31.05.2010.
Vlada Srbije i Grad Beograd potpisali su danas ugovor o prenosu vlasništva nad Poljoprivrednom korporacijom Beograd (PKB) sa države na grad Beograd.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je prilikom potpisivanja ugovora da je najvažnije što će više od 2.000 zaposlenih u PKB-u nastaviti da rade i primaju plate te da tek predstoje planovi kako od ovog preduzeća napraviti kompaniju koja posluje pozitivno za šta će grad, kako je rekao, angažovati savetnike. Đilas je rekao da Beograd ima nameru da na sličan način preuzme Poljoprivredno-industrijski kombinat Zemun i preduzeće Voćarske plantaže u Grockoj. Kako je najavio Miroslav Čučković iz Gradskog veća grada Beograda, novo poslovodstvo PKB-a biće imenovano 7. juna na sednici Skupštine grada Beograda, a posle toga će uslediti restrukturiranje radnih mesta. “Jasna je ekonomska logika zašto je grad ušao u realizaciju ovog projekta. Izgradićemo pristupnu infrastruktururu, a prodajom samo 1,5 hektara zemljišta u vlasništvu PIK Zemuna za 24 miliona dinara govori da se za 80 hektara može dobiti više od milijarde dinara”, istakao je Ćučković. On je dodao i da će se pregovarati sa onima koji otkupljuju mleko i smrznuto voće od PKB-a kako cene više ne bi bile ucenjivačke. “Krajni cilj je jeftinija, konkurentnija i hrana boljeg kvaliteta”, istakao je. Čučković je kazao i da će grad najverovatnije prodati isturene parcele za stambenu izgradnju ili industrijske zone.

Ministar poljoprivrede Saša Dragin izjavio je da je stav Ministarstva poljoprivrede bio da se gigant ne sme rasparčavati već da ova kompanija mora biti stub oko koje će se okupiti i drugi kombinati piput PIK Zemun. “Za nas je važno da osnovna delatnost ostane proizvodnja kvalitetne hrane, da se zadrže radna mesta I napravi uspešno preduzeće”, istakao je Dragin. PKB je najveći poljoprivredni kombinat u Beogradu sa 22.000 hektara zemljišta u vlasništvu i poslovima u ratarstvu, povrtarstvu i stočarstvu. Odbronici Skupštine grada Beograda, 17. maja su usvojili odluku o prenosu osnivačkih prava na grad zbog zemljišta koje je gradu neophodno za infrastrukturne projekte.

Izvor: EMG

---

28.05.2010.
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila sinoć da je Međunarodni monetarni fond odbio zahtev Srbije da penzije ne budu manje od 60 odsto prosečne zarade i da to neće biti navedeno u novom zakonu o penzijskom osiguranju.

"Najvažnije je da visina penzije zavisi od doprinosa penzionera i godina radnog staža", rekla je ministarka za RTS. Ona je najavila da će u narednih desetak dana biti poznato kako će biti podeljeno 6,5 milijardi dinara dobiti javnih preduzeća namenjenih za pomoć zaposlenima, penzionerima i siromašnim opštinama. "Dve milijarde dinara namenjeno je državnim službama ispod nekog nivoa primanja, dve milijarde dinara penzionerima, jedna i po milijarda korisnicima socijalne pomoći i jedna milijarda najsiromašnijim opštinama", rekla je ona.

Izvor: EMG

---

27.05.2010.
Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao Vladu da izmeni zakone i da ih primeni efikasnije, kako bi preduzeća koja su registrovana u inostranstvu plaćala poreze u Srbiji.

Tadić je novinarima posle kongresa Saveza samostalnih sindikata Srbije kazao da je nelegitimno da sredstva koje se ostvaruju u Srbiji ulaze u poreski sistem neke druge države. "Jedno pažljivo čitanje i našeg zakona jasno predviđa da se of šor kompanije tretiraju prema mestu gde se prihoduje, a ne prema formalnoj registraciji", kazao je Tadić i pozvao predstavnike Vlade da sagledaju tu mogućnost.

On je dodao da donošenje zakona koji omogućava ozbiljniju kontrolu of šor kompanija planiraju i neke evropske zemlje i dodao da je u tom smislu moguće doraditi i srpsko zakonodavstvo. On je kazao da je ubeđen da kompanije u tom slučaju ne bi napustile srpsko tržiste. "Ako ga napuste, onda će država imati drugačiji tretman tih privrednika. Ubeđen sam da će svi oni koji su ovde ostvarivali prihode naći šansu da nastave da posluju u Srbiji jer ovde stvaruju mnogo veće profite nego na nekog drugom tržištu", kazao je Tadić. Neke od najvećih kompanija koje posluju na srpskom tržištu su registrovane na Kipru. Prilikom prodaje kompanija u Srbiji matične firme ne plaćaju porez na kapitalnu dobit srpskim poreskim vlastima.

