30.04.2010.
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prva tri meseca 2010. bio je 1,2 milijardi evra, 20,7 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, saopštio Zavod za statistiku.

Izvoz je u prvom tromesečju bio 1,4 milijardi evra, što je povećanje od 14,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz bio 2,7 milijardi evra, što je 4,8 procenata manje nego u prva tri meseca 2009, rekao je na konferenciji za novinare direktor Zavoda Dragan Vukmirović. Pokrivenost uvoza izvozom bila je 53,9 odsto i veća je nego pokrivenost u istom periodu prethodne godine, 44,8 odsto.

Izvor: EMG

---

29.04.2010.
KBC banka u Srbiji potpisala je ugovor sa Evropskom investicionom bankom o kreditiranju malih i srednjih preduzeća i investicionih projekata lokalne samouprave u iznosu od 20 miliona evra.

Banka je iz sopstvenih izvora dodatno pripremila sredstva u iznosu od 20 miliona evra za podršku projektima u oblasti finansiranja obnovljivih izvora energije, razvoja lokalne zajednice, zaštite životne sredine, zdravstvo i obrazovanje, industriju, turizam i usluge. KBC banka saopštila je i da ima novo sedište u Beogradu, u Airport city, u Ulici omladinskih brigada 90 V. KBC Banka u Srbiji je članica KBC grupe, evropskog finansijskog koncerna prisutnog na više od 35 tržišta širom sveta.

Izvor: EMG

---

28.04.2010.
Metals banka u Novom Sadu je danas saopštila da je promenila naziv i sada je Razvojna banka Vojvodine.

Kako je saopšteno posle vanredne sednice Skupštine akcionara, ta banka će sada veći znacaj pridavati finansiranju razvojnih i infrastrukturnih projekata u Vojvodini. Metals banka je od jula 2009. godine u većinskom vlašništvu Vlade Vojvodine koja ima 61,9 odsto njenih akcija. Banka se 18. marta ove godine udružila sa fondovima čiji je osnivač Vlada Vojvodine, Fondom za razvoj i Garancijskim fondom Vojvodine, čime su stvoreni uslovi da banka u budućnosti obezbeđuje značajan finansijski podsticaj projektima od razvojnog značaja za Vojvodinu. Prilikom potpisivanja sporazuma sa pokrajinskim fondovima, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić najavio je da će veoma brzo banka promeniti ime u Razvojnu banku Vojvodine, što je u skladu sa novim Statutom Vojvodine. Realizacijom tog sporazuma, preko Metals banke biće realizovana kreditna linija za koju su planirana sredstva u iznosu od tri milijarde dinara. Angažovanjem tih sredstava preduzeća sa sedištem u Vojvodini u prilici su da dobiju kratkoročne ili dugoročne dinarske kredite, sa kamatnom stopom od oko 10 odsto na godišnjem nivou. Krediti se odobravaju u iznosima od milion do 50 miliona dinara, sa rokom vraćanja kredita od šest meseci do godinu dana. Sporazumom o poslovnoj saradnji sa Garancijskim fondom Vojvodine obezbeđena je kreditna linija u iznosu od 200 miliona miliona dinara i garantni potencijal fonda u iznosu od 300 miliona. Krediti u iznosu od 500.000 do 10 miliona dinara, indeksirano u evrima, biće namenjeni poljoprivrednicima za finansiranje nabavke nove poljoprivredne mehanizacije, uz fiksnu kamatnu stopu od 7,5 odsto. Rok otplate kredita je sedam godina, sa rokom mirovanja do 15. decembra 2010. godine.

Izvor: EMG

---

27.04.2010.
Sekretarijat Vojvodine za rad i zapošljavanje raspisao konkurse za dodelu 260 miliona dinara subvencija za otvaranje radnih mesta i samozapošljavanje. Vlada Vojvodine očekuje da će na osnovu tih subvencija za poslodavce i nezaposlene biti otvoreno oko 2.000 radnih mesta.

