31.08.2009.
Ukupan obim prometa na Produktnoj berzi u Novom Sadu od 24. od 28. avgusta iznosio je 2.721 tonu robe što je za 7,76 odsto više nego u prethodnoj sedmici, saopštila je ta berza.

Finansijska vrednost prometa bila je 25,4 miliona dinara što je 0,88 odsto više nego u prošloj sedmici. Trgovanje je obeležio početak žetve suncokreta i sklapanje prvog kupoprodajnog ugovora za taj proizvod na Produktnoj berzi. Najpouzdaniji pokazatelj moguće otkupne cene ove sezone je podatak da je za 150 tona suncokreta ovogodišnjeg roda preko berze u Novom Sadu sklopljen kupoprodajni aranžman po ceni od 16,74 dinara za kilogram. Sa Produktne berzee su podsetili da je prva trgovina suncokreta roda 2008. godine, početkom septembra prošle godine, realizovana po ceni od 25,92 dinara za kilogram. Kako se približava berba kukuruza, tako se približavaju iznosi cena kukuruza prošlogodišnjeg roda i cena kukuruza roda 2009. sa isporukom u oktobru. Prosečna cena kukuza roda 2008. je u padu od 7,21 odsto i iznosila je 9,44 dinara za kilogram, a cena kukuruza "na zeleno" ovogodišnjeg roda je u blagom porastu od 2,39 odsto i iznosila je 8,07 dinara za kilogram. Na Produktnoj berzi ove sedmice nije se trgovalo pšenicom, naveli su i ocenili da nema naznaka da bi se tržište pšenice moglo bitnije "razdrmati". Kako su ocenili na Produktnoj berzi, trgovanje pšenicom bi mogli da pokrenu neki vid državne intervencije ili podaci o zasejanim površinama koje će biti poznati krajem godine. Od ostale robe na berzi se trgovalo sojinim zrnom prošlogodišnjeg roda po ceni 33,48 dinara za kilogram, suncokretovom sačmom sa 33 odsto proteina po ceni od 9,70 dinara za kilogram i sojinom sačmom sa 44 odsto proteina po ceni od 44,25 dinara za kilogram. Uočljiv pad cene kukuruza i suncokretove sačme, dve od pet roba koje formiraju indeks Produktne berza "prodeks" (PRODE), uticao je da vrednost berzanskog indeksa padne na nivo 117,65 poena što je za 1,7 poena manje nego u petak, 21. avgusta. Vrednost "prodeksa" od 117,65 poena druga na listi najnižih vrednosti u poslednje dve godine.

Izvor: emportal

---

28.08.2009.
Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici plan socijalne sigurnosti koji podrazumeva povezivanje radnog staža za period od 1. januara 2004. do 30. juna 2009. i uplatu doprinosa za zdravstveno osiguranje za zaposlene u državnim i neprivatizovanim preduzećima, rekao je premijer Srbije Mirko Cvetković.

Plan podrazumeva strogu kontrolu doprinosa od 1. januara 2010. godine, kao i jednokratnu pomoć od 5.000 dinara za radnike koji nisu nekoliko meseci primili platu. Vlada je odlučila da se daju olakšice za plaćanje struje zaposlenima u teškoj materijalnoj situaciji, kao i da se nastave razgovori o socijalnom partnerstvu.

Plan vlade podrazumeva i kriterijume o načinu obezbeđivanja javnih skupova koji definišu gde se mogu održavati štrajkovi u protesti. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao je da u ovom trenutku Vlada nema podatke o tačnom broju radnika kojima nije povezan staž, a prema podacima Poreske uprave Srbije dug preduzeća za dopriose iznosi 59 milijardi dinara. On je naglasio da država neće izmirivati obaveze za poslodavce u privatizovanim firmama.

Prema Ljajićevim procenama, država za zdravstveno osiguranje treba da izdvoji 40 miliona dinara. Vlada, prema Ljajićevim rečima, radi na nacrtu zakona kojim će biti omogućeno povezivanje radnog staža, a očekuje se da će taj zakon proći vladu krajem septembra.

Višak zaposlenih nije bio tema

Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je da Vlada na današnjoj sednici nije raspravljala o višku zaposlenih u javnom sektoru koji će biti predmet najavljenih reformi racionalizacije javnih službi. On je istakao da taj projekat ne treba nužno povezivati sa otpuštanjima, jer će biti i novih zapošljavanja , naročito za poslove u vezi sa evropskim integracijama. Prema Cvetkovićevim rečima, postoje studije koje analiziraju pojedine javne službe, ali to ne znači da će biti usvojene, istakao je Cvetković i dodao da za neke javne službe tek treba da se urade studije.

Nema razloga za proteste

Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić ocenio je danas da nema realnih razloga za štrajkove i proteste zaposlenih nakon što je Vlada usvojila plan sosijalne sigurnosti. On je pojasnio da će kriterijumima o načinu obezbeđivanja javnih skupova biti onemogućeni protesti koji blokiraju život i javni saobraćaj u prestonici. Ljajić tvrdi da time Vlada ne zabranjuje štrajkove već samo želi da „utvrdi pravila igre i mesta gde je moguće štrajkovati“. On je napomenuo da su Železnice Srbije zbog blokade pruge pretrpele štetu od 282 hiljade evra. Svaka lokalna samouprava će, dodao je ministar, odrediti mesta za štrajkove. To ne znači da radnici van Beograda neće moći da dođu da organizuju proteste u prestonici, pojasnio je on. „Nema razloga da radnici dolaze u Beograd, jer je Vlada spremna da dođe u najudaljenija mesta u Srbiji kako bi razgovarala o problemima“, dodao je Ljajić.