Izvor: EMG

---

26.05.2010.
Privredna komora Beograda predstavila Berzu otpada, namenjena privrednicima iz regiona, koji će moći besplatno da je koriste.

Vera Tošić iz Centra za ekologiju rekla je da je Berza otpada postavljena na sajtu PKB-a i omogućava pretraživanje i prijavljivanje oglasa, a sledeći korak je povezivanje sa inostranim berzama otpada i prevod na engleski jezik. Ona je ukazala da 78 odsto otpada može da se vrati u prerađivački proces, a da se u Srbiji sada koristi dva odsto otpada koji je moguće reciklirati.

Izvor: EMG

---

25.05.2010.
Novi carinski zakon, koji je stupio na snagu početkom maja, omogućiće efikasnije poslovanja kompanija, brži obrt kapitala, smanjenje troškova i povećaće konkurentnost firmi, zaključeno je na predavanju Olakšice u poslovanju predviđene novim carinskim zakonom, u Privrednoj komori Srbije.

Taj propis uvodi institut ovlašćenog izvoznika, koji će moći da izvozi po pojednostavljenim procedurama, rekao je Zoran Stajić, šef odseka za carinski upravni postupak u Carinarnici Beograd. To ovlašćenje se, prema njegovim rečima, izdaje na godinu dana. „Da bi neko postao ovlašćeni izvoznik, mora da se pridržava carinskih propisa, bude likvidan i ispunjava standarde o bezbednosti“, objasnio je Stajić. Taj status su do sada dobili Hemofarm, U.S. Steel Srbija, Farmakom MB, Toza Marković, Ball Packaging, Gorenje, Henkel, Jug boje. Najteži prekršaji, poput neprijavljivanja robe ili prenosa robe van obeleženog graničnog prelaza, biće, prema novom propisu, sankcionisani oduzimanjem robe i novčanom kaznom koja može biti i četiri puta veća od vrednosti robe. Netačno obeležavanje podataka na osnovu kojih bi se mogao ostvariti povlašćen status kažnjava se takođe oduzimanjem robe, dok se nenamerno pogrešno deklarisanje sankcioniše kaznom od 10.000 do 1,5 miliona dinara. Za lakše prestupe, poput neurednosti, predviđena je sankcija od 5.000 do 500.000 dinara.

Izvor: EMG

---

24.05.2010.
Zakon o zanatstvu treba da unapredi položaj zanatlija, zastupanje njihovih interesa i obrazovanje i da obezbedi posebnu zaštitu starih i umetničkih zanata i domaće radinosti, saopšteno na javnoj raspravi o tom zakonu.

Načelnica odeljenja za razvoj i unapređenje preduzetništva u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Katarina Obradović-Jovanović je rekla novinarima da će novi zakon o zanatstvu prvi put posle pola veka urediti tu oblast. "Najvažnije novine se odnose na profesionalizaciju zanatske delatnosti u Srbiji, tako da će biti napravljena jasna razlika između onih koji poseduju obrazovanje i kvalifikaciju da obavljaju zanatsku delatnost čime mogu da garantuju kvalitet svoga rada, od onih koji se samo predstavljaju kao majstori", rekla je Obradović. Ona je dodala da se aktom reguliše i važno pitanje obrazovanja budućih zanatlija i unapređenje praktičnog obrazovanja zanatlija. Udruživanje zanatlija je regulisano na novim osnovama i predviđeno je osnivanje zanatskih komora koje bi zastupale interese zanatlija. Predlaže se i osnivanje sudova časti pri zanatskim komorama čime će s obezbediti viši kvalitet i zaštita potrošača, odnosno korisnika zanatskih proizvoda i uluga. Uvodi se i posebna zaštita starih i umetničkih zanata i domaće radinosti. U Srbiji ima 224.939 registrovanih preduzetničkih radnji, a od prihoda od zanatskih delatnosti živi oko milion ljudi.

Izvor: EMG

---

21.05.2010.
U vremenima krize se pokazalo da je turizam privredna grana koje se najbrže oporavlja i da može da izvuče privredu. Zadatak države je da jača turizam i da se poveća uloga lokalnih vlasti, izjavila Ljubica Milojević iz Svetske turističke organizacije.

