|
| 2009 - Decembar |
| Za izmirenje obaveza prema zaposlenima zahteve predalo 351 preduzeće |
31.12.2009. Državu će, kako se procenjuje, za pomoć preduzećima koja su podnela zahtev za povezivanje staža radnicima od 1. januara 2004. do 30. juna 2009. godine izdvojiti oko 15 milijardi dinara, navela je ona. Bukumirić Katić je na konferenciji za novinare posle okruglog stola o povezivanju staža u organizaciji UGS Nezavisnost najavila da je moguće da program bude proširen na još neke grupe preduzeća. To bi, kako je objasnila, najpre mogla biti preduzeća koja su privatizovana po starom zakonu, odnosno akcionarska društva u kojima je vlasnik 40 odsto kapitala država, a radnici 60 odsto, ali i neke ustanove, kao što su rehabilitacioni centri, rekla je ona. Preduzeća koja dobiju kredit imaju grejs period od godinu dana i u naredne četiri godine ga kvartalno otplaćuju, a da bi im bio odobren moraju ponuditi odgovarajuća sredstva obezbeđenja, navela je ona. Kredit je, kako je objasnila, ponuđen poslodavcima kao pomoć da izmire svoje zakonske obaveze. Ako tu mogućnost ne iskoriste i ne uplate zaostale doprinose, potraživanja će biti naplaćena prinudnim putem, što bi neka preduzeća moglo oterati u stečaj, dodala je ona. Bukumirić Katić je podsetila da je avgustovskim zaključkom Vlada planirala da pomogne da se obezbedi i zdravstveno osiguranje za zaposlene gde to nije bilo moguće. Izmenama zakona o zdravstvenom osiguranju, kako je navela, predviđeno je da će onim poslodavcima koji budu redovno plaćali osiguranje u 2009. i 2010, biti oproštene obaveze zaključene sa 31. decembrom 2008. “Ispostavilo se da i tu imamo veliki broj preduzeća i ovih dana Vlada je pripremila novi zaključak koji će odnositi samo na zdravstveno osiguranje. Mogućnost da uplate doprinose za zdravstveno imaće prvo neprivatizovana državna preduzeća, javna preduzeća u procesu restrukturiranja i veliki privredni sistemi gde je samo deo preduzeća privatizovan. Započećemo prvo sa tim preduzećima ali to neće biti učinjeno poklonom, nego nekom vrstom kredita“, rekla je Katićeva. Zlata Zec, savetnica za ekonomska i socijalna pitanja u UGS Nezavisnost, rekla je da taj sindikat traži da se među preduzećima koja će moći da računaju na državnu pomoć nađu i ona u kojima se pokreće stečajni postupak ili postupak likvidacije, jer su i zaposleni u tim preduzećima ispunili svoju obavezu. Nebojša Atanacković, rekao je da će Unija poslodavaca insistirati da se primene isti kriterijumi za sve radnike, bez obzira na to koja je vrsta vlasništva. “Ne smatramo da je pravično da radnici koji rade u privatnim preduzećima, koja sticajem okolnosti ne spadaju u ove grupe, budu oštećeni”, rekao je Atanacković. On je kritikovao i to što u prethodnom periodu u institucijama koje treba da kontrolišu naplatu, niko nije snosio odgovornost za neuplaćene doprinose. Na okruglom stolu u Medija centru bilo je reči i o predstojećim izmenama i dopunama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, koje bi početkom naredne godine trebalo da se nađu u javnoj raspravi. Branislav Čanak, predsednik UGS Nezavisnost podvukao da će taj sindikat insistirati da se povećanje godina staža potrebnih za penzionisanje ne izvrši u kratkom vremenskom periodu i založio se za regulisanje pitanja benificiranog staža, jer se on negde odnosi odnosi na institucije, a negde na profesije. Izvor: emportal |
| Finansijski izveštaj se od 2010. podnosi samo u APR |
30.12.2009. "U APR 1. januara 2010. počinje da radi registar finasijskih izveštaja i boniteta, a efekat koji se očekuje je ušteda za privredu od najmanje milion evra samo na račun naknada, koje se ne moraju plaćati na više mesta", rekao je direktor APR Zvonko Obradović. NBS je saopštio da će APR preuzeti kompletne baze finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu od centralne banke i metodologiju, savremenu informacionu tehnologiju i specijalizovane kadrove. Objedinjavanjem finansijskih i statusnih podataka, u APR će biti formirana jedinstvena informaciona baza o svim pravnim licima i preduzetnicima u zemlji, čime će svim zainteresovanim korisnicima, na jednom mestu, biti dostupne potpune i ažurne informacije. Početak davanja podatka i finansijskih izveštaja i usluga boniteta iz APR za privredne registre očekuje se 15. januara 2010. Izvor: emportal |
| Zavod za statistiku: Inflacija 10,1 odsto |
29.12.2009. Direktor Zavoda Dragan Vukmirović izjavio je na konferenciji za novinare da je decembarska inflacija bila 0,1 odsto, a da su u odnosu na decembar prošle godine cene na malo veće 10,4 odsto. U decembru su cene robe ostale na istom nivou, a cene usluga su povećane 0,2 odsto, rekao je on. Vukmirović je rekao da Narodna banka Srbije za svoje procene inflacije koristi indeks potrošačkih cena, koji meri inflaciju prema metodlogiji Evropske unije, dok su danas objavljeni podaci odnose na rast cena na malo. Kako je rekao, približnija indeksu potrošačkih cena je metodologija merenja rasta troškova života. Prema podacima Zavoda za statistiku, cene poljoprivrednih proizvoda u decembru su bile veće 0,9 odsto, na šta su uticala sezonska povećanja cena voća i povrća. Cene ribe su snižene, dok su jaja poskupela. Cene industrijskih prehrambenih proizvoda u proseku su bile niže 0,3 odsto zbog pada cena jestivog ulja, brašna i svežeg mesa. Industrijski neprehrambeni proizvodi su u novembru u proseku poskupeli 0,1 procenata. Cene duvana i pića se nisu menjale. Troškovi života u Srbiji su u decembru bili 0,1 odsto niži nego u novembru. U 2009. troškovi života veći su 8,6 odsto nego 2008, a u decembru 2009. veći su 6,6 odsto nego u istom mesecu prošle godine. Izvor: emportal |
