30.09.2009.
Međunarodni internet registar ICANN je danas odobrio produženje roka za gašenje internet domena .yu do 30. marta 2010. godine pod uslovima koji će biti naknadno saopšteni.

Kako saopštio Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), odluka o produženju "života" domena .yu doneta je na sednici Odbora direktora Ajkana koja još traje. "Ukoliko uslovi za RNIDS budu prihvatljivi, Upravni odbor RNIDS-a će doneti odluku o konačnom datumu gašenja preostalih 4.000 yu domena, o čemu ce javnost biti blagovremeno obaveštena", navodi se u saopštenju. Stari internet domen Srbije sa nastavkom .yu trebalo je da bude ugašen danas, ali je RNIDS zatražio da se taj rok produži. Prema navodima RNIDS-a, mnogi korisnici u Srbiji nisu spremni za gašenje domena .yu jer se taj domen još dosta koristi za razmenu elektronske pošte, a mnoge stranice sa nastavkom .yu i dalje se nalaze u bazama podataka i pretraživačima interneta. Prema podacima RNIDS-a, u starom .yu domenu bilo je 40.000 adresa, od čega je 36.000 ugašeno jer ih korisnici nisu produžili u predviđenim rokovima. Registracija domena sa nastavkom .rs počela je 10. marta 2008. godine, a do danas je registrovano 50.609 adresa. Od toga je 27.958 sa nastavkom .rs bez poddomena, koje mogu registrovati i pojedinci i preduzeća, 16.305 domena za preduzeća sa nastavkom co.rs, 2.710 adresa za neprofitne organizacije sa nastavkom org.rs, 2.703 za pojedince sa nastavkom in.rs i 933 adrese za obrazovne institucije edu.rs. Domen za državne institucije promenjen je prošle godine na gov.rs, dok je mreža ac.rs rezervisana za državne univerzitete. Zahtevi za registraciju domena predaju se ovlašćenim registrima čiji spisak se može naći na internet sajtu RNIDS-a www.rnids.rs.

Izvor: emportal

---

29.09.2009.
Inflacija merena indeksom cena na malo dostigla za devet meseci ove godine 9,4 odsto. Cene u septembru porasle 0,3 odsto.

Kako navodi Zavod za statistiku, cene robe u septembru su u proseku veće 0,2 odsto, usluga 0,6 odsto, a međugodišnja inflacija je dostigla 9,5 odsto. Poljoprivredni proizvodi u septembru su poskupeli 0,7 odsto, a pale su cene ribe. Cene industrijsko prehrambenih proizvoda u proseku su niže 0,4 odsto, piće je poskupelo 0,1 odsto, a cene duvana su ostale iste. Cene industrijsko neprehrambenih proizvoda u proseku su više 0,5 odsto. Usluge su poskupele 0,6 odsto. Troškovi života u septembru su veći 0,2 odsto, od početkla godine šest, a u odnosu na septembar prošle godine 7,1 odsto.

Izvor: emportal

---

28.09.2009.
Premijer Mirko Cvetković izjavio danas da je srpska poljoprivreda u prvoj polovini 2009. ostvarila suficit od 320 miliona dolara u spoljnotrgovinskoj razmeni.

"Srbija je na kraju uspešne poljoprivredne sezone i očekuje se da će proizvodnja gotovo svih ratarskih kultura zabeležiti rast, što će obezbediti pozitivan uticaj na bruto domaći proizvod", kazao je premijer na Nacionalnoj konferenciji o agrobiznisu u Srbiji. On je dodao da u ovoj godini produktivnost poljoprivredne proizvodnje nije bila ugrožena jer je pad cena agrarnih proizvoda doveo do pada cena inputa, što će poljoprivrednicima omogućiti dalja ulaganja. Država će, prema njegovim rečima, i naredne godine nastaviti da podržava ovu privrednu granu putem subvencija.

Dragin: Poljoprivreda najvitalnija privredna grana

Ministar poljoprivrede Saša Dragin kazao je danas kako se očekuje da će spoljnotrgovinski suficit u 2009. premašiti onaj iz 2008, koji je iznosio 600 miliona dolara. “Prošle godine je napravljen najveći suficit u razmeni sa inostranstvom, 600 miliona dolara, dok je u prvih šest meseci ove godine već premašena polovina tog iznosa, 320 miliona. Ako razmišljamo o tome da je izvoz daleko veći u drugoj polovini godine zbog sazrevanja useva, očekujemo da će ova godina biti znatno bolja od prethodne”, objasnio je Dragin na konferenciji. Poljoprivreda je tako pokazala da je najvitalnija privredna grana, zaključio je Dragin. Nacionalna konferencija Agrobiznis Srbije 2010: Međunarodne integracije i perspektive okupila je više od 150 menadžera agrobiznisa u Srbiji, predstavnika proizvođača, asocijacija, međunarodnih organizacija i naučnih institucija. Skup je organizovalo Udruženje novinara za poljoprivredu Agropres u saradnji s projektom USAID-a Agrobiznis i uz podršku Ministarstva poljoprivrede.

Izvor: emportal

---

25.09.2009.
Najveći ekonomski problem Srbije je recesija, a ne inflacija, koja će u drugoj polovini godine biti samo četiri odsto, ocenio je danas na predstavljanju novog broja Kvartalnog monitora ekonomista Pavle Petrović. On je istakao da nema jasnih znakova oporavka, iako je pad industrijske proizvodnje zaustavljen.