Ona je trećeg dana Kongresa banja u Vrnjačkoj Banji kazala da je međunarodni turizam od početka godine zabeležio rast od sedam odsto, napominjući da je turizam uključen i u Lisabonski sporazum i u Akcioni plan G20, pa se mogu očekivati evropski fondovi za turizam. Ljubica Milojević je rekla da su u okviru mera Svetske turističke organizacije preporučeni povećanje elastičnosti turizma, doprinos ekonomskom oporavku i zelenoj ekonomiji, sniženje cene putovanja, smanjenje PDV-a, jačanje promocije, jačanje partnerstava u i van sektora, unapređenje tehnologije, jačanje regionalne saradnje, razvoj zelenih poslova i promovisanje zelene kulture. Ljubica Milojević je kazala da Srbija mora da uključi turizam u glavne ciljeve. Svetska turistička organizacija preporučuje jačanje partnerstva umesto konkurencije, što je u Srbiji skoro nepoznato, zaključila je ona dodajući da je neophodna saradnja države i privatnog sektora.

Sekretar Udruženja banja Srbije Vladan Vešković izjavio je da je kriza uticala na zaustavljanje investicija u banjski turizam. „Ne uspevamo ni investicionu konferenciju da napravimo“, kazao je Vešković na kongresu. Vešković je napomenuo da je u banjama veliki pad prometa, posebno u januaru i februaru. „Imamo i velikih problem s računanjem turističkog prometa, samo u Vrnjačkoj banji ima 1500 apartmana za koje znamo samo ko su vlasnici, ne zna se ni posećenost, ni promet“, rekao je Vešković. Ukazujući na srž problema u banjskom turizmu, Vešković je kazao da ne postoji jasno definisan prozivod i da su za to su krive loše privatizacije. Takođe, prema njegovim rečima, jaka grana medicine u banjama uticala je na to da se zapostave neki drugi programi, rekreacijski. Banje prvenstveno treba da se bave privlačenjem domaćih turista, pa tek onda stranaca. On je rekao i da lokalne samouprave ne mogu očekivati od države da radi za njih, već da same moraju osmisliti projekte, a da je država samo blagajna. „Trudićemo se da profilišemo banjski proizvod i izađemo pred državu s projektom“, zaključio je Vešković.

Izvor: EMG

---

20.05.2010.
Najveći problemi malih i srednjih preduzeća u Srbiji su nedostatak kapitala, menadžerskih znanja i mreže kontakata bez čega ne mogu da se izvozno orijentišu niti šire na druga tržišta, zaključak je sa danas održane konferencije o mogućnostima za investiranje u inovativne projekte i start-up kompanije u organizaciji Agencije za strana ulaganja (SIEPA).

Zbog toga je Agencija organizovala prvu konferenciju sa ovom temom u Srbiji i najavila sledeće na kojima će se prvo definisati ideje koje će se ponuditi investitorima za ulaganje, u drugoj fazi će se napraviti baza inovativnih projekata dok je treća spajanje preduzetnika i investitora na investicionim večerima. Po ovom principu funkcionišu udruženja „Poslovni anđeli“ širom sveta koja okupljaju individualne investitore sa novcem za ulaganje a u potrazi za projektima. Savetnik za informacione tehnologije u agenciji SIEPA Andrija Bednarik rekao je da su investitori prvenstveno zainteresovani za ulaganje u ICT sektore i sektopre elektronike u kojima je obrt kapitala najbrži. “Ali možemo da pomognemo u svim sektorima, dobrodošli su i prehrambena industrija i tekstilna i ostale”, rekao je Bednarik. On je dodao da u Srbiji sada posluje oko 1.500 IT kompanija te da budućnost tržišta vidi u ovom sektoru.

Aleksandar Čabrilo, direktor mreže Poslovih anđela u Srbiji osnovane početkom godine rekao je da su mala i srednja preduzeća uključena u većinu svih poslova u Evropskoj uniji te da čine dve trećine privatnog sektora. “Uprkos tome njihov razvoj je težak. Glavni problem je nedostatak kapitala”, rekao je Čabrilo. On je objasnio da organizacija Poslovni anđeo služi da popuni “prazninu u investicijama” između nekoliko hiljada evra, koliko najčešće preduzetnici uspeju sami da sakupe, pa do million evra koliko ulažu fondovi ali u već razvijene ideje i projekte. Organizaciji pristupaju investitori u potrazi za projektima i oni najčešće ulažu u oblasti u kojima imaju iskustva, često sa željom da se opet aktiviraju u biznisu i početnicima obezbede kapital, znanje i kontakte. Prema rečima Čubrila, 35 odsto ovih investitora ulaže u male IT kompanije, 20 u industriju, 15 odsto u biotehnologiju i 30 odsto u sektore građevine, medicine i konsaltinga. Čubrilo je najavio da će do kraja juna srpska organizacija Poslovnih anđela postati punopravna članica evropske organizacije što će, kako je rekao, domaćim investitorima koji nisu zadovoljni projektima u Srbiji omogućiti da ulažu u inostranstvo, dok će za domaće projekte otvoriti vrata stranim investicijama.

