je osnivač sprečen da preuzme rešenje može punomoćjem ovlastiti fizičko lice agenciju ili advokata za preuzimanje rešenja ili zaključka. Punomoćje može biti dato advokatu i u tom slučaju ne mora biti overeno, ali ukoliko je punomoćje dato fizičkom licu ili agenciji, mora biti snabdeveno potpisom osnivača i overeno pred nadležnim organom (opština ili sud).

Gde se mogu uzeti registracione prijave?

Registracione prijave se mogu kupiti u Agenciji, preuzeti u organizacionim jedinicama i opštinama, ili besplatno skinuti (download-ovati) sa sajta Agencije. Svaka registraciona prijava mora biti uredno i tačno popunjena.

Koliko traje postupak po podnetoj registracionoj prijavi?

U skladu sa Zakonom o registraciji privrednih subjekata, rok za postupanje po podnetoj registracionoj prijavi je 5 dana.

Šta znači zaključak?
Po prijemu prijave registrator proverava da li se po prijavi može postupati, odnosno da li je prijava uredno popunjena, da li je podneta potrebna dokumentacija i uplaćena odgovarajuća naknada. Ukoliko dokumentacija nije kompletna, Registrator zaključkom obaveštava osnivača šta treba da se ispravi ili podnese. Ukoliko osnivač u roku od 5 dana od dana prijema zaključka otkloni utvrđene nedostatke, zadržava pravo prioriteta ranije podnete prijave, uz obavezu plaćanja 50% od iznosa naknade koja se plaća za odgovarajuću registraciju, osim ukoliko postupka po zaključku koji je donet po prijavi prevođenja, jer kako se prevođenje ne naplaćuje, tako se i postupanje po zaključku ne naplaćuje.

Šta je potrebno da se podnese za osnivanje preduzetnika?

Za osnivanje preduzetnika sa jednim osnivačem:

Za osnivanje ortačke radnje: Ortačka radnja u skladu sa zakonom može imati najviše 10 ortaka.

Koje su to delatnosti za koje je potrebna prethodna saglasnost?

Da li je naziv obavezan deo poslovnog imena?

Naziv nije obavezan deo poslovnog imena. Ukoliko se osnivač odluči da odredi naziv preduzetničkoj radnji potrebno je prethodno da proveri da li je na istoj opštini već registrovan preduzetnik sa istim ili sličnim nazivom. Provera naziva se vrši preko sajta Agencije njnjnj.apr.sr.gov.yu. Kada se naziv ne proveri, a već postoji registrovani preduzetnik na istoj opštini sa istim ili sličnim imenom, osnivač će zaključkom biti obavešten da je dužan da promeni naziv preduzetničke radnje.
Obavezni delovi su lično ime osnivača radnje, predmet poslovanja i poslovno sedište. Firma ortačke radnje sadrži i označenje da je zajednička, imena svih osnivača ili jednog ili više njih i oznaku i ostali.

Da li je upis pretežne delatnosti obavezan?

Upis pretežne delatnosti je obaveza osnivača. Osnivač bira jednu pretežnu delatnost u skladu sa Zakonom o klasifikaciji delatnosti i registru jedinica razvrstavanja, što znači da ukoliko nije siguran koja je šifra delatnosti, mora upisati bar opis delatnosti koja će mu biti pretežna delatnost.

Da li se preduzetnik može baviti i drugom delatnošću osim pretežne delatnosti?