Narodna banka Srbije trebalo bi dodatno da relaksira monetarnu politiku smanjenjem referentne kamatne stope,ocenjuje Petrović. „Ako referentna stopa iznosi 12 odsto, a inflacija u drugoj polovini godine četiri odsto, to znači da je realani prinos na državne hartije osam odsto, što je mnogo“, rekao je Petrović ne želeći da nagađa na koji nivo bi NBS trebalo da snizi referentnu kamatu. Budžetski deficit će do kraja godine dostići 4,5 odsto BDP-a u odnosu na 2,5 odsto u 2008. Na kratak rok, fiskalna politika treba da dozvoli deficit, ali ne sme da dozvoli preterani rast javnog duga na srednji rok, smatra on. Od početka krize, u eptembru 2008, dinar je relano oslabio 11 odsto, ali je od januara ojačao skoro pet odsto. Petrović je rekao da je to loše jer domaća valuta u fazu oporavka privrede ulazi i dalje precenjena, što će stimulisati potrošnju nerazmenlivih dobara i uvozne robe. Država je s Narodnom bankom, smatraju autori Kvartalnog monitora, istisnula privatni sektor sa finansijskog tržišta jer se banke radije odlučuju za plasman novca u repo hartije NBS-a i državne zapise Ministarstva finansija..

Izvor: emportal

---

24.09.2009.
Mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji mogu da računaju na kredite iz tri kreditne linije Fonda revolving kredita (15 miliona evra), Evropske investicione banke (315 miliona evra) i Vlade Republike Italije (63,2 miliona evra), rečeno je danas na predstavljanju međunarodnih kreditnih linija za finansiranje malih i srednjih preduzeća u beogradskom hotelu Palas.

Revolving krediti se odobravaju na period od pet godina, po kamatnoj stopi koja trenutno iznosi 4 odsto godišnje, rekao je guverner NBS Radovan Jelašić. Međutim, trenutno nema raspoloživih sredstava jer je svih 1,3 miliona evra, koje polovinom oktobra treba da vrate dosadašnji korisnici kredita, već rezervisano. Evropska inevsticiona banka je dosad plasirala u Srbiji dve kreditne linije u vrednosti 56 miliona evra, a nedavno je odobrena i treća u iznosu 250 miliona evra. Pravo na korišćenje ovih sredstava imaju mala i srednja preduzeća za finansiranje proizvodnje, lokalne samouprave za finanisiranje infrastrukturnih radova malog i srednjeg obima, a novina je što je Banka spremna da finansira 100 odsto svakog projekta, za razliku od pređašnjeg perioda kad je kreditirala samo polovinu vrednosti projekta. Za novac iz ove linije mogu konkurisati i lizing kompanije. Za lizing kuće kredit se odobrava na 7 godina sa periodom počeka 2 godine, za mala i srednja preduzeća na 12 godina sa počekom od 4 godine, a za lokalne samouprave na 15 godina sa periodom počeka od 5 godina.

Tomas Majer, direktor sektora za infrastrukturu u EBRD-u je rekao da je ovo drugi po važnosti ugovor o zajmu koji je EBRD postigao sa predstavnicima srpske vlade (prvi je bio sporazum o Implementaciji železničkog projekta vredan 100 miliona evra). “Potpisivanjem ova dva sporazuma hteli smo da damo svoj doprinos u olakšavanju infrastrukturnih uskih grla koji su prisutni u Srbiji, i da doprinesemo sprovođenju strategije ekonomskog oporavka Srbije”, rekao je Majer.

Izvor: emportal

---

23.09.2009.
Grad Zrenjanin ima najveći potencijal za nove investivije od svih gradova u Vojvodini, a među najvećim u Srbiji, izjavio je juče ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić.

"Vlada Republike Srbije će biti spremna, da ukoliko ozbiljni investitori izgrade ozbiljne pogone i zaposle nove ljude, proširi slobodnu carinsku zonu i na industrijsku zonu koja je sada u izgradnji", rekao je Dinkić prilikom posete Zrenjaninu. Naveo je da je sa čelnicima grada razgovarao o privrednim problemima i privrednim perspektivama Zrenjanina. "Moj zaključak je da Zrenjanin ima šansu u novim investicijama koje su se već pokazale uspešnim u dvema industrijskim zonama koje su do sada napravljene i u kojima ima dosta domaćih i stranih investitora", rekao je Dinkić i dodao da se kroz nova ulaganja može povećati rast zaposlenosti. Prema njegovim rečima, danas je sa rukovodstvom grada razgovarao i o problemima nekadašnjih zrenjaninskih giganata koji, kako je rekao, više nemaju perspektivu ili su u postupku stečaja. Ministar ekonomije je sa svojim saradncima posetio nekoliko zrenjaninskih preduzeća među kojima brodogradilište Bomeks i firmu Draexlmaier.

Izvor: emportal

---

23.09.2009.
Predstavnici Vlade Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) potpisali su ugovor o zajmu, vredan 150 miliona evra, za izgradnju dve deonice na Koridoru 10 kroz Srbiju, autoputu od Niša do Dimitrovgrada.