Kako je rečeno na konferenciji, cilj je da se ubuduće godišnje održavaju četiri konferencije za povezivanje preduzetnika i investitora. Poslovni anđeli u Americi godišnje investiraju 20 milijardi evra, u Evropskoj uniji od tri do pet milijardi. Neke od kompanija koje su se razvile na ovaj način su Amazon.com, Apple, Facebook i druge.

Izvor: EMG

---

19.05.2010.
Slabljenje dinara prema evru u proteklom periodu rezultat je dešavanja na regionalnim i svetskim finansijskim tržištima, ali i nekonkurentne domaće privrede, ocenili su danas ekonomski stručnjaci u okviru skupa o novom modelu ekonomskog razvoja Srbije, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Novinske agencije Tanjug.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan Đuričin izjavio je da je pad vrednosti dinara rezultat spoljnih faktora, odnosno da je slabljenje domaće valute posledica dešavanja u regionu i u EU.

"Ovo je vreme velikih valutnih rizika jer se ne menja samo odnos dinara i evra, već i odnos evra i dolara, kao i evra i švajcarskog franka. Velike su nestabilnosti na tržištu kapitala koje je priznalo drugi recesioni talas", rekao je Đuričin i istakao da je teško pretpostaviti u kom pravcu će situacija dalje da se odvija. "Ono što je sigurno, kurs je odraz i snage domaće privrede a tu nemamo jake argumente", rekao je Đuričin. Na pitanje kako to da su valute nekih zemalja u regionu stabilne - poput hrvatske kune i makedonskog denara, iako se nalaze u sličnoj situaciji kao i dinar, Đuričin je naglasio da "Hrvatska troši devizne rezerve da bi održala ovakav kurs, a da ih mi trošimo s vremena na vreme".

Ekonomista Danijel Cvjetićanin izjavio je da ne bi valjalo da se kurs dinara prema evru menja naglo, ali i da ne bi bilo dobro da se ne menja uopšte ističući da će promena kursa uticati na poskupljenje proizvoda. "Naravno da će uticati na poskupljenja. O tome koliki je kurs dinara, privreda kao i privredne organizacije - komore i klubovi, trebalo je da razmišljaju ranije kada je naš deficit sa inostranstvom u robnoj razmeni dostigao 'astronomske' razmere. Kurs se ne može održavati u takvim uslovima", ukazao je Cvjetićanin. Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Nebojša Savić naglasio je da su promene kursa "sasvim normalna tržišna stvar", koja se događa svuda u svetu, pa smo sada imali "jednu jako veliku promenu pariteta između dolara i evra". Promene koje se trenutno dešavaju predstavljaju nastavak prelivanja finansijske krize u Evropu, ukazao je Savić ističući da će u predstojećem periodu kurs u Srbiji biti stabilizovan "kada se naša privreda prilagodi događajima u okruženju". Predsednik "ITM Grupe" Toplica Spasojević izjavio je da slabljenje dinara ne pogoduje domaćoj privredi jer je zadužena u evrima i sve svoje obaveze, osim zarada zaposlenih, isplaćuje u evrima. On je istakao da je "krajnje vreme da država interveniše i stabilizuje kurs ili da privrednici zahtevaju da se pređe na evro". "Svi govorimo da treba da jačamo domaću valutu a zatim imamo da neke ključne državne institucije daju kredit u evrima. Treba jednom da prestanemo sa tim i ako želimo da odbranimo dinar, da ga branimo na svaki mogući način", poručio je Spasojević. "Devalvacija dinara tera strane investitore a sa druge strane uništava akumulaciju preduzeća koja ne mogu da uđu u novi investicioni ciklus", ocenio je on.

Izvor: EMG

---

18.05.2010.
Oko 2.700 poljoprivrednih proizvođača uzelo kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede, ukupne vrednosti 14,7 miliona evra.

