|
| 2010 - Januar |
| Bez dogovora o izmenama zakona o penzijama |
29.01.2010. U saopštenju se navodi da saglasnost nije postignuta jer nije prihvaćen ni jedan zahtev reprezentativnih sindikata. SSSS zahteva da nova zakonska rešenja obavezno sadrže odredbu da se vrednost opšteg boda usklađuje dva puta godišnje sa kretanjem zarada, da penzije budu usklađivane sa rastom troškova života i prosečnom zaradom zaposlenih. Sindikat traži da prosečna penzija ne može biti niža od 60 odsto prosečne zarade u Srbiji, da se dva puta godišnje vanredno usklađuje najniži iznos penzija ukoliko bude nižu od 25 odsto prosečne zarade. Sindikat traži da se sprovodi efikasnija kontrola i naplata doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i da se utvrdi vlasništvo nad lečilištima i banjama. U radnu verziju nacrta zakona ušle su odredbe o podizanju starosne granice za pun staž sa 53 na 58 godina, za oba pola, kao i o povećanju dužine radnog staža za žene sa 35 na 38 godina. Muškarac stiče pravo na punu penziju sa 40 godina života. Članovi radne grupe saglasili su se jedino da je neophodno obezbediti bolju kontrolu i naplatu doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, navodi se u saopštenju Sindikata. Dodaje se da će o preostalim spornim pitanjima razgovori nastaviti. Izvor: emportal |
| Srbija među poslednjima u Evropi po primeni e-servisa |
28.01.2010. Vlada Srbije pokušava da pokrene građevinsku industriju i na taj način dobar deo privrede, kazao je Rodić povodom najave Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja da će sutra na sednici vlade biti usvojena uredba na osnovu koje će opštine i gradovi moći da ponude gradsko građevinsko zemljište strateškim investitorima ispod tržišne cene. "Benefitima oko jeftinijeg zemljišta i jeftinijih komunalija vlada hoće da prilagodi cene stanova kupovnoj moći stanovništva. Svaki potez resornog ministarstva i vlade u tom smislu pozdravljamo", rekao je on. Rodić je kazao da će predstavnici PKS-a u cilju pokretanja građevinske industrije imati 1. februara sastanak u vladi sa ministrom prostornog planiranja Oliverom Dulićem, predstavnicima gradskih vlasti i najvećim građevinskim firmama. Prema njegovoj oceni, "država mora da se odrekne dela kolača, jer će u suprotnom biti izgrađenih stanova, ali ne i kupaca". On je dodao da će lokalne samouprave morati da daju zemljište strateškim investitorima pod povoljnijim uslovima ukoliko žele da ih privuku i ostvare prihode. Uredba definiše zakonski postupak po kojem gradonačelnici mogu dati strateškim investitorima zemljište po nižoj ceni i treba da omogući lokalnim samoupravama da pronalaze i direktno pregovaraju sa strateškim partnerima. Dulić je ranije izjavio da će investitor morati da uloži određen iznos novca, zaposli jedan broj ljudi ili donese neku novu tehnologiju i razvojne projekte, kao i da će na zahteve lokalne samouprave konačnu reč imati vlada. Izvor: emportal |
| APR nudi nove usluge u Registru finasijskih izveštaja |
27.01.2010. Uvedene su tri nove vrste izveštaja o bonitetu za opšte namene: BON 1 - Potpuni izveštaj o pokazateljima za ocenu boniteta, BON 2 - Izveštaj o finansijskom položaju i uspešnosti poslovanja, i BON 3 - Sažeti izveštaj o bonitetu, kojima je zamenjeno dosadašnjih pet vrsta izveštaja koji su za te namene bili u ponudi NBS. APR ne izdaje potvrdu o podacima o nelikvidnosti za pravna lica i preduzetnike, odnosno da korisnici za sve informacije vezane za tu potvrdu treba da se obrate NBS. Sa strukturom i sadržajem svih usluga iz Registra finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu po grupama pravnih lica i za preduzetnike korisnici mogu da se upoznaju na sajtu www.apr.gov.rs. Izvor: emportal |
| Srbija među poslednjima u Evropi po primeni e-servisa |