| U 2010. dve milijarde evra investicija |
28.12.2009. "Srbiji je potrebno tri do četiri milijarde evra investicija, ali ako bude i dve milijarde evra to će biti jako dobar rezultat", izjavila je Vesna Perić. Prema njenim rečima, ima mnogo zainteresovanih kompanija koje će biti FIAT-ovi dobavljači iz sektora elektronske industrije, prerade metala i plastike. "Očekujemo realizaciju 2010. jer oni prate proizvodnju FIAT-a i moraju da budu spremni", rekla je Vesna Perić. Vesna Perić je rekla da je plan da se SIEPA u 2010. koncentriše na plasiranje finalnih proizvoda iz Srbije na tržište SSSR i severne Afrike. Izvor: emportal |
| Nagrade za najbolja rešenja pakovanja |
24.12.2009. Izabrani radovi su svileni damast firme Novitet Dunav, autora Sonje Pavlović (Fakultet primenjenih umetnosti) i Nikole Bajčića (Beogradska politehnika), muški donji veš "Boa", autora Nikole Bajčića (Beogrdska politehnika). Nagrade će dobiti i čajne filter kasice "Teasy", autora Ivana Paradinovića (Fakultet primenjenih umetnosti), sredstvo za čišćenje podova "Eko steril", autora Miloša Jovanovića (Fakultet primenjenih umetnosti) i slani posni krekeri "Ovsi", autora Miloša Todorovića (Fakultet primenjenih umetnosti). Autori izabranih radova su nagradeni sa po 50.000 dinara koje je obezbedio Telekom Srbije, kao prijatelj projekta. SIEPA je pokrenula akciju "Redizajn - stvaramo nove brendove" u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Republickom agencijom za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, i sa Privrednom komorom Srbije. Izvor: emportal |
| Od iduće godine Jedinstven registar poreskih obveznika |
23.12.2009. "Poreska služba će uvođenjem jedinstvenog registra prvi put imati na jednom mestu podatke o svim poreskim obveznicima i njihove dosijee, kao i spisak povezanih lica", rekao je Vidojević na godišnjoj konferenciji za novinare Poreske uprave. On je objasnio da će svi poreski obveznici dobiti novi identifikacioni broj i moći će da elektronskim putem prate stanje na svom poreskom računu, kao i da dobiju potvrdu o izmirenim poreskim obavezama. Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević je novinarima rekao da će primenom Jedinstvenog registra poreskih obveznika biti omogućena brza i efikasna unakrsna provera imovine i primanja građana. "Naplata poreza na imovinu je od 1. januara ove godine u nadležnosti lokalnih samouprava, koje nisu u potpunosti osposobljene za taj posao, a pogotovo za sprečavanje poreskih utaja upoređivanjem podataka o imovini i prihodima", istakao je Radosavljević. On je dodao da poreske administracije u samo 42 lokalne samouprave u Srbiji naplaćuju porez na imovinu. Kako taj porez ne zastareva, građani će u ostalim opštinama, kako je ukazao Radosavljević, morati da na prispeli dug plate i kamate. Promocija Jedinstvenog registra poreskih obveznika zakazana je za četvrtak, 24. decembar u Centru za obrazovanje Poreske uprave. Izvor: emportal |
| Stroži uslovi, ali i veće penzije |
22.12.2009. "Memorandum Vlade Republike Srbije, u vezi sa podnošenjem zahteva za prijem Republike Srbije u članstvo EU, koji prilažemo, odražava opšti društveni konsenzus u pogledu evropske orijentacije Republike Srbije i njenog članstva u EU", naglašava se u ovom dokumentu, koji su potpisali Tadić i premijer Srbije Mirko Cvetković. Ceremoniji su prisustvovali evropski komesar za proširenje Oli Ren, ministar inostranih poslova Švedske Karl Bilt i državna delegacija Srbije. Rejnfelt je izjavio da je podnošenje zahteva za kandidaturu Srbije za članstvo u EU "istorijski" i "važan" korak za Srbiju i čitav region. "Ovo je istorijski korak za Srbiju ... Ubeđen sam da aplikacija Srbije nije samo važna za razvoj Srbije već i za čitav region", rekao je Rejnfelt na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom. Tadić je takođe rekao da je "danas istorijski dan za Srbiju". "Danas se sećamo Zorana Đinđića i njegove vizije evropske Srbije. On je začeo ovu viziju i preneo ju je kroz najmračnije dane diktature. Danas je dan kada su njegove ideje potvrđene. Evropa za nas znači vrednost i toleranciju, mir i uzajamno poštovanje", rekao je Tadić. Oli Ren je ocenio da je "ovo kruna za švedsko predsedavanje" EU. "Srbija kreće ka EU sa čvrstom rešenošću. Srbija je ključna zemlja Zapadnog Balkana i vidimo da ceo region Zapadnog Balkana kreće ka EU. To je jako važno za mir i stabilnost i budućnost Evrope", rekao je Ren. U delegaciji su potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delević, ambasadorka Srbije pri EU Roksanda Ninčić i ambasador Srbije u Švedskoj Ninoslav Stojadinović. Pre ceremonije podonošenja zahteva u Vladi Švedske, Tadić i Rajnfelt razgovarali su u četiri oka, dok će u toku popodneva biti održan i sastanak delegacija dve zemlje, posle kojeg sledi prijem švedskog šefa diplomatije Karla Bilta. Čitav Balkan dobrodošao u EU Švedska ministarka za Evropu Sesilija Malmstrem danas je ocenila da je predaja zahteva za kandidaturu Srbije u EU "prekretnica u istoriji kako Srbije tako i EU". Malmstrem je na sajtu švedskog predsedništva EU navela da su "sve bivše jugoslovenske republike dobrodošle kao članice EU, kad ispune za to potrebne kriterijume", naglasivši da među zemljama EU "postoji apsolutni konsenzus o tome". "S liberalizacijom viza i današnjom aplikacijom Srbije načinili smo veliki i važan skok ka integraciji čitavog Balkana u EU. To znači još jedan korak ka Evropi u kojoj se zajednički problemi rešavaju raspravom, a ne ratom. A upravo je to ideja evropske integracije", navela je švedska ministarka. Izvor: emportal |