Pro Credit Bank, Erste Bank, Credit Agricole, Banca Intesa i Metals banka odobrile su 7.617.111 evra dugoročnih kredita, koji se najčešće podižu radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i gradnju skladišnih prostorija i drugih objekata. Prijemom zahteva za dugoročne kredite počela i Hypo Alpe Adria banka. NLB banka, Credy banka, Banca Intesa, Komercijalna banka, ProCredit banka, Hypo Alpe Adria banka, Credit Agricole i Univerzal banka isplatile su oko sedam miliona evra kratkoročnih kredita, koji se najčešće koriste za nabavku đubriva, semena, za plaćanje radova na njivama.

Izvor: EMG

---

17.05.2010.
Mađarska je u Srbiju do sada uložila oko 350 miliona dolara, što je daleko ispod objektivnih mogućnosti, saopšteno je danas na Srpsko-mađarskoj investicionoj konferenciji u Novom Sadu.

Amabasador Mađarske u Srbiji Imre Varga rekao je da nikada kao sada nije bila tako dobra politička saradnja između dve zemlje, ali se to, na žalost, dešava u vremenu velike svetske ekonomske krize, kada politiku ne prate i zadovoljavajući ekonomski odnosi. "Mađarska je u Srbiju do sada uložila oko 350 miliona dolara, dok je ulaganje u Hrvatsku bilo dve milijarde, a u Crnu Goru oko 600.000 dolara. Ova konferencija je prilika da se taj odnos popravi u korist Srbije", ocenio je Varga.

Direktor razvoja poslovanja u mađarskoj Agenciji za razvoj investicija i trgovine (ITD Hungary) Eržebet Doboš, rekla je da je Mađarska tokom poslednjih godina postala najveća zemlja za izvoz kapitala u Srednjoistočnoj Evropi i da je Balkan ciljna tačka od izuzetnog značaja sa stanovišta investiranja. "Srbija, koja se sprema za članstvo u Evropskoj uniji, izuzetna je lokacija sa povoljnim uslovima za osnivanje firmi i dobrom poreskom politikom, stručnom radnom snagom i lokacijima koje se opremljene potrebnom infrastrukturom", rekla je ona.

Prema njenim rečima, Srbija je potencijalnim ulagačima interesantna i zbog srpsko-ruskog sporazuma o slobodnoj trgovini i CEFTA sporazuma. Vojvođanski sekretar za privredu Ištvan Pastor rekao je da postoji stalna zainteresovanost mađarskih privrednika za nastup na ovom tržištu. Kako je danas saopšteno, mađarske kompanije zainteresovane su za dokapitalizaciju, učešće u privatizaciji i direktne investicije u poljoprivredi, građevinarstvu, energetici, rudarstvu, turizmu, prehrambenoj, farmaceutskoj, drvnoj i tekstilnoj industriji Srbije.

Izvor: EMG

---

15.05.2010.
Na Novosadskom sajmu danas otvoren Međunarodni poljoprivredni sajam, na kom učestvuje oko 1.300 domaćih i stranih izlagača.

Ministar poljoprivrede Saša Dragin je na otvaranju Sajma rekao da je agrarna politika Srbije socijalno odgovorna i okrenuta malom proizvođaču, da je vreme globalne krize prošlo, ali da Srbiju čekaju veliki izazovi jer je put ka Evropskoj uniji težak i naporan. "Usvojili smo 32 zakona iz oblasti poljoprivrede, ali nas mnogi zakoni tek očekuju. Mnogo teškog rada je pred nama jer smo u prošlosti mnogo vremena izgubili", rekao je Dragin. Ministarstvo poljoprivrede Srbije je i ove godine strateški partner poljoprivrednog sajma i pokrovitelj najveće nacionalne izložbe stoke, na kojoj je izloženo oko 3.000 životinja.

Premijer Vojvodine Bojan Pajtić ocenio je da je Međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu bio i ostao najznačajnija agrarna manifestacija u ovom delu Evrope. Uz podsećanje da je domaća poljoprivreda prošle godine ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni od 680 miliona dolara i da je, bez obzira na globalnu ekonomsku krizu, zabeležen rast proizvodnje od dva odsto, Pajtić je rekao da su za razvoj te grane neophodna dalja ulaganja u nova znanja i nove tehnologije.

