30.10.2009.
Premijer Mirko Cvetković izjavio da će eksperti ispitati poslovanje privatizovanih kompanija kako bi utvrdili ima li "isisavanja" kapitala iz tih preduzeća.

Govoreći u Skupštini Srbije o problemima u privatizaciji i otpuštanju radnika, Cvetković je rekao da je primećeno da novi vlasnici preduzeća osnivaju deoničarska društva i "isisavaju" kapital iz kupljenog preduzeća i da će pravni eksperti naći model na osnovu kog će ispitati poslovanje i do pet godina unazad, što će omogućiti da se utvrdi da li kupac je postupao savesno. Cvetković je, odgovarajući na poslanička pitanja, izjavio i da je diskusija o predlogu zakona o prenosu nadležnosti na Vojvodinu pri kraju i dodao kako se nada da će vrlo brzo zakon biti stavljen na razmatranje. "Zakon o nadležnosti tiče se veoma ključnih pitanja u državi i naravno da je potrebno mnogo volje da se diksusija završi u celini i da se svi potencijalni problemi koji mogu da proizađu prouče i tek onda da se izabere odgovarajuće rešenje", rekao je Cvetković u Skupštini Srbije.

Izvor: emportal

---

29.10.2009.
Direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) Vesna Perić ocenila je danas da je izvoz na kraju 2009. godine počeo da raste.

Na konferenciji za novinare ona je kazala da je nakon ovogodišnjeg pada u avgustu, izvoz iz Srbije počeo da raste. Perićeva je istakla da je od januara do avgusta iz Srbije izvezeno proizvoda u vrednosti 3,8 milijardi evra, što je oko 23,8 odsto manje nego u istom periodu 2008. godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, uvoz je od januara do avgusta iznosio 7,2 milijarde evra, što je za 30,7 odsto manje nego u prvih osam meseci prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 53,2 odsto i veća je nego pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 48,2 odsto. U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri su bili Nemačka, Rusija i Italija, a u izvozu Bosna i Hercegovina, Nemačka i Crna Gora. Srbija najviše izvozi odeću, uglavnom vojne prisluke, gvožđe i čelik, žitarice i proizvode od žitarica, povrće i voće i obojene metale. Proizvodi koje Srbija najviše uvozi su nafta i naftni derivati, drumska vozila, prirodni gas, industrijske mašine, gvožđe i čelik.

Izvor: emportal

---

28.10.2009.
Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić izjavio da će od 1. januara 2011. biti naplaćivan poseban porez na imovinu onima koji do tada ne legalizuju bespravno podignute objekte.

Taj porez biće duplo veći od poreza koji se naplaćuje danas", rekao je Dulić za RTS i dodao da će taj porez na godišnjem nivou biti značajno veći od cene legalizacije.

Izvor: emportal

---

27.10.2009.
Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izjavila da postoji mogućnost da dodela licence za drugog operatera fiksne telefonije bude odložena ako Vlada Srbije proceni da je ponuđena niska cena.

"Ako zaključimo da je ekonomska kriza suviše prisutna u našem sektoru mi ćemo ceo proces odložiti, odnosno ponoviti za neko vreme", izjavila je ona novinarima na konferenčiji o elektronskoj upravi i elektronskom identitetu. Prema njenim ranijim najavama, drugi fiksni operater trebalo bi da bude poznat do kraja godine, a tender bi trebalo da bude raspisan do 11. novembra. Vlada Srbije je u petak, 9. oktobra usvojila informaciju sa zaključkom o izdavanju nove licence za izdavanje fiksne telefonije na postojećoj širokopojasnoj mreži.

Izvor: emportal

---

26.10.2009.
Od početka godine otvoreno 11.500 preduzeća i preduzetničkih radnji, sada ih ima 333.773, izjavio državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Dejan Jovanović.

On je na predstavljanju izveštaja o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2008, koji je uradila Evropska komisija, rekao da je u poslednje četiri godine u sektoru MSP zaposleno 180.000 ljudi, dok je u velikim preduzećima zabeleženo smanjenje zaposlenih za 160.000. On je naglasio da je ispunjen jedan od ciljeva Strategije za razvoj malih i srednjih preduzeća da se deo zaposlenih u velikim sistemima prebaci u privatni sektor. "U izveštaju se konstatuje da su pripreme Srbije za pridruženje EU na polju MSP u odmakloj fazi i u potpunosti ispunjavaju zahteve Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju", rekao je on.