Nakon potpisivanja ugovora, ministarska finansija Dijana Dragutinović rekla je da se radi o veoma povoljnom kreditu koji je potpisan na 15 godina, sa počekom od četiri godine i da je kamata šestomesečni euribor plus jedan odsto godišnje. Iz kredita će se finansirati deonice od Pirota do Dimitrovgrada i od Crvene Reke do Čiflika, ukupne dužine oko 30 kilometara.

Dragutinović je navela kako je rad na Koridoru 10 najvažniji prioritet Vlade i da predstavlja ključnu meru koja će uticati na stabilnost srpske privrede, bolju od bilo kakvih fiskalnih stimulacija. “Sličnim povodom smo se sastali 13.jula kada smo potpisali zajam sa Svetskom bankom i sličnim povodom ćemo se okupiti krajem godine kada ćemo potpisati ugovor sa Evropskom investicionom bankom”, dodala je ona. Dragutinović je kazala da je srpska vlada za projekat izgradnje Koridora 10 od ove tri međunarodne finansijske institucije (EBRD-a, EIB i Svetske banke) tražila 1,2 milijarde evra. Činjenica da je zaustavljen pad proizvodnje, da se stabilizovao devizni kurs, finansijski sektor, kao i da su poboljšani indikatori poverenja, prema njenim rečima, govori u prilog da je neophodno da EBRD nastavi sa svojim aktivnostima u Srbiji radi ublažavanja posledica ekonomske krize. Ona je navela kako krediti koji su podrška izgradnji Koridora nisu uslovljeni time da li će Srbija postići aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. “Program sa MMF-om je važan samo za budžetsku podršku, ne za konkretne projekte”, dodala je ona.

Tomas Majer, direktor sektora za infrastrukturu u EBRD-u je rekao da je ovo drugi po važnosti ugovor o zajmu koji je EBRD postigao sa predstavnicima srpske vlade (prvi je bio sporazum o Implementaciji železničkog projekta vredan 100 miliona evra). “Potpisivanjem ova dva sporazuma hteli smo da damo svoj doprinos u olakšavanju infrastrukturnih uskih grla koji su prisutni u Srbiji, i da doprinesemo sprovođenju strategije ekonomskog oporavka Srbije”, rekao je Majer.

Izvor: emportal

---

22.09.2009.
Vlada Srbije usvojiće ove nedelje propis kojim će se omogućiti povezivanje radnog staža zaposlenima u preduzećima koja nisu uplaćivala doprinose, najavio je danas ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.

Ljajić je rekao da su stručne službe utvrdile da nije neophodno usvajati zakon, već da postoji osnov da se Vladinim propisom omogući sprovođenje te mere, koja je deo paketa očuvanja socijalne sigurnosti zaposlenih. Propisom će biti definisani uputstvo, kriterijumi i procedura za povezivanje radnog staža, naveo je on. Prema Ljajićevim rečima, u firmama koje su bile u društvenom vlasništvu u vreme kada staž nije uplaćivan, država će kao dužnik izmiriti te obaveze. U privatizovanim firmama država će vlasnicima koji nisu izmirivali obaveze ponuditi sporazum po kom bi ona uplatila staž, a zauzvrat postala vlasnik dela preduzeća.

Izvor: emportal

---

21.09.2009.
Ministarstvo za dijasporu najavilo izdavanje Poslovnog vodiča za investitore, koji potencijalnim ulagačima iz dijaspore treba da približi mogućnosti za ulaganje u Srbiji.

U Poslovnom vodiču su informacije o ekonomskim prilikama u regionu, saobraćaju i infrastrukturi, industrijskim zonama, poreskim i drugim olakšicama za ulagače, zapošljavanjima, radnoj snazi, lokalnim partnerima, prosečnim zaradama, obrazovnim institucijama i profilima koji rade na području regiona i o mogućnostima ulaganja u turizam. Ministar za dijasporu Srđan Srećković očekuje da po izlasku iz ekonomske krize investicije iz dijaspore budu jedan od ključnih faktora ekonomskog razvoja.

Izvor: emportal

---

18.09.2009.
Više od 1.900 ljudi zaposleno je u Vojvodini u protekla dva meseca u programima nege i brige o starim i nemoćnim osobama sa invaliditetom, bolesnim osobama i deci bez roditeljskog staranja, rekao je danas predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić.

Pajtić je u Gerontološkom centru u Subotici i zvanično obeležio početak projekta javnih radova u oblasti socijalne zaštite. "Obezbedili smo egzistenciju za oko 2.000 porodica s jedne strane, a sa druge omogućili brigu i negu za oko 5.000 ljudi kojima je neophodna tuđa pomoć", rekao Pajtić. On je rekao da je do sada kroz programe zapošljavanja zaposleno oko 20.000 ljudi u Vojvodini, a da je cilj pokrajinske administracije da do kraja godine zaposli oko 30.000 novih radnika i tako ublaži efekte ekonomske krize. Pokrajinski sekretar za zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin je rekao da će oko 670 ljudi biti usmereno na poslove nege starijih građana, a da su javni radovi u Vojvodini u najvećem broju oblasti već započeli. "Započeli smo projekte iz oblasti ekologije, a tu je još i program zapošljavanja pripadnika romske nacionalne zajednice. Javni radovi daju prve rezultate, mislim da ćemo za dva meseca moći da vas obavestimo o konkretnim rezultatima 209 projekata koje finansira Izvršno veće Vojvodine", rekao je Vasin.