Preduzetnik se može baviti i drugim delatnostima osim pretežne.
Važno objašnjenje: Uzimajući u obzir odredbu Zakona o privrednim društvima, privredni subjekti prijavljuju za upis u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre samo jednu, pretežnu delatnost, dok se za sve ostale delatnosti podrazumeva po samom Zakonu da ih privredni subjekt može obavljati, osim onih za koje je potrebna saglasnost, dozvola ili drugi akt državnog organa – naknadna saglasnost državnog organa.
S druge strane, ukoliko privredni subjekt želi da se u Registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre upiše kao pretežna delatnost ona delatnost koja se može obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, dužno je da istu saglasnost, dozvolu ili drugi akt državnog organa i dostavi prilikom podnošenja zahteva za upis te delatnosti u Registar – prethodna saglasnost državnog organa (npr. proizvodnja, promet, distribucija, prerada i uskladištenje materija opasnih i štetnih po zdravlje ljudi i životne sredine, poslovi banaka, poslovi osiguravajućih društava). Dalje, Zakon o privrednim društvima, čl. 6. propisuje da privredno društvo može da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i druge propisane uslove, te da ispunjenost navedenih uslova proverava nadležni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.
U skladu sa iznetim Zakonom o privrednim društvima, kao osnovni korporativni zakon, čl. 51. određuje da se odredbe ovog zakona o poslovnom imenu, sedištu, delatnosti, uslovima za obavljanje delatnosti, zastupanju, likvidaciji i zastarelosti privrednih društava, shodno se primenjuju i na preduzetnike, koji spadaju u krug privrednih subjekata.
Dakle, privredni subjekt za upis u Registar koji se vodi kod Agencija za privredne registre ne dostavlja potvrdu nadležnih inspekcijskih službi o ispunjenosti uslova u pogledu prostora u kome se delatnost obavlja osim kod proizvodnje, prometa, distribucije, prerade i uskladištenja materija opasnih i štetnih po zdravlje ljudi i životne sredine ili drugih materijalnih zakona kada je to izričito propisano, a date saglasnosti imaju prethodni karakter u odnosu na registraciju, što predstavlja izuzetak.
Iz napred iznetog jasno se proizvodi zaključak da su privredni subjekti obavezni upisati u registar samo jednu pretežnu delatnost, jer im je po osnovu Zakona o privrednim društvima dozvoljeno da obavljaju i druge delatnosti, stim što sam privredni subjekt mora voditi računa o ispunjenosti uslova za obavljanje tih delatnosti.

Pri upisu prostorija koje se koriste van sedišta, da li je obavezno da se upiše šifra i opis delatnosti kojom će se osnivač baviti u tim prostorijama?

Ukoliko će se osnivač u prostorijama van sedišta baviti istom delatnošću koja mu je upisana kao pretežna, onda nije potrebno da se upiše šifra i opis delatnosti, ali ukoliko će se osnivač u izdvojenim prostorijama baviti drugom delatnošću onda je neophodno da se za svaku izdvojenu prostoriju, pored adrese upiše i šifra i opis delatnosti. Preduzetnik koji ima tezgu kao sedište ne može registrovati izdvojenu prostoriju.

Da li se može osnovati preduzetnička radnja ako sam zaposlen/penzioner?
Preduzetnika može osnovati svako domaće ili strano fizičko lice bez obzira da li je zaposlen, penzioner (izuzev porodičnih penzionera), ili nezaposleno lice.
Po osnivanju radnje, i dobijanju rešenja u kome je upisan i matični broj radnje, sam osnivač ima obavezu da se prijavi poreskoj upravi. Za sada osnivač treba da se javi i u Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i da ih obavesti o svom statusu.
Planirano je da od marta meseca 2006. godine Agencija prijavljuje osnivača Fondu. Osnivač će i dalje imati obavezu da Fondu prijavi sve svoje zaposlene.

Kolika je naknada koju moram da uplatim za promenu?

Iznosi svih naknada koje se odnose na preduzetnike propisani su članovima 7. 8. 9. 10. i 11. Uredbe o visini naknade za registraciju podataka u registar privrednih subjekata i za druge usluge koje pruža agencija za privredne registre (Sl. glasnik RS 109/05), u skladu sa kojom:

Prevođenje preduzetnika u Registar Agencije je besplatno.
Svi navedeni iznosi se uplaćuju na žiro račun br. 840-969627-83, primalac je Agencija za privredne registre

Da li mogu da se bavim i drugim delatnostima osim registrovane pretežne delatnosti i da li moram da prijavim promenu pretežne delatnosti?

Pored delatnosti koja je registrovana može se obavljati i svaka druga zakonom dozvoljena delatnost a uslov za obavljanje delatnosti proveravaju za to nadležni organi. Ne morate prijaviti promenu delatnosti, ali ukoliko registrujete izdvojenu prostoriju u kojoj želite obavljati neku drugu delatnost možete za tu prostoriju prijaviti drugu delatnost ne menjajući već registrovanu pretežnu delatnost. Bitno je naglasiti da promena proširenja delatnosti nije predmet registracije

Da li može da se menja osnivač radnje?

Zakon o preduzetnicima ne poznaje mogućnost promene osnivača radnje. Ukoliko se želi promena osnivača, prvo se podnosi zahtev za brisanje radnje, a zatim zahtev za osnivanje radnje.
Jedina mogućnost koju zakon poznaje jeste da u slučaju smrti, gubitka poslovne sposobnosti osnivača ili ukoliko je pravosnažnom presudom osnivač osuđen na kaznu zatvora dužu od 6 meseci, članovi domaćinstva (bračni drug, deca i roditelji), mogu preuzeti radnju sami ili preko poslovođe o čemu su dužni da obaveste registracioni organ u roku od 30 dana od dana nastupanja te okolnosti.

Da li može samostalna radnja da se promeni u ortačku i kako?