Izvor: emportal

---

23.10.2009.
U Agenciji za privredne registre otvorena su dva javna elektronska registra, Registar udruženja i Registar stranih udruženja. U njima će, na jednom mestu, biti vođeni objedinjeni podaci o domaćim i stranim udruženjima koja postoje u Srbiji.

Dosad su se domaća udruženja vodila u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i u Ministarstvu unutrašnjih poslova, dok registar stranih udruženja nije ni postojao, a podaci o njima samo su evidentirani u Ministarstvu spoljnih poslova. Zvonko Obradović, direktor APR-a, rekao je da je rok za preregistraciju 47.000 udruženja tri meseca za strana i 18 meseci za domaća udruženja. „Naglašavam da će upis u elektronske registre biti besplatan, a naknade za registraciju biće najmanje 30 odsto niže nego ranije“, rekao je Obradović. Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković rekao je da su se svi začudili kad je Zakon o udruženjima predvideo da se posao poveri APR-u. „Zašto razbacivati registre po raznim ministarstvima, kad svi mogu biti u APR-u, koji ima najbolje softvere za to i gde nije potrebno zapošljavati nove ljude da bi obavili posao? Zato apelujem na sve državne organe da registre povere ljudima koji su obučeni da ih vode i za to imaju najbolju opremu jer činjenica je da se registri međusobno ne razlikuju mnogo“, rekao je Marković.

Izvor: emportal

---

22.10.2009.
Goran Petković, državni sekretar za turizam rekao je da će turistička industrija učiniti sve da dostigne prošlogodišnji devizni priliv od 940 miliona dolara iako finansijski rezultati za prvih osam meseci nisu dobri. U tom periodu ostvaren je prihod od 560 miliona dolara, a bilo je 1,4 miliona dolazaka turista.

„Četvrti kvartal, sa naglaskom na zimsku sezoni i gradove poput Beograda i Novog Sada može dovesti do porasta broja gostiju tako da postoji šansa da nadomestimo veliki pad priliva iz prvog kvartala“, rekao je Petković na konferenciji „Ekonomski potencijal industrije turizma u Srbiji“ u organizaciji dnevnih novina Danas. On očekuje da se rast stranih turista od pet odsto, zabeležen u prvih osam ove godine u odnosu na isti period prošle, zadrži do kraja godine. Domaći turizam je zabeležio pad dolazaka od 20 odsto u prvoj polovini godine u odnosu na lane. „Stanje se tokom leta poboljšalo i trenutno je 11 odsto manje dolazaka domaćih gostiju u odnosu na isti period prošle godine. Sa aktiviranjem Zlatibora, Kopaonika i drugih zimskih centara očekujem da ćemo uspeti da dodatno popravimo rezultat“, naveo je Petković.

Izvor: emportal

---

21.10.2009.
Oko 19, 2 odsto firmi u Srbiji planiraju da otpušaju radnike u naredna tri meseca, 14,5 odsto firmi očekuje investicije iz inostranstva u narednom periodu, a oko 56,1 odsto ima inflatorna očekivanja i predviđa rast cena inputa u naredna tri meseca, pokazala anketa Ekonomskog instituta rađena u septembru, objavljena u biltenu Makroekonomske analize i trendovi.

Rast cena gotovih proizvoda očekuje 21,8 odsto preduzeća, oko 45 odsto firmi očekuje veći rizik u poslovanju. Kada je reč o problemu nelikvidnosti u industriji, već treći mesec zaredom se oko 40 odsto firmi izjasnilo da su im potraživanja velika, što je poboljšanje u odnosu na početak godine, kada je ovaj procenat iznosio oko 55 odsto. U septembru je prosečno korišćenje proizvodnih kapaciteta u domaćoj industriji iznosilo je 62,4 odsto. Poređenja radi, u septembru korisčhenje proizvodnih kapaciteta bilo je na nivou od 67,6 odsto.