Izvor: emportal

---

17.09.2009.
Agencija za privatizaciju je dosad raskinula oko 450 ugovora o privatizaciji, izjavio v.d. direktora Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković.

On je danas izneo procenu da će država u narednom periodu doći u posed još preduzeća koja su privatizovana u prethodne tri godine, ali nije dao procenu o koliko je preduzeća reč, rekavši da će to biti primetno vidljivo. Objašnjenje za sve više poništenih privatizacija on vidi u činjenici da vlasnici kasne i po nekoliko meseci u otplati rata za preduzeća koja su kupili u procesu privatizacije. "Već sada država potražuje 30 miliona evra za nenaplaćene rate“, rekao je Cvetković danas za EMportal.

Izvor: emportal

---

16.09.2009.
Inflacija merena indeksom potrošačkih cena u prvih osam meseci dostigla 5,9 odsto, u avgustu zabeleženo smanjenje cena od 0,1 odsto, objavio Zavod za statistiku. Međugodišnja inflacija u avgustu osam odsto.

Najveći rast cena u avgustu zabeležen je u grupama Rekreacija i kultura, 1,5 odsto, i Komunikacije, 1,2 odsto, dok su hrana i bezalkoholna pića pojeftinili jedan odsto. Ostale cene se nisu bitnije menjale. Izdaci za potrošnju domaćinstava u Srbiji u drugom tromesečju bili su 40.298 dinara, a za hranu i piće odlazilo je 41,9 odsto. Prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu bila su 47.068 dinara, 94,3 odsto su činili prihodi u novcu, a 5,7 odsto prihodi u naturi.

Izvor: emportal

---

15.09.2009.
Ministarstvo trgovine pozvalo građane Srbije da kupuju domaće proizvode i tako pomognu privredi u vreme ekonomske krize. Osnovni cilj akcije jačanje svesti potrošača da "kad god mogu i gde god mogu" biraju i kupuju robu proizvedenu u Srbiji, izjavio ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević.

Ministar trgovine i usluga Srbije Slobodan Milosavljević pozvao je građane Srbije da kupuju domaće proizvode, kako bi pomogli srpskoj privredi u vreme ekonomske krize.

Izražavajući podršku akciji "Birajmo domaće", Milosavljević je istakao da je njen osnovni cilj jačanje svesti potrošača da "kad god mogu i gde god mogu" biraju i kupuju robu proizvedenu u Srbiji. "Cilj je da kampanja pomogne da brže izađemo iz krize, poboljšamo konkurentnost privrede i povećamo zastupljenjenost srpskih proizvoda", rekao je Milosavljević. Kako je rekao, građani mogu da pomognu tako što će birati robu proizvodenu u Srbiji i na taj način pomoći privredu, ali da nije cilj bojkot drugih proizvoda. Prema njegovim rečima, akcija "Birajmo domaće" jeste i vid podrške novim strateškim investitorima da dođu u Srbiju i odavde pokrivaju regionalno tržište. Narodni poslanik i član skupštinskog Odbora za trgovinu i turizam Srđan Milivojević naveo je da država mora snažno da podrži ovakvu inicijativu i pomogne privredu. Direktor "Delta maksija" Rajko Mandić je rekao da ta kompanija, kao najveći domaći trgovinski lanac, od početka podržava ovu akciju, dodajući da domaća roba čini oko 70 odsto ponude "Maksija". Akciju "Birajmo domaće", početkom godine pokrenula je nevladina organizacija "Moja Srbija", uz podršku Ministarstva trgovine i usluga.

Izvor: emportal

---

14.09.2009.
Ukupan javni dug Srbije na kraju avgusta iznosio je 9,7 milijardi evra, što je za oko milijardu evra više nego na kraju prošle godine, objavilo je Ministarstvo finansija.

Ukupne direktne obaveze Srbije iznosile su 8,5 milijardi evra, od čega je spoljni dug bio 4,8 milijardi evra, a unutrasnji 3,7 milijardi evra - navedeno je na sajtu Ministarstva finansija Srbije. Indirektne obaveze Srbije bile su 1,2 milijarde evra. Učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu je 31,6 odsto. Na kraju 2008. godine ukupan javni dug Srbije iznosio je 8,8 milijardi evra, a njegovo učešće u BDP-u 25,9 odsto.

Izvor: emportal

---

11.09.2009.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić najavio je danas u Prokuplju donošenje zakona o povezivanju radnog staža koji bi trebalo da reši problem overe zdravstvenih knjižica radnicima širom Srbije.