Subvencije za poslodavce su do 160.000 dinara po osobi u najnerazvijenim opštinama, 130.000 u nerazvijenim i nedovoljno razvijenim opštinama, a u ostalim opštinama 80.000 dinara po novom zaposlenom. Poslodavci će uz ova sredstva moći da ostvare i dodatak od 50.000 za zapošljavanje osoba koje se teže zapošljavaju, poput osoba sa invaliditetom, samohranih roditelja, žena, Roma, izbeglih i raseljenih i starijih od 50 i mlađih od 30 godina. Subvencija za samozapošljavanje dodeljuje se nezaposlenim osobama u jednokratnom iznosu od 160.000 dinara za obavljanje nove delatnosti. Ako se više nezaposlenih osoba udruži, pojedinačno se podnose zahtevi za subvenciju od 160.000 dinara. Pravo podnošenja zahteva imaju osobe koje su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Vojvodini, sa završenom obukom za samozapošljavanje. Prijave se podnose do 4. maja.

Izvor: EMG

---

26.04.2010.
Oko 1.330 poljoprivrednih proizvođača uzelo je kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede Srbije, u ukupnom iznosu od 7,5 miliona evra, saopšteno je iz tog ministarstva.

Kako se navodi u saopštenju, do sada su tri banke - Pro Credit, Credit Agricole i Erste banka, odobrile 3.479.373,89 evra dugoročnih kredita, koji se najčešće podižu radi kupovine kombajna, traktora i druge mehanizacije, ali i za izgradnju skladišnih prostorija i drugih objekata. Sa prijemom zahteva za dugoročne kredite počela je i Metals banka. Istovremeno je šest banaka - NLB banka, Credy banka, Intesa, Komercijalna, Pro Credit i Univerzal banka, isplatilo 399.957.649,24 dinara (oko četiri miliona evra) kratkoročnih kredita, koji se koriste za nabavku đubriva, semena i za plaćanje radova na njivama, dodaje se u saopštenju.

Izvor: EMG

---

23.04.2010.
Nagrade privredne komore Vojvodine (PKV), tradicionalno godišnje priznanje koje se dodeljuje 47. put, dobilo je danas 13 preduzeća i šestoro pojedinaca, za značajne rezultate u poslovanju, ostvarene uprkos veoma teškim uslovima privređivanja.

Za privredna ostvarenja u protekloj godini nagrađeni su trgovinsko preduzeće "Podunavlje" u Bačkoj Palanci, bečejski "Sojaprotein", "Lafarž - Beočinska fabrika cementa", Industrija mesa "Karneks" u Vrbasu, zrenjaninsko preduzeće "Elektrik B.777" i proizvođač farmaceutske papirne ambalaže "Zanini ist" u Vršcu. Nagrađeni su i prehrambena industrija "Aleva" u Novom Kneževcu, staropazovačko poljoprivredno preduzeće "Napredak", Fabrika biskvita "Jafa" u Crvenki, subotički kolektivi "Elektroremont" i "Rotografika", građevinsko preduzeće "Best izgradnja" u Novom Sadu i metalska firma "Unimet" u Kaću. Za uspešno poslovanje i rukovođenje privrednim kolektivima nagradu PKV dobili su generalni direktori novosadskog "Danubijusa" Milorad Sredanović, "Mlekoprodukta" u Zrenjaninu Živanko Radovančev, pančevačke "Utve aviona" Tomislav Bjelogrlić, rumskog "Rumaplasta" Pavle Strugar, vlasnica zanatsko-trgovinske radnje "Intermag" u Somboru Tatjana Maglić i predsednik Upravnog odbora koncerna "Interšped-Subotica" Milenko Aleksić.

Izvor: EMG

---

22.04.2010.
Vlada Srbije usvojila je danas Zaključak o prihvatanju osnove za izradu Strategije i politike razvoja industrije Srbije od 2011. do 2020. godine.

Stragetija će definisati ključne razvojne izazove industrije i biće bazirana na industrijskim sektorskim prioritetima, podsticanju investicija, jačanju preduzetništva kroz eliminaciju administrativnih barijera, navodi se u saopštenju Vlade. Vlada je na današnjoj sednici usvojila Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o donaciji olakšice za infrastrukturne projekte za lokalni okvir u okviru IPA 2008 multikorisničkog programa između Evropske investicione banke (EIB), Republike Srbije i Grada Beograda. Na sednici je doneta Odluka o osnivanju informaciono-komunikacione ustanove "Akademska mreža Republike Srbije –ARMES" u cilju stvaranja materijalnih i drugih uslova za ostvarivanje prava učenika i studenata na obrazovanje i informisanje. ARMES se osniva radi izgradnje, razvoja i upravljanja obrazovnom i naučnoistraživačkom računarskom mrežom Republike Srbije.

