30.11.2009.
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih 10 meseci ove godine iznosio je 4,2 milijarde evra, što je za 38,4 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvoz Srbije od januara do oktobra bio je za 22,4 odsto manji nego u istom periodu 2008. i iznosio 4,9 milijardi evra, dok je uvoz smanjen za 30,7 odsto i vredeo je 9,1 milijardu evra, navodi se u saopštenju. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 51,4 odsto i veća je nego pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 48,1 odsto. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do oktobra iznosila je 14 milijardi evra, što je za 28 odsto manje nego u istom periodu 2008. godine. Nastavljen je pad izvoza i uvoza, trend započet kraje protekle godine, a glavni uzrok je svetska ekonomska kriza koja je dovela do pada privredne aktivnosti.

Pad srpskog izvoza je posledica velikog smanjenja cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu a koji imaju veliko učešće u strukturi izvoza, dok je glavni uzrok smanjenja uvoza pad industrijske proizvodnje i domaće potrošnje u Srbiji. U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Nemačka i Rusija iz kojih je uvezeno robe za po 1,6 milijardi dolara, a na trećem mestu je Italija iz koje je uvezena roba za 1,2 milijarde dolara. Iz Srbije najviše robe je izvezeno u Bosnu i Hercegovinu, ukupno 829 miliona dolara, a slede Nemačka, u koju je izvezeno robe za 734 miliona dolara, i Crna Gora (701 milion dolara).

Srbija je u prvih 10 meseci najviše izvozila gvožđe i čelik (522 miliona dolara), odeću - uglavnom vojne prsluke (458 miliona dolara), žitarice i proizovode od žitarica (378 miliona dolara), povrće i voće (377 miliona dolara) i obojene metale (363 miliona dolara). Proizvodi koje Srbija najviše uvozi su nafta i naftni derivati (1,16 milijardi dolara), drumska vozila (jedna milijarda dolara) prirodni gas (624 miliona dolara), industrijske mašine (562 miliona dolara) i medicinski i farmaceutski proizvodi (546 miliona dolara). Ukupan izvoz Srbije u oktobru vredeo je 566 miliona evra i bio je za 14,1 odsto manji nego u istom mesecu 2008, dok je uvoz u oktobru smanjen za 28,4 odsto, na jednu milijardu evra, naveo je Zavod za statistiku.

Izvor: emportal

---

27.11.2009.
Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić najavio hapšenja građevinara koji su posle zabrane inspektora nastavili gradnju bez dozvole.

"Ovih dana će počeće hapšenja onih koji su, i pošto su im inspektori zapečatili gradilišta, nastavili gradnju", rekao je Dulić sinoć, na sastanku Slovenačkog poslovnog kluba u Beogradu. Dulić je naveo da su za te prekršaje zaprećene kazne do osam godina zatvora.

Dulić je najavio da će u narednih nekoliko nedelja biti pripremljena uredba o konverziji prava korišćenja gradskog građevinskog zemljišta u pravo svojine. Tom uredbom biće određene naknade za konverziju prava, a veliku naknadu platiće oni koji su privatizovali fabrike, a zatim ih zatvorili i pretvorili u građevinsko zemljište. Dulić je pozvao slovenačke investitore da ulažu u gradnju regionalnih deponija u Srbiji, dodajući da strategija upravljanja deponijama predviđa gradnju 24 regionalne deponije u Srbiji.

Izvor: emportal

---

26.11.2009.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kazao je na otvaranju Biznis baze da u Srbiji u sektoru malih i srednjih preduzeća radi i od toga živi oko milion ljudi, a da, ako se izuzme finansijski sektor, 60 odsto bruto domaćeg proizvoda stvaraju mala i srednja preduzeća.

"Država neće da sputava mala i srednja preduzeća, nego da im pomogne kroz smanjenje troškova poslovanja i birokratije", kazao je Dinkić i najavio da država neće povećavati poreze jer želi da olakša poslovanje privredi. Na Beogradskom sajmu danas su otvoreni Osmi međunarodni sajam preduzetništva Biznis baza i Sajam omladinskog preduzetništva, na kojima učestvuje više od 300 domaćih i stranih izlagača.