Posle dvočasovnog razgovora sa predstavnicima lokalne samouprave, privrednika i sindikata koji je bio zatvoren za javnost, Ljajić je novinarima rekao da su problemi radnika zbog loših privatizacija veliki u celoj Srbiji i da oni zbog toga imaju problem nepovezanog staža, ostvarivanja penzionog i socijalnog osiguranja i da je obaveza države da im pomogne. Ljajić je posle sastanka rekao da se upoznao sa velikom problem nezaposlenosti u Prokuplju i da će radnicima fabrike mineralne vode "Milan Toplica" u Tularu koji nisu pet godina primili platu Vlada dati jednokratnu novčanu pomoć od po 5.000 dinara i da će im biti povezan radni staž i omogućeno da overe zdravsteve knjižice. On je rekao da je ovo samo početak rešavanja velikih problema nekoliko hiljada nezaposlenih u toj opštini koji su bez posla ostali zbog neuspelih privatizacija. Ljajić je dodao da će tokom sledeće nedelje Vlada organizovati sastanak sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Akcijskog fonda i predstavnika radnika fabrike mineralne vode u Tularu kako bi se rešio problem 130 radnika koji ne rade od 2002.godine zbog nerešenih imovinskih odnosa u toj fabrici. Ljajić je naglasio da se radnicima mora omogućiti da nastave rad, da fabrika mora da dobije novog vlasnika i da nastavi proizvodnju.

Izvor: emportal

---

10.09.2009.
Brokerska kuća Sinteza Invest Group počeće od ponedeljka da obavlja poslove market mejkinga na akcijama Sojaproteina, objavljeno je na sajtu Beogradske berze. Ovo je peti market mejker na berzi a Sinteza Invest Group je prvi član berze sa statusom market mejkera na dve hartije paralelno, nakon što je pre tri meseca preuzela ovu obavezu za akcije Veterinarskog zavoda Subotica.

Uloga market mejkera je da unapredi trgovanje određenom hartijom. U Sinteza Invest Groupu kažu da očekuju veću likvidnost hartije. “Nakon perioda nelikvidnosti akcija Sojaproteina zbog ponude većinskog vlasnika za preuzimanje očekujemo znatno povećanje dnevnog prometa u trgovanju ovom hartijom”, kažu u ovoj brokerskoj kući. Akcijama Sojaproteina trguje se na na Prime Marketu od 26.oktobra 2007. Deonice bečejske kompanije su u indeksnoj korpi indeksa najlikvidnijih hartija od vrednosti, Belex15, od njegovog nastanka. U trgovanju na Beogradskoj berzi, Sinteza Invest Group učestvuje sa više od devet odsto ukupno ostvarenog prometa.

Izvor: emportal

---

09.09.2009.
Saradnici Ekonomskog instituta u Beogradu procenili su danas da će ovogodišnji pad proizvodnje u Srbiji biti 14 odsto, a u najboljem slučaju 12 odsto, dok će investicije biti manje nego 2008. godine za 23 a potrošnja za osam procenata.

"Na osnovu podataka o industrijskoj proizvodnji u junu i julu, kao i prognoza privrednika u avgustu, može se oceniti da je zaustavljen pad ekonomske aktivnosti ali da još nema jasnih zanakova oporavka", rekao je Stojan Stamenković na promociji novog broja biltena Ekonomskog instituta "Makroekonomske analize i trendovi i konjukturni barometar". On je naglasio da je blagi oporavak industrije u odnosu na stanje pre nekoliko meseci posledica porasta proizvodnje električne energije, kao i poboljšanja situacije u smederevskoj železari Ju es stil i u proizvodnji motornih vozila i mašina, zahvaljujući subvencionisanim kreditima. Struktura investiranja u Srbiji je, preme rečima Mahmuta Bušatlije, nepovoljna jer je najviše novca ulagano u stanogradnju i nekomercijalne objekte, dok je bilo zapostaljeno izdvajanje za industrijske objekte i infrastrukturu.

"Reforma javnog sektora, koju Vlada Srbije najavljuje, nije sporna, ali je nedovoljna da bi se stabilizovale javne finansije", upozorio je Stamenković. Kako je dodao, planirane mere za smanjenje javne potrošnje neće dati dovoljne efekte u 2010. godini, zbog čega bi dosadašnje "blage najave Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o povećanju poreza na dodatu vrednost (PDV) u oktobru mogle da prerastu u čvrsto insistiranje". Predlog autora MAT-a je da što pre počne reforma penzijskog sistema u Srbiji, jer je Penzijski fond najveći potrošač budžeta. Dosadašnje vlade su izbegavale reformu penzijskog sistema, prema rečima Stamenkovića, zbog činjenice da penzioneri čine veliki deo biračkog tela. "Postoji mogućhnost da se problem manjka novca za isplatu penzija rešava u okviru promene vlasništva velikih državnih firmi, kao što je Elektroprivreda, ili gradskog građeviskog zemljišta, prenosom dela njihovog vlasništva socijalnim fodnovima", rekao je Stamenković. Usvajanjem Zakona o uređenju prostora i izgradnji, kako su se saglasili saradnici Ekonomskog instituta, umanjene su šanse za stabilizovanje Penzijskog fonda, kao i za efikasno obeštećenje vlasnika oduzete imovine.

Izvor: emportal

---

09.09.2009.
Srbija je na listi najkonkurentijih ekonomija sveta za 2009/10. na 93. mesto, pokazuje danas objavljeni izveštaj Svetskog ekonomskog foruma.