| Stroži uslovi, ali i veće penzije |
21.12.2009. Razmatra se mogućnost izvesnog povećanja najnižih penzija od 11.088 dinara, jer bi u ovoj kategoriji penzionera moglo biti socijalno najugroženijih. I dok se s jedne strane iz državne kase za redovnu isplatu prinadležnosti izdvaja bezmalo 40 odsto sredstava, penzije su i dalje za najveći broj starih više nego skromne. Od 1,6 miliona penzionera čak 60 odsto njih mesečno prima do 21.700 dinara, a istovremeno čak 224.000 poljoprivrednih penzionera s čekom dobija manje do 90 evra. Radina Todović, predsednica Radne grupe za reformu PIO sistema, kaže da se u ovoj fazi razmatra nekoliko opcija blagog podizanja oba uslova za odlazak u penziju – i staža i godina života (sa 53 na 58 godina starosti) i (35 na 38 godina staža) za žene u periodu od 2011. god. do 2023. godine. Kada je reč o porodičnim penzijama, pripremaju se izmene koje predviđaju postepeno podizanje starosne granice za oba pola po nekoliko meseci godišnje od 2012. godine. Prema sadašnjem rešenju i udovice i udovci premladi stiču pravo na porodičnu penziju (žene sa 50, a muškarci sa 55 godina), tako da se i ovi uslovi moraju prilagoditi realnosti. "Opšti starosni uslov – žene sa 60 godina, muškarci 65 – ostaje isti“, kaže Todovićeva, dodajući da bez obzira na trend u svetu da se izjednači starosna granica za oba pola, procenjeno je da položaj žene kod nas ne opravdava pomeranje starosne granice. Upitana da li je izvesno kako će se penzije usklađivati u 2011. godini – s rastom zarada ili indeksom potrošačkih cena i realnim rastom BDP, kako predlažu u MMF, Todovićeva kaže da će formula za usklađivanje zaštiti realnu vrednost penzija, a kakva će ona biti tek će se dogovarati. "Izvesno je da je ekonomski neophodno da opadne učešće ovih troškova u bruto društvenom proizvodu sa 13 na 10 odsto u 2015. godini“, napominje ona, podsećajući da u svakom slučaju ostaje opredeljenje da penzije postepeno rastu do iznosa od 70 odsto od prosečne zarade. Politika piše da se zbog ekonomske krize razmatra mogućnost izvesnog povećanja najnižih penzija koje su prošlog meseca iznosile 11.088 dinara, jer bi u ovoj kategoriji penzionera moglo biti socijalno najugroženijih. Radna verzija teksta nacrta zakona trebalo bi da bude završena u narednih desetak dana, a cilj reforme je stabilnost sistema u srednjoročnom periodu do 2015. godine uz očuvanje redovne isplate penzija. Todovićeva kaže da je u uslovima svetske krize i zaustavljanja investiranja u našu zemlju, uspeh da standard zaposlenih i penzionera ostane isti, odnosno da ne dođe do drastičnog pada njihovog materijalnog položaja. Pored toga, penzije nisu smanjene iako je bilo takvih zahteva od raznih političkih grupa. "Ukoliko naredne godine dođe do drastičnog pada materijalnog položaja i zaposlenih i penzionera, vlada bi trebalo da nađe način da odgovarajućim merama zaštiti najugroženije. Pokazalo se efikasnim što smo krajem 2008. godine jednokratno podigli penzije za 10 odsto jer bi inače najstarije sačekalo zamrzavanje na nivou daleko nižih penzija da one nisu uvećane“, kaže Todovićeva. Pitanje penzija će biti vruć krompir za buduće vlade sve dok se ne postigne odgovarajući nivo ekonomskog razvoja i to takvog da više nema deficita u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. To je moguće, objašnjava, novim zapošljavanjem i povećanjem broja osiguranika. I što je naročito značajno – da se onemogući siva ekonomija u legalnom sistemu – tako što će se evidentirati, vrlo precizno, svaki dinar prihoda, a onda na osnovu toga izvršiti i obavezna uplata doprinosa za PIO prema stopi doprinosa utvrđenih zakonom. Upitana kako komentariše predlog Čedomira Jovanovića, poslanika LDP-a, „da se penzije smanje penzionerima za jedan odsto za svaku punu godinu koja im nedostaje do punog staža”, Todovićeva kaže da "pun radni vek, odnosno pun penzijski staž, kao kategorija u važećem sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja, ne postoji. Visina penzije se određuje na osnovu dva elementa – ličnog boda i vrednosti opšteg boda. Prema tome, dužina penzijskog staža direktno utiče na visinu penzije svakog osiguranika na taj način što veći penzijski staž obezbeđuje veću visinu penzije i obrnuto, s tim što je maksimalni staž koji se uzima u obzir za određivanje visine penzije 45 godina“. "Imajući u vidu navedeno, ne čudi činjenica što nema velikog procenta korisnika penzija, koji nemaju takozvani pun staž, ni po važećim ni po ranijim propisima, a pogotovu za lica koja su završila fakultete jer teorijski nisu ni mogli mladi da se zaposle. Shodno navedenom, nema nikakvog opravdanja ni logičnog ni ekonomskog da se, kako navodi gospodin Čedomir Jovanović, penzije umanjuju za nedostajući pun staž jer bi to značilo kažnjavanje korisnika penzije bez ikakvog razloga“, kategorična je Todovićeva. Izvor: Politika |
| Pozitivni efekti za Srbiju od priključenja EU |