Ne postoje zakonski uslovi da se samostalna radnja pretvori u ortačku. Potrebno je prvo da se samostalna radnja briše iz registra, a potom da se podnese zahtev za osnivanje ortačke radnje.

Za bilo koju promenu šta treba da se podnese?

Za promenu se podnosi registraciona prijava promene koja mora da bude uredno popunjena i dokaz o uplati naknade. U određenim slučajevima potrebno je podneti i dokaze, kao recimo pri preuzimanju radnje jer je osnivač umro mora se podneti izvod iz matične knjige umrlih i izjava o preuzimanju, pri imenovanju poslovođe potrebno je podneti ovlašćenje dato poslovođi od strane osnivača koji potvrđuju osnov za promenu.

Registracija izdvojene prostorije?

Registracija izdvojene prostorije je slobodna. Jedino ukoliko je sedište radnje prijavljeno na tezgi izdvojena prostorija ne može se prijaviti na drugoj tezgi.
Treba naglasiti da promene poput privremenog prestanka rada izdvojene prostorije ili ponovnog početka rada izdvojene prostorije nisu predmet upisa, odnosno da osnivač samo može izvršiti brisanje privremene prostorije i kad se steknu uslovi za obavljanje delatnosti, ponovni upis iste.

Datum važenja promene?

Registraciona prijava ne može imati retroaktivno dejstvo te ukoliko nije dobro opredeljen datum od kad promena proizvodi dejstvo, uzeće se datum podnošenja registracione prijave.

Privremeni prestanak radnje

S kojim datumom se prijavljuje privremeni prestanak radnje?
U registracionoj prijavi treba navesti budući datum od kad će radnja biti privremeno zatvorena, a razlog zatvaranja je za Agenciju nebitan.
Prijava nema retroaktivno dejstvo, tako da datum privremenog prestanka može biti najranije datum podnošenja registracione prijave.
Zakonom je predviđena mogućnost privremenog zatvaranja radnje, a ne i izdvojene prostorije. Ukoliko postoji potreba privremenog zatvaranja izdvojene prostorije potrebno je podneti zahtev za stalni prestanak rada izdvojene prostorije (brisanje), a kad se steknu uslovi za ponovni rad, onda podneti zahtev za registraciju izdvojene prostorije.

Kada se imenuje poslovođa radnje i na koji način se prijavljuje Agenciji?

Ukoliko osnivač radnje iz nekih razloga, (za Agenciju nije bitno koji su to razlozi), ne može sam obavljati delatnost može imenovati poslovođu. Zakonom je propisano da samo određen krug lica može biti imenovan za poslovođu i to zaposleni u radnji ili članovi porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca ili roditelji). Za imenovanje poslovođe potrebno je pismeno ovlašćenje koje se uz registracionu prijavu i uplatu naknade za promenu, podnosi Agenciji. U slučaju da delatnost umesto osnivača obavlja poslovođa za poslovanje radnje odgovoran je poslovođa. Prijava nema retroaktivno dejstvo, tj. promena može da proizvodi pravno dejstvo najranije danom podnošenja registracione prijave Agenciji. Takođe jednom upisan poslovođa ostaje registrovan do trenutka opoziva imenovanja.

Da li se Agenciji prijavljuje zaposlenje radnika kod preduzetnika?

Upis zaposlenja nije predmet registracije. Bitno je znati da je zakonom propisano da članovi porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca i roditelji), mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa. Prijava zaposlenja se vrši drugim organima (fondu penzijskog i invalidskog osiguranja…)

Kako odjaviti radnju?

Za stalni prestanak radnje potrebno je podneti registracionu prijavu brisanja preduzetnika, dokaz o uplati naknade u iznosu od 360,00 dinara. Radnja prestaje sa radom danom donošenja rešenja.


Kada radnja prestaje sa radom ako osnivač umre?

Ukoliko osnivač umre, a članovi porodičnog domaćinstva (bračni drug, deca i roditelji), se u roku od 30 dana od datuma smrti ne izjasne da preuzimaju radnju, radnja se po sili zakona briše danom smrti osnivača.

Šta da radi osnivač sa radnjom ukoliko želi da ostvari pravo na starosnu penziju ali i dalje želi da nastavi sa radom?

Ukoliko osnivač ispunjava zakonom propisane uslove za starosnu penziju potrebno je da podnese zahtev za brisanje preduzetnika iz Registra, jer je uslov za podnošenje zahteva za penziju da se lice u trenutku podnošenja zahteva nalazi van osiguranja. Zatim je potrebno, po proteku bar 5 dana od dana brisanja preduzetnika, ponovo podneti zahtev za registraciju preduzetnika.