Otvarajući Sajam omladinskog preduzetništva, on je rekao da Vlada Srbije s norveškom vladom podržava program omladinskog preduzetništva u Srbiji kako bi se podstaklo zapošljavanje mladih. Direktor Agencije za mala i srednja preduzeća Goran Džafić kazao je da u Srbiji ima 300.000 malih i srednjih preduzeća i ocenio da je taj sektor dobro podneo ekonomsku i finansijsku krizu ove godine. U okviru Biznis baze, pored malih i srednjih preduzeća, ponudu su predstavili veliki privredni sistemi i javni sektor, a prvi put se predstavlja i najveća međunarodna organizacija koja promoviše preduzetništvo i pomaže rad MSP u više od 40 zemalja, Evropska mreža preduzetništva.

Izvor: emportal

---

25.11.2009.
Kompanija Telekom Srbije predstavila je danas novu uslugu telefoniranja preko internet protokola za poslovne korisnike, koja omogućava povezivanje više priključaka u jedinstvenu mrežu.

Na prezentaciji usluge "centreks" na Telforu rečeno je da Telekom korisniku daje svu opremu, uključujući i aparate za internet telefoniju, a usluga obuhvata i povezivanje, korišćenje, održavanje i konfigurisanje čitavog sistema. Direktorka za marketing i prodaju Telekoma Srbije Jelena Stojanović kazala je da se time omogućavaju značajne uštede kompanijama navodeći da bi nabavka telefonske centrale i opreme koštala oko 5.000 evra. Prema njenim rečima, dodatnim uštedama doprinose besplatni razgovori zaposlenih u okviru mreže, mogućnost poziva ka svim mobilnim mrežama po cenio od 4,9 dinara za minut i jeftiniji međunarodni razgovori. Prednost je i što "centreks" uslugom u jedinstvenu mrežu mogu povezati kancelarije koje se nalaze na različitim lokacijama. Kako su naveli u Telekomu, u zavisnosti od potreba kompanije postoje različiti paketi usluga koje omogućavaju povezivanje od četiri do više od 200 lokala.

Izvor: emportal

---

24.11.2009.
Sa izlaskom iz krize kreditna aktivnost će se povećavati, a cena kredita na svetskom tržištu teško da će se vratiti na pretkrizni nivo, ocenio danas Bojan Marković, viceguverner Narodne banke Srbije, na okruglom stolu magazina Bankar o kreditiranju građana i privede u 2010.

U poređenju sa zemljama Evropske unije i većinom zemalja centralne i istočne Evrope, učešće kredita u bruto domaćem proizvodu Srbije je niže, rekao je Marković. “Učešće kredita privrede čini oko 25 odsto, a stanovništva 14 odsto BDP-a, što znači ukupno učešće kredita Srbije u BDP-u oko 40 odsto”, kaže on. Realan rast kredita od 2003. do 2009. u Srbiji je bio oko 33 odsto godišnje, od toga u sektoru privrede oko 17 odsto, a kod stanovništva 49 odsto. Marković je ukazao na to da valutna struktura kredita i depozita u Srbiji pokazuje da postoji visok nivo kredita i štednje plasiranih s valutnom klauzulom. “Krediti privrede obuhvataju 62 odsto zajmova u devizama, dok pozajmice građanstvu čine 78 odsto kredita u devizama. Posledica toga je visok devizni rizik u zemlji, koji takođe utiče na visoke kamate na kredite”, kaže Marković.