Izvor: emportal

---

20.10.2009.
Robna razmena Srbije i Rusije u prvih osam meseci ove godine bila je vredna 1,5 milijardi dolara, 46 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine, rekao je danas Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije na Poslovnom forumu Srbija-Rusija.

Đelić je rekao da je manja robna razmena posledica krize, ali i pada cena energenata. „Rusija učestvuje s pet procenata u izvozu Srbije, pa je ta zemlja peta najznačajnija izvozna destinacija“, rekao je Đelić i dodao da je 95 odsto robne razmene oslobođeno carina. On je rekao da bi trebalo da dođe do diverzifikacije robne razmene jer je 80 odsto čine nafta i gas. U poslednje četiri godine domaći privrednici su u Rusiju investirali oko 400 miliona dolara, a ruski u Srbiju oko milijardu dolara, naveo je Mihailo Vesović, potpredsednik Privredne komore Srbije. On je rekao da su najviše uložili Tarket iz Bačke Palanke i Hemofarm, 375 miliona dolara. Vadim Nikolajevič Vorobjov, predsednik Poslovnog saveta Rusije za saradnju sa Srbijom, rekao je da je Srbija najznačajniji partner Rusije na Balkanu i da ona učestvuje 12 odsto u spoljnotrgovinskoj razmeni te zemlje s drugim državama.

„Zimska olimpijada u Sočiju biće šansa za srpske građevinare koji imaju iskustva u pravljenju sportskih objekata, ali veliki potencijal je i međuregionalna saradnja“, rekao je Vorobjov i rekao da napore treba usmeriti pre svega ka malom i srednjem biznisu. Božidar Đelić izjavio je da su građevinari iz Srbije prepoznali potencijale ruskog tržišta i da su zainteresovani za gradnju sportskih centara, a da će na forumu biti pojašnjeni neki elementi bescarinskog sporazuma, naročito oko mogućnosti izvoza lekova sa srpskog tržišta u Rusiju, a da će ruska preduzeća ukazati na prepreke u njihovom poslovanju u prethodnih nekoliko godina. Predsednici Poslovnog saveta za saradnju sa Srbijom i Poslovnog saveta za saradnju s Rusijom potpisali su sporazum o saradnji, u cilju unapređenja ekonomskih odnosa dve zemlje. Spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije u 2008. iznosila je četiri milijarde dolara i zabeležila je rast od 31 odsto u odnosu na 2007.

Izvor: emportal

---

19.10.2009.
Srbija bi 2010. trebalo da pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, izjavila državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije Vesna Arsić.

"Nadali smo se da ćemo uspeti do kraja 2009. da završimo pregovore", kazala je ona i dodala da to ne zavisi samo od Srbije već i od zemalja s kojima Srbija tokom procesa pristupanja vodi pregovore o sniženju carinskih barijera. Tokom pregovora, svaka od 153 članice može da zahteva da otvori pregovore sa Srbijom o sniženju carinskih barijera, a uslovi koji se daju jednoj zemlji postaju deo pravila Svetske trgovinske organizacije i mogu ih koristiti sve članice, rekla je Vesna Arsić. Od početka procesa približavanja Srbije STO 11 članica je tražilo pregovore o visini carinske zaštite robe i usluga i o ostalim aspektima trgovine, kaže Vesna Arsić i dodaje da ne očekuje da još neke zemlje podnesu zahtev za pregovore jer nije uobičajeno da se to radi pri kraju pregovora. Ona je kazala da je značajno pristupiti STO ne samo zato što je to uslov za pristupanje EU, već zato što članstvo u STO pruža Srbiji mogućnost da pod povoljnim uslovima izvozi na tržište 153 članice te organizacije. Oko 95 odsto svetske trgovine odvija se u okviru članica STO. Srbija je proces pristupanja počela u februaru 2005.

Izvor: emportal

---

16.10.2009.
Šime Vidulan, potpredsednik Privredne komore Hrvatske ocenio je danas da je saradnja privreda Srbije i Hrvatske u usponu i kako bi na hrvatsko tržište Srbija najviše mogla da izvozi hranu.