U prethodnom istraživanju Foruma, za 2008/09. Srbija je bila na 85. mestu što znači da se u proteklih godinu dana spustila za osam mesta. Bolje od Srbije od zemalja iz susedstva su Slovenija, koja se popela za pet mesta, na 37. poziciju, i Crna Gora koja se sa 65. uzdigla na 62. mesto. Hrvatska je sada 72. nakon što je u poređenju sa prethodnom godinom pala za čak 11 mesta, a Makedonija je "skočila" pet mesta, na 84. Ispod Srbije su ostali Albanija na 96. mestu liste najkonkurentnijih, koja je tu stigla sa 108. mesta u 2008/09, i Bosna i Hercegovina koja je 109. a bila je 107. Švajcarska je pak preuzela od SAD prvo mesto na listi. SAD su čelnu poziciju izgubile uglavnom zbog finansijske krize i naraslog fiskalnog deifcita, navodi se u izveštaju i dodaje da je Švajcarska uspela da preuzme vođstvo zato što su njene ekonomske performanse "relativno stabilne". Singapur se popeo sa petog na treće meseto najviše zahvaljujući rastu poverenja u javne institucije, efikasnim tržištima robe i rada, kao i visoko kvalitetnom finanasijskom tržištu. Posle Švedske, četvrte na listi najkonkurentnijih ekonomija sveta, je Danska, koja je za godinu dana skliznula dva mesta. Dansku prate Finska, Nemačka, Japan, Kanada i Holandija. Istraživanje je obuhvatilo 133 zemlje, a ocenjivani su, između ostalog, rad vlade, saobraćajna i telekomunikaciona infrastruktura, otvorenost za inovacije, zaštita intelektualnih prava.

Izvor: emportal

---

08.09.2009.
Agencija za privredne registre (APR) počeće da vodi Registar udruženja od oktobra ove godine, kada će registracija i vođenje registra domaćih i stranih udruženja preći iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Prema nedavno usvojenom Zakonu o udruženjima („Službeni glasnik RS”, broj 51/09), koji je stupio na snagu 22.07.2009., Registar udruženja treba da počne sa radom 22. oktobra. Trenutno, u APR se priprema softversko rešenje za elektronski registar, koji će omogućiti brzu i efikasnu registraciju udruženja, kao i formiranje jedinstvene, elektronske baze podataka o udruženjima, registrovanim na teritoriji Republike Srbije. Do preuzimanja novog registra u APR, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu doneće podzakonska akta kojim će biti propisani bliži uslovi za izvršavanje ovog zakona. Takođe, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova do pomenutog roka će okončati sve postupke, započete do dana početka primene ovog zakona, i predati Agenciji za privredne registre sve predmete i celokupnu arhivu nastalu u dosadašnjem radu registra. Odlučivanje o žalbama na prvostepena rešenja Registratora udruženja, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona ostaće u nadležnosti resornog ministartva.

Izvor: APR

---

08.09.2009.
Ekonomski savetnik premijera Srbije Jurij Bajec ocenio da će ove godine bruto domaći proizvod pasti četiri do pet odsto, a da će se 2010. ekonomska situacija poboljšati.

"Najgori deo krize je iza nas i iduća godina će, po mom mišljenju, biti bolja od ove, mada ne treba očekivati neka dramatična pomeranja", kazao je Bajec za Ekonometar. Bajec je rekao da bi Vlada Srbije trebalo da izradi dugoročnu politiku povećanja izvoza jer on u bruto domaćem proizvodu učestvuje s 28 do 29 odsto, a trebalo bi da bude 50 odsto. On je rekao da šansu za domaću privredu vidi u proizvodnji hrane, budući da je tokom prethodnih godina ostvaren višak primarnih i prehrambenih proizvoda, a da svetski stručnjaci smatraju da postoji dugoročan trend tražnje hrane. On je dodao da postoje i delovi industrije koji su vitalni i koji bi mogli više da izvoze i kao primere naveo proizvodnju gume, hemijsku industriju i delove metalske industrije. Bajec je rekao da na javnu potrošnju odlazi 40 odsto BDP-a i da je to potrebno smanjiti reformom javnog sektora, za koju je potrebno tri do četiri godine. "To je nešto što se svuda u svetu nerado čini i svaki bi ministar voleo da on nije tu u vreme kad se troškovi smanjuju, a ljudi otpuštaju", kazao je Bajec. "Sada u javnom sektoru radi oko 450.000 ljudi. Pod lupom bi trebalo da se nađu zdravstvo, obrazovanje, sudstvo i čitav niz državnih službenika", rekao je Bajec.

Izvor: emportal

---

07.09.2009.
Ministar energetike Srbije Petar Škundrić izjavio je danas da bi proizvodnjom energije iz biomase Srbija mogla da zameni oko 2,7 miliona tona nafte.

On je na konferenciji "Ulaganje u bioenergiju u Srbiji" rekao da biomasa čini 60 odsto ukupnih obnovljivih izvora energije u Srbiji. Biomasa nastaje od ostataka i otpadaka iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije, biljnog i životinjskog porekla (slama, kukuruzovina, piljevina, ostaci od orezivanja voća). Ministar energetike je ocenio da je biomasa jedan od najvažnijih novih izvora energije u svetu i da je potražnja za njom mnogo veća od ponude, tako da je to velika izvozna šansa Srbije. Škundrić je naveo da je resorno ministarstvo ove godine započelo izradu nacionalnog akcionog plana za korišćenje biomase, sa ciljem održivog korišćenja tog izvora energije i pokretanja projekata koji će omogućiti veće korišćenje obnovljivih izvora energije. Prema njegovim rečima, napravljen je i sistem podsticajnih mera za proizvodnju električne energije i biogasa iz obnovljivih izvora energije, koji predviđa sklapanje ugovora sa proizvođačima na period od 12 godina, u kojima će država biti garant više otkupne cene električne energije.