Izvor: EMG

---

22.04.2010.
Sve više preduzeća odlučuje se za elektronsko poslovanje, izjavila juče ministarka za telekomunikacije Jasna Matić otvarajući na Paliću 10. međunarodnu konferenciju o elektronskoj trgovini i elektronskom poslovanju e-trgovina 2010.

"U Srbiji tri kuće imaju pravo na izdavanje elektronskog potpisa, a očekuje se skoro usvajanje odluke kojom će biti omogućeno dobijanje prava na elektronski potpis i putem mobilnih operatera", kazala je Jasna Matić. Kako je istaknuto, novi zakon o elektronskoj trgovini štitiće potrošače od agresivnog reklamiranja proizvoda i usluga, a zaštićeni su i propisom o obaveznim podacima koje je privredni subjekt dužan da im o sebi u svakom momentu stavi na raspolaganje. Teme konferencije, koja traje do 23. aprila, biće i odnos Interneta i medija u Srbiji, kupovina preko Interneta i druge.

Izvor: EMG

---

21.04.2010.
Vlada Vojvodine usvojila je danas akcioni plan zapošljavanja u Vojvodini, za čiju realizaciju su obezbeđena sredstva u pokrajinskom budžetu, saopšteno je sa sednice pokrajinske vlade.

Pokrajinskim budzetom za ovu godinu za zapošljavanje je predviđeno oko četiri milijarde dinara. Prioriteti politike zapošljavanja u Vojvodini u ovoj godini su očuvanje postojećih i podrška otvaranju novih radnih mesta, smanjivanje uticaja ekonomske krize na postojeće poslove i sprečavanje značajnijeg porasta broja i stope nezaposlenih u Vojvodini. Među prioritetima su i veće ulaganje u ljudske resurse poboljšanjem obrazovanja i kroz obuku u skladu sa ponudom i potražnjom na tržištu rada, kao i promovisanje socijalne inkluzije i jednakih mogućnosti na tržištu rada. Budžetom su predviđena sredstva za zapošljavanje pripravnika na određeno vreme, novo zapošljavanje nezaposlenih lica, samozapošljavanje nezaposlenih i javne radove na teritoriji Vojvodine, saopštila je Vlada Vojvodine.

Izvor: EMG

---

20.04.2010.
Ciljevi poreske reforme, u okviru koje će biti smanjen porez na dohodak i povećan PDV, su da stimulišu proizvodnju, investicije i izvoz i smanjenje potrošnja odnosno uvoza, rekla je danas Diana Dragutinović, ministarka finansija.

Ona je u Privrednoj komori Srbije objasnila da niske stope na dohodak građana imaju najveći uticaj na privredni rast. "Poreska reforma treba da obezbedi uslove za novi privredni rast zasnovan na jačanju konkurentnosti domaće privrede i povećanju izvoza i za veću pravičnost i efikasnost u naplati poreza", rekla je ona.

Diana Dragutinović nije želela da precizira koliko procentnih poena bi mogao da bude povećan PDV, ali je istakla da stopa od 22 odsto ne bi bila omča za domaću privredu. Ministarka je objasnila da u Srbiji postoje dve stope PDV-a,18 i osam odsto, dok u mnogim drugim zemljama postoji samo jedna. „Po stopi od osam odsto oporezuje se 40 procenata roba, pa je u proseku PDV 14 odsto, najniže u Evropi“, rekla je Diana Dragutinović. Ona je istakla da je ideja da se smanji porez u onim oblastima u kojim je utaja veća i češća, a poveća tamo gde je gotovo nemoguća ili minimalna. „Najveće utaje poreza su upravo na porez na dohodak građana jer radnici često rade na crno ili im se na račun uplaćuje minimalna zarada. Najmanje sive ekonomije i evazije ima u porezu na dodatu vrednost“, rekla je ona. Predsednik PKS-a Miloš Bugarin je istakao da je povećanje PDV-a za privredu neprihvatljivo, ali da se može uvesti jedinstvena stopa, pri čemu bi proizvode koji se trenutno oporezuju sa osam odsto trebalo osloboditi poreza. „Gubitak od smanjenja poreza na dohodak bi mogao da se nadomesti većim fiskalnim zahvatanjima u delu sive ekonomije“, rekao je on. Diana Dragutinović je, međutim, ocenila da u sivoj ekonomiji nema dovoljno resursa da bi se nadomestio gubitak prihoda koji će nastati sniženjem poreza na dohodak.