18.12.2009. Srbija je tradicionalno ekonomski vezana za EU tokovima robe, kapitala i tehnologije i zato odgovorna politika zemlje mora biti proevropska, rekao je Hinić na predstavljanju studije Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju o ekonomskim efektima integracije Srbije u EU, u Privrednoj komori Srbije. U studiji makroekonomskih, budžetskih i finansijskih efekata, odnosno analizi dobiti i troškova povezanih sa integracijom, ističe se da Srbija na duži rok neće moći da gradi prespektivu van EU. Studija je pokazala da bi rast privrede dobijanjem statusa zvaničnog kandidata stvorilo osnovu za otvaranje oko 250.000 radnih mesta u narednih pet godina, dok bi ulaskom u EU ukupni podsticaji za poljoprivredu zemlje iz budžeta Unije za prvih sedam godina trebalo da budu 10 milijardi evra. Hinić je kazao i da građani i privreda moraju biti spremni na rast cena, koje su trenutno na nivu od oko 59 odsto proseka EU, navodeći da će on na godišnjem nivou bio brži od rasta cena u EU u proseku oko tri odsto, što će biti posledica i bržeg rasta produktivnosti. Priključenje EU će pozitivnio uticati na stabilizaciju deviznog kursa jer će biti povećan priliv deviza, rekao je Hinić. Profesor FEFA Mihajlo Crnobrnja je istakao da je cilj studije, čije se procene zasnivaju na analizi da bi Srbija mogla ući u EU 2014, da poboljša razumevanje procesa integracije u EU i skrati potrebno vreme i umanji troškove na putu ka članstvu, odnosno da popularizuje ideju da je EU dobra za Srbiju. Efekti integracije u EU, prema njegovim rečima, u nekim segmentima privrede biće veoma teški, naročito za firme koje godinama žive od subvencija, što će značiti njihovo zatvaranje, otpuštanje radnika, brže restrukturiranje, ali će dobitak za društvo biti mnogo veći. Prema njegovim rečima, integracija u EU doprinećei boljoj i konkurentnijoj poziciji Srbije jer će i kandidatura za članstvo poboljšati parametre zemlje. Izvor: emportal |
| Do kraja godine predlog zakona o denacionalizaciji |
17.12.2009. "Još se precizira model obeštećenja bivših vlasnika, ali se nadam da će taj posao uskoro biti završen", rekao je Ilić. On je dodao da ne postoji bojazan od odlaganja usvajanje predloga jer se radi o nedeljama, a ne mesecima, kako bi sva zakonska rešenja bila usaglašena. Za sada je najverovatnije da će bivši vlasnici biti obeštećeni delom u imovini, ako za to postoji čista pravna situacija, a delom u obveznicama, koje će se isplaćivati na duži rok. Na osnovu pristiglih prijava bivših vlasnika i njihovih naslednika, Poreska uprava je procenila da je tržišna vrednosti oduzete imovine koju oni potražuju 102 do 221 milijarde evra. Građani koji potražuju imovinu, a bili su sprečeni da podnesu prijavu, moći će to da učine na osnovu budućeg zakona o denacionalizaciji. Izvor: emportal |
| Samo petina zaposlenih štedi za "stare dane" |
16.12.2009. Viceguvernerka Narodne banke Srbije Mira Erić-Jović je rekla da 20 odsto, odnosno 400.000 zaposlenih, štedi za starost. Od tog broja zaposlenih, sedam odsto ulaže u dobrovoljne penzijske fondove, a 13 odsto izdvaja za životno osiguranje. Prema njenim rečima, za masovniju štednju za starost potrebno da se poboljša životni standard, ojača poverenje u finansijski sistem i obezbede poreski podsticaji. Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić kazao je da 18,8 odsto penzionera ima pun radni vek, zbog čega će reformom penzijskog sistema biti pooštreni uslovi za odlazak u penziju. Ilić je podsetio da se na uplatu u dobrovoljni penzijski fond do 3.560 dinara ne plaćaju porezi i predložio da dobrovoljni penzijski fondovi i osiguravajuća društva zajednički definišu šta će učiniti kako bi imali više članova i predloge šta država može da učini da se to postigne. Direktorka Fonda za zdravstveno osiguranje Svetlana Vukajlović je istakla da zaposleni koji nameravaju da uplaćuju privatne penzije i životno osiguranje dobro treba da prouče da li će biti na dobitku kad počnu da im se isplaćuju privatne penzije, odnosno da imaju u vidu gde se investira njihov novac i koliki su adminstrativni troškovi dobrovoljnih penzijskih fondova i osiguravajućih društava. Sadašnji penzioneri bi imali veće državne penzije, a država bi s manje novca dotirala penzijski fond da je bolja naplata doprinosa od poslodavaca, ukazala je ona. Generalni direktor Delta Generali osiguranja Nebojša Divljan je rekao da bi država mogla da ima veliku korist ako bi se novac koji prokupe dobrovoljni penzijski fondovi i osiguravajuća društva investirao u dugoročne državne zapise. Prema njemu, potrebno je uvesti obavezne private penzijske fondove, kao drugi penzijski stub, pored državnog fonda i dobrovoljnih penzijskih fondova. Izvor: emportal |
| "Niže carine za automobile" |
15.12.2009. Prema Prelaznom trgovinskom sporazumu sa EU, potpisanom aprila prošle godine, a koji je Srbija jednostrano počela da primenjuje 30. januara ove godine, carine sa EU biće smanjivane, u narednih tri, pet ili šest godina, u zavisnosti od grupa proizvoda. Ti proizvodi su podeljeni na „osetljive”, „veoma osetljive”, „najosetljivije” i „neosetljive”. Budući da je unija ukinula carine za robu koja stiže iz Srbije, pomenuti prelazni rokovi za liberalizaciju trgovine važe samo za robu iz EU. Za manje osetljive proizvode, kao što su nove gume za autobuse i kamione, mobilni telefoni ili prikolice i poluprikolice za prevoz robe, carina će u potpunosti biti ukinuta od 1. januara 2011, odnosno u trećoj godini liberalizacije trgovine sa EU. U toj grupi je 755 proizvoda. Za drugu grupu, pod nazivom „veoma osetljivi”proizvodi, predviđeno je potpuno ukidanje carina