“Zajedno sa Privrednom komorom Srbije i beograda i svim regionalnim komorama u Srbiji nastojimo da vratimo saradnju koja je prekinuta. Konačno smo shvatili da ćemo lakše poslovati jedni sa drugima nego sa bilo kojom drugom zemljom”, rekao je Vidulan za EMportal na sajmu Eko-etno Hrvatska u Zagrebu. On je kazao da srpska preduzeća dolaze u komoru Hrvatske i interesuju se za poslovanje na tom tržištu i dodao da u ekonomiji ne sme biti granica i prepreka. Prema njegovim rečima i hrvatska preduzeća imaju velikih problema u poslovanju od kada je počela kriza. “Ne ide nam lako, imamo pad BDP-a, smanjuje se proizvodnja i zadužujemo se sve više”, izjavio je Vidulan. On je istakao da je najžalosnije za hrvatsku privredu to što je rasprodala pola državnog bogatstva, istovremeno sve potrošila od privatizacije i pored toga se još zadužila.”Ukupan dug Hrvatske iznosi 40 milijardi evra, što znači da se prosečno zadužujemo dve milijarde evra godišnje”, dodao je on. Za Hrvatsku privredu bi, kako tvrdi Vidulan, bila velika tragedija ako bi prodala Brodogradnju,koja je trenutno u fazi pripreme za prodaju. On je rekao da se procenjuje da bi pad BDP-a ove godine u Hrvatskoj mogao biti čak i šest odsto.

Izvor: emportal

---

15.10.2009.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio j da će 1. januara sledeće godine u Srbiji biti uspostavljen jednošalterski sistem za predaju godišnjih finasijskih izveštaja.

Privrednici će od tada sve finansijske izveštaje, umesto na tri mesta, predavati Agenciji za privredne registre, rekao je Dinkić na predstavljanju novog informacionog sistema u APR i podsetio da se ti izveštaji trenutno predaju Centru Narodne banke Srbije za bonitet, Poreskoj upravi i APR. S NBS-on je dogovoreno ukidanje Centra za bonitet, odnosno pripajanje APR, što će dovesti do značajnog umanjenja troškova privrede, prema procenama oko 300 miliona dinara u odnosu u na ovu i prethodne godine. Ministar je rekao da će od Nove godine za odjavljivanje i prijavljivanje radnika biti nadležan samo Zavod za zdravstveno osiguranje. Ta procedura se trenutno obavlja na tri mesta, u Fondu penzijsko-invalidskog osiguranja, Fondu za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Izvor: emportal

---

14.10.2009.
U hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi investitori su u prvih devet meseci ove godine uložili oko 71 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, rekla je Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.

"Na Beogradskoj berzi je ukupno ostvarena vrednost prometa od 17,8 milijardi dinara, oko 189,4 miliona evra“, istakla je ona na predstavljanju devetomesečnih rezultata berze. Ona je rekla da je pad prometa usporen u trećem tromesečju godine te da očekuje blaži ukupan godišnji pad. Prosečna dnevna vrednost prometa u pomenutom periodu je oko milion evra, 70,7 odsto manje nego u istom periodu lane. U ukupnom prometu trgovina akcijama čini 79,3 odsto, dok je 23,8 odsto uloženog novca potrošeno na obveznice. Takođe, u strukturi prometa akcije sa vanberzanskog tržišta imaju udeo 63,1 odsto, dok su deonice kompanija listirane na Prime i Standard marketu Beogradske berze uzele udeo od 13 odsto prometa. Gordana Dostanić je rekla da je od početka godine najviše poskupela akcija Agrobanke, koja je ubeležila rast od 150 odsto, dok je najviše pala hartija kompanije Agrocoop, 51,9 odsto. Od pet najtrgovanijih hartija tri su banke, među kojima vodeću poziciju drži Aik banka. Po prometu slede Sojaprotein, Energoprojekt holding, Agrobanka i Komercijalna banka.