Izvor: EMG

---

19.04.2010.
Prema nacrtu propisa koje je spremila Narodna banka Srbije, rata zа stambeni kredit bi mogla biti 60 odsto zarade, za razliku od dosadašnjih 50, dok bi kod ostalih zajmova kreditna zaduženost mogla da bude 40 odsto plate, za razliku od dosadašnjeg limita za zaduženje od trećine plate. Konačna odluka najverovatnije će biti doneta sledeće nedelje, kažu u NBS-u.

Od novih propisa koji se spremaju praktično će najviše koristi imati građani koji se dosad nisu zadužili, a nameravaju da podignu zajam ili oni koji već otplaćuju dinarski kredit. Predviđeno je da limit za zaduženje bude podignut na 40, odnosno na 60 odsto kod stambenih kredita, za dužnike koji su u najvećoj meri zaduženi u dinarima, to jest čije su obaveze najmanje 80 odsto u dinarima, ali i za dužnike koji su zaduženi s deviznom klauzulom, ali imaju usklađenu deviznu poziciju (tzv. hedžovani dužnici). Hedžovani dužnici su građani koji otplaćuju kredit s deviznom klauzulom, ali im je i plata indeksirana u devizama. Za ostale građane, odnosno one koji primaju platu u dinarima i većinski otplaćuju devizne kredite, ostaju limiti od 30 i 50 odsto. U sklopu novih propisa koji imaju za cilj stimulisanje zaduživanja u dinarima, razmatra se i mogućnost da se dozvoljeni minus (pet odsto prekoračenja po tekućim računima) više ne računa kao deo ukupnog zaduženja. Takođe, žiranti bi trebalo da budu rasterećeni jemstva za tuđi kredit, odnosno da se ono ne tretira kao njihov dug. U Narodnoj banci Srbije ističu da se radi o nacrtu propisa na koje su banke dostavile primedbe i sugestije, te da će konačna odluka u vezi sa olakšicama za zaduženje biti doneta najverovatnije sledeće nedelje.

Izvor: EMG

---

16.04.2010.
Guverner Narodne banke Srbije u ostavci Radovan Jelašić izjavio da bi pad prihoda budžeta usled smanjenja poreza na zarade morao da bude nadoknađen dodatnim oporezivanjem ljudi koji zarađuju iznad proseka.

"Ako bi se smanjile i akcize, onda je povećanje poreza na dodatu vrednost jedina rezerva za nadoknadu prihoda budžeta za kojom će država, htela ili ne, posegnuti", rekao Jelašić u Prijepolju, gde je o monetranoj politici i ekonomskoj situaciji u zemelji razgovarao s privrednicima i predsednicima četiri susedne opštine. On je dodao da će tokom majske posete Misije Mešunarodnog monetarnog fonda najvažnija tema biti da li postoje uslovi za odmrzavanje plata budžetskih korisnika i penzija. "Taj dogovor bi presudno uticao na relevantnu ocenu da li smo izašli iz krize ili smo još u njoj", rekao je Jelašić.

Izvor: EMG

---

15.04.2010.
Zajednica preduzetnika Privredne komore Srbije pozvala na odustajanje od dalje procedure donošenja zakona o zanatstvu kako bi se zaustavila propast privrede i preduzetništva.