od početaka 2013. godine. Na spisku u toj grupi nalazi se 1361 industrijski proizvod, među kojima su, na primer televizori i automobili od 1000 do 1500 kubika. Za ovu grupu od početka 2010. godine carine će biti smanjene za dodatnih 20 odsto u odnosu na opštu carinsku stopu, pa će tako, za automobile carina od 1. januara biti 7,5 odsto (početna carina, na startu ove godine, bila je 12,5 odsto, a zbog odluke o primeni trgovinskog sporazuma sa EU, smanjena je, u februaru, na 10 odsto, koliko trenutno iznosi). Za „najosetljivije” proizvode, odnosno one koji se proizvode u Srbiji, carina će biti ukinuta od 2014. godine. Na spisku je 614 proizvoda. Tu, recimo, spada šminka, keramika za domaćinstva, staklo, nameštaj, ali i proizvodi farmaceutske, drvne i čelične industrije. Za robu koja se ne pravi u Srbiji, nazvanu „neosetljivi” proizvodi (3832), carine su ukinute od početka februara ove godine, od kada je Srbija odlučila da primenjuje pomenuti ugovor koji vodi stvaranju zone slobodne trgovine sa EU. U toj grupi su sirovine i poluproizvodi. Izvor: emportal |
| 2009. dobra za evrointegracije Zapadnog Balkana |
14.12.2009. Otvarajući skup "Iza zida" u Palati Srbija potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić ocenio je da je uprkos finansijskoj krizi, zamora u EU i institucijalnim reformama EU, 2009. bolje završena nego što je počela kad je reč o evrointegracijama. Odluka Saveta ministara EU o odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma potvrda je saradnje Srbije s Haškim tribunalom i to samo povećava odlučnost da se ta saradnja dovrši, rekao je Đelić. On je naveo da Srbija razmatra sledeće korake u evrointegracijama, ali da će biti povučeni potezi koji će imati pozitivan efekat. Odluka o kandidaturi za članstvo biće doneta uz konsultacije s predsedavajućom zemljom EU i evropskim institucijama. Đelić je takođe rekao da se na kraju godine može izraziti zadovoljstvo što su sve zemlje Zapadnog Balkana ostvarile napredak. Direktor Direkcije za zapadni Balkan pri Generalnom direktoratu Evropske komisije za proširenje Pjer Mirel podsetio je na dobre vesti na kraju ove godine za zemlje Zapadnog Balkana - viznu liberalizaciju za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju, i odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom. Mirel je ocenio da će evrointegracije Srbije ići brže kada Beograd uloži dodatne napore u saradnji s Hagom. On je naveo da i Crna Gora napreduje u evrointegracijama i dodao da će Evropska komisija u narednom periodu dati mišljenje na upitnik koji je popunila Podgorica. Mirel je ocenio i da je vreme da se pokrenu pregovori s Makedonijom. Izrazio je nadu da će u prvom tromesečju sledeće godine biti predložena vizna liberalizacija za BiH i Albaniju, kao i da će biti pokrenut dijalog s Kosovom o tom pitanju. Mirel je kazao i da je sada situacija povoljnija nego pre deset godina, jer postoji konsenzus svih članica EU za proširenje na Zapadni Balkan. Kao izazove Zapadnog Balkana, Mirel je naveo uspostavljanje vladavine prava, transparentne reforme, borbu protiv organizovanog kriminala i koprucije, saradnju u regionu i rešavanje pitanja izbeglica i raseljenih lica. Izvor: emportal |
| Austrija nudi gradnju mini-centrala i ulaganja u ekologiju |
11.12.2009. Austrija je na prvom mestu među stranim investitorima u srpsku privredu. Od 2000. do danas investirala je više od 2,9 milijardi evra, a u Srbiji radi 280 predstavništava austrijskih firmi i banaka. Vrednost robne razmene dve zemlje u 2008. je iznosila milijardu dolara, od čega je srpski izvoz bio 459 miliona dolara. U šest meseci ove godine iz Austrije je uvezeno robe za oko 200 miliona dolara, a izvezeno za 131,6 miliona dolara. Pokrivenost uvoza izvozom u prvom polugođu 2009. bila je 66 odsto. Najviše su se izvozili mašine i transportni uređaji, 42,2 odsto. Srbija sa Austrijom ima i najveći bilateralni regionalni razvojni program vrednosti pet miliona evra, a cilj je da se propisi usklade sa EU, da se primeni ekologija u poljoprivredi, smanji siromaštvo i unapredi obrazovanje. Izvor: emportal |
| Srbija korak po korak ka članstvu u EU |
10.12.2009. Bilt i Ren su podvukli da svaka država Zapadnog Balkana treba da uđe po sopstvenim zaslugama u članstvo EU, a to znači kad ispuni sve uslove. "Svaki korak u svoj čas. Juče smo stavili na snagu trgovinski deo sporazuma sa Srbijom i biće rasprave o sledećim koracima", objasnio je šef švedske diplomatije i dodao da za sada ne bi o tome govorio. "Srbija je očigledno dobro pripremljena", ocenio je Bilt i rekao da misli da Srbija može brže napredovati ka članstvu u EU, dok će za neke druge države Zapadnog Balkana biti potrebno duže vreme i više napora. Ren je, odgovarajući na pitanje da li misli da će Beograd uskoro zatražiti status kandidata za članstvo u EU, podvukao da je "bitno i dalje ostvarivati rezultate u primeni trgovinskog sporazuma". Evropski komesar je predočio da Srbija već jednostrano primenjuje trgovinski sporazum i da to "glatko i postojano teče", a ti rezultati će, prema njegovim rečima, "biti od ključne važnosti kad Evropska komisija bude procenjivala da li je Srbija spremna da dobije status kandidata i krene ka pregovorima o članstvu". Švedski ministar je rekao da će dalje proširivanje EU svakako biti zahtevniji postupak u odnosu na prethodni ulazak 10 novih članica u Uniju, jer će se strože tražiti ispunjavanje propisa, standarda i merila političke demokratije i tržišne privrede. Bilt je rekao da ne misli da među većinom lidera EU postoji "prećutna saglasnost" za neku vrstu predaha za razmišljanje kako dalje u prijemu novih članica, pošto u redove Unije budu primljeni Hrvatska i Island. To je juče na jednom skupu u Briselu stavio do znanja i slovenački premijer Borut Pahor, a Bilt je dodao da za razjašnjenje te izjave treba pitati slovenačkog premijera. Izvor: emportal |