Od početka godine indeks najlikvidnijih hartija, Belex15, porastao je 46,14 odsto, dok je opšti, Belexline, skočio 29,19 odsto. „Do 30. septembra Belex15 bio je drugi po rastu u regionu, iza rumunskog indeksa“, rekla je Gordana Dostanić i dodala da je krajem septembra tržišna kapitalizacija Beogradske berze iznosila 10,4 milijardi evra, što je rast od 5,3 odsto u odnosu na poslednji trgovački dan 2008. U prvih devet meseci učešće stranih investitora u ukupnom prometu iznosi 35,73 odsto, 43,96 odsto u trgovanju akcijama i 9,37 odsto u trgovanju obveznicama. Gordana Dostanić je dodala i da je u narednom periodu realno očekivati konkretne razgovore s Bečkom berzom u vezi s ranijim interesovanjem austrijskog tržišta kapitala za kupovinu berzi na prostoru SFRJ. „Bečka berza ne krije da želi da kupi berze u regionu“, objasnila je Gordana Dostanić i dodala da je moguće da su razgovori na tu temu ove godine izostali zbog krize, ali da Austrijanci ne odustaju od te vrste razvojnog plana.

Izvor: emportal

---

13.10.2009.
Centralni registar osiguranika i poslodavaca počinje rad 2010, a omogućiće redovnu i efikasnu kontrolu uplate socijalnih i zdravstvenih doprinosa, izjavila direktorka te službe Milica Danilović.

Jedinstvena baza podataka o osiguranicima treba da obuhvati podatke o penzionom, zdravstvenom i osiguranju u slučaju nezaposlenosti. "Cilj je da poslodavce nateramo da ispunjavaju zakonsku obavezu i uplaćuju doprinose. Tako ćemo smanjiti izdatke iz budžeta za penzije", kaže ona. Ona je precizirala da će Poreska uprava imati obavezu da dostavlja podatke o uplatama doprinosa pojedinačno za svakog osiguranika. Prema njenim rečima, i poslodavcima će biti mnogo lakše uz centralni registar pošto će sve procedure za prijavu osiguranja biti pojednostavljene. "Poslodavac će svog zaposlenog moći da prijavi na jednom šalteru jednom prijavom", kaže Milica Danilović. Ideja je da sistem s više registarskih brojeva bude zamenjen jedinsvenim brojem za socijalno osiguranje, na osnovu kog će i građani, uvidom u bazu podataka, moći da provere da li im poslodavci uplaćuju doprinose.

Izvor: emportal

---

12.10.2009.
Ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić izjavila je danas da očekuje da će tender za drugog operatera fiksne telefonije biti raspisan u narednih mesec dana.

Ona je kazala da će biti izdata jedna licenca za operatera fiksne telefonije, da početna cena neće biti definisana već će svako moći da ponudi cenu "za koju smatra da je adekvatna" i da će u okviru tendera biti organizovana aukcija za najbolje ponuđače. "Očekujemo da će telekomunikacioni operatori koji već rade na tržištu biti zainteresovani i za ovu uslugu", kazala je ministarka za telekomunikacije. Matićeva je rekla da je na sednici Vlade Srbije u petak usvojena Informacija sa zaključkom o izdavanju nove licence za izdavanje fiksne telefonije na postojećoj širokopojasnoj mreži. Kako je navela, Ministarstvo za telekomunikacije će tokom naredne sedmice doneti pravilnik o uslovima tendera, na osnovu kojeg će Republička agencija za telekomunikacije raspisati tender i sprovoditi tu proceduru. "Očekujemo da oglas bude objavljen za najviše mesec dana i da se cela procedura obavi do kraja godine", kazala je Matićeva.

Izvor: emportal

---

09.10.2009.
Svaki treći pripravnik od ukupno 15.000 mladih koji su preko programa „Prva šansa“ našli posao u srpskim kompanijama ostaće u stalnom radnom odnosu u tim firmama, procenjuje Dragan Đukić, direktor za zapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Programu koji su ove godine radi ublažavanja efekata krize pokrenuli Ministarstvo ekonomije i Nacionalna služba za zapošljavanje priključilo se 9.000 kompanija. „Ovo je dobra šansa za mlade ljude da dođu do prvog radnog odnosa. Očekujem da će 30 do 45 odsto primljenih ostati na tim radnim mestima“, istakao je Đukić i podsetio da pripravnički staž za mlade sa srednjim stručnim obrazovanjem traje šest meseci dok oni sa fakultetskom diplomom imaju godinu dana da se dokažu. I kompanija Centroproizvod priključila se programu zaposlivši četrdesetoro mladih stručnjaka iz oblasti prehrambene tehnologije, ekonomije, elektrotehnike, industrijskog dizajna, informatike, saopšteno je danas u Privrednoj komori. Silvana Đurčević, direktorka HR sektora kompanije istakla je da je kompanija Centroproizvod u 2009, računajući i pripravnike zaposlila 130 ljudi. „Velika je šansa da većina njih ostane da radi u kompaniji za stalno, ali to zavisi samo od njih“, istakla je Đurčević i dodala da broj zaposlenih u Centroproizvodu sada premašuje 600. Dragan Đukić rekao je da je u Srbiji, u septembru, bilo 750.000 nezaposlenih, 8.000 manje nego u avgustu.

