|
| 2009 - Jul |
| Pad industrijske proizvodnje u prvih šest meseci 17,4 odsto |
31.07.2009. Kako je objavio Zavod za statistiku, industrijska proizvodnja u junu manja je 14,1 odsto nego u junu prošle godine, a u odnosu na prosek 2008. 12 odsto. U junu 2009, u odnosu na isti mesec 2008, prerađivačka industrija pala je 19,9 odsto, vađenje ruda i kamena 5,7 odsto, a proizvodnja i distribucija električne energije, gasa i vode porasli su 13,4 odsto. Najveći uticaj na pad imale su proizvodnje osnovnih metala, hemikalija i hemijskih proizvoda, nameštaja, prehrambenih proizvoda i gume i plastike Izvor: emportal |
| Prosečna zarada nedovoljna da pokrije potrošačku korpu |
30.07.2009. "Da li je prosečna plata dovoljna da pokrije potrosačku korpu - naravno da nije i bilo bi bolje da plate budu malo veća, a korpa malo jeftinija, ali to je realnost ovoga trenutka", rekao je Milosavljević novinarima posle posete štanda kampanje "Biram da recikliram" Belgrade beer fest-a. On je istako da je osnovna preokupacija vlade i Ministarstva trgovine i usluga da do kraja godine obezbedi, koliko god je to moguće, stabinost cena i održi kupovnu moć i životni standard građana na trenutnom nivou. Izvor: emportal |
| Pokrajinska vlada traži da država otkupi još pšenice |
29.07.2009. Pokrajinska vlada će Vladi Srbije predložiti i da se svim poljoprivrednim proizvođačima pšenice omogući besplatno lagerovanje ovogodišnjeg roda do kraja godine, navodi se u saopštenju sa današnje sednice vlade. Robne rezerve su preko Produktne berze u Novom Sadu od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava otkupila 65.000 tona pšenice po ceni od 13 dinara po kilogramu, što je u tom trenutku bilo za tri dinara više od tržišne cene pšenice. Prema oceni Zadružnog saveza Vojvodine, država je tim postupkom povukla sa tržista oko tri odsto ovogodišnjeg roda i time samo unela zabunu na domaćem tržištu pšenice. Zadružni savez je zatražio da robne rezerve otkupe još 200.000 tona pšenice po ceni od minimum 17,65 dinara po kilogramu, jer bi taj iznos pokrio minimalne troškove proizvodnje te poljoprivredne kulture u Srbiji i regulisalo domaće tržište. Prema podacima stručnjaka, ove godine rod pšenice u Srbiji trebao bi da bude oko 3,6 tona po hektaru, ali će na pojedinim parcelama zbog nepovoljnih vremenskih uslova biti znatno niži. U Srbiji je prošle godine posejano oko 560.000 hektara pod pšenicom. Izvor: emportal |
| "Srbija treba još mnogo da radi na dostizanju standarda" |
28.07.2009. Tokom posete Evropskom pokretu u Srbiji, Đelić je istakao da je u tom procesu veoma značajno partnerstvo i sinergija kapaciteta vladinog i nevladinog sektora. On je dodao da je od izuzetne važnosti da se ne dopusti da intelektualna elita odlazi iz zemlje, već da joj se omogući prostor za rad, naučni razvoj i inovativnost. Đelić je rekao da Srbija ima kapacitete i da može biti veoma aktivna članica EU, ali da do budućeg članstva treba uraditi mnogo na dostizanju standarda i jačanju evropske ideje u zemlji. Izvor: emportal |
| Oko 3.000 poljoprivrednika uzelo 16,2 miliona evra kredita |
27.07.2009. Ukupno je odobreno 8,7 miliona evra dugoročnih kredita, a istovremeno je isplaćeno i 710,2 miliona miliona dinara (oko 7,5 miliona evra) kratkoročnih kredita, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede (www.minpolj.sr.gov.yu). Do sada je, od ukupno 246 dugoročnih kredita, najviše odobrila ProCredit banka (173), ukupne vrednosti 5,3 miliona evra. Kod Hypo-Alpe-Adria banke odobrena su 32 kredita, vrednosti 1,3 miliona evra, Meridian odobrila je devet kredita za 373.030 evra, Erste bank 11 kredita vrednosti 790.643 evra i banka Intesa 18 kredita vrednosti 859.579 evra. Najviše kratkoročnih kredita, od ukupno 2.725, odobrile su Komercijalna banka (1.509), banka Intesa (492) i NLB banka (312). Ministarstvo poljoprivrede potpisalo je 26. marta ove godine ugovore sa 21 bankom o kratkoročnom i dugoročnom kreditiranju poljoprivredne proizvodnje, za čije će subvencionisanje iz budžeta biti izdvojeno ukupno 3,3 milijarde dinara. Kratkoročni krediti su