| Osniva se Nacionalnog saveta za reginalni razvoj |
09.12.2009. Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, kazao je u Kragujevcu da će nakon toga uslediti obrazovanje saveta na nivou oblasti koji će formulisati prioritete regionalnog razvoja. On je na predstavljanju projekata Evropske unije za podršku regiona u Srbiji kazao i da je Evropski biro za statistiku dao odobrenje za statističku regionalizaciju Srbije na sedam regiona, sa po najmanje 800.000 stanovnika, prema Zakonu o regionalnom razvoju. "Srbija će u narednim godinama koristiti značajna pretpristupna sredstva iz fondova EU i ona su namenjena, pre svega, ravnomernijem ekonomskom razvoju", rekao je Dinkić. Ministar je naveo i da će kroz projekat "Regionalni društveno ekonomski program razvoja 2" (RDEPR 2) biti uloženo 14 miliona evra kroz podršku regionalnim agencijama za razvoj, međuopštinsku saradnju i obrazovanje i Fond bespovratne pomoći. Prema rečima Dinkića, 4,9 miliona evra je namenjeno za tehničku podršku regionalnim agencijama za razvoj u Kragujevcu, Kraljevu, Nišu, Novom Pazaru, Požarevcu, Zaječaru, Zrenjaninu i Užicu. On je dodao da u Fondu bespovratne pomoći iz koga će se finansirati razvoj ekonomske infastrukture u regionima Srbije opredeljeno je devet miliona evra, a sredstva će biti raspoređena u dva odvojena poziva za podnošenje projekata. Prvi konkurs za dodelu tri miliona evra, kazao je Dinkić, objavljen je 30. novembra i biće otvoren 90 dana. Primera radi, rekao je Dinkić, projekti mogu da se odnose na obrazovanje mreže preduzeća, klastere, uvođenje novih tehnologija, saradnju naučnih institucija i malih i srednjih preduzeća, brendiranje i marketing regionalnih proizvoda. Najmanji iznos po projektu koji može biti odobren u okviru Fonda bespovratne pomoći jeste 300.000 evra, a najveći 500.000 evra. "Preduslov za učesće na konkursu je da projekte prijave najmanje tri opštine, odnosno dve opštine iz susednih regiona i regionalna agencija za razvoj", rekao je Dinkić. Drugi poziv za sredstva biće objavljen polovinom 2010. godine, rečeno je na skupu. Prema rečima Dinkića, Srbija će, kada postane kandidat za članstvo u Evropskoj uniji moći da povlači dve milijarde evra bespovratnih sredstava godišnje, što bi trebalo da smanji sadašnje disproporcije među regionima. Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer rekao je na prezentaciji novog projekta da su regioni u Srbiji neravnomerno razvijeni zbog čega EU pokušava da projektima ujednači razvoj i spreci prenaseljenost pojedinih područja. "EU Fond za podršku regionima u Srbiji sada vredi 21 milion evra, od toga jedan deo sredstava ide direktno za izgradnju kapaciteta regionalnih ustanova, a ostali deo na razvoj infrastrukture", rekao je Dežer. On je rekao da od 2001. godine EU uložila 200 miliona evra u regionalni razvoj u Srbiji. Izvor: emportal |
| Ministri EU odmrzli prelazni sporazum sa Srbijom |
08.12.2009. To se navodi u zaključcima zasedanja ministara inostranih poslova EU, koji su zatražili da "Srbija održi ravan tih napora kako bi se postigli dodatni povoljni rezultati" u saradnji Beograda s Tribunalom u Hagu. Šefovi diplomatija evropske 27-orice su "ponovo izneli stav da Srbija, sa svojim jakim kapacitetom državne uprave, može ubrzati napredak ka EU, uključujući dobijanje statusta kandidata (za članstvo u EU), čim svi nužni uslovi budu ispunjeni". Ministri EU su "pozdravili predanost koju Srbija ostvaruje u evropskoj integraciji kroz sprovođenje ključnih reformi u skladu sa evropskim standardima i postepenim postizanjem rezultata. U zaključcima ministarskog sastanka ukazuje na zaključke Saveta ministara od 29. aprila prošle godine kada je potpisan SSP EU-Srbija, i stavlja do znanja da je "Savet odlučio da Evropska unija počne s primenom Prelaznog sporazuma". Srbija i EU potpisale su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Prelazni trgovinski sporazum 29. aprila 2008, ali je njegova primena bila uslovljena punom saradnjom sa Haškim tribunalom, odnosno hapšenjem preostalih haških optuženika. Srbija je od 30. januara ove godine počela jednostrano da primenjuje Prelazni trgovinski sporazum kojim su carine na robu iz EU ukinute ili smanjene za pet do 20 odsto. U prvoj godini primene sporazuma carine na sirovine i repromaterijale su smanjene na 70 odsto onih iz prošle godine, dok su na proizvode više faze prerade carine smanjene na 80 odsto, odnosno 85 odsto od carinske stope u 2008, naveli su u kabinetu. Ukinute su carine na žive životinje za uzgoj i priplod i na neke poljoprivredne proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, kao što su tropsko voće, začini i neke vrste semenske robe, ali su carine na te proizvode do sada bile simbolično male. Carinske stope na ostale poljoprivredne i prehrambene proizvode u prvoj godini su između 80 i 95 odsto od postojeće carine. Izmenama Zakona o carinskoj tarifi carinska stopa za uvoz automobila iz EU smanjena je sa 20 odsto na 12,5 odsto.Veliki broj carina na hranu i poljoprivredne proizvode, oko 23 odsto, ostaće i nakon šeste godine primene Sporazuma. Prema Prelaznom trgovinskom sporazumu sa EU, u zavisnosti od grupa proizvoda carine će se smanjivati u naredne tri, pet ili šest godina. Na industrijske proizvode carine će biti potpuno ukinute nakon šest godina, dok će na određene poljoprivredne proizvode ostati carine na nivou od 20 do 80 odsto od carina iz 2008. godine. Izvor: emportal |