26.01.2010. On navodi da u Srbiji sada postoji svega nekoliko e-servisa, i to prvenstveno onih koji omogućavaju slanje zahteva putem Interneta, ali ne i dobijanje traženih podataka. "Možete preko Interneta da pošaljete zahtev da dobijete izvod iz matične knjige rođenih iz opštine, ali ne možete da taj izvod dobijete povratno, putem Interneta, jer taj servis nije razvijen i u tom smislu dosta zaostajemo", rekao je Marković. Pomoćnik direktora Poreske uprave Dejan Vidojević najavio je pilot-projekat koji će omogućiti poreskim obveznicima u pet velikih gradova Srbije da od 1. marta ove godine poreske prijave podnose elektronskim putem. Kasnije bi servis bio proširen na ostale vrste poreskih prijava. Inženjerka elektrotehnike iz Uprave MUP-a za informacione tehnologije Branka Igrić najavila je da će se MUP upisati u Registar kvalifikovanih sertifikacionih tela. Ona je objasnila da će građani moći da na ličnim kartama s čipom naprave digitalni sertifikat, čime ta isprava postaje sredstvo za kvalifikovan elektronski potpis. Izvor: emportal |
| Povećan promet na Produktnoj berzi |
25.01.2010. Vrednost prometa, na osnovu 16 sklopljenih kupoprodajnih ugovora, bila je 33,3 miliona dinara, 25,8 procenata viša nego nedelje pre. Cena kukuruza je bila veća 3,11 procenata nego sedmicu pre. Prosečna cena za 2.228 tona prometovanog kukuruza bila je 11,96 dinara po kilogramu. Cena pšenice kretala se od 12,1 do 12,42 dinara za kilogram. Prosečna cena trgovanja žitom bila je 12,23 dinara za kilogram, 0,27 odsto više nego prethodne nedelje. Trgovano je i stočnim ječmom, po ceni od 9,4 dinara za kilogram, što je gotovo na istom nivou kao i sedmicu pre, i sojinom sačmom s 44 odsto proteina po ceni od 45,78 dinara, 1,27 odsto manje od cene iz prethodne nedelje. Trgovano je i mineralnim đubrivom UREA po ceni od 22,14 dinara i mineralnim đubrivom KAN sa 27 odsto azota po ceni od 21,60 dinara. Na Produktnoj berzi je do sada prodato i 155.000 tona regresiranog azotnog đubriva, što po mišljenju stručnjaka ukazuje na to da bi do 13. februara, do kada je predviđena prodaja, moglo da bude prodato svih 300.000 tona. Indeks berze PRODEX je imao rast od 0,93 indeksna poena i na kraju nedeljnog trgovanja bio je 147,87. Izvor: emportal |
| EBRD podigao procenu privrednog rasta Srbije |
22.01.2010. Ekonomski rast Srbije u 2010. godini EBRD sada procenjuje na 2,4 odsto, a pošle jeseni je očekivao rast od jednog procenta. Iduće godine Srbija će, prema oktobarskoj prognozi EBRD, imati rast od 3,2 odsto. EBRD je povećao procene rasta za neke zemlje u regionu zahvaljujući nešto bržem ekonomskom oporavku od ranije prognoziranog. Međutim, razlike unutar regiona su velike i kreditor osetniji oporavak regiona kao celine očekuje u 2011. godini. Taj kreditor ove godine u regionu računa na prosečan privredni rast od 3,3 odsto, dok je u oktobru prognozirao 2,5 odsto. Prošle godine bruto domaći proizvod regiona je opao za oko šest odsto. Za 2011. EBRD predviđa prosečan ekonomski rast od 3,8 odsto za 30 zemalja regiona. Povećanju prognoze za 2010. doprinele su bolje od očekivanih performanse četiri velike ekonomije - Poljske, Turske, Rusije i Kazahstana, poskupljenje sirovina i nastavak priliva kapitala na velika tržišta u razvoju, ocenio je EBRD. U izveštaju EBRD se navodi da će neke zemlje jugoistočne Evrope imati koristi od rasta cena metala, poput Srbije i Makedonije, ili priliva kapitala nakon nedavnog unapređenja rejtinga, poput Turske. Ipak, oporavak u regionu kao celini ostaće krhak, sa velikim razlikama od zemlje do zemlje. "Postepeni globalni oporavak biće podrška regionalnom rastu koji će pak kočiti lokalni faktori", istakao je vodeći ekonomista EBRD Erik Berglof. Izvor: emportal |
| Asocijacija poljoprivrednika zapretila blokadom puteva |