Ove godine Madjunarodni poljoprivredni sajam prvi put ima i zemlju partnera, a to je Mađarska. Ministar poljoprivrede Mađarske Jožef Graf rekao je da je ta zemlja prevashodno agrarna zemlja sa otvorenim tržištem, sa kog se izvozi 30 odsto, a prošle godine je izvoz dostigao 5,1 milijardi evra. "Srbija je za Mađarsku zemlja s kojom su joj kontakti od velikog značaja. Mađarska podržava nastojanja Srbije usmerena ka bržim integracijama u evropske i evroatlantske institucije, a ministarstva poljoprivrede naših zemlja su u tom smislu već uspostavila tesnu stručnu saradnju", rekao je Graf. Sajam poljoprivrede traje do 22. maja.

Izvor: EMG

---

14.05.2010.
Poslodavci u Srbiji od ponedeljka će za prijavu i odjavu radnika predavati samo jedan formular na jednom šalteru umesto dosadašnjeg čekanja u tri reda, saopšteno je danas na konferenciji za novinare u ispostavi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje sa temom uvođenja jedinstvenog šaltera.

Jedan formular za zaposlene predavaće se na šalteru Zavoda dok će ova institucija elektronski taj dokument prosleđivati Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Od 1. Juna kompanije će ovaj posao moći da obavljaju u elektronskim putem. Kako je najavljeno, „jednošalterskom sistemu“ uskoro bi trebalo da se pridruži i PIO fond. Direktorka Zavoda Svetlana Vukajlović rekla je da su do sada ove dve institucije godišnje dobijale po 3,5 miliona istih dokumenata što je 30 tona papira. „To sada znači uštedu i papira i vremena“, istakla je Vukajlovićeva. Ona je dodala da stiže vreme i potpunih elektronskih prijava zaposlenih kada će poslodavci preko Interneta moći da prate status podnetih zahteva i tačno znati kada mogu da podignu zdravstvene knjižice zaposlenih. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić istakao je da je jednošalterski sistem napredak ali da se ide ka tome da se šalteri potpuno ukinu. „Država se bori da smanji birokratiju. Ovo je način da se pokaže da je Vlada jača od birokratije“, rekao je Dinkić. On je dodao da je ukidanje jednog šaltera ogromna ušteda za privredu te da to znači da „giljotina propisa“ konačno počinje da napreduje. Rukovodilac pravnog tima Jedinice za giljotinu propisa Đorđe Vuković istakao je da će ukidanjem samo jednog šaltera privreda uštedeti 14,8 miliona evra a da bi daljem smanjivanem procedura uštede mogle biti još i veće. Republički zavod je do sada ugovore o elektronskim prijavama i odjavama zaposlenih potpisao sa bankom Intesa, Televizijom B92, Telekomom, Danube Food Grupom.

Izvor: EMG

---

13.05.2010.
Banka Intesa u Srbiji počela je da odobrava investicione kredite za mala i srednja preduzeća i preduzetnike u iznosu do 500.000 evra, sa kamatnom stopom od 5,24 odsto godišnje i rokom otplate do 10 godina, saopštila je ta banka.

Krediti se odobravaju za finansiranje razvoja, investicione projekte ili refinansiranje drugih kredita ili obaveza, nabavku trajnih obrtnih sredstava Preduzetnici u Banci Intesa potražuju investicione kredite u prvom tromesečju ove godine 15 odsto više nego u istom periodu prošle godine, što ukazuje na postepenu normalizaciju tržišnih prilika, saopštila je ta banka. Danijela Tomašević, direktor sektora za upravljanje prodajom fizičkim licima i malom biznisu Banca Intesa očekuje da se novi investicioni ciklusi u preduzetničkom sektoru i te kako odraziti na celokupnu ekonomiju, a samim tim i na kvalitet života naših građana imajući u vidu da sektor malih i srednjih preduzeća zapošljava između 65 i 70 odsto svih ukupno zaposlenih u Srbiji. Banka Intesa je tokom prošle godine odobrila 1,1 milijardu evra kredita malim i srednjim preduzećim i preduzetnicima, od čega je 225 miliona evra bilo sa državnom subvenicijom za kamate.

Izvor: EMG

---

12.05.2010.
U Novom Sadu danas je održana osnivačka Skupština Unije poslodavaca Vojvodine, kao nove organizacije poslodavaca na teritoriji Vojvodine.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić rekao je da institucionalizacija udruživanja vojvođanskih poslodavaca u Uniju poslodavaca Vojvodine ima višestruki značaj, jer pokrajina tako dobija partnera koji će ukazivati u kom pravcu da zajednički deluju. "Objedinjeni poslodavci umeće da definišu ono što je strateški važno, dakle, gde treba da se ulaže, koji programi treba da se pokrenu da bi privreda krenula da se još snažnije razvija", rekao je Pajtić. Dodao je da je Vlada Vojvodine konsultovala poslodavce i zajedno s njima pripremila programe zapošljavanja koji su omogućili da skoro 25.000 ljudi bude zaposleno u toku prošle godine.