Pad referentne stope nije dovoljan

Iako je referentna kamatna stopa smanjena na 10 odsto, kamate na dinarske kredite ostaju nepromenjene jer smanjenje referentne stope nije jedino što utiče na smanjenje kamatnih stopa na kredite. “Kamatna stopa na kredite zavisi od premije rizika, koji u periodu krize raste, a ona se povećava jer su rizici dužnika veći, a ujedno rastu i potencijalni rizici banaka”, kaže on. Marković je rekao da je sve to dovelo do toga da se rast kredita u period krize značajno smanji. On očekuje da će kamatna stopa na dinarske kredite padati ne samo zbog smanjenja refererentne stope, već zbog pada premije rizika potencijalnih korisnika kredita, na šta će uticati ekonomski oporavak zemlje. Uticaj će imati i premija rizika zemlje, koja će, kako je ocenio, nastaviti da pada, pogotovo posle uspešnih pregovora s MMF-om. Marković je ukazao na to da zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, visoka nelikvidnost privrede i niska investiciona aktivnost mogu da rezultiraju nižim rastom kreditne aktivnosti. “Iako učešće kredita u BDP-u još nije završeno, u narednim godinama se može očekivati rast kredita u Srbiji”, kaže Marković, ali ipak očekuje da će biti sporiji nego u periodu od 2003 do 2008. Cilj NBS-a za 2010. jeste da inflacija bude šest plus-minus dva odsto i da se očekuje da će se inflacija početkom naredne godine kretati oko donje granice cilja, da bi se sredinom godine vratila na srednji nivo planiranog. Na osnovu te projekcije, Monetarni odbor NBS-a procenjuje da je verovatnije da će referentna kamanta stopa u narednom periodu biti snižena nego da se neće menjati, rekao je on. Prostor za ublažavanje monetarne politike postoji, imajući u vidu da je agregatna tražnja i dalje niska, a zarade u javnom u sektoru i penzije zamrznuti. Takođe, razlog za moguće ublažavanje monetarne politike jeste to što je država značajno usporila rast regulisanih cena i to što je devizni kurs stabilan, rekao je Marković. On je rekao da referentna kamata u zoni evra, trenutno jedan odsto, može samo da raste.

Izvor: emportal

---

23.11.2009.
Republički zavod za statistiku najavio je da će od 1. do 15. decembra uraditi probni popis poljoprivrede u Srbiji, koji će biti osnova za izbor metoda i organizacije za redovni popis u 2011. godini.

Kako su najavili iz Zavoda, uzorak za probni popis biće ukupno 530 poljoprivrednih gazdinstava, od čega je 470 porodičnih gazdinstava i 60 preduzetnika. Poslednji sveobuhvatni popis poljoprivrede u Srbije urađen je 1960. godine, dok je od narednog, 1969. godine popis rađen na uzorku i prikupljani su samo osnovni podaci o domaćinstvima koja se bave poljoprivredom. Probni popis je deo projekta finasiranog iz Pretprisutpnih fondova Evropske unije (IPA), naveli su u Zavodu za statistiku.

Izvor: emportal

---

20.11.2009.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao da se očekuje da ove godine direktne strane investicije dostignu dve milijarde dolara, što po njemu nije dovoljno, ali je relativno zadovoljavajuće u uslovima krize.

Dinkić je izjavio da se od septembra beleži rast interesovanja investitora iz zemalja Evropske unije za prenošenje dela proizvodnje u Srbiju zbog nižih troškova proizvodnje i precizirao da je reč o radno intenzivnim industrijama automobila, auto-delova, tekstila i hrane. "Ako Srbija zadrži stabilnu poresku i makroekonomsku politiku imaćemo izgleda da privučemo više takvih firmi", rekao je Dinkić na predstavljanju sedmog izdanja Bele knjige Saveta stranih investitora. On je rekao da je Savet stranih investitora podržao odluku Vlade da u krizi ne povećava poreze i dodao da je od te institucije stiglo 120 predloga za pojednostavljenje propisa u poslovnom okruženju, a da će 90 odsto njih verovatno biti usvojeno. Dinkić je rekao da bi do kraja godine trebalo da budu ukinuta 193 nepotrebna podzakonska akta, a do sredine 2010. promenjeni i pojedini zakoni.

Aleksandar Radosavljević, predsednik Saveta stranih investitora, rekao je da članice tog udruženja očekuju od Vlade da naredne godine vodi jasnu ekonomsku politiku, nastavi reforme, poveća efikasnost administracije i stvori jednake uslove za sve na tršištu. Radosavljević je dodao da su mere koje je Vlada preduzela na ublažavanju efekata krize dale rezultate, ali da bi oni bili i veći da je reakcija bila brža. Mihajlo Crnobrnja, urednik sedmog izdanja Bele knjige, rekao je da su u knjizi obrađene 24 oblasti, od infrastrukture i energetike do poreskog sistema i zaštite potrošača i da su u njoj investitori Vladi uputili ukupno 215 predloga. Najveći broj se odnosi na radnu snagu u ljudske resurse, više od 30, a manje od pet sugestija na Agenciju za privredne registre, Zakon o kontroli državne pomoći i Zakon o zaštiti potrošača. Kao primere opštih preporuka on je naveo stimulisanje razvoja primenjene nauke odgovarajućom finansijskom podrškom, nastavak mera koje stimulišu otvaranje radnih mesta i usvajanje nacionalne strategije o intelektualnoj svojini. Preporuke Saveta su izostavljanje sistema koeficijenata za određenje osnovne zarade iz opšteg kolektivnog ugovora jer smatra da je to prevaziđeno i nepraktično, i osnivanje organa za upravljanje graničnim prelazima koji bi imao sopstveno finansiranje. Preporuka je i da se ukine obaveza da Komisija za hartije od vrednosti daje odobrenja za povećanje kapitala pošto su akcionari doneli odluku o tome.