22.01.2010. Predsednik Asocijacije Miroslav Ivković rekao je na konferenciji za novinare da poljoprivrednici nisu zadovoljni predlogom Vlade Vojvodine da se dugovi za naknadu za odvodnjavanje odlože do kraja ove godine jer se time zbog kamata samo povećava dug. "Doneli smo odluku da se za pravnu pomoć obratimo pokrajinskom ombudsmanu (Dejanu Janči) zbog sumnje u pravnu osnovu načina isplate i visine iznosa naknade. Verujemo da će ombudsman biti nepristrasan i, ako tako postupi, poštovaćemo njegovu odluku", rekao je Ivković. On je ponovio stav Asocijacije da su nadležni u Javnom vodoprivrednom preduzeću "Vode Vojvodine" prilikom obračuna naknade za 2008. i 2009. napravili mnogo propusta i nisu dobro izračunali visinu naknade kod mnogih poljoprivrednika. Prema tumačenju Asocijacije poljoprivrednika, nominalna vrednost naknade nije određivana u zavisnosti od rasta cena na malo, niti od pada vrednosti domaće valute u odnosu na evro, odnosno ne prati fluktuaciju prihoda zemljoradnika. "Ako ombudsman dokaže da je bilo propusta vrlo brzo ćemo doneti odluku da blokiramo puteve u Vojvodini i one će pretežno biti uperene protiv 'Voda Vojvodine'", rekao je predsednik Asocijacije. Vlada Vojvodine ranije je saopštila da su se ministar poljoprivrede Srbije Saša Dragin, predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić i predstavnici Asocijacije poljoprivrednika dogovorili 18. januara da poljoprivrednici naknadu za odvodnjavanje iz protekle godine isplate do kraja 2010. godine. Saopšteno je i da su se sagovornici složili da sadašnja zakonska rešenja u oblasti voda nisu adekvatna, te da će u okviru novog zakona biti ugrađene mogućnosti za sistemsko rešavanje u oblasti voda u Pokrajini. Izvor: emportal |
| Poreska uprava pojačava kontrolu legalnosti softvera |
21.01.2010. Poreska uprava je od januara do oktobra 2009. godine izvršila 2.011 kontrola, a u poslednje dve godine podnete su 144 prijave za privredne prestupe, navedeno je u saopštenju. Radi povećanja efikasnosti borbe protiv piraterije, od 21. do 28. decembra 2009. godine održana je serija treninga za poreske inspektore u organizaciji Poreske uprave, a pod pokroviteljstvom Američke privredne komore u Srbiji. U četiri regionalna centra za obuku Poreske uprave u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu obuku je prošlo oko 400 inspektora službe terenske kontrole i poreske policije. Izvor: emportal |
| Širokopojasni Internet meta konkurenata |
20.01.2010. Prema rečima Dejana Ljuštine, višeg menadžera Deloittea u sektoru za poslovno savetovanje, penetracija širokopojasnog Interneta je niska i tu treba investirati. On ocenjuje da je uvođenje konkurencije u fiksnoj telefoniji pomak u tom smeru jer je Srbija ispod proseka regiona po stepenu korišćenja te vrste Interneta. Širokopojasni Internet u Hrvatskoj je zastupljen s 14,24, u celom regionu oko osam, dok je u Srbiji to 6,57 odsto. „Gdegod je uvedena konkurencija u fiksnoj telefoniji došlo je do sniženja cena. U Srbiji su ipak neke cene, poput pretplate, socijalno orijentisane, pa tu ne može biti pojeftinjenja, ali u segmentu tržišta gde su marže visoke, na primer međunarodni pozivi, bi moglo doći do cenovne konkurencije“, kaže Ljuština. On ističe kako novi operater neće toliko biti zainteresovan za fiksnu telefoniju koliko za razvoj širokopojasnog interneta i IPTV , Internet protokol televiziju . Kad je reč o svetskom tržištu, „pametni telefoni“ (smartphones) polako preuzimaju primat jer je ove godine prvi put broj prodatih uređaja premašio broj prodatih personalnih računara, dok se dogodine očekuje da će broj prodatih smartphonova biti veći od prodaje laptopova, procenjuje studija. Stoga će se glavna bitka voditi oko liderske pozicije mobilnog pretraživača i u ovom momentu uopšte nije izvesno da će to biti Google, koji je lider u fiksnom pretraživanju, pošto je i Apple počeo ozbiljna ulaganja, kaže Ljuština. Zbog sve većeg korišćenja mobilnih telefona za surfovanje po Internetu, glavni izazov operaterima biće kako da spreče zagušenje mreže, sve do 2014, kad Deloitte predviđa primenu 4G tehnologija (LTE i WiMax). Izvor: emportal |