Izvor: emportal

---

27.08.2009.
Vlada Srbije usvojila je danas odluku o prenosu besplatnih akcija Naftne idnustrije Srbije (NIS) građanima, sadašnjim i bivšim radnicima te kompanije, izjavio je državni sekretar za privredu i privatizaciju Nebojša Ćirić.

On je kazao da ta odluka predstavlja prvi korak u ispunjenju obećanja i zakonske obaveze kojom je predviđeno da besplatne akcije dobiju svi građani Srbije koji ih nisu dobili ranije, od početka privatizacije i tranzicje. Prema odluci Vlade Srbije, građani će dobiti po pet akcija NIS-a, čija je nominalna vrednost po 500 dinara. Pravo na akcija NIS-a ima 4.798.615 građana i 21.737 zaposlenih i bivših zaposlenih u toj kompaniji. Građani će dobiti ukupno 23.993.075 akcija, a zaposleni i bivši zaposleni 6.548.892. "U ovom slučaju građani će dobiti akcije NIS-a, a kasnije i akcije drugih preduzeća koja su među najvrednijima u srpskoj ekonomiji. Prema tome, te akcije će imati najveću vrednost", kazao je Ćirić.

Kako je naveo, do kraja septembra bi državni organi, Agencija za privatizaciju, Centralni registar za hartije od vrednosti i Komisija za hartije od vrednosti trebalo da završe sve potrebne pravne radnje i da građani i zaposleni dobiju vlasničke račune na koje će im biti prenete akcije. Nakon toga, precizirao je, upravni organi i Skupština akcionara NIS-a trebalo bi da donesu neophodne odluke da bi se i formalno omogućilo građanima da trguju akcijama ili da ih zadrže. "Građani će najkasnije do kraja godine imati mogućnost da prodaju akcije", kazao je državni sekretar za privredu i privatizaciju Srbije. U toku je izrada izmena i dopuna Zakona o besplatnim akcijama, kazao je Ćirić i dodao da se očekuje da će to biti usvojeno najkasnije do kraja godine. "To će omogućiti da u prvoj polovini 2010. godine građani i zaposleni i bivši zaposleni u preostalih pet preduzeća i pre formalne privatizacije dobiju besplatne akcije", istakao je on. Ćirić je podsetio da je reč o akcijama Elektroprivrede Srbije, Telekoma, beogradskog aerodroma "Nikola Tesla", Jat Airwaysa i farmaceutske kompanije Galenika. On je dodao da bi tender za prodaju dela kapitala Galenike trebalo uskoro da bude raspisan.

Izvor: emportal

---

26.08.2009.
U Srbiji će za 15 godina oko 700 sela ostati bez stanovnika, više od oko 15 odsto seoskih zajednica kojih je trenutno 4.512, saopštio je danas Zavod za proučavanje sela iz Beograda.

"Oko 700 sela je na izdisaju, jer u njima živi malo staračkog stanovništva", rekao je na konferenciji za novinare predstavnik Zavoda za proučavanje sela Đura Stevanović, dodavši da su odlaskom stanovnika sa sela najviše pogođeni pogranični krajevi. Prema njegovim rečima, država nema razumevanja za rešavanje problema demografskog i ekonomskog izumiranje sela, iako je Srbija 95 odsto ruralno područje.

"Na selu živi 50 odsto stanovništva Srbije, kao i oko 40 odsto ukupnog broja mladih u zemlji", kazao je on. Stevanović smatra da je hitno potrebno doneti strategiju razvoja sela, koju bi dosledno sprovodila svaka vlast bez obzira na političko opredeljenje, ali je nužno i angažovanje držve u stvaranju infrastrukture i boljih uslova za život na selu. Potpredsednik Privredne komore Srbije Stojan Jevtić kazao je da je do sada vođena pogrešna politika regionalnog razvoja koja je doprinela velikom odlasku stanovništva sa sela. Jevtić je istakao da "nema razvoja sela bez stvaranja intelektualne kritične mase", koju bi činili različiti stručnjaci koji bi živeli i radili na selu, a što je, po njemu, trenutno gotovo nemoguće ostvariti.

Izvor: emportal

---

25.08.2009.
Na ovogodišnjem Sajmu inovacija, kooperacije i preduzetništva "INOCOOP 2009", koji će u Zrenjaninu biti održan od 27. do 29. avgusta, učestvovaće više od 270 izlagača.

Predstavnik organizacionog odbora Miroslav Đurić kazao je da su učešće najavili preduzetnici, investitori, proizvođači i predstavnici fondova i banaka iz Srbije, ali i Nemačke, Slovačke, Mađarske, Austrije i Rumunije. Dodao je da se očekuju i predstavnici privrednih komora i preduzetnika iz nekoliko gradova u Srbiji. U toku Sajma biće organizovane i stručno-ekonomske manifestacije, poput okruglih stolova, prezentacija i promocija. Organizatori sajma "INOCOOP 2009" planiraju dodelu nagrada i priznanja najistaknutijim učesnicima sajma. Sajam se održava u okviru manifestacije "Dani piva", a organizatori su Regionalna privredna komora Zrenjanin i Opšte udruženje preduzetnika Zrenjanin u saradnji sa Turističkim centrom tog grada. Od 2006. godine "INOCOOP" je pod okriljem Asocijacije sajmova jugoistočne Evrope - EASE.

Izvor: emportal

---

25.08.2009.
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvih šest meseci ove godine smanjena je za 37 odsto u odnosu na isti period prošle godine, pri čemu je izvoz pao za 32,8 odsto, a uvoz za 39 odsto, saopšteno je danas iz Privredne komore Srbije (PKS).

Pad privredne aktivnosti u svetu i Srbiji, koji je prouzrokovan globalnom ekonomskom krizom i padom tražnje na svetskom tržištu, odrazio se i na rezultate spoljnotrgovinske razmene Srbije u prvom polugodištu 2009. godine, pa je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), dostigla vrednost od 10.944,4 miliona dolara. U prvom polugodištu ove godine srpski izvoz robe dostigao je vrednost od 3.753,6 miliona dolara, što je za 32,8 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, a uvoz 7.190,8 miliona dolara, odnosno za 39 odsto manje u poređenju sa prvim polugodištem 2008. godine.