Izvor: EMG

---

11.05.2010.
Gorivo će od subote (15. maja) biti skuplje u proseku 4,2 dinara po litru, odnosno 3,8 odsto, najavilo danas Ministarstvo energetike. Maksimalne dozvoljene cene za motorne benzine biće više u proseku za 3,8 dinara po litru, odnosno 3,23 odsto, a za dizele 4,5 dinara po litru, 4,31 odsto.

Maksimalna cena za litar motornog benzina i bezolovnog motornog benzina od 95 oktana biće 119,42 dinara, evro premijuma 129,69, dizela D-2 108,6, bezolovnog motornog benzina od 92 oktana 117,3, dizela eko 350 112,82, dizela eko 50 117,79, a evro dizela 120,83 dinara. Nova cena litra lož-ulja biće maksimalno 90,82 dinara. Prema navodima Ministarstva energetike, uslovi za promenu cene goriva stekli su se pošto je cena nafte na svetskom tržištu izražena u dinarima u proseku porasla 6,44 odsto od prethodnog poskupljenja.

Izvor: EMG

---

10.05.2010.
U Beogradu se sutra otvara 54. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća, na kom će se do 15. maja predstaviti više od 700 izlagača iz 23 države. Manifestaciju će na Beogradskom sajmu otvoriti ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Jasna Matić.

Izlagači iz bivših jugoslovenskih republika, Austrije, Bugarske, Češke, Francuske, Holandije, Italije, Mađarske, Nemačke, Poljske, Rusije, SAD, Slovačke, Španije, Švajcarske, Švedske, Turske i Velike Britanije će predstaviti nova tehnološka dostignuća iz oblasti automatizacije, bežične komunikacije, upravljačkih sistema, robotike, obnovljivih izvora i štednje energije. Na sajmu će biti predstavljeno 140 tehnoloških noviteta. U okviru pratećeg programa biće organizovana tribina o intelektualnoj svojini i naučno-stručni skup Informatika 2010. Radno vreme Sajma je od 10.00 do 18.00. Cena ulaznice je 500 dinara, za grupne posete 350 dinara, a cena parkinga 150 dinara na sat.

Izvor: EMG

---

06.05.2010.
Preduzećima u Srbiji je od početka godine plasirano 462 miliona evra kredita za likvidnost, više nego lane, što ukazuje na goruću nelikvidnost u privredi. Ministarstvo ekonomije će obezbediti dodatnih milijardu dinara za subvencije kako bi banke odobrile 60 milijardi dinara tih zajmova do kraja 2010, čulo se na okruglom stolu u organizaciji Privredne komore Beograda.

Savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Nenad Mijailović kazao je danas da će ubuduće država subvencionisati samo zajmove za likvidnost u dinarima, kako bi se pospešio proces devroizacije. On je na okruglom stolu Uslovi finansiranja i mere za pospešivanje likvidnosti napomenuo da je suma odobrenih investicionih kredita i dalje zanemarljiva - od početka godine dostigla je oko 20 miliona evra. Petar Stefanović, predsednik Udruženja finansijskih organizacija kazao je da visok stepen odobravanja kredita za likvidnost ukazuje na to da je nelikvidnost i dalje gorući problem domaćih privrednika. Banke su prema njegovim rečima likvidne, ali raste broj zajmova u docnji i povećava se stepen loše aktive u bankama zbog čega one imaju problem da nađu dovoljno kvalitetne klijente kojima bi plasirale kredite. Podsećajući da je prosečna kamatna stopa na zajmove u Srbiji 19 odsto, što je najviše u regionu, Stefanović je kazao da postoji prostor da NBS preispita standarde o klasifikaciji loših kredita koji su najstroži u domaćem bankarstvu u poređenju sa drugim evropskim zemljama.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić naveo je da četiri petine srpske privrede trpi devizni rizik, jer su uzeli kredite sa deviznom klauzulom, te da je samo 20 odsto privrednika zaduženo u dinarima. Prema njegovim rečima, cena kredita u Srbiji i dalje je znatno viša nego u zemljama u okruženju, ali banke ne mogu da smanjuju kamatne stope jer je cena izvora kapitala veoma visoka i ne može se očekivati da će u narednim godinama biti niža. „Mi kusamo posledice dešavanja na svetskom tržištu. Za prvoklasne igrače su cene međubankarskih pozajmica više, dok su trgovci obveznica skeptični da će kupovati dugoročne obveznice država. To će uticati da cena takvih hartija bude viša ne bi li bila interesantnija za ulagače. Sve to utiče na cenu kapitala koje povlače banke koje posluju na domaćem tržištu. Ko god priča da će cena zajmova biti niža, priča politikantski. To se neće desiti barem još naredne tri godine“, objasnio je Đukić i ukazao da je struktura štednje u srpskim bankama nepovoljna. Naime, prema njegovim rečima, samo 11,5 odsto čini dugoročna štednja zbog čega će proces deevorizacije u Srbiji vrlo sporo teći zbog loših iskustava stanovništva u prošlosti.