| SIEPA pozvala na učešće na sajmu u Alžiru |
19.01.2010. SIEPA će u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, finansijski podržati i organizovati zajednički nastup srpskih preduzeća na najznačajnijem sajmu u Alžiru, koji se održava od 2. do 7. juna, u okviru nacionalnog štanda. Sajam FIA održava se 42 godine i vodeća je međunarodna sajamska manifestacija na severu afričkog kontinenta. Sajam na kome se predstavljaju proizvodi iz svih industrijskih grana, svake godine poseti 800.000 poslovnih ljudi iz Afrike, Evrope i Azije. Među izlagačima su kompanije iz više od 40 zemalja, a najviše ih je iz Kine, Francuske, Italije i Nemačke. Alžir je druga zemlja po veličini na afričkom kontinentu i najveći privredni partner Srbije u Africi. Međutim, spoljnotrgovinska razmena dve zemlje je i dalje na niskom nivou, uprkos tome što je poslednjih godina intenzivirana, što je doprinelo i konstantnom rastu srpskog izvoza. Izvor: emportal |
| UniCredit očekuje pad BDP Srbije od 0,5 odsto u 2010. |
18.01.2010. "Iako Vlada Srbije namerava da poveća investicije da bi podstakla rast u 2010, postoji veliki broj izazova, tako da je zadržana prognoza za nastavak pada BDP-a", navodi se u kvartalnom istraživanju UniCredita o ekonomiji u centralnoj i istočnoj Evropi. Nova procena pada BDP-a Srbije u 2010. godini blaža je nego u prethodnom kvartalnom izveštaju, kada je očekivan pad od 0,7 odsto, ali se ne je prognoza rasta za 2011. godinu zadržana na istom nivo od 1,3 odsto. Kako su naveli, iako je Vlada Srbije napravila budžet na osnovu procene da će rast BDP-a u 2010. godini biti 1,5 odsto, verovatniji je ishod o blagom padu BDP-a od 0,5 odsto, uz rizik da bude i snažniji. Analitičari su procenili na osnovu očekivanja da će domaća tražnja u Srbiji ove godine ostati slaba uz rast nezaposlenosti, dok je za pokretanje planiranih investicije u infrastrukturu potrebno vreme, tako da će se uticaj tih ulaganja na rast osetiti kroz duži period. Program sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i pozajmice međunarodnih kreditora i Rusije za infrastrukturne projekte, naveli su, predstavljaju podršku Srbiji. Inflacija u Srbiji u 2010. ostaće blizu donje granice ciljanog raspona od četiri do osam odsto, (šest odsto plus minus dva procentna poena) ukoliko dinar ostane stabilan, navodi se u izveštaju. Prema proeni analitičara Unikredit banke, krus će na kraju 2010. godine biti oko 100 dinara za evro. Kreditni rejting Srbije neće oslabiti tokom 2010. godine, ocenili su analitičari Unikredit banke. U januarskom izveštaju Unikredita procenjeno je da će u 2010. godini Hrvatska i Bosna i Hercegovima imati pad BDP-a od jedan odsto, pad BDP Bugarske biće 1,5 odsto, dok će Rumunija imati rast od 0,4 odsto BDP, a Slovanija će zabeležiti rast BDP od 0,6 odsto. Izvor: emportal |
| Inflacija u 2009. bila 6,6 odsto |
15.01.2010. U decembru 2009. su pale cene hrane i bezalkoholnih pića, jedan odsto. U tom mesecu najviše su poskupeli cene hotelskih i ugosteljskih usluga, 0,8 odsto, komunikacije, 0,7 procenata, a cene odeće i obuće 0,3 odsto. Cene ostalih proizvoda se nisu bitnije menjale. Prema metodologiji EU, inflacija se meri na osnovu prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga za ličnu potrošnju, a uključuje cenu iznajmljivanja stana, finansijske usluge, usluge obrazovanja i ugostiteljske usluge. Prema metodologiji Zavoda, kojom se meri kretanje cena na malo, inflacija u Srbiji u decembru bila je 0,1 odsto, a godišnja 10,1 odsto. Izvor: emportal |