Izvor: emportal

---

18.11.2009.
U Srbiji oko 250.000 nezaposlenih nema stručno obrazovanje i kvalifikacije, izjavio danas direktor sektora za posredovanje u zapošljavanju i praćenju karijere u Nacionalnoj službi za zapošljavanje Dragan Đukić.

"Privreda ne prepoznaje nekvalifikovane radnike i oni će teško naći posao bez obuke ili dokvalifikacije", kazao je Đukić na skupu Doživotno učenje: kvalifikacije u kontekstu promena i primenjivosti na tržištu rada, u Privrednoj komori Beograda. Đukić je pozvao sve nadležne da u što pre sprovedu reforme koje će omogućiti da stečene kvalifikacije budu primenjive na tržištu rada. "Nacionalna služba za zapošljavanje posebno insistira na priznavanju neformalnog obrazovanja, pošto postoji niz kvalitetnih obuka, pogotovo u oblasti informatike, koje nisu zvanično priznate", kazao je Đukić. Pomoćnica ministra za rad i socijalnu politiku Radmila-Katić Bukumirić naglasila je da među nezaposlenima ima i mnogo onih za čijim obrazovnim profilima ne postoji interesovanje i potreba na tržištu rada. "Poslednjih 15 godina zaposleni su taoci loše ekonmske situacije pošto poslodavci nemaju mogućnisti da ulažu u njih i pomognu njihovo usavršavanje", kazala je ona.

Izvor: emportal

---

17.11.2009.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije prilagodiće sistem za izdavanje ličnih dokumenta drugoj generaciji biometrijskih pasoša s čipom sa otiscima prstiju, saopštio je danas MUP.

U saopštenju se navodi da od 18. novembra do 1. decembra MUP neće primati hitne zahteve za izdavanje novih putnih isprava, dok će redovni zahtevi biti primani, a gotove isprave izdavane. U saopštenju MUP-a podseća se da je Evropska komisija za biometrijske pasoše obavezala sve članice EU da uvedu drugu generaciju biometrijskih pasoša koja podrazumeva pasoše sa otiscima prstiju u čipu i da je za Srbiju pred predstojeću viznu libralizaciju važno da što pre uvede taj sistem. "Taj sistem omogućava da na državnim granicama zemalja koje imaju razvijene sisteme za kontrolu pasoša građani mogu da koriste automatske prolaze. Svi građani kojima su već izdati biometrijski pasoši bez otiska prstiju u čipu neće morati da menjaju putne isprave jer one važe do datuma isteka i biće validne isto kao i pasoši nove generacije", navedeno je u saopštenju.

Izvor: emportal

---

16.11.2009.
Analitičari Sektora ekonomskih i tržišnih istraživanja Piraeus banke iz Atine ocenili da je srpska ekonomija na dobrom putu i prognozirali njen blagi oporavak za 2010. godinu, navodi se u saopštenju banke.

U okviru redovnih kvartalnih izveštaja o stanju ekonomija Jugoistočne Evrope i Egipta, a prilikom pripreme kvartalnog izveštaja za Srbiju, u analizi je prvi put korišćen – Business Cycle Tracer, indikator poslovnog ciklusa na osnovu kojeg je utvrđeno da srpska privreda polako izlazi iz faze opadanja i ulazi u fazu oporavka. Prema prognozama realni pad BDP u ovoj godini iznosiće 4 odsto. Manji pad BDP proizilazi iz niže kontrakcije trgovine i industrijske proizvodnje i signalizuje da će ekonomski oporavak biti postepen i spor. Stopa inflacije, na kraju 2009. godine, prema navodima, biće nešto iznad 7 odsto, a u sledećoj godini će umereno rasti na 7,2 odsto. Deficit tekućeg računa će pasti na 7,5 odsto BDP u ovoj godini, ali će blagi ekonomski oporavak koji sledi u 2010. povećati eksterni debalans na nešto više od 10 odsto BDP. Vlada se obavezala na fiskalni deficit od 4,5 odsto BDP do kraja godine zbog aranžmana sa MMF, dok je dogovoreni nivo deficita u narednoj godini 4 odsto. Referentna kamatna stopa, koja je sada 10 odsto – menjaće se u zavisnosti od uticaja koji će fiskalna konsolidacija imati na inflaciju, kao i od promene regulisanih cena. U saopštenju se još ističe da ciklična komponenta industrijske proizvodnje u Srbiji prati gotovo istovremeno ciklična kretanja industrijske proizvodnje u Evro zoni, kao i da na osnovu ovog pokazatelja možemo predvideti da sledi ekonomski oporavak i u Srbiji.