"Reč je onima koji imaju uslove da na bazi obnovljivih izvora proizvode električnu energiju, kao što su biomasa, hidropotencijali male snage, enegrija vetra i sunca i razni potencijali energije iz raznoraznih potpadnih materija, uključujući i komunalni i opasni otpad", rekao je Skundrić. Kako je naveo, to praktično znači da je Vlada Srbije donošenjem uredbe stvorila neophodne zakonske uslove za korišćenje obnovljivih izvora energije u Srbiji, pod posebnim povoljnim uslovima za investitore. Savetnik u Ambasadi Holandije u Srbiji Hoekstra Tsjeard rekao je da se u toj zemlji sprovode projekti korišćenja biomase, a razvijene su i neophodne zakonske mere, zbog čega se Holandija može smatrati iskusnim partnerom u ovoj oblasti, koji može biti od velike pomoći i Srbiji. Prema njegovim rečima, Nacionalni akcioni plan za biomasu Srbiju bi približio standardima Evropske unije u toj oblasti i otvorio velike mogućnosti jer Srbija poseduje velike potencijale. Ministarstvo rudarstva i energetike je u saradnji sa državnom agencijom holandskog ministarstva ekonomije Senter Novem početkom 2009. iniciralo izradu nacionalnog akcionog plana za korišćenje biomase. Realizaciju konferencije o biomasi pomogli su i Ambasada Holandije u Srbiji, Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i Program za podizanje konkurentnosti američke agencije USAID.

Izvor: emportal

---

04.09.2009.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin najavio znatno veći agrarni budžet za 2010. i naglasio da će država još snažnije pomagati poljoprivredne proizvođače.

"Počeli smo preliminarne dogovore o novom budžetu i očekujemo da će deo namenjen poljoprivredi biti znatno veći nego ove, krizne godine", rekao je Dragin juče povodom manifestacije Dani polja kukuruza, suncokreta, soje, šećerne repe i sirka, koja se održava u organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Naglašavajući da poljoprivrednici u Srbiji moraju biti odgovarajuće plaćeni za svoj rad, ministar je pozvao predstavnike prerađivačke industrije da obrate pažnju na cene koje nude proizvođačima jer će im njihovi proizvodi trebati i ubuduće. Dragin je podsetio da ove godine u srpskoj ekonomiji jedino poljoprivreda beleži rast i suficit u razmeni sa inostranstvom.

Izvor: emportal

---

04.09.2009.
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije raspisala konkurs za dodelu 26 miliona dinara pomoći malim i srednjim preduzećima za razvoj izvoza.

Konkurs traje do 25. septembra. Preduzeća mogu dobiti najviše 200.000 dinara za izradu promotivnih materijala i dizajna i reklamiranje u stranim časopisima i viši iznos za uvođenje sistema upravljanja kvalitetom, sertifikaciju proizvoda i učešće na sajmovima u inostranstvu. Preduzeća mogu dobiti najviše po milion dinara, s tim što SIEPA pokriva 50 odsto troškova bez poreza na dodatu vrednost.

Izvor: emportal

---

03.09.2009.
Ako Vlada do oktobra ne napravi strategiju kako da smanji potrošnju u javnom sektoru, treba razmotriti mere koje će povećati budžetske prihode uključujući PDV, navodi se u u Memorandumu radne misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) objavljenom na sajtu NBS.

U Memorandumu se navodi kako je sa srpskim predstavnicima dogovoreno da se detaljno razmotri izrada kredibilnog programa fiskalnog prilagođavanja baziranog na potrošnji u narednih nekoliko nedelja, kao i da to bude u centru pažnje razgovora u toku oktobarske misije. „Međutim, ukoliko se pokaže da nije moguća izrada takve strategije, mere usmerene ka prihodima, uključujući i povećanje PDV-a, morale bi da se razmotre“, stoji u Memorandumu u tački 17. Misija je preporučila i ukidanje subvencionisanih kredita za likvidnost od sledeće godine, a kako se navodi, srpske vlasti su nagovestile plan da se do kraja ove godine zadrži status quo, i da se, do kraja sledeće godine, ukoliko tržišni uslovi to dozvole, postepeno ukine program subvencionisanih kredita za likvidnost. Misija takođe preporučuje unapređenje okvira za sprovođenje naplate potraživanja. Sugerišu se izmene i dopune okvira za blokiranje bankarskih računa zajmoprimaca u docnji od strane kreditora na osnovu menica. Predlaže se uvođenje obavezne registracije menica i unapređenje njihovog formata, izmene i dopune Zakona o platnom prometu radi eliminisanja prednosti prvog lica koje blokira račun, usvajanje pojednostavljenih bankarskih procedura i uvođenje obaveznog stečaja za zajmoprimce čiji su računi u bankama blokirani duži vremenski period.