Smanjenju izvoza doprineo je značajan pad cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, koji imaju relativno visok udeo u strukturi domaćeg izvoza, dok je padu uvoza pogodovao pad industrijske proizvodnje i domaće potrošnje. Polugodišnji deficit robne razmene Srbije s inostranstvom iznosi 3.437,2 miliona dolara i manji je za 44,5 odsto u odnosu na polugodišnji deficit iz prethodne godine. Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu su Bosna i Hercegovina (443,7miliona dolara), Nemačka (421,6 miliona dolara) i Crna Gora (379,6 miliona dolara), a u uvozu Ruska Federacija (943,3 miliona dolara), Nemačka (892,3 miliona dolara) i Italija (713,8 miliona dolara). Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Irakom i Makedonijom, a najveći negativan saldo zabeležen je u trgovini sa Ruskom Federacijom, zbog uvoza energenata- nafte i gasa. Najveći deo spoljnotrgovinske robne razmene- više od polovine ostvaren je sa zemljama EU, zatim sa zemljama CEFTA, sa kojima je zabeležen suficit u razmeni od 649,0 miliona dolara, što je, pre svega, rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Izvor: emportal

---

24.08.2009.
U Subotici je danas otvoren Međunarodni regionalni privredni sajam na kojem je proizvode i usluge predstavilo 130 preduzeća iz Srbije i susedstva.

Preduzetnici iz Mađarske predstavljeni su na posebnom štandu, a među izlagačima su i preduzeća iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Rumunije. Na otvaranju su govorili Generalni konzul Mađarske u Subotici Ferenc Nađ i gradonačelnik Subotice Saša Vučinić. Privredni potencijali Subotice je u Gradskoj kući predstavljen diplomatskim predstavnicima zemalja Europske unije, SAD, Rusije, Kine i Japana.

Izvor: emportal

---

21.08.2009.
Radna grupa Ministarstva rada i socijalne politike usaglasila je paket mera za prevazilaženje problema zaposlenih u uslovima svetske krize.

Taj predlog će u najkraćem roku biti dostavljen Uniji poslodavaca Srbije i reprezentativnim sindikatima i ukoliko oni ne budu imali većih zamerki, paket mera bi treblo da bude predložen na usvajanje Vladi Srbije sledeće nedelje. Vladin paket mera predstavlja pokušaj da se obezbeđivanjem socijalne sigurnosti zaštite prava radnika u uslovima ekonomske krize, rekao je ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. On je objasnio da novi paket predstavlja pokušaj da se prava radnika zaštite sa stanovišta obezbeđivanja redovnih uplata za penzijsko osiguranje, ali i regulisanja neohodne zdravstvene zaštite. S druge strane, dodao je ministar, nadležni organi će ispitivati slučajeve gde postoji osnovana sumnja da su se vlasnici pojedini firmi ponašali suprotno zakonu, a kod onih gde bude utvrđeno postojanje elemenata krivičnog dela biće adekvatno sankcionisani.

“Reč je o potpuno novom pristupu u rešavanju svakodnevnih problema radnika za koji verujem da bi trebalo da da određene rezultate. Paket predviđa preventivne mere kojima bi trebalo da se reše određeni problemi i zato se nećemo baviti samo firmama u kojima se štrajkuje već svim firmama u kojima takvi problemi postoje“, naveo je ministar. Ljajić kaže da su utvrđeni određeni kriterijumi za isplatu jednokratne novčane pomoći i to se, dodao je, pre svega odnosi na najugroženije grupacije radnika. Ukoliko socijalni partneri ne budu imali većih zamerki na predlog vladine radne grupe, novi paket mera za prevazilaženje problema zaposlenih u uslovima ekonomske krize bi se mogao naći na prvoj sednici vlade, naredne sedmice.

“Sa socijalnim partnerima, sindikatima i poslodavcima treba da definišemo kriterijume prema kojima će se sprovoditi određene mere predviđene tim paketom“, rekao je Ljajić. On je dodao da su socijalni partneri ovog puta pozvani da predlože svoje predstavnike koji će, zajedno sa predstavnicima različitih ministarstava, obilaziti posebno ugrožena preduzeća i opštine i u razgovoru sa tamošnjim nadležnim organima i institucijama, na licu mesta, pokušavati da iznađu određena rešenja. Ljajić je podsetio da se sa predstavnicima mnogih firmi, poput “Zastava elektro“ iz Rače i “Ikarbusa“, već razgovara, a za ponedeljak je najavio najavio odlazak u Kruševac, gde će, između ostalih, razgovarati sa predstavnicima “Trajala“.

Izvor: emportal

---

20.08.2009.
Srbija spada u grupu zemalja koja ima najsporiji protok podataka preko interneta, ocenila je danas ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Srbije Jasna Matić.

Problemi zbog čega Srbija i dalje zaostaje su, prema njenim rečima, loš kvalitet mreže za pristup, nefleksibilan sistem tarifiranja, visoke cene koriščenja i skupa terminalna oprema. “Nema sumnje da su s jedne strane telekomunikacije bile zapostavljene, a s druge strane ultra moderne i luksuzne. Telekomunikaciju su infrastruktura našeg doba i treba da omoguće našoj privredi konkurentnost na tržištu,” rekla je Jasna Matić. Ona je napomenula da prema istraživanju Svetske banke iz 2009 da povećanje širokopojasnih priključaka od 10 odsto povećava BDP za 1.3 odsto, a da je Srbija i po tom istraživanju na poslednjem mestu. Dekan Elektrotehničkog fakulteta Miodrag Popović rekao je da se Srbija nalazi na dnu evropske lestvice kad je u pitanju širokopojasni pristup u telekomunikacijama i da je neophodno da se uz pomoć raspoloživih kadrova i sredstava telekomunikacije dovedu na zadovoljavajuć nivo. Popović je na javnoj raspravi o strategiji i akcionom planu za razvoj širokopojasnog pristupa u Srbiji rekao da je ovakvo stanje posledica dugogodišnje tradicije zapostavljanja telekomunikacija.