U saopštenju se navodi da je neophodno doneti novi zakon koji bi regulisao zanatsku delatnost, ali ne na način da se njegov prednacrt priprema u uskim činovničkim krugovima nadležnog ministarstva, pri čemu nisu konsultovani ni zanatlije, niti Zajednica preduzetnika PKS. "Preduzetnici smatraju neprimerenim da se prednacrtom zakona o zanatstvu stvara paralelni komorski sistem, koji predviđa da se početak rada novih asocijacija zanatlija i preduzetnika finansira iz budžeta, odnosno od novca poreskih obveznika. Predlog da te komore, uz pomenuta budžetska sredstva, budu samofinansirajuće i samoodržive za zanatlije praktično znači povećano i nepotrebno administriranje i godišnje troškove od oko 20.000 dinara, zavisno od broja zaposlenih u svakoj radnji", kaže se u saopštenju. Novi novčani nameti za vlasnike i preduzetnike se predviđaju za obavezni upis u Imenik, izdavanje javnih dokumenata, licenci za majstore i pomoćnike majstora, za majstorsko pismo i članarinu koja proističe iz upisa u Imenik. Ti troškovi su, kažu u Odboru, planirani za sve trgovinske, ugostiteljske i zanatske delatnosti i idu na račun vlasnika preduzetničkih i zanatskih radnji, što je za njih poslovno i finansijski neodrživo.

Izvor: EMG

---

14.04.2010.
Ministar trgovine Slobodan Milosavljević izjavio danas da bi usvajanje zakona o centralnom registu obaveznog socijalnog osiguranja trebalo da poboljša naplatu obaveznog socijalnog osiguranja i reši probleme iz oblasti socijalnog, zdravstvenog i penzionog osiguranja.

Obrazlažući u Skupštini Srbije predloženi zakon, Milosavljević je rekao da bi zakonom trebalo da bude uspostavljena jedinstvena baza podataka obaveznog socijalnog osiguranja, koja će, kako je naveo, omogućiti da nesavesni poslodavci koji izbegavaju plaćenje doprinosa budu brzo identifikovani. Milosavljević je rekao da je prema podacima Ministarstva finansija i Poreske uprave ukupan dug na ime doprinosa do kraja prošle godine veći od 180 milijardi dinara. On je rekao da se očekuje da će funkcionisanje registra u punom obimu početi najkasnije 31. decembra 2012, do kad će biti doneta sva podzakonska akta koji će omogućiti tehničke uslove za formiranje jedinstvene baze podataka. Prema njegovim rečima, ustanovljavanje centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja je deo reformi te oblasti, a čiji su ciljevi unapređenje efikasnosti sistema i jačanje kapaciteta ustanova, unapređenje naplate i kontrole naplate i smanjenje administrativnih troškova. Ministar je rekao da će procedura za ostvarenje prava iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja biti kraća i jednostavnija.

Izvor: EMG

---

13.04.2010.
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila danas da je Srbiji potreban poreski sistem koji će stimulisati proizvodnju, zapošljavanje i investicije, a destimulisati potrošnju, uvoz i sivu ekonomiju i ocenila da bi takvu poresku reformu trebalo sprovesti u jednom koraku.

Diana Dragutinović je na promociji publikacije Poreska politika u Srbiji: Pogled unapred, koju su objavili Fond za razvoj ekonomske nauke i Agencija SAD za međunarodni razvoj, rekla da je Srbiji neophodna sveobuhvatna fiskalna reforma, koja bi obuhvatila i prihodnu i rashodnu stranu javnih finansija. Odgovarajući na pitanje novinara o prvim potezima u vezi s reformama koje predlaže, ona je rekla da poreska reforma ne bi trebalo da bude postupna, već da se sprovede relativno brzo, u jednom koraku, kako bi se u isto vreme radna snaga učinila jeftinijom i podstaklo zapošljavanje. “Što pre počnemo, veće su šanse da podstaknemo proizvodnju i zapošljavanje“, dodala je ona. Diana Dragutinović je ocenila da je u uslovima visoke evroizacije domaće ekonomije domet monetarne politike ograničen i da je fiskalna politika najmoćnije i najefikasnije sredstvo u rukama kreatora makroekonomske politike. Ona je dodala da ministarstvo finansija već radi na reformama u domenu rashoda, kroz ekspertsku grupu koja radi na izradi Zakona o fiskalnoj odgovornosti, a na strani prihoda na sveobuhvatnoj poreskoj reformi.