| Predložen skoro duplo veći agrarni budžet pokrajine |
07.12.2009. "Videćemo koliko će, u konačnoj raspodeli ukupnih budžetskih sredstava u ovim uslovima ekonomske krize, biti moguće ostvariti od tog našeg nešto većeg zahteva", rekao je on novinarima podsetivši da je za te namene ove godine u popkrajini bilo predviđeno 2,4 milijarde dinara. Petrović je pozdravio predlog da novi agrarni budžet Srbije bude znatno povećan u odnosu na prethodni (nešto više od tri odsto ukupnog državnog budžeta) ali je naglasio da izdvajanje države za agrar ne bi smelo da bude manje od 30 milijardi dinara "kako bismo pokrili osnovne potrebe u poljoprivredi". Poljoprivredi treba da bude namenjeno najmanje pet odsto ukupnog budžeta i to mora biti "sistemska mera" ukoliko želimo da ne zaostajemo za razvijenijim zemljama, zaključio je Petrović. Izvor: emportal |
| Mentori pomažu malim i srednjim preduzećima |
07.12.2009. Procesa mentoring u jednom preduzeću može se sprovoditi godinu dana, u trajanju od 60 radnih sati koji će biti rasopređeni u skladu sa potrebama i problemima zbog kojih preduzeće angažuje mentora. Podrška mentora podrazumeva postavljanje detaljne dijagnoze postojećeg stanja u preduzeću i podrška u pripremi i realizaciji daljeg plana razvoja kompanije koje će unaprediti njeno poslovanje i pomoći joj da postane profitabilnija. Zainteresovana preduzeža prijavljivaće se regionalni agencijama i centrima za razvoj malih i srednjih preduzeća u Beogradu, Kruševcu, Kragujevcu, Užicu i Zrenjaninu. Od sakupljenih prijava, Republička agencija za mala i srednja preduzeća odabraće 50 kandidata koji će biti učesnici u pilot projektu. Korisnici projekta mogu biti kako početnici u biznisu, tako i postojeća mala i srednja preduzeća i preduzetnici koji žele takvu vrstu podrške. Projekat čiji je pun naziv Institucionalizacija mentoringa kao usluge u sistemu podrške malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu, odvija se uz podršku Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA). Cilj projekta je, kako je rekao Hideo Kobajaši, predstavnik JICA-e na ovom projektu, uspostavljanje standarda u pružanju ove usluge malim i srednjim preduzećima, što će se postići obučavanjem stručnjaka iz republičke i regionalnih agencija koje pružaju podršku ovom sektoru privrede. Prema rečima Ane Žegarac, menadžera projekta, do kraja marta 2010. trebalo bi da bude završena obuka 40 mentora koji će samostalno ili u saradnji sa specijalizovanim konsultantima raditi sa domaćim malim i srednjim preduzećima, Žegarac je rekla da će, paralelno sa pilot projektom, nastaviti da pruža mentorsku podršku početnicima koji počinju biznis po programu samozapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje, kakvih ima oko 200 godišnje. Japanska agencija za međunarodnu saradnju prisutna je u 151 zemlji sa više od hiljdau projektata čija vrednost u 2008. iznosi oko 10 milijardi dolara. Od te sume, oko 1,6 milijardi dolara namenjeno je programima tehničke podrške, u koji spada i standardizacija usluga mentorinzga za mala i srednja preduzeća. Izvor: emportal |
| Nedovoljno razvijena zaštita podataka o ličnosti |
04.12.2009. "Građani se odnose lakomisleno prema podacima i dokumentima i ostavljaju ih na svaki zahtev ne razmišljajući da li je to neophodno, što ugrožava privatnost i bezbednost", izjavila je Matić na skupu o zaštiti podataka ličnosti u elektronskim komunikacijama. Matić je kao primer navela da postoji praksa da se na različitim ulazima u zgrade traže fotokopije lične karte, zatim kopije računa, ličnih brojeva i podataka koji se nekada prodaju, izdaju i upotrebaljavaju za druge namene. Ona je navela da je u elektronskim komunikacijama taj problem još veći jer se podaci sa lakoćom skupljaju, obrađuju i šalju. Kako je rekla, ta oblast je pažljivo obrađena u nacrtu zakona o elektronskim komunikacijama, koji bi Vlada Srbije trebalo da usvoji za dve nedelje, a da u prvom kvartalu 2010. budu upućen na usvajanje Skupštini Srbije. "Prilikom izrade zakona konsultovali smo se za zaštitnikom podataka o licnosti i zaštitnikom građana kako bi ta oblast bila usklađena sa evropskom praksom", rekla je Matić. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je da državni organi u velikoj meri nisu svesni problema zaštite podataka o ličnosti. Kako je rekao, Srbija u toj oblasti zaostaje za regionom, a kasno je usvojen i zakon o zaštiti podataka o ličnosti, tako da u toj oblasti mora još mnogo da se uradi. "Značaj ljudskih prava za demokratsku legitimaciju društva, već sam po sebi, čini zaštitu podataka o ličnosti temom od prvorazrednog značaja", rekao je Šabić. Organizator skupa je Poverenik za informacije od javnog značaja, uz podršku kompanije Telenor. Izvor: emportal |
| Trgovina akcijama i van berze |