Strategijom i Akconim planom širokopojasnog pristupa u Srbiji do 2012. treba da ostvari neutralana mugućnost pristupa, liberalizacija IT, nadzor regulativnog tela, visok nivo zaštite korisnika, kontrola i unapređenje kvaliteta i pružanje građanima informacije o tome šta sve postoji na tržištu. Zamenica ministarke Irina Reljin kazala je da je cilj da se ovom strategijom stepen penetracije širokopojasnog pristupa u Srbiji poveća za 20 odsto ili 1.200.000 korisnika uz pristupe resursima koji nisu manji od 4mbps u fiksnoj i 512 mbps u mobilnoj mreži.

Izvor: emportal

---

19.08.2009.
U Srbiji je proizvedeno 2,13 miliona tona pšenice, što je povećanje od 1,7 odsto u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2008. godini, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZZS).

U odnosu na desetogodišnji prosek, proizvodnja pšenice veća je za tri odsto, a požnjevena površina za 16,1 odsto. Očekivana proizvodnja kasnih useva na dan 31. jula u odnosu na prošlu godinu povećana je kod kukuruza za 7,5 odsto, šečherne repe za 25,9 odsto i soje za 12,3 odsto, dok je proizvodnja suncokreta smanjena za 13,9 odsto.

U odnosu na desetogodišnji prosek, očekivana proizvodnja kukuruza veća je za 22,4 odsto, šećerne repe za 21,9 odsto, suncokreta za 16,3 odsto i soje za 35,3 odsto. Ove godine kukuruzom je zasejano za 5,2 odsto manje površina nego prošle godine, dok je šećerna repa zasejana na 27,5 odsto većoj površini nego 2008. godine. RZZS naglašava da su podaci o ostvarenoj proizvodnji pšenice, kukuruza, šećerne repe, suncokreta i soje za 31. jul dobijeni na osnovu izveštaja koje su dostavila poljoprivredna preduzeća i zemljoradničke zadruge, kao i procene za privatna gazdinstva koje daju statistički pokazatelji. Konačni podaci o ovogodišnjoj žetvi pšenice biti raspoloživi sredinom septembra.

Izvor: emportal

---

18.08.2009.
Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je danas da nije odustala od predloga izmena poreza na dohodak, koje podrazumevaju povećanje poreza na sve plate veće od 40.000 dinara.

Ona je ocenila da je predlog da se stopa poreza za plate veće od 40.000 dinara poveća na 20 odsto, dok bi se porez na manje plate bio 10 odsto najbolje i najpravednije rešenje. Dragutinovićeva je istakla da je, prema tom predlogu, poresko opterećenje znatno manje za 65 odsto radnika, i to onih koji primaju prosečne plate i nešto iznad proseka, što znači da je "za većinu to bolje i pravednije rešenje".

Ona je podsetila da je taj predlog prvi put iznela novembra prošle godine, kada je ugovaran prvi sporazum sa MMF-om, zatim ponovila u aprilu, takođe, u sklopu pregovora sa MMF-om i, konačno, u julu, kada je govorila o predlogu Ministarstva finansija koji tek treba da bude upućen vladi na razmatranje. "Taj predlog je u skladu s dobrom svetskom praksom i mnogo je pravičniji u odnosu na sadašnji sistem. A ono je takvo da je u uslovima nekontrolisane mobilnosti kapitala i postojanja poreskih rajeva nemoguće efikasno u praksi sprovesti progresivno oporezivanje dohotka od kapitala". "Zato se uvodi dualni sistem. Prihod od kapitala se oporezuje niskom proporcionalnom stopom, dok se dohodak od rada oporezuje progresivno", rekla je Dragutinovićeva.

Ona je izrazila uverenje da će Srbija postići sporazum sa MMF-om, pošto su "svi potezi koje moramo da uradimo da bismo dobili drugu tranšu kredita pripremljeni i ostaje nam samo da izaberemo njihov redosled". Na pitanje da li je povećanje PDV-a neizbežno, ministarka finansija je odgovorila da ništa nije neizbežno i da "uvek postoji najbolja ili najmanje loša opcija", ističući da sve zavisi od veličine sadašnje i buduće javne potrošnje. "Ne sme se zaboraviti da se poreske stope formiraju prema ciljanoj javnoj potrošnji... Zadržavanje javne potrošnje na sadašnjem nivou zahteva veće poreske stope od sadašnjih. Ako javnu potrošnju smanjimo za tri odsto BDP-a i ukoliko privreda izađe iz recesije, nisu potrebna povećanja PDV-a", naglasila je Dragutinovićeva.

Izvor: emportal

---

17.08.2009.
Registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji od početka godine odobreno je ukupno 19,5 miliona evra sredstava za kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše država, objavilo je Ministarstvo poljoprivrede.

Odobreno je oko 10,5 miliona evra dugoročnih kredita i više od 837 miliona dinara kratkoročnih kredita (oko devet miliona evra), navodi se na sajtu Ministarastva poljoprivrede (www.minpolj.sr.gov.yu). Do sada je ukupno 3.221 poljoprivrenih proizvođača preuzelo kratkoročne, a njih 314 dugoročne kredite. Najviše dugoročnih kredita odobrila je ProCredit banka (204) ukupne vrednosti 5,9 miliona evra, sledi Hypo-Alpe-Adria banka koja je odobrila 38 kredita, vrednosti 1,4 miliona evra i banka Inteza sa 34 odobrenih kredita ukupno vrednih 1,2 milion evra. Komercijalna banka odobrila je najviše kratkoročnih kredita (1.792) za ukupno 399,2 miliona dinara, zatim po broju odobrenih kredita sledi banka Inteza sa 588 kredita za 227,6 miliona dinara, dok je Hypo-Alpe-Adria banka odobrila 338 kredita za 63,8 milion dinara.