Izvor: emportal

---

08.10.2009.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dostavila je pismo o namerama da postane strateški partner Dunav osiguranja i do sredine sledeće godine bi to partnerstvo trebalo da se realizuje, izjavio je za EMportal Ljubodrag Marković, član Izvršnog odbora Dunav osiguranja.

„Naša namera je da se na Dunav primeni model Komercijalne banke, koja je za strateškog partnera dobila EBRD kao manjinskog akcionara. Time bi se Dunav dodatno dokapitalizovao i dobio novi zamah na tržištu osiguranja”, kazao je Marković. Prema njegovim rečima, nameru da postane strateški partner Dunava, EBRD je dostavio Ministarstvu finansija koje je podržalo takvu ideju uz naznaku da pre toga ta osiguravajuća kuća pređe iz društvenog u državni kapital. Marković precizira da bi u naredne četiri godine trebalo da se završi proces podržavljenja Dunava. On dodaje da su predstavnici EBRD-a u razgovorima pomenuli mogućnost da se nakon nekoliko godina manjinski paket akcija Dunava proda nekom velikom stranom osiguravajućem društvu. Inače, EBRD je mogućnost dokapitalizacije Dunav osiguranja prvi put najavila pre nekoliko godina. Od aprila 2001. godine do danas, EBRD je u Srbiji finansirala infrastrukturne projekte ukupne vrednosti od oko 1,5 milijardi evra i dokapitalizovala Komercijalnu i Čačansku banku. U Komercijalnoj banci EBRD je izvršio dve dokapitalizacije u ukupnom iznosu od oko 80 miliona evra i trenutno ima oko 25 odsto akcija te banke, a proletos je najavljeno da će uskoro kapital te banke biti uvećan za 70 do 80 miliona evra. Krajem septembra 2006. godine potpisan je ugovor između predstavnika EBRD i Vlade Srbije o dokapitalizaciji 25 odsto kapitala Čačanske banke za 15 miliona evra. Krajem aprila, EBRD je dokapitalizovao Viktorija grupu sa 40 miliona evra.

Izvor: emportal

---

07.10.2009.
Izvršno veće Vojvodine usvojilo je danas Predlog rebalansa budžeta za ovu godinu, po kojem budžet iznosi 52,58 milijardi dinara, što je za 7,26 milijardi manje od prvobitno utvrđenog iznosa.

Pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić rekao je na sednici vlade da je ukupni deficit pokrajinskog budžeta nešto niži od 11 milijardi dinara, što je u skladu sa okvirom koji je utvrdila Vlada Srbije. Kako je naveo, rebalans je nužan da bi se jasno definisala visina budžetskog deficita i smanjili javnih rashodi, odnosno budžetska potrošnja. Đukić je dodao da je rebalans urađen u skladu sa novim Zakonom o budžetskom sistemu, čime je Izvršno veće Vojvodine postalo prva institucija koja je predložila rebelans budžeta u skladu sa novom zakonskom normom, saopštio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. Pokrajinski sekretar za finansije kazao je da su efekti naplate poreza na dobit vrlo loši zbog čega je bilo nužno napraviti redukciju pojedinih rashoda. Precizirao je da su smanjeni režijski troškovi, čime je budžet "postao još efikasniji". Izvršno veće donelo je danas i Odluku o osnivanju Informativnog centra za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju, što je jedan od prioritetnih programa privrednog razvoja Vojvodine.