03.12.2009. Na okruglom stolu Komisije za hartije od vrednosti, na kom se raspravlja o novom zakonu, Štimac je rekao da će akcionari moći da prodaju akcije bez otvaranja vlasničkog računa po dogovorenoj ceni, putem kupoprodajnog ugovora s kupcem. „To će pročistiti tržište sa sadašnjih 1.800 na oko 200 kvalitetnih hartija“, rekao je Štimac i dodao da do sada kacuionari nisu imali račun da prodaju svojih nekoliko hartija na organizovanom tržišzu budući da su troškovi premašivali vrednost tih akcija. Zakon će konačno omogućiti brže i jednostavnije dolaženje do stvarnih vlasnika udela u kompanijama, kaže Štimac. Robert Strahota, stručni konsultant Agencije SAD za međunarodni razvoj, rekao je da će Komisija po novom zakonu imati ovlašćenje da pribavi informacije o tome ko stoji iza računa i pravnih lica jer je komisija postala članica IOSCO-a, Međunarodne organizacije komisija za hartije od vrednosti, pa će moći da od te organizacije traži te podatke. Džim Stajn, vršilac dužnosti direktora Misije USAID-a za Srbiju i Crnu Goru, dodao je da će zakon imati četiri cilja, a to su razvoj dobrog tržišta kapitala, primena propisa EU, primena ciljeva i principa koje propisuje IOSCO i usklađivanje s drugim propisima u Srbiji. Izvor: emportal |
| Podsticaji privredi i u 2010. godini |
02.12.2009. "Ta sredstva će firmama pomoći da opstanu u 2010. godini", rekao je Josipović na Odboru na industriju u Privrednoj komori Srbije. On je naveo da je ove godine Vlada Srbije podsticala proizvodnju i prodaju traktora, šinskih vozila, građevinskih mašina, kamiona i automobila. Prema rečima Josipovića, svi programi će biti nastavljeni i u 2010. godini, iznos sredstava koji će biti namenjen za pojedinačne programe zavisiće od uspešnosti u ovoj godini, a u planu je da ostane najmanje na ovogodišnjem nivou ili da se poveća. "Očekujemo da će svi biti usvojeni i mi ćemo predložiti te mere odmah nakon usvajanje zakona o budžetu za 2010, kako bi obezbedili nastavak programa već u januaru", rekao je Josipović. On je naveo da je bitno i kakav će biti predlog za socijalni program za narednu godinu i dodao da očekuje da će uslovi biti povoljni, što će se znati nakon usvajanja budžeta. "Razmatra se mogućnost da se postojećih 100 evra po godini staža da poveća na 200 evra, a to se odnosi na grupe kao što su žene između 22 i 30 godina staža i muškarce od 22 do 35 godina staža", rekao je Josipović. Prema njegovim rečima, to bi olakšalo da se višak zaposlenih svede na prihvatljivu meru u velikim sistemima. Izvor: emportal |
| Na listi Fijata 35 potencijalnih dobavljača iz Srbije |
01.12.2009. On jerekao da je Fijat listu sastavio na osnovu istraživanja u poslednjih godinu dana i baze podataka Zastave, Auto klastera Srbija i informacija iz kompanije u Torinu, ali da to ne znači da će sve srpske kompanije dobiti posao. "Ne verujem da će odluku o tome Fijat doneti brzo, kao što ne verujem ni da su srpske firme toliko spremne da bi već sutra mogle da prave delove za Fijat", rekao je Vijatov. Prema njegovim rečima, srpska preduzeća žele da prave delove za italijansku kompaniju i spremna su da investraju u poslovanje ukoliko Fijat hoće da kupuje od njih. "Potencijalni dobavljači za Fijat u Srbiji nemaju nikakvu podršku države, pa imamo u planu da Ministarstvu ekonomije predložimo da se napravi program za te kompanije koje su na Fijatovoj listi i da im se omoguće povoljni krediti ili neka druga pomoć", rekao je on. Kompanija Fijat automobili Srbija potpisala je 9. novembra prva dva sporazuma sa srpskim kompanijama o proizvodnji delova i opreme za automobil "punto" - sa kruševečkim Trajalom i kragujevačkom firmom Promotor irva. Prema rečima Vijatova, udruženje domaćih proizvođača auto delova Auto klaster Srbija ima cilj da pomogne tim firmama da se pripreme za poslovanje sa Fijatom i drugim velikim svetskim proizvođačima. Izvesno je, kazao je Vijatov, da domaćim firmama nedostaju investicije, ulaganje u opremu, znanje i druge aktivnosti oko razvoja novih proizvoda. Izvor: emportal |
| 10.000 nezaposlenih više za godinu dana |
01.12.2009. On je dodao da je prema poslednjim podacima ove službe 727.000 ljudi bez posla ali da realno posao zaista I traži 480.000 njih budući da su pojedini na evidenciji samo da bi ostvarili prava iz socijalne zaštiite. Ilić je kazao da su mere Vlade Srbije u vidu programa zapošljavanja uticale na to da tržište rada bezbolnije prebrodi krizu. "U prvih 10 meseci ove godine, uz direktno finasiranje iz budžeta, zaposleno je oko 40.000 ljudi”, dodao je Ilić I istakao das u trenutno najtraženija zanimanja u oblasti građevinarstva, arhitekture, ali das u tražene i zanatlije poput zidara, stolara, tesara, bravara, varioca. Traže se i obrazovani za rad u turizmu, kao i oni koji su se obrazovali za rad u oblasti informacionih tehnologija, istakao je. Ilić je rekao da najmanje slobodnih radnih mesta ima za rad u administraciji, ekonomskoj i pravnoj struci, a u pojedinim delovima zemlje i zdravstva. Otvarajući Sajam zapošljavanja na Voždovci Ilić je rekao da prema podacima NSZ svaki peti nezaposleni koji poseti sajmove ovog tipa nađe posao. Od početka godine do kraja oktobra u Srbiji su održana 72 sajma zapošljavanja, a do kraja 2009. planirano je održavanje još 20 sajmova. Do sada je na tim sajmovima učestvovalo više od 450.000 nezaposlenih i 1.650 poslodavaca, sa ponuđenih 85.000 radnih mesta. Za prvih šest meseci na sajmovima zapošljavanja posao je našlo 4.749 ljudi. Na sajmu zapošljavanja na Voždovcu 23 poslodavca nudi više od 400 radnih mesta iz ekonomske, informatičke, mašinske i saobraćajne struke, kao i sektora usluga. Izvor: emportal |
Arhiva novosti |
|
Januar 2009 Januar
Januar
|