Ministarstvo poljoprivrede potpisalo je 26. marta ove godine ugovore sa 21 bankom o kratkoročnom i dugoročnom kreditiranju poljoprivredne proizvodnje, za čije će subvencionisanje iz budžeta biti izdvojeno ukupno 3,3 milijarde dinara. Iznos koji se odobrava za kratkoročne kredite je od 50.000 do 700.000 dinara, bez valutne klauzuke, a rok otplate je tri, šest, devet i 12 meseci. Kamata na godišnjem nivou je pet odsto, a razliku u kamati prema poslovnim bankama finasira Ministarstvo poljoprivrede. Dugoročni krediti se odobravaju u iznosu od 5.000 do 300.000 evra, od čega 60 odsto iznosa kredita odobrava banka, a ostatak Ministarstvo poljoprivrede i to bez kamate. Dugoročni krediti se odobravati na pet godina uz još godinu počeka, odnosno osam godina uz godinu dana grejs perioda za kapitalna ulaganja ili osam godina uz još tri godine počeka za podizanje višegodišnjih zasada, a kamata je oko pet odsto godišnje.

Izvor: emportal

---

17.08.2009.
Ukupan javni dug Srbije na kraju jula iznosio je 9,69 milijardi evra, što je 908 miliona evra više nego na kraju prošle godine, objavilo je Ministarstvo finansija.

Ukupne direktne obaveze Srbije iznosile su 8,48 milijardi evra, od čega je spoljni dug bio 4,79 milijardi evra, a unutrašnji 3,69 milijardi evra, navedeno je na sajtu ministarstva. Indirektne obaveze Srbije bile su 1,21 milijardu evra. Na kraju 2008. godine ukupan javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra, što je tada bilo 25,9 odsto BDP-a.

Izvor: emportal

---

14.08.2009.
Banku Intesa, na osnovu analize ostvarenih poslovnih rezultata, londonski finansijski magazin Finance Central Europe proglasio je najboljom bankom srednje veličine u jugostočnoj Evropi u 2009, najboljom bankom u Srbiji, a Draginju Đurić, predsednicu Izvršnog odbora Banke Intesa, za najboljeg bankara u Srbiji, saopšteno danas iz te banke.

"Ponosni smo na to što smo, uprkos veoma složenim tržišnim prilikama i u uslovima izrazito zaoštrene konkurencije, uspeli da ostvarimo kontinuitet dinamičnog poslovanja i učvrstimo lidersku poziciju, te što je naš poslovni uspeh ponovo nagrađen i jednim inostranim priznanjem. Nastojaćemo da i u narednom periodu, uz visok stepen posvećenosti i profesionalizma, budemo stabilan oslonac svojim klijentima", izjavila je tim povodom Draginja Đurić.

Izvor: emportal

---

13.08.2009.
Ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić izjavio je danas da bi novim merama vlade trebalo da budu rešeni problemi neisplaćenih zarada radnicima, povezivanja staža i ispunjavanja obaveza u privatizovanim firmama.

"Biće to jedan paket mera koji za cilj ima da svuda gde postoji realna osnova izađe radnicima u susret. To jeste proaktivna uloga Vlade Srbije u odnosu na osnovne zahteve radnika koji su istaknuti u protestima tokom poslednja dva meseca", rekao je Ljajić. Ministar je dodao i da je danas održan prvi sastanak Radne grupe koju je Vlada Srbije formirala sa zadatakom da u roku od 30 dana, odnosno do kraja avgusta izađe sa konkretnim predlogom mera za rešenje problema radnika.

Prema njegovim rečima, radi se o tri osnovna zahteva, a to su neisplaćene zarade, neuplaćeni doprinosi za penzijsko invalidsko osiguranje i neispunjavanje obaveza iz kupoprodajnih ugovora u privatizovanim preduzećima. "U ponedeljak će biti održan sledeći sastanak stručnog tima radne grupe koji će dobiti predloge i sugestije za konačnu verziju paketa mera, koji bi trebalo da bude usaglašen u sredu, 19. avgusta", kazao je Ljajić. Prema njegovim rečima, nakon toga razgovaraće se sa socijalnim partnerima, kako bi usaglasili paket mera, pre nego što ga usvoji Vlada Srbije. Odlukom o formiranju Radne grupe za prevazilaženje problema u ostvarivanju prava zaposlenih u uslovima ekonomske krize Vlada Srbije se obavezala da će do kraja avgusta ove godine usvojiti predlog mera koji će biti usaglašen sa socijalnim partnerima - sindikatima i poslodavacima.

Izvor: emportal

---

12.08.2009.
U Srbiji je od 2002. godine do sada raskinuto 424 ugovora o privatizaciji, što je oko 23 odsto od ukupnog broja preduzeća prodatih na tenderima i aukcijama, objavila je Agencija za privatizaciju Srbije.