Izvor: EMG

---

05.05.2010.
Pomoćnik ministra ekonomije Dragan Janjić izjavio danas da će se se Nacrt zakona o zanatstvu naći u skupštinskoj proceduri na jesen.

Janjić je na konfereciji za novinare s predsednikom Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije Žarkom Milisavljevićem rekao da je cilj tog zakona regulisanje oblasti zanatstva. "Osnovni zadaci tog zakona su određenje delatnosi koje mogu da se označe kao zanat i uvođenje kritirejuma o uslovima obavljanja zanata", kazao je Janjić. "Zanatlije će imati niz beneficija, počev od stimulativnih mera, od poreza i doprinosa, pa do nižih firmarina i dobijanja poslovnog prostora po povoljnim uslovima", kaže Janjić. Žarko Milisavljević je ocenio da će zakon o zanatstvu biti temelj za strukturne reforme. "To je jedini praktični zakon koji je usmeren ka privredi i ka sektoru malih i srednjih preduzeća. Smatramo da će donošenje tog zakona biti rešen problem nelegalnog rada ili rada u sivoj i crnoj zoni usluga, a on će Srbiji doneti i povratak srednjeg staleža", kazao je Milisavljević. Zanatske radnje čine 30 odsto preduzetničkih radnji, kojih je 223.000.

Izvor: EMG

---

04.05.2010.
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo da registrovani poljoprivrednici od danas mogu da podnesu zahteve za dobijanje 14.000 dinara subvencije po hektaru, na osnovu Uredbe o regresiranju ratarske i povrtarske proizvodnje u 2010.

"Svi registrovani poljoprivredni proizvođači mogu podneti zahteve na šalterima Uprave za trezor od danas do 30. juna i od 1. do 30. septembra", rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede Milan Stegić. "Prve isplate očekuju već tokom maja", kazao je on i dodao da će sredstva biti davana prema redosledu podnošenja zahteva. Stegić je rekao da nema razloga za stvaranje gužvi na šalterima jer je obezbeđeno dovoljno novca za sve.

Izvor: EMG

---

04.05.2010.
Proizvođači i uvoznici imaju obavezu da najkasnije 23. maja 2010. angažuju operatere za sakupljanje ambalažnog otpada ili će u skladu sa Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu plaćati kazne i do milion dinara.

Proizvođači i uvoznici imaju obavezu da do kraja godine organizuju prikupljanje i recikliranje do pet odsto svoje ambalaže, navela je Rebeka Božović, generalna sekretarka Sekopaka, organizacije za upravljanje ambalažnim otpadom. Ona je precizirala da se domaća industrija tako priprema za primenu principa produžene odgovornosti proizvođača, što znači da proizvođač, paker ili punilac ambalaže koji plasira robu na tržištu nije više samo u obavezi da njegov proizvod bude bezbedan, već i da doprinese da se iskorišćena ambalaža, u određenom procentu, ponovo upotrebi i reciklira. Da bi sistem funkcionisao i privatni sakupljači, operateri, komunalna preduzeća i reciklažna industrija treba da do 23. maja dobiju nove dozvole za rad od države. Industrija će za svoje potrebe angažovati operatere, poput Sekopaka, da za njih sakupljaju ambalažni otpad i da upravljaju njime. Sekopak je prikupljanje, razvrstavanje, baliranje, transport i reciklažu poverio lokalnim samoupravama, odnosno javnim komunalnim preduzećima u pojedinim opštinama u Srbiji, precizirala je Rebeka Božović. Proizvođači će subvencionisati komunalna preduzeća jer je proces sakupljanja ambalažnog otpada skuplji od vrednosti sekundarne sirovine koja se dobija kroz prikupljanje i reciklažu. Novac koji od industrije stigne u Sekopak, kao neprofitnu organizaciju, prosleđivaće se komunalnim preduzećima.

Izvor: EMG

---