Izvor: emportal

---

13.11.2009.
Sojaprotein [SJPT] je za devet meseci zaključno sa septembrom ubeležio tri puta manji dobitak pre oporezivanja nego u istom periodu 2008, objavio je danas bečejski prerađivač soje na sajtu Beogradske berze.

Dobitak iz redovnog poslovanja pre oprezivanja za tri ovogodišnja kvartala dostigao je 514,7 miliona dinara prema 1,67 milijardi u istih devet meseci prošle godine. Najveći prerađivač soje u Srbiji i jedan od vodećih u centralnoj i istočnoj Evropi imao je u posmatranih devet ovogodišnjih meseci prihode od 12,55 milijardi dinara u poređenju sa 13,15 milijardi u istom periodu 2008. I devetomesečni rashodi Sojaproteina bili su manji, ali neznatno, nego u isto vreme prošle godine - 11,36 milijardi dinara prema 11,38 milijardi, pokazuju podaci iz bilansa uspeha. Inače, za šest meseci 2009. poslovni prihod Sojaproteina je bio 9,49 milijardi dinara a bruto dobit 180,8 miliona dok su za drugo polugođe planirani prihod od 6,6 milijardi i bruto dobit od 846,9 miliona. U 2008. godini bečejski proizvođač ulja i masti ostvario je prihod od 20,3 milijarde dinara, rashodi su dostigli 19,9 milijardi a bruto dobit je bila 418,53 miliona. Akcija Soajproteina, sa Prajm marketa Beogradske berze, trenutno košta 1.045 dinara prema ovogodišnjem maksimumu od 1.300 dinara iz septembra i minimumu od 470 dinara iz marta.

Izvor: emportal

---

12.11.2009.
Ministar trgovine Srbije Slobodan Milosavljević i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ocenili su danas da će novi zakon o zaštiti potrošača u Srbiji urediti tu oblast u skladu sa najvišim evropskim standardima.

Kako se navodi u saopštenju Ministarstva trgovine, Milosavljević i Jelašić su na sastanku naveli da je oblast zaštite prava potrošača od izuzetnog značaja zbog čega je neohodno donošenje zakona koji će biti primenjiv i održiv u praksi. "U novi zakon o zaštiti potrošača biće uključena evropska direktiva koja se odnosi na individualne potrošačke kredite kako bi potrošači u Srbiji imali jednaka prava kao i u Evropskoj uniji", rečeno je na sastanku. Milosavljević je istakao da je predlogom zakona učinjen važan iskorak u pravcu veće zaštite potrošača jer je teret dokazivanja u slučaju spora prebačen sa potrošača na trgovca odnosno davaoca usluge. Istovremeno je propisana obaveza trgovaca i svih onih koji pružaju usluge da informišu celovito i istinito potrošača pre zaključenja ugovora o kupovini ili usluzi, dodaje se u saopštenju.

Izvor: emportal

---

11.11.2009.
Privredna komora Srbija (PKS) izdala je danas privrednicima 152 elektronska sertifikata, koji omogućavaju jednostavnije i efikasnije poslovanje.