Prema podacima o privatizaciji, na tenderima je prodato 108 preduzeća, a zbog neispunjavanja obaveza ugovori su raskinuti sa 21 kupcem. Od ukupno 1.717 preduzeća prodatih na aukcijama, poništene su privatizacije 403 firme. Najčešći razlog raskida ugovora je neispunjavanje ugovorenih obaveza koje se odnose na investiranje i poštovanje socijalnog programa, zatim prestanak proizvodnje, neisplaćivanje kupoprodajne cene i prodaju imovine firme. Agencija za privatizaciju je navela da je na Beogradskoj berzi prodata imovina 134 preduzeća u kojima je prethodno raskinut ugovor o privatizaciji, čime je ostvaren prihod od 60,4 miliona evra. Ukupni prihodi od privatizacije preduzeća na tenderima iznosili su 1,2 milijarde evra, a raskinuti su ugovori vredni 472 miliona evra. Prihod od preduzeća prodatih na aukcijama iznosio je 1,1 milijardu evra, a raskinuti su ugovori o privatizaciji ukupne vrednosti 286,6 miliona evra, naveli su u Agenciji za privatizaciju. Kako se dodaje, preko berze je privatizovano 545 akcionarskih društava i još 813 prethodno privatizovanih kompanija. Ukupno je u Srbiji, preko tendera, aukcija i prodaje akcija na berzi, privatizovano 2.504 preduzeća za 2,9 milijardi evra, navela je Agencija za privatizaciju Srbije.

Izvor: emportal

---

11.08.2009.
Na turističkoj mapi Srbije trenutno postoji blizu 200 sela sa obeležjem turističke destinacije, a u njima trenutno boravi oko 2.000 do 2.500 gostiju, izjavila je danas direktorka Udruženja preduzetnika u seoskom turizmu Slavka Nedeljković.

Popunjenost kapaciteta u seoskom turizmu u ovom trenutku iznosi oko 80 odsto, rekla je Nedeljkoviceva, dodajuci da ona u Srbiji u toku cele godine iznosi oko 50 odsto. "Srbija se u ovoj godini bliži cifri od blizu 100 opština u kojoj ima makar jedno selo koje je je 'stalo' na turisticku mapu Srbije sa svojim turistickim proizvodom", precizirala je ona, dodajuci da su nastojanja da se broj kategorisanih turistickih ležajeva približi cifri od 4.000 do 5.000. Turisticka ponuda Srbije za ovo leto je dosta pripremljena, naglasila je Nedeljkoviceva, dodajuci da je u pogledu investicija i unapredenja kvaliteta postignut odredeni napredak, tako da najveci broj domacinstava ima visokostandardnu turisticku ponudu. Ona je rekla da je ove godine akcenat stavljen upravo na unapredenje kvaliteta i obogacivanje sadržaja turisticke ponude na selu, objašnjavajuci da to znaci da se u ponudu za boravak od sedam ili 10 dana ukljucuju razne "price" - najmanje tri izlaska do manastira, kulturno istorijskog spomenika, muzeja ili šetnja u parku. Turisti su u prilici i da degustiraju lekovito bilje i šumske plodove, okušaju se u berbi kupina i malina, kao i da ucestvuju u spremanju zimnice i pekmeza, dodala je Nedeljkoviceva.

U srpskim selima, i pored prisustva stranih gostiju iz Rusije, Nemacke, pa cak i iz Australije i Kanade, još preovladuju domaci turisti, rekla je ona, objašnjavajuci da je inostranih gostiju manje zato što turisticki proizvod Srbije još nije dovoljno profilisan i promovisan na inostranom turistickom tržištu. "Turisticki proizvod Srbije narocito nije ukljucen u one kanale promocije i prodaje koje inostrano turisticko tržište uglavnom koristi", kazala je Nedeljkoviceva, dodajuci da se tek radi na pojacavanju promocije. "Sela Srbije još nisu otkrivena, a seoski turisticki proizvod Srbije je ipak nov, mlad i nije još zreo da bi mogao da u kampanjama promocije dopre do svih onih do kojih bi trebalo", rekla je ona. Nedeljkoviceva je naglasila da prisustvo stranih turista u selima Srbije, ipak, govori o tome da se turisticki program na srpskom selu sve više otvara ka inostranom tržištu. Direktorka udruženja preduzetnika je kazala i da je primetan pojacan odlazak domacih turista na selo u poslednje vreme, jer se svetska ekonomska kriza oseca i u Srbiji.

Izvor: emportal

---

10.08.2009.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić izjavio je da je u Srbiji u julu bilo 756.662 nezaposlena, što je oko 12.500 više nego u istom mesecu prošle godine.

Ilić je rekao da se u prethodna dva meseca prvi put beleži smanjenje broja nezaposlenih na evidenciji, nakon što je osam meseci za redom broj nezaposlenih povećavan za po oko 8.000 ljudi mesečno. "To može da ukaže na blagi oporavak tržišta rada", rekao je on i naveo da je u julu broj nezaposlenih smanjen za 7.000, a u junu za 4.500. Ilić je ocenio da su smanjenju broja nezaposlenih doprinele mere Vlade Srbije koja je kroz program zapošljavanja pripravnika i javne radove otvorila 30.000 radnih mesta. Prema njegovim rečima, deo prijavljenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nije nezaposlen, već ima prihode od rada na crno, neprijavljenih samostalnih delatnosti, izdavanja stanova ili poljoprivrede, a prijavljuje se da bi koristio pomoć za nezaposlene poput markice za prevoz, zdravstvene zaštite i socijalne pomoći. Kako je naveo Ilić, oko 60 odsto ljudi prijavljenih na biro za nezaposlene želi da prihvati posao koji mu ta služba ponudi. Zbog toga, kako je rekao, postoji velika razlika između registrovane stope nezaposlenosti, koja u julu iznosi 26 odsto i rezultata ankete o radnoj snazi, koju je prema metodologiji EU u aprilu sproveo Republički zavod za statistiku i koja je pokazala da je u Srbiji stopa nezaposlenosti 15,6 odsto. Ilić je istakao da je prema anketi o radnoj snazi stopa nezaposlenosti povećana sa 14 odsto u oktobru 2008. godine na 15,6 u aprilu 2009, što je znatno manje povećanje nego u zemljama orkuženja i EU, gde je stopa udvostručena.