Majk Harvi, šef Misije USAID-a, ocenio je da su mnogi bili iznenađeni da je Srbija prošla bolje nego neki njeni susedi, ali da je sada potrebno doneti i teške odluke. On je istakao da za povećanje konkurentnosti Srbije u odnosu region potrebno povećati proizvodnju i izvoz, uz istovremeno smanjenje udela uvoza u potrošnji, i da je za ostvarenje tog cilja, koje je važno za prelazak Srbije na novi model rasta, važno kakva će biti poreska politika.

Povećati poreze na uvoz, smanjiti na proizvodnju i izvoz Milojko Arsić, član Ekonomskog saveta Vlade, rekao je da publikacija nudi konkretne predloge koji mogu biti osnova za razgovor o fiskalnoj reformi, pošto se ciljevi kao što su održiv ekonomski rast, privlačenje investicija i povećanje međunarodne konkurentnosti srpske privrede mogu ostvariti različitim kombinacijama poreskih stopa. Autori publikacije zalažu se, između ostalog, za povećanje poreskog opterećenja uvoza i potrošnje i smanjenje dažbina na proizvodnju i izvoz, što bi trebalo da doprinese smanjenju deficita u spoljnoj trgovini. Reforma predviđa i veću pravičnost u oporezivanju dohotka i imovine, ali i jednostavniju poresku administraciju, zbog velikog broja izuzetaka, što se odražava i kroz povećanje troškova. Smanjenje poreskog opterećenja zarada, kako je objasnio, smanjila bi cenu rada i tako podstakla investicije u Srbiju, posebno u radno intenzivne grane, povećala konkuretnost cenu domaćih proizvoda u izvozu kroz niže cene, i smanjila rad na crno.

S druge strane, da rasterećenje zarada ne bi proizvelo veći deficit u budžetu, autori studije zalažu se za povećanje poreza na potrošnju, pre svega PDV-a, ali i progresivnije oporezivanje zarada. Povećanje PDV-a bi prema Arsićevim rečima, jednokratno verovatno podiglo cene, ali bi u uslovima recesije, teret uglavnom većeg PDV-a više pao na privredu, nego što bi se nepovoljno odrazio na životni standard građana. Autori smatraju da bi smanjenje doprinosa na socijalno osiguranje za trećinu snizilo BDP 3,6 odsto, dok bi povećanje PDV-a sa osam na 12 odsto, odnosno sa 18 na 22 odsto, uvećalo BDP 2,5 odsto. Dodatnih 1,1 odsto BDP-a, koliko je potrebno za fiskalnu ravnotežu, ostvarilo bi se kroz povećanje poreza na zarade sa 12 na 20 odsto i uvođenjem progresivnog smanjenja zarada, kroz istovremeno povećanje neoporezivog dela na 16.500 dinara.

Izvor: EMG

---

12.04.2010.
Vlasnice malih preduzeća i preduzetničkih radnji i žene koje su nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava zainteresovane za učešće na konkursu za izbor najbolje preduzetnice mogu da se prijave do četvrtka, 15. aprila i osvoje robnu nagradu vrednu 5.000 evra.

Konkurs je raspisala Opportunity banka, uz podršku Ministarstva za rad i socijalnu politiku i Nacionalne agencije za regionalni razvoj, u cilju stvaranja pogodnog okruženja za razvoj ženskog preduzetništva i podsticanja osnivanja firmi u vlasništvu žena. Konkurs je raspisan u kategorijama Žena za sva vremena, za vlasnice malih preduzeća s do 50 zaposlenih i vlasnice preduzetničkih radnji s do 10 zaposlenih, i Gazdarica, za žene koje su nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva.

Pobednice će dobiti opremu, sirovine ili repromaterijal. Pravo učešća imaju državljanke Srbije sa stalnim boravkom u zemlji, a kriterijumi za izbor najbolje preduzetnice biće uspešnost, koja se potvrđuje finasijskim dokumentima, i inovativnost, odnosno primena savremenih poslovnih ili poljoprivrednih rešenja, društvena odgovornost pri zapošljavanju i organizaciji rada i opis investicije za razvoj posla u koji bi nagrada bila uložena. Proglašenje dobitnica i uručivanje nagrada biće održano u maju. Prijave se šalju na konkurs@obs.rs s naznakom Za konkurs, Žena za sva vremena, odnosno Za konkurs, Gazdarica, ili na adresu Opportunity banka Novi Sad, za marketing-odeljenje), Bulevar oslobođenja 2a, 21000 Novi Sad.