| Vlada usvojila mere za ublažavanje negativnih efekata krize |
14.01.2010. Na osnovu tog programa donete su i Uredba o uslovima za subvencionisanje kamatne stope kredita za investicije u 2010. godini, Uredba o uslovima i kriterijumima za subvencionisanje kamatne stope za potrošačke kredite i kredite za pravna lica, odnosno finansijski lizing za nabavku određenih trajnih potrošačkih dobara u 2010. godini. Usvojena je i Uredba o uslovima za subvencionisanje kamatnih stopa za kredite za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava i izvozne poslove u 2010. godini, kao i Uredba o merama podrške građevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate za stambene kredite i dugoročno stambeno kreditiranje u 2010. godini. Na današnjoj sednici usvojen je Program o rasporedu i korišćenju sredstava za kreditnu podršku privredi preko Fonda za razvoj Republike Srbije za 2010. godinu za šta je predviđeno 3,5 milijarde dinara. Takođe, usvojen je i Program raspodele i korišćenja sredstava subvencija u oblasti podsticanja poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje u 2010. godini u iznosu od 15,4 milijarde dinara. Izvor: emportal |
| Rast životnog standarda i kupovne moći |
13.01.2010. “Najveći deo sredstava uputiće se u krajeve Srbije sa najvišom stopom nezaposlenosti kao što su jug Srbije ili Novi Pazar a prednost će imati dugoročno nezaposlena lica, osobe sa invaliditetom, raseljena lica”, istakao je Ilić na konferenciji za novinare. On je kazao da je za podsticaj u zapošljavanju ove godine u budžetu predviđeno 4,7 milijardi dinara od čega jedna milijarda budžetom AP Vojvodina. U 2009. budžet je iznosio 3,5 milijardi dinara pri čemu je kroz programe posredovanja u zapošljavanju oko 120.000 ljudi pronašlo zaposlenje, podsetio je Ilić. On je kazao da je u 2010. izdvojeno 1,8 milijardi dinara za program Prva šansa kroz koji će proći 16.000 volontera i pripravnika pri čemu će država finansirati tromesečno volontiranje mesečnom naknadom od 10.000 dinara. Ukoliko poslodavci zaposle volontere na neodređeno vreme država će refundirati zarade i dorpinose godinu dana uz obavezu da zadrže zaposlenog još godinu dana. Osim ovog programa Ilić je rekao da je izdvojeno i 600 miliona dinara za subvencije za otvaranje i opremanje novih radnih mesta čime će biti obuhvaćeno 4.200 ljudi. Još 700 miliona dinara izdvojeno je za javne radove gde će posao pronaći 5.000 ljudi, sa 300 miliona dinara subvencionisaće se samozapošljavanje gde je predviđeno da posao pronađe još 1.875 ljudi, rekao je Ilić. Budžetom je predviđeno još i pet miliona dinara gde bi 86.000 nezaposlenih trebalo da pronađe zaposlenje na sajmovima i još 295 miliona dinara koliko će koštati obuke za 4.000 ljudi. Ilić je istakao da je iskustvo pokazalo da 60 odsto onih koji prođu obuku pronašlo posao u istoj godini. Osim toga, program Prva šansa je ove godine sa oštrijim uslovima u smislu da prošle godine poslodavci nisu imali obavezu da zaposle pripravnike. “Ove godine će u program ući verovatno kompanije koje imaju ozbiljen namere sa zapošljavanjem. Očekujem da 20-30 odsto volontera i zadrži posao”, zaključio je Ilić. Izvor: emportal |
| Kurs miran do kraja januara |