"Mogu da zaključim da u Srbiji na tržištu rada još nema ozbiljnih teških posledica ekonomske krize kao na Zapadu", rekao je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. Ilić je rekao da je "nezahvalno davati prognoze" o kretanjima na tržištu rada do kraja godine, ali da očekuje "stagnaciju broja nezaposlenih ili blagi rast". Kako je naveo, u prvih šest meseci ove godine otvoren je znatno manji broj radnih mesta nego u istom periodu prošle godine. "To zaključujemo posredno, analizirajući zahteve poslodavaca za posredovanjem. Teško je reći tačan broj otvorenih radnih mesta jer se svakog meseca raskine 50.000 ugovora, a isti broj se ponovo zasnuje, pri čemu je često reč o produžavanju ugovora", kazao je on.

Kako je naveo, prema statističkim podacima u Srbiji radi više od 2,6 miliona zaposlenih, od čega oko 20 odsto radi u administraciji i državnim preduzećima. "Prema gruboj proceni, oko 500.000 ljudi, a prema nekim procenama i nešto više, radi u administraciji na lokalnom i republičkom nivou i u državnim preduzećima, pre svega u velikim kompanijama poput Elektroprivrede Srbije", kazao je on. "Nešto manje od jednog miliona radi u privatnom sektoru i preostalim društvenim preduzećima", rekao Ilić i dodao da je u društvenim firmama zaposleno oko 150.000 ljudi. Kako je naveo, oko pola miliona ljudi radi u preduzetništvu, što je oko 20 odsto zaposlenih, odnosno znatno viši procenat nego u velikom broju razvijenih zemalja u kojima je u preduzetništvu između pet i sedam odsto ukupnog broja zaposlenih. "To je vrlo visok procenat i posledica je pre svega masovnog otpuštanja nakon 2000. godine zbog privatizacije i problema, tako da je veliki broj ljudi koji je bio višak u društvenim preduzećima morao da bude gurnut u preduzetništvo", rekao je on. Više od pola miliona ljudi radi u poljoprivredi i šumarstvu, kazao je Ilić.

Izvor: emportal

---

07.08.2009.
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić očekuje da radna grupa Vlade Srbije za rešavanje socijalnih problema izazvanih krizom usvoji paket mera pomoći do kraja avgusta.

Ljajić je kazao da je koncept mera pripremljen i da će biti prosleđen svim članovima radne grupe i predstavnicima sindikata i Unije poslodavaca. "Prvi sastanak radne grupe biće održan početkom naredne sedmice", rekao je on novinarima prilikom obilaska gradilišta u Beogradu povodom Dana građevinara, 8. avgusta. "Vlada sprema paket mera kako bi pokušala da spreči radikalizaciju štrajkova i da preventivno deluje da do njih uopšte ne dolazi. Potreban nam je konsenzus o pitanjima za izlazak iz krize, pre svega sa sindikatima i poslodavcima", istakao je on.

Paketom mera predlaže se da s predstavnicima najugroženijih privrednih grana u zemlji, a to su građevinarstvo, metalska, hemijska i tekstilna industrija, bude razgovarano posebno, ne zanemarujući ni probleme drugih sektora privrede, dodao je on. Prema njegovim rečima, osnovni problemi radnika koji štrajkuju su neisplaćene zarade, neplaćeni doprinosi, odnosno nepovezani radni staž, i nepoštovanje ugovora, posebno dela o investicijama u privatizovanim preduzećima. Ljajić je kazao da se priprema zakon o povezivanju staža koji bi mogao da bude rešenje za veliki broj radnika koji štrajkuju. "U uslovima krize protesti neće rešiti nijedan problem, a Vlada predlaže stalni socijalni dijalog", kaže Ljajić. Ljajić je kazao da je isplata jednokratne novčane pomoći radnicima koji štrajkuju jedna od predloga u paketu mera. "Ali to nije rešenje za sve probleme, niti će dobijati novac svi koji izađu na ulice i štrajkuju", kazao je on i dodao da se radi o pokušaju Vlade Srbije da se zaštite najugroženiji.

Izvor: emportal

---

06.08.2009.
U Srbiji je u 2008. najveći profit u privatnom sektoru ostvario proizvođač podova Sintelon iz Bačke Palanke, koji je imao dobit od 4,4 milijarde dinara.

Kako je objavio Zavod za razvoj, učešće Sintelona u dobiti privrede u 2008. godini bilo je 1,5 odsto, a učešće u dobiti 100 najuspešnijih preduzeća 5,5 procenata. Na drugom mestu je Duvanska industrija Niš, 4,1 milijardi dinara, na trećem Invej, 3,47 milijardi dinara, a slede Telenor, 3,4 milijardi, Hemofarm, 3,97, Industrija mesa Matijević, 2,9, Lafarge, 2,9, Apatinska pivara, 2,17, Titan, 1,9 i Coka Cola Srbija, 1,68 milijardi dinara profita. Analizom su obuhvaćena privatna preduzeća koja zapošljavaju više od 100 radnika i raspolažu sopstvenim kapitalom, a prilikom izrade analize korišćeni su godišnji izveštaji o poslovanju preduzeća i interna baza podataka Zavoda za razvoj, navodi se na internet sajtu tog zavoda. Sto najuspešnijih preduzeća u 2008. ostvarilo je 101,98 milijardi dinara.

Izvor: emportal

---

05.08.2009.
Član Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsić izjavio je danas da kreditni rizik u Srbiji nije ništa gori nego u drugim zemljama u regionu, ali i da smatra da je naša zemlja u nepovoljnijem položaju zbog političkih faktora.