Izvor: emportal

---

06.10.2009.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Saša Dragin je danas, 06.10.2009. godine u Čeneju, potpisao Protokol o saradnji sa vodećim uvoznicima poljoprivrednih mašina, prodavcima poljoprivredne mehanizacije u cilju sprovođenju podrške poljoprivrednim proizvođačima za plasman pšenice, kukuruza, soje i suncokreta roda 2009. godine, kao i za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije. Akcija će trajati do 31.12.2009. godine.

Ministar Dragin potpisao je Protokol o saradnji sa 10 članica Poslovnog Udruženja Uvoznika Poljoprivredne Mehanizacije (www.ami-ns.org.rs) i to: „Agropanonka“, „Agrocesla“, „Agromehanika“, „Agrovojvodina Mehanizacija“, „Almeks“, „Delta Agrar“, „ITN“, „Masferg Agro“, „Res Trade“ i "Milurovic komerc". Protokol podrazumeva nabavku nove poljoprivredne mehanizacije na osnovu naturalne razmene pšenice, kukuruza, soje i suncokreta roda 2009. godine u procentu do 50% cene nove poljoprivredne mehanizacije, dok će se ostatak od 50% plaćati gotovinski ili iz sredstava obezbeđenih u okviru Programa mera za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje u 2009. godini ili drugih kredita. Poljoprivredni proizvođač (fizičko lice i zemljoradnička zadruga) i prodavac poljoprivredne mehanizacije pri kupovini poljoprivredne mehanizacije međusobno regulišu način skladištenja odnosno preuzimanja pšenice, kukuruza, soje i suncokreta roda 2009. godine, naveo je Dragin. Ministar Dragin je tom prilikom podsetio da je Ministarstvo u julu ove godine potpisalo ugovore sa proizvođačima mehanizacije „Agropanonka MTZ Finke“ i „Res Trade d.o.o“, u cilju pomoći poljoprivrednicima da pšenicu roda 2009. godine zamene za nabavku nove mehanizacije i da pri tom dobiju 3 dinara po kilogramu više za pšenicu od tržišne.

Izvor: emportal

---

06.10.2009.
Nacionalna Alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) objavila je u u petak 2. oktobra javni poziv kojim poziva zainteresovane opštine da se prijave za uključivanje u Program Sertifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem.

Kako je saopšteno iz te organizacije, pravo učešća na konkursu imaju sve zainteresovane lokalne samouprave u Srbiji, a rok za dostavljanje prijava je 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva. Kragujevac, Loznica i Inđija su prve tri opštine u Srbiji koje su dobile sertifikat, a trenutno je u program sertifikacije još pet opština: Prokuplje, Užice, Leskovac, Vranje i Subotica. Mesec dana nakon zatvaranja Javnog poziva (sredinom novembra 2009.), NALED će obavestiti javnost o odabranim kandidatima. Smisao NALED-ovog programa sertifikacije je da promoviše standarde i omogući ocenu kvaliteta usluga i informacija koje lokalne samouprave pružaju privrednicima. Kako ističu u toj organizaciji, stvaranje privlačne poslovne klime ne znači samo nuđenje finansijskih povlastica investitorima, iako su one bitan faktor za donošenje odluke o ulaganju. “Investitori vrednuju realno predstavljenu sliku o lokalnoj sredini i predvidljivost potrebnog vremena i novca koji je potreban za različite postupke, počev od registracije preduzeća, preko izgradnje objekta, povezivanje na energetske i komunalne sisteme snabdevanja i zapošljavanje radne snage”, navodi se u saopštenju. Sertifikacija opština daje privrednicima koji već posluju, kao i potencijalnim investitorima, određenu garanciju da će im lokalna samouprava, u okviru svoje nadležnosti, pružiti usluge i informacije na način koji olakšava poslovanje.

Izvor: emportal

---

05.10.2009.
Srbija ima otvorenu privredu s niskim porezima i jedna je od država gde slovenačka preduzeća ostvaruju najviše neposrednih investicija, piše slovenačko Delo.