Predsednik PKS Miloš Bugarin izjavio je da će kompanije elektronskim putem moći da prijave i ođave radnike i podnesu poresku prijavu. "Sertifikat se može koristiti za većinu transakcija u elektronskom poslovanju i trgovini i doprineće povećanju efikasnosti, konkurentnosti i smanjenju troškova", rekao je Bugarin. Kako je rekao, to će smanjiti administrativne barijere, olakšati komunikaciju sa državnim organima i smanjiti korupciju. Ministarka za telekomunkacije i informaciono društvo Jasna Matić izjavila je da će elektronski sertifikat olakšati privrednicima procedure prema Vladi Srbije, a kasnije i međusobne transakcije. Ona je podsetila da je usvojen Zakon o elektronskom dokumentu, koji izjednačava papirni i elektronski dokument, a do kraja 2009. biće završena i podzakonska akta. "Radi se na promeni uredbe o kancelarjskom poslovanju i zakona o upravnom postupku, koji treba da propiše sve postupke u administratovnim postupcima sa elektronskim dokumentima", rekla je Kasna Matić. Ministarka je rekla da će uskoro biti u primeni i elektronski portal Vlade Srbije koji će biti elektronski šalter za sve organe i institucije da ponude elektronske usluge građanima i privredi.

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević izjavio je da će Ministarstvo trgovine sarađivati sa komorom i izrazio očekivanje da će osim privrede i Vlade i građani uskoro moći da koriste prednosti elektronskog sertifikata.

Izvor: emportal

---

10.11.2009.
Ministri Evropske unije će u četvrtak, 12. novembra, na sednici Evropskog parlamenta dati mišljenje o viznoj liberalizaciji za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije. „Tada ćemo znati da li će se Srbija naći na beloj šengen listi možda već od 19. decembra, ili kako je ranije najavljeno 1. januara 2010“, rekao je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, na današnjoj konferenciji za novinare.

Đelić je rekao da Evropski parlament daje konsultativno mišljenje o viznoj liberalizaciji, odnosno da će uobličiti konačan tekst i predlog, a da će konačnu odluku doneti 30. novembra ili 1. decembra.

„Najave iz Brisela su da će se predložiti ubrzanje postupka“, kazao je Đelić i dodao da će na prvi dan vizne liberalizacije 50 zaslužnih građana Srbije „probiti šengenski zid“ jednonedeljnim putovanjem po Evropi. Putnike za besplatno putovanje mogu da od 10. do 25. novembra kandiduju opštine, udruženja građana i pojedinci, a uslov je da su stariji od 18 godina, da nikada nisu posetili nijednu zemlju Evropske unije i da su uradili nešto hrabro, plemenito, inventivno, kazao je Đelić.

Formulari za prijavu od sutra će biti dostupni na sajtovima Vlade Srbije, Evropskog pokreta u Srbiji, RTS-a. Prijave se šalju isključivo poštom na adresu Evropskog pokreta, a imena 50 kandidata biće javno izvučena na RTS-u početkom decembra. Obilazak Rima, Berlina, Pariza i Brisela finansiraju i organizuju nevladina organizacija Evropski pokret u Srbiji, Delegacija Evropske komisije u Beogradu, ambasade Francuske, Italije i Nemačke, Jat Airways, Banka Intesa i Erste banka. Projekat vodi kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije. Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske komisije rekao je da se radi o potpunoj viznoj liberalizaciji. Viznu liberalizaciju pozdravili su i Armando Varikio, ambasador Italije u Srbiji, Mišel Šarbonije, prvi savetnik u Ambasadi Francuske, Hans-Urlih Sidbek, zamenik šefa misije u Ambasadi Nemačke, i Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

Izvor: emportal

---

09.11.2009.
Stalna predstavnica Evropske banke za obnovu i razvoj u Beogradu Hildegard Gacek ocenila je da će 2010. doći do pozitivnog zaokreta u privlačenju direktnih stranih investicija u Srbiju i najavila nove kredite Srbiji od 400 do 500 miliona evra.

Ti zajmovi biće namenjeni pretežno projektima u infrastrukturi i energetici, rekla je ona. "Činimo sve što možemo da uverimo strane investitore da je Srbija dobro mesto za investiranje", istakla je ona i ocenila da će Zapadni Balkan biti veoma privlačna destinacija za investiranja, s velikim privrednim potencijalom. Hildegard Gacek je podsetila da je EBRD od 2001. u Srbiju investirao oko 1,7 milijardi evra kroz kredite u 84 različita projekta.

Izvor: emportal

---

06.11.2009.
Deficit budžeta za 10 meseci 75,1 milijardi dinara. Prihodi 525,5 milijardi dinara, rashodi 600,6 milijardi dinara.