12.01.2010. Stamenković smatra da Vlada ne treba da ubacuje ogromne iznose dinara na tržište bez prethodnog dogovora s NBS-om. „Pitanje je zašto je država pokazala tako nizak nivo opreza prodajući specijalna prava vučenja koja je dobila od MMF-a u momentu kad je NBS snizio referentnu kamatnu stopu, što već utiče na slabljenje dinara“, rekao je Stamenković dodajući da odgovor leži u zoni političkog populizma. Prema računici MAT-a, država je, u nameri da izmiri budžetske obaveze i pred praznike obraduje građane besplatnim akcijama, Narodnoj banci prodala specijalna prava vučenja MMF-a, 422 miliona, i 50 miliona evra budžetske podrške EU, čime je u sistem ubacila oko 40 milijardi dinara. Ta emisija dinara je direktno uticala na slabljenje dinara, ali u obzir treba uzeti i to da su firme kupovale evre kako bi se razdužile prema inokreditorima i da je NBS prodavao evre na međubankarskom tržištu. „Ne vidim da je klizanje kursa bilo toliko da bi oko toga trebalo praviti dramu“, smatra Stamenković. Nervoza poslovnih krugova zbog depresijacije dinara je uzrokovana i visokim spoljnim dugom u evrima, ocena je autora MAT-a. Novac iz krosborder-kredita koji su uzimani od 2006. do 2008. uložen je u nekretnine, koje su u krizi, i proizvodnju robe koja se ne izvozi, a ne u industrijsku proizvodnju i zapošljavanja, što bi sad olakšalo otplatu duga uprkos jačanju evra, kaže on. Izvor: emportal |
| Rast životnog standarda i kupovne moći |
11.01.2010. "Nadamo se ekonomski boljoj godini i boljim rezultatima", rekao je Milosavljević. Prema njegovim rečima, cilj je da se završe svi zakoni u oblasti trgovine - zakon o trgovini, zaštiti potrošača i prometu nekretnina, kao i da se završe sva podzakonska akta u oblasti zaštite konkurencije. Milosavljević je podsetio da su u 2009. u Srbiju stigla dva velika trgovinska lanca - austrijska Kika, koja će nastaviti sa širenjem maloprodajne mreže u Srbiji u 2010. i francuski Brikolaž. "Očekujem da ćemo u 2010. imati dva do tri nova trgovinska lanca i da će biti završen i finalni dogovor sa Ikeom", rekao je Milosavljević. On je naveo da je dobro što je Srbija očuvala kapacitete i održivost razvoja u 2010. "Svi makroekonomski pokazatelji govore da smo dobro vodili srpsku ekonomiju, mere vlade bile su pravovremene, dale efekat stimulisanju privrede, očuvanju radnih mesta i cenovne i makroekonomske stabilnosti", rekao je Milosavljević. Kako je rekao, sve je rezultiralo blagim padom ekonomske aktivnosti, infacijom u projektovanim okvirima, preko sedam odsto, a u tom procentu je realno pala kupovna moć i životni standard građana. "Najveći problem u 2009. je u tih sedam do 10 odsto u proseku slabljenja kupovne moći građana", rekao je Milosavljević. On je naveo da kada se uporedi ekonomska politika u Srbiji, prosečne zarade, zaduženost Srbije, ukupni privredni pokazatelji, zaključak je da je Srbija bolje prošla od najbližih suseda, ali i nekih zemalja EU kao što su Bugarska i Rumunija. Izvor: emportal |
| Očekujemo tri milijarde evra stranih direktnih investicija u 2010. |
08.01.2010. „Veoma je bitno što je Srbija pozvana da prisustvuje ovako važnom događaju i da predstavi svoj hrabar program reformi“, rekao je Đelić, naglašavajući da kriza još nije gotova ali je najgore iza nas. Đelić je rekao da su najmanje u krizi patile zemlje koje su očuvale socijalni dijalog i ravnotežu. Srbija se trudila da ide tim putem, sprovela je reforme i po njegovom mišljenju, još nije momenat da se država povlači. „Važno je da velike zemlje nateraju finansijski sistem da preuzme odgovornost za ono što se desilo, da oni koji su krivi za najveću pljačku u istoriji čovečanstva odgovaraju i odu u zatvor, a ostali se upozore da se ovako nešto više ne sme ponoviti. Vlade Evrope, Amerike i Kine mogu to da spreče“, rekao je potpredsednik Vlade za Ekonomist. Izvor: emportal |
| Registar finansijskih izvestaja verovatno od sredine januara |