Izvor: EMG

---

09.04.2010.
Premijer Srbije Mirko Cvetković naložio je danas ministrima da u što kraćem roku u svojim resorima okončaju sprovođenje "giljotine propisa", saopštila je danas Vlada Srbije.

Predloženo je da se svakog meseca Vlada izveštava o ispunjenosti preporuka jedinice za "giljotinu propisa", a ti izveštaji biće redovno objavljivani kako bi javnost imala uvid u proces ukidanja nepotrebnih procedura, navodi se u saopštenju. Odluka je doneta nakon što je ministar ekonomije Mlađan Dinkić skrenuo je pažnju članovima Vlade na sporost u sprovođenju "giljotine propisa".

Na današnjoj sednici Vlade usvojen je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i država EFTA, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Hrvatske o plovidbi plovnim putevima na unutrašnjim vodama i njihovom tehničkom održavanju. Usvojen je i Predlog zakona o izmeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Vlada je usvojila i Strategiju održivog opstanka i povratka na Kosovo i Metohiju. Doneta je i Uredba o izmenama i dopunama uredbe o utvrđivanju programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine, Uredba o izmenama i dopunama uredbe o merilima i uslovima za povraćaj, oslobađanje ili smanjenje plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine, Uredba o izmenama i dopunama uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova i Uredba o uvozu motornih vozila.

Izvor: EMG

---

08.04.2010.
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo da je produžilo rok za obnovu registracije poljoprivrednih gazdinstava, do 15. aprila.

Jedan od razloga produženja je želja poljoprivrednika da regulišu obaveze prema Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja kako bi imali pravo na subvencije. U saopštenju se dodaje da su u mnogim opštinama poljoprivrednici imali problema s dobijanjem izvoda iz katastra zbog štrajka u Geodetskom zavodu. Rok za izmirenje obaveza za 2009. prema Fondu PIO je 30. april. Oni koji do tada ne izmire obaveze neće moći da ostvare pravo na podsticajna sredstva.

Izvor: EMG

---

07.04.2010.
Rad na crno najviše zastupljen u trgovini, ugostiteljstvu, zanatskim, industrijskim i proizvodnim pogonima i građevinarstvu, pokazuju podaci Inspektorata za rad.

Prema tim podacima, u pojedinim delatnostima zapaženo je da se povećava broj radno angažovanih na crno u istim periodima svake godine, što je naročito karakteristično za ugostiteljstvo i građevinarstvo. Kontole su pokazale da poslodavci često zloupotrebljavaju instituciju probnog rada, uz opravdanje da je neophodno da se pre zaključivanja ugovora o radu uvere da li angažovano lice zadovoljava kriterijume.

Za rad u sivoj ekonomiji regrutuju se najčešće mladi, nekvalifikovani radnici, s najviše srednjom stručnom spremom, zaposleni bez redovnih zarada, nezaposleni stariji od 40 godina, primaoci novčanih naknada, socijalne pomoći. Na gradilištima najčešće ilegalno rade zaposleni čija preduzeća trenutno ne rade, nezaposleni, penzioneri i izbeglice. Poslodavci često organizuju proizvodnu delatnost u podrumima, garažama, privatnim kućama, pa ju je teško otkriti. Na takvim objektima nema nikakvih natpisa, niti drugih oznaka, a ulazak u prostorije u kojima se odvija proizvodnja sprečava se psima, mikro-kamerama, interfonima i katancima. U takvim prostorijama, najčešće se šije, izrađuje obuća, pravi stolarija ili odvija neki drugi vid mini proizvodnje.

Izvor: EMG

---

06.04.2010.
Oliver Dulić, ministar životne sredine je rekao da će sve opštine u Srbiji od utorka, 6. aprila, početi da izdaju lokacijske dozvole za objekte veće od 800 kvadrata koje će investitorima omogućiti da sagrade objekat do krovne konstrukcije bez dobijanja građevinske dozvole.