Prihodi budžeta u oktobru bili su 60,5 milijardi dinara, 5,6 milijardi više nego u septembru, a rashodi 63,9 milijardi dinara, 1,1 milijardi više nego u septembru, objavilo je Ministarstvo finansija. Najveći prihodi budžeta ostvareni su od poreza na dodatu vrednost, 246,2 milijardi dinara, a prihod od PDV-a u oktobru bio je najveći od početka godine, 32,8 milijardi dinara. Od akciza je u 10 meseci ostvaren prihod od oko 91 milijarde dinara, a od poreza na dohodak građana 58,3 milijardi dinara. Neporeski prihodi bili su 57,4 milijardi dinara, a od carina je prikupljeno 39,3 milijardi dinara. Najveći izdatak budžeta bili su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, 214,8 milijardi dinara, a slede rashodi za zaposlene, 152,1 milijardi dinara, i socijalna zaštita, 59,6 milijardi dinara. Izdaci za transfere ostalim nivoima vlasti bili su 48,8 milijardi dinara, a za subvencije 34,6 milijardi dinara.

Izvor: emportal

---

05.11.2009.
Vlada Srbije uskoro će osnovati Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj u okviru koga će poslovati sektor za mala i srednja preduzeća (MSP) i sektor za infrastrukturu, najavio je danas Goran Džafić, direktor Agencije za razvoj MSP koja će se ugasiti i nastaviti da radi u okviru nove Agencije. Sektor za infrastrukturu biće izdvojen iz Ministarstva ekonomije, precizirao je Džafić na okruglom stolu o sektoru MSP u Privrednoj komori Srbije.

Džafić je rekao da sredstva koja će se sledeće godine izdvojiti za razvoj malog biznisa u Srbiji pre svega zavisiti od toga kakav će biti budžet za 2009. „Susrećemo se sa problemom deficita. Pomoć MSP sektoru će zavisiti od budžeta“, kazao je Džafić i dodao da je ove godine za uvođenje standarda u malim i srednjim preduzećima izdvojeno 190 milina dinara. On je istakao da u Srbiji tek svako četvrto malo i srednje preduzeće ispunjava neophodne standarde u poslovanju, što je malo. Aleksandra Vučetić, saradnik u Ministarstvu ekonomije istakla je da je u trećem kvartalu 2009. smanjena dinamika osnivanja preduzeća te da se poslovanje MSP sektora uglavnom zasniva na sopstvenim izvorima. Od problema sa kojima se susreće ovaj sektor Vučetić je istakla sužen asortiman izvora finansiranja, visoku cena kredita, komplikovane procedure pribavljanja garancija za kreditiranje i slično.

Ranka Miljenović iz Ministarstva ekonomije pak istakla je da je Izveštaj Evropske komisije o napretku u procesu primene evropske povelje o malim preduzećima pokazao da je Srbija ostvarila najveći napredak među zemljama zapadnog Balkana. Ona je istakla da MSP sektor zapošljava bezmalo 950.000 ljudi a da mala i srednja preduzeća čine 99,8 odsto privredne aktivnosti u Srbiju. Zaključci sa okruglog stola su da se mora podstaći dijalog i partnerstvo MSP-a i javnog sektora, da se mora podići efikasnost i konkurentnost MSP sektora. Boško Stanisavljević, predsednik Odbora MSP Privrede komore Srbije i Foruma MSP rekao je da preduzetništvo u Srbiji ne sme biti privilegija velikih centara te da se mora razviti u celoj Srbiji. „Evropska unija je MSP sektor stavila u vrhu liste prioriteta“, kazao je Stanisavljević i dodao da ovaj sektor u Srbiji najviše pogađa činjenica da raspolažu malim kapitalom, zatim nedostatak kadrova, siva ekonomija, administrativne barijere. Najznačajnija mera za ublažavanje efekata krize za njih bi bila finansijska podrška banaka koja do sada nije bila zadovoljavajuća, zaključio je Stanisavljević. Dejan Trifunović, sekretar ovog Odbora istakao je da u Evropi ima 23 miliona malih i srednjih preduzeća, da svake godine 700.000 njih ode u stečaj dok sa njima 2,8 miliona ljudi ostaje bez posla. Zbog toga su države članice EU pozvale vlade da smanje administrativne takse za 25 odsto do 2012, da povećaju prag za PDV registraciju na 100.000 evra, da prilagode alatke javne politike, da konsultuju MSP sektor osam nedelja pre donošenja zakona i akata relevantnih za njih i da iskoriste oko 2,5 milijardi evra podrške preko raznih fondova i programa.