"Kreditni rejting Srbije u odnosu na neke druge slične zemlje, poput Bugarske i Rumunije, lošije je procenjen možda i zbog nekih političkih faktora, a ne samo ekonomskih", rekao je Arsić povodom objavljenog avgustovskog izveštaja jedne od najvećih bonitetnih kuća Dun & Bradstreet koja Srbiju i dalje svrstava u zemlje visokog rizika. On je napomenuo da "ekonomske perfomanse tih zemalja nisu ništa bolje, ali imaju bolji kreditni rejting možda zbog članstva u Evropskoj uniji ili NATO". Ovaj ekonomista je rekao i da su u državi svesni problema, kada je reč o nivou zaduženosti zemlje i dodatnoj potrebi za opreznošću, na šta ova je bonitetna kuća, takođe, ukazala.

"Srbija već sada ima visok nivo javnog duga, ne samo kada se posmatra država, već i zaduženost privrede. Tako da će taj nivo spoljnog duga verovatno krajem sledeće godine dostići nivo za koji se smatra da je na krajnjem nivou održivosti od oko 80 odsto bruto domaćeg proizvoda", naveo je on. "To je nešto što je poznato ovde u Srbiji, i to bi moglo da bude više prepruka nama da ne uzimamo više kredite", ukazao je Arsić. Što se tiče mogućeg rizika promene deviznog kursa, na šta, takođe ukazuje D&B, Arsić je mišljenja da je on u Srbiji bitno smanjen nakon potpisivanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). "Nastavak sprovođenja tog aranžmana bi dodatno umanjio rizik od eventualne nagle promene kursa. Zbog toga je bitno da se postigne promenjeni sporazum. To bi verovatno bio snažan signal inostranim kreditorima da neće doći do neke nagle promene kursa i da neće doći do devizne krize u Srbiji", kazao je Arsić.

Izvor: emportal

---

04.08.2009.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović najavio je da će na jesen biti pojačani protesti radnika i da će protesti imati razne oblike.

"Svi bi želeli neko rešenje, ali je stanje u zemlji toliko iskomplikovano da više nema mogućnosti da se problemi reše bez borbe ljudi za njihova prava", rekao je Orbović. "Radnici su pre no što su počeli štrajkove na sudu tražili svoja prava, ali sudstvo ne radi svoj posao i ti sporovi traju godinama. Radnici su nakon privatizacija, od 2000, imali nadu da će srpska privreda oživeti dolaskom stranog kapitala i strateških partnera, ali se posle brojnih privatizacija ništa pozitivno nije desilo, veliki broj firmi je zatvoren, rade loše ili se pripremaju za stečaj, radnici dobijaju otkaze, nema novih radnih mesta i stvoreno je veliko nezadovoljstvo", istakao je Orbović.

Izvor: emportal

---

03.08.2009.
Promet robe na Produktnoj berzi u Novom Sadu od 27. do 31. jula bio 3.145 tona, 20 odsto više nego prethodne sedmice.

Obim prometa je bio veći od 33 miliona dinara, 34 odsto više nego u prethodnom nedeljnom izveštaju. Veći porast vrednosnog od količinskog obima prometa rezultat je promena u strukturi prometa. Prošle nedelje je dominantan uticaj u strukturi prometa imala trgovina novog roda kukuruza, 2.000 tona, uz relativno nisku cenu, te je vrednosni obim prometa ove nedelje imao procentualni skok. Na tržištu je dominirao promet prošlogodišnje i ovogodišnje pšenice od 1.425 tona, a cene starog i novog roda su oko četiri odsto niže nego prethodne sedmice. Novim rodom je trgovano za 1.400 tona po ceni od 9,06 dinara za kilogram bez PDV-a.

Stari rod je sve manje zastupljen na robnom tržištu, trgovano je s 25 tona po ceni od 11,5 dinara za kilogram bez PDV-a. Cena prošlogodišnjeg roda kukuruza zadržala se na nivou devet dinara za kilogram, s prometom od 270 tona. Kukuruzom novog roda trgovano je za 1.200 tona po ceni od 7,58 dinara za kilogram, bez PDV-a, 0,26 odsto manje nego prošle sedmice. Ove nedelje nije bilo trgovine sojom prošlogodišnjeg roda. Trgovanje novim rodom, s predviđenom isporukom u septembru, odnosno oktobru, uz klauzulu stopostotnog avansnog plaćanja, dostiglo je 250 tona po ceni od 21 dinar za kilogram bez PDV-a, 4,5 odsto manje nego sedam dana ranije. Blag cenovni pad na tržištu agrara pokazuje i indeksna vrednost PRODEX-a, kao agregatnog cenovnog pokazatelja. Taj pokazatelj beleži vrednost 120,08 poena, 1,94 poena manje nego prošlog petka. Slična cenovna kretanja registruju i druge svetske robne berze, a zajednička karakteristika im je da je cena pšenice u većem padu u odnosu na kukuruz, koji je bio na istom cenovnom nivou kao prošle nedelje ili mu je cena blago pala.

Izvor: emportal

---

01.08.2009.
Inflacija u Srbiji, merena indeksom cena na malo, dostigla je devet odsto na godišnjem nivou, a u julu je zabeležena deflacija od 0,2 odsto.

Prema nalazima Zavoda za statistiku, cene robe snižene su u julu 0,7 odsto, a cene usluga povećane su 1,3 odsto. Međugodišnja inflacija dostigla je 9,5 odsto. Cene poljoprivrednih proizvoda niže su u julu 16,5 odsto, zbog sezonskih cena povrća, voća i jaja, a cene industrijsko-prehrambenih proizvoda veće su 0,4 odsto. Pića su poskupela 0,2 odsto, industrijsko neprehrambeni proizvodi 0,3 odsto, a usluge 1,3 odsto. Troškovi života u julu su manji 0,9 odsto, od početka godine povećani su šest odsto, a u odnosu na jul prošle godine osam odsto.

Izvor: emportal

---