Izvor: emportal

---

02.09.2009.
Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije ostvarile su za prvih sedam meseci ove godine izvoz vredan 1,07 milijardi dolara, što predstavlja pad od 1,4 odsto u odnosu na isti period 2008. godine, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz poljoprivrede i prehrambene industrije u tom periodu učestvovao je sa 23,9 odsto u ukupnom robnom izvozu. Vrednost uvoza od 718,5 miliona dolara u tom periodu je za 12,2 odsto manja od ostvarenog u periodu januar-jul prošle godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 8,4 odsto. Agrar je u navedenom periodu ostvario trgovinski suficit sa svetom u iznosu od 359,5 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 150 odsto. Najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu u periodu januar-jul 2009. godine bili su žuti kukuruz u vrednosti od 144,6 miliona dolara ( nalazi se na prvom mestu među 100 rangiranih proizvoda u izvozu), zamrznute maline rolend, bez dodatka šećera u vrednosti od 67,4 miliona dolara, kao i rafinirani šećer od šećerne repe u vrednosti od 54,4 miliona dolara.

Pivo dobijeno od slada, u bocama, izvezeno je za prvih sedam meseci ove godine u vrednosti od 31,6 miliona dolara, malina griz-zamrznuta, bez dodatka šećera u vrednosti od 28,4 miliona dolara, bezalkoholna gazirana pića u vrednosti od 25 miliona dolara. Izvezeno je i brašna od obične pšenice u vrednosti od 19 miliona dolara, obične pšenice za 18,3 miliona dolara i sirovog ulja od suncokreta za 16,9 miliona dolara. Posmatrano po odsecima, u izvozu dominiraju robne grupe - žita i prerađevine u vrednosti od 266,2 miliona dolara (sa učešćem od 5,9 odsto u ukupnom izvozu) i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 248,1 miliona dolara i učešćem od 5,5 odsto u ukupnom robnom izvozu. Na uvoznoj strani, dominira tradicionalno grupa "nekonkurentnih'' proizvoda-sirova kafa u vrednosti od 38,6 miliona dolara i sveže banane u vrednosti od 24,1 milion dolara. Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su voće i povrće u vrednosti od 167,3 miliona dolara (učešće u ukupnom uvozu od dva odsto), kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 93,6 miliona dolara, čije je učešće u ukupnom uvozu 1,1 odsto.

Izvor: emportal

---

01.09.2009.
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih sedam meseci ove godine iznosio je tri milijarde evra, što je 37,7 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvoz Srbije od januara do jula vredeo je 3,3 milijarde evra, što je smanjenje od 23,5 odsto, dok je uvoz bio 6,3 milijarde evra, što je za 31 odsto manje nego u prvih sedam meseci prošle godine. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 52,9 odsto i veća je nego pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 47,6 odsto. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do jula iznosi 9,7 milijardi evra, što je 28,5 odsto manje nego u istom periodu 2008. godine. Kako je ocenjeno u saopštenju Zavoda za statistiku, nastavljene su tendencije pada izvoza i uvoza sa kraja protekle godine, a glavni uzrok je svetska ekonomska kriza koja je dovela do pada privredne aktivnosti.

Pad srpskog izvoza je posledica velikog smanjenja cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, a koji imaju veliko učešće u strukturi izvoza, dok je glavni uzrok smanjenja uvoza pad industrijske proizvodnje i domaće potrošnje u Srbiji. U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su Nemačka, Rusija i Italija. U izvozu Srbije najveće učešće imaju odeća - uglavnom vojni prsluci, gvožđe i čelik, žitarice i proizvodi od njih, povrće i voće i obojeni metali. Izvoz tih pet stavki čini 30,7 odsto ukupnog izvoza. Prvih pet proizvoda za najvećim učešćem u uvozu su drumska vozila, nafta i naftni derivati, prirodni gas, gvožđe i čelik i industrijske mašine za opštu upotrebu, a njihov uvoz čini 32,2 odsto ukupnog uvoza.

Izvor: emportal

---

01.09.2009.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u julu ove godine bila je za 15,4 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine, objavio je juče Republički zavod za statistiku.

Proizvodnja je u prvih sedam meseci 2009. bila za 17 odsto manja nego u istom periodu 2008. godine. "Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u julu 2009. godine u odnosu na jul 2008. godine imale su proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja prehrambenih proizvoda, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i proizvodnja nameštaja", navodi se u saopštenju. U prerađivačkoj industriji u julu je zabeležen pad od 20,2 odsto, u sektoru vađenja ruda i kamena pad od 2,6 procenata, dok je rast od 1,9 odsto zabeležen u proizvodnji i distribuciji struje, gasa i vode. Posmatrano po nameni proizvoda, najveći pad od 30,9 odsto zabeležen je u proizvodnji repromaterijala osim energije. Industrijska proizvodnja u julu je bila za 13,3 odsto manja u odnosu na prosek iz 2008, a prema desezoniranom indeksu proizvodnja je u julu bila za 0,3 odsto manja nego u junu. U junu je proizvodnja bila za 14,1 odsto manja nego u istom mesecu prošle godine. Kada se u podatke uključi proizvodnja preduzeća sa manje od 50 zaposlenih, koje Republički zavod za statistiku prati na određenom uzorku, industrijska proizvodnja u julu ove godine manja je za 13,2 odsto u odnosu na prošlogodišnji prosek, a u prerađivačkoj industriji pad je iznosio 16,6 odsto.

Izvor: emportal

---