Izvor: emportal

---

04.11.2009.
Broj privrednih subjekata kojima je račun bio u blokadi krajem septembra dostigao 63.021, što je rast od 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, rekao je danas predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin.

Među blokiranim preduzećima su 122 velika preduzeća, 533 srednja, 15.000 malih i nešto više od 25.000 preduzetničkih radnji, precizirao je Bugarin na Srpskom ekonomskom samitu u Beogradu. U blokiranim preduzećima zaposleno je 140.000 radnika, rekao je on i dodao da je ukupan iznos blokiranih sredstava 286,4 miljardi dinara, 74 odsto više nego krajem soptemnbra 2008. Bugarin je kazao da je 66 odsto računa u blokadi duže od godinu dana, sa zbirnim iznosom blokade od 175 milijardi dinara.

Izvor: emportal

---

03.11.2009.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić kazao je danas da će 2010. manjak u državnoj kasi po osnovu primene Prelaznog trgovinskog sporazuma biti 145 miliona evra.

Đelić je na sednici Odbora Skupštine Srbije za evropske intergacije kazao da je primena Prelaznog sporazuma sa EU u interesu Srbije jer je omogućila nastavak investicija koje su zbog ekonomske krize bile manje. Na sednici Odbora razmatrani su godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ka učlanjenju u EU i Nacionalni program za integracije u EU, koji Vlada predstavlja odboru svakog tromesečja. Đelić je ponovio da je u izveštaju konstatovano kako je Srbija do sada ostvarila veliki napredak, ali koji nipošto ne treba da zamaskira ogroman posao usklađivanja pravnih tekovina sa evropskim propisima u naredne tri godine.

Izvor: emportal

---

02.11.2009.
Promet na Produktnoj berzi u Novom Sadu od 26. do 30. oktobra bio je 4.435 tona robe, 60,69 odsto više nego prethodne sedmice, saopštila ta berza. Vrednost prometa je 5,6 miliona dinara, 60,63 odsto više nego nedelju dana ranije.

Rast cena je zaintrigirao tržište, pa su i prometi bitno veći nego u periodu kada su cene stagnirale. Na tržištu pšenice zaključeno je devet kupoprodajnih ugovora i ostvaren promet od 1.000 tona robe. Prosečna cena pšenice iznosila je 9,62 dinara za kilogram (8,91 bez PDV), 3,53 odsto više nego prethodne nedelje. Rast cene pšenice na međunarodnim tržištima ubrzao je odluku kupaca da budu aktivniji nego prethodnih nedelja. Međutim, navodi se, ne treba gajiti optimizam kod cene domaće pšenice jer nije dobro porediti cenu domaće s cenom pšenice na međunarodnim tržištima, odnosno sa pšenicom koja je precizno razvrstana po kvalitetu. Kukuruzom se protekle nedelje trgovalo u cenovnom rasponu od 9,61 dinara za kilogram (8,90 bez PDV) do 9,94 dinara za kilogram (9,2 bez PDV-a). Prosečna cena trgovanja protekle nedelje za 2.900 tona bila je 9,75 dinara za kilogram (9,03 bez PDV-a), što je rast od 7,5 odsto.

To je jedna od najdinamičnijih nedeljnih stopa rasta cene kukuruza u ovoj kalendarskoj godini. Cena kukuruza sada se približila ceni te robe na tržištu u Budimpešti. Prosečna cena soje bila je 31,83 dinara za kilogram (29,48 bez PDV), 4,58 odsto više nego prethodne nedelje. Predmet trgovanja u protekloj nedelji bili su još peletirana lucerka po ceni 17,46 dinara za kilogram (14,80 bez PDV) , suncokretova sačma s 33 odsto proteina po ceni od 12,33 dinara za kilogram (10,45 bez PDV-a) i mineralno đubrivo AN po ceni od 16,63 dinara za kilogram. Cenovni indeks Prodeks (PRODEX) je ove nedelje u porastu. Poslednjeg dana trgovanja njegova vrednost je 125 indeksnih poena. Pre tri nedelje taj indeks je bio 112, dok je približno vrednosti 125 indeksnih poena taj pokazatelj imao u periodu februar-maj.

Izvor: emportal

---