07.01.2010. "Godišnji finansijski izveštaji privrednih subjekata neće se više predavati i Narodnoj banci Srbije (NBS) i Poreskoj upravi, a efekat koji se očekuje je ušteda za privredu od najmanje milion evra samo na račun naknada koje se ne moraju plaćati na više mesta", rekao je direktor APR Zvonko Obradović. Kako je istakao, "operativno će registar početi da radi nakon donošenja podzakonskih akata, a nakon usvojenih izmena i dopuna Zakona o računovodstvu i reviziji, što bi moglo da se desi oko polovine januara". "Srbija će tako prestati da bude poslednja zemlja u Evropi u kojoj se finansijski izveštaji predaju na više adresa", kazao je Obradović. NBS je saopštila da će APR preuzeti kompletne baze finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu od centralne banke, kao i metodologiju, savremenu informacionu tehnologiju i specijalizovane kadrove. Objedinjavanjem finansijskih i statusnih podataka, u APR će biti formirana jedinstvena informaciona baza o svim pravnim licima i preduzetnicima u zemlji, čime će svim zainteresovanim korisnicima, na jednom mestu, biti dostupne potpune i ažurne informacije. Početak davanja podatka i finansijskih izveštaja i usluga boniteta iz APR za privredne registre očekuje se od 15. januara 2010. godine, a sve detaljne informacije vežano za prijem i obradu finansijskih izveštaja, kao i za davanje podataka iz tih izveštaja i usluga boniteta biće dostupne preko internet strane APR www.apr.gov.rs, link Finansijski izveštaji i bonitet. Izvor: emportal |
| Počela podela besplatnih akcija NIS |
06.01.2010. On je novinarima u Glavnoj pošti rekao da je do podne izdato 45.065 potvrda o posedovanju pet akcija Naftne industrije Srbije (NIS) nominalne vrednosti 2.500 dinara, što znači da je svaki treći građanin istovremeno i podigao potvrdu. Pravo na besplatne akcije ima 4,8 miliona građana Srbije. "Gužve u poštama nisu velike i manje su od očekivanih", rekao je Rašinac. Prema njegovim rečima, gužve su veće u manjim gradovima i na jugu Srbije, ali opet manje nego kad su isplate penzija. On je preporučio građanima da novac ne podižu danas, jer će isplata trajati još najmanje 1,5 godinu. Rašinac je podsetio da su Pošte Srbije danas otvorene do 17.00, a da sutra neće raditi. Građani Srbije koji je danas bili u Glavnoj pošti novinarima su rekli da uglavnom nisu zadovoljni iznosom novca koji mogu da podignu i da za sada nemaju u planu da prodaju akcije NIS-a. Za podizanje potvrda o vlasništvu u NIS-u, odnosno novčanih naknada od prodaje besplatnih akcija, potrebna je lična karta i broj računa. Izvor: emportal |
| Inflacija u 2009. sedam odsto |
05.01.2010. Dinar je 2009. nominalno oslabio 7,6 odsto. U 2009. devizne rezerve NBS-a povećane su za 2,4 milijardi evra i 31. decembra dostigle su 10,5 milijardi evra, navodi NBS. Devizne rezerve zemlje su povećane za 2,8 milijardi evra i poslednjeg dana prošle godine, prema preliminarnim podacima, bile su nešto više od 12 milijardi evra, što je više nego 31. decembra 2008, 9,2 milijardi evra. Devizna štednja je 2009. povećana za 1,2 milijardi evra. Novčana masa, koja je na kraju 2008. bila 240 milijardi dinara, 31. decembra prošle godine je bila 259 milijardi dinara, a samo u decembru povećana je za blizu 30 milijardi dinara. Izvor: emportal |
| Zahtev privrede predvidiv kurs |
04.01.2010. "Ne želim da iko operiše time da mi insistiramo na fiksnom kursu", kazao je Bugarin i dodao da zahtev privrede za predvidiv okvir znači godišnje odstupanje kursa za plus ili minus pet odsto. Prema njegovim rečima, Narodna banka Srbije bi po pitanju kretanja kursa uvek trebalo da reaguje preventivno, a ne posledično. Bugarin je ocenio i da bi nivo direktnih stanih investicija u Srbiji ove godine mogao biti tri milijarde evra, oko 50 odsto više nego 2009. Bugarin je rekao i da nivo stranih direktnih investicija ne zavisi od stanih ulagača, već od toga koliko je Srbija spremna da bude atraktivna i afirmativna, brza i efikasna u administrativnoj proceduri. Prema njegovim rečima, investitorima ne treba više nuditi njive za grinfild-investicije, nego uređene slobodne zone, tehno-parkove, u kojima će imati mogućnost da posluju i 40 odsto jeftinije. Izvor: emportal |
Arhiva novosti |
|
Januar 2009 Januar
Januar
|