On je novinarima objasnio da je lokalnim samoupravama poslato upustvo koje definiše na koji način da izdaju te dozvole. Lokacijske dozvole, prema Dulićevim rečima, omogućavaju investitoru da sagradi objekat od temelja do krova i uradi unutrašnje instalacije dok će mu za priključenje na komunalnu infrastrukturu biti potrebna građevinska dozvola.

„Lokacijska dozvola daje dovoljno vremena investitoru da gradi i paralelno prikuplja papire za građevinsku dozvolu“, rekao je on. Za lokacijske dozvole, kako je rekao ministar, potrebno je da je zemljište u vlasništvu investitora, da poseduje projekat i da postoji planski osnov odnosno urbanistički planovi za deo na kom je planirana gradnja. „U pregovorima smo sa Gradom Beogradom da se na osnovu Generalnog urbanističkog plana omogući izdavanje lokacijskih i građevinskih dozvola“, rekao je Dulić. On je istakao da sve opštine trenutno rade na donošenju planskih dokumenata. Prema njegovim rečima intenzivno se radi i na pisanju Zakona o komunalnim delatnostima koji će definisati model javno-privatnog partnerstva kao i kako će privatne kompanije zaštititi sopstveni interes, a lokalne samouprave javni.

Izvor: EMG

---

05.04.2010.
Unija poslodavaca Srbije smatra da minimalac može da bude veći, ali uz kompromis s Vladom.

Posle neuspelih pregovora o povećanja minimalne cene rada, na jučerašnjoj sednici Socio-ekonomskog saveta, poslodavci smatraju da nova cena rada može da bude prihvatljiva ako neoporeziv deo zarade bude povećan sa 5.900 na 10.950, kako bi se privrednim subjektima omogućilo da kompenzuju povećanje minimalne bruto zarade, za koje nemaju sredstava iz sopstvenih izvora.

Donošenje odluke o povećanju minimalca, bez takvog kompromisa, ozbiljno bi produbilo krizu likvidnosti u privredi i bilo još samo jedno u nizu opterećenja privrednih subjekata u 2010, navedeno je u saopštenju. "Podsećamo na to da je broj nelikvidnih pravnih lica u februaru 2010. porastao na preko 67.500, da od 1. aprila 2010. važi ekološka taksa kao značajno opterećenje privrede i potrošača, a u maju stupaju na snagu odredbe Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koje se odnose na obavezu poslodavca da zaposli određeni broj osoba sa invaliditetom ili da u protivnom plaća penale od 72.000 dinara po radnom mestu", navodi UPS Vlada je predložila da minimalna cena rada po satu bude 90 umesto 87 dinara, što je drugi pokušaj utvrđivanja minimalne cene rada. Predstavnici Unije poslodavaca u Socio-ekonomskom savetu su 11. marta odbili da prihvate povećanje minimalca sa 87 na 92 dinara po satu.

Izvor: EMG

---

01.04.2010.
Pokretanjem stečaja u blokiranim firmama očistiće se privredna scena u Srbiji i ostaće ozbiljne firme, rekao je za emg.rs profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miodrag Zec komentarišući najavu da će biti pokrenut stečaj u preko 10.000 firmi čiji su računi u blokadi tri ili više godina.

“Moraju da ostanu samo oni koji mogu da igraju u tržišnim uslovima, a oni koji udaraju ispod pojasa, da budu eliminisani iz ringa", rekao je on. Zec kaže da poverioci do sada nisu pokretali stečaj jer su sudovi u ovakvim postupcima neefikasni i poverioci ne mogu da naplate svoje dugove. Prema njegovim rečima, ako neko mora da potroši novac da bi naplatio svoj dug, verovatno je da će odustati od postupka. Narodna banka Srbije najavila je da će danas objaviti spisak preduzeća koja su neprekidno u blokadi tri ili više godina, a u kojima se danas, prema novom Zakonu, automatski pokreće stečaj. Prema preliminarnim podacima Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj,, takvih firmi ima oko 10.000, a među njima velik broj udruženja građana, društvenih organizacija, sportskih klubova, zadruga.

Izvor: EMG

---