List navodi da je Srbija sedmi najveći kupac slovenačke robe i da je na 14. mestu na tabeli slovenačkih najznačajnijih tržišta kada jer reč o nabavci. Zanimanje poslovnih ljudi za jačanje privredne saradnje pokazalo je učešće oko 300 predstavnika na slovenačko-srpskoj poslovnoj konferenciji u Privrednoj komori Slovenije, organizovanoj tokom nedavne zvanične posete predsednika Srbije Borisa Tadića Sloveniji, piše list i dodaje da za takav interes postoji više razloga. Kao prvi Delo navodi da je Srbija uprkos globalnoj krizi, koja je nije zaobišla, u februaru počela jednostrano da primenjuje trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju sa Evropskom unijom, što znači da je počela da liberalizuje uvoz iz Unije. Carine za svu robu iz EU će ukinuti do 2014, dok je EU za robu iz Srbije sem nekoliko izuzetaka ukinula carine još pre izvesnog vremena. Drugi razlog je to što Srbija jedina u Evropi ima bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom i Belorusijom, a pored toga je i članica CEFTA i pregovara o zaključenju bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ukrajinom. Pored toga, privreda Srbije je kompatibilna slovenačkoj, a ne treba zanemariti ni činjenicu da porez na dobit iznosi samo 10 odsto i da je porez na dodatu vrednost 18 odsto, a srpska privredna komora traži od vlade da ga još snizi, navodi Delo. Niski porezi, jeftina i školovana radna snaga su među najvećim prednostima Srbije koje privlače strane ulagače, navodi Delo u privrednom dodatku.

Izvor: emportal

---

02.10.2009.
Pokrajinski sekretarijat za regionalnu i međunarodnu saradnju najavio je danas da planira da izdvoji 50 miliona dinara za sufinansiranje projekata iz Vojvodine u okrviru programa prekogranične saradnje Srbije i Mađarske.

Zamenik pokrajinskog sekretara za regionalnu i međunarodnu saradnju Vladimir Pandurov kazao je da će Sekretarijat pokušati da pomogne tri projekta. Pandurov je precizirao da je za dobijanje novca iz programa prekogranične saradnje, koji se finansira iz fondova pretpristupne pomoći (IPA) Evropske unije, potrebno obezbediti 15 odsto novca za projekat. Prema njegovim rečima, institucije koje su zainteresovane za program trebalo bi da podnesu predloge Sekretarijatu, koji će odrediti projekte kojima će biti dodeljena materijalna pomoć. Zamenik pokrajinskog sekretara za regionalnu i međunarodnu saradnju najavio je da će Sekretarijat 28. oktobra organizovati Info dan o programu prekogranične saradnje Mađarske i Srbije. Rok za podnošenje predloga projekata za IPA programe prekogranične saradnje je 31. decembar ove godine, a za taj projekat je izdvojeno oko 16,6 miliona evra. Poziv su objavili Nacionalna agencija za razvoj Mađarske i Ministarstvo finansija Srbije, a predloge projekata mogu podneti neprofitne organizacije, fondacije, razna udruženja, obrazovne institucije i komore. Novac će moći da dobiju projekti za jačanje ekonomske i socijalne povezanosti, zaštitu životne sredine, obrazovanje, istraživanje i razvoj. Sve dodatne informacije zainteresovane institucije mogu da pronađu na sajtu www.hu-srb-ipa.com.

Izvor: emportal

---

01.10.2009.
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije ove će godine opasti četiri odsto, posle prošlogodišnjeg rasta od 5,4 odsto, navodi Međunarodni monetarni fond (MMF) u novom polugodišnjem Svetskom ekonomskom pregledu.

Nova prognoza za Srbiju, objavljena danas u Istanbulu, gde će od 4. do 7. oktobra biti održana skupština tog kreditora i Svetske banke, zapravo je ista kao ona s kraja avgusta. Krajem avgusta je u Beogradu boravila misija MMF-a radi prve revizije sporazuma iz maja kojim je Srbiji odobrena trogodišnja podrška od 2,9 milijardi evra i tada je prognoza pada privrednih aktivnosti povećana na četiri odsto sa prethodno očekivanog pada od dva odsto. Ekonomski rast Srbije u idućoj godini MMF prognozira na 1,5 odsto, dok u 2014. očekuje rast od 5,5 odsto. Inflaciju u Srbiji u 2009. globalni kreditor procenjuje na 9,8 odsto, a sledeće godine računa na pad na 7,3 odsto.

Izvor: emportal

---