namenjeni pre svega za kupovinu obrtnih sredstava - semena, đubriva i goriva. Iznos koji se odobrava za kratkoročne kredite je od 50.000 do 700.000 dinara, bez valutne klauzule, a rok otplate je tri, šest, devet i 12 meseci. Kamata na godišnjem nivou iznosi pet odsto, a razliku u kamati prema poslovnim bankama finansira Ministarstvo poljoprivrede. Dugoročni krediti namenjeni su investiranju u poljpoprivredu i to za izgradnju objekata, kupovinu mehanizacije, podizanje višegodišnjih zasada. Kako je ranije najavljeno, ti krediti se odobravaju u iznosu od 5.000 do 300.000 evra, od čega 60 odsto iznosa kredita odobrava banka, a ostatak Ministarstvo poljoprivrede i to bez kamate. Dugoročni krediti se odobravaju na pet godina uz još godinu počeka, odnosno osam godina uz godinu dana grejs perioda za kapitalna ulaganja ili osam godina uz još tri godine počeka za podizanje višegodišnjih zasada. Izvor: emportal |
| Victoria Group povećala udeo u Sojaproteinu |
24.07.2009. Na juče okončanoj ponudi za preuzimanje akcija bečejskog Sojaproteina deponovano je 325.711 akcija odnosno 4,27 odsto deonica. Ponuda za preuzimanje Sojaproteina bila je zakonska obaveza Victoria Group pošto je u javnoj dokapitalizaciji iskoristila pravo preče kupovine akcija, povećavši udeo u toj kompaniji na 58,6 procenata. Ciljevi dokapitalizacije, kako je ranije saopšteno iz Sojaproteina, su povećanje izvoza i refinansiranje kreditnog zaduženja kompanije. Sojaprotein je protekle godine ostvario rekordne poslovne prihode u istoriji kompanije, 21,1 milijardi dinara, dok je neto dobit, usled velikih finansijskih rashoda, bila 442 miliona dinara, navodi se u saopštenju. Za ovu godinu planira se neto zarada od 945 miliona dinara. Izvor: emportal |
| Za mala i srednja preduzeća 30 miliona evra kredita iz Italije |
23.07.2009. „Italijanski“ krediti sa ročnošću od 13 godina imaju rok otplate od osam godina uz period mirovanja od pet godina i sa kamatnom stopom od 0,35 odsto, rekla je Dragutinovićeva i dodala da će krediti biti dostupni preduzećima čim se ugovor ratifikuje u Parlamentu, nakon letnje pauze. „Cilj je da se podstakne razvoj privrede Srbije“, istakla je ministarka. Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije rekao je da je će krediti moći da se povlače preko četiri banke u Srbiji – preko banke Intesa, Komercijalne, Univerzal i Privredne banke Beograd sa kojima je postignuti preliminaran dogovor da se novac pozajmljuje sa fiksnom kamatom od 4,25 odsto. „Krediti će biti denomirani u evrima i ovo su revolving krediti“, istakao je Jelašić i dodao da će mala i srednja preduzeća moći da konkurišu za iznose od 50.000 do milion evra dok će se lokalnim komunalnim preduzećima odobravati krediti od 150.000 do dva miliona evra. Osim klasičnih, komercijalnih uslova, kako je rekao guverner, dodatni uslov je da se 70 odsto novca potroši na nabavku rezervnih delova, opreme, tehnologije, industrijskih licenci italijanskog porekla dok sa preostalih 30 odsto novca preduzeća mogu da pokriju troškove u zemlji. Jelašić je podsetio da je ovo druga linija kredita iz Italije. Prva tranša od 33 miliona evra odobrena je Srbiji 2004. „Tada je odobreno 98 kredita prosečne vrednosti 393.000 evra pomoću kojih je otvoreno 527 radnih mesta“, rekao je Jelašić. Armando Varikio, italijanski ambasador istakao je da je prva kreditna linija dala odlične rezultate te da će druga biti njihova potvrda. “Uspeh ovog modela ne zasniva se samo na finansijskoj strukturi već i sposobnosti srpskih preduzeća da iskoriste priliku”, rekao je Varikio. On je dodao da je trgovinska razmena Italije i Srbije odlična i zbog toga želi “da se razviju odnosi na regionalnom nivou jer je Srbija važna za region”. Ministarka finansija Diana Dragutinović najavila je da će Ministarstvo spoljnih poslova Italije osnovati i Fond za bespovartnu pomoć preduzećima koji će, za početak, raspolagati sa oko 700 hiljada evra. Izvor: emportal |
| Kriterijume za ukidanje viza treba ispuniti do 30. septembra |
22.07.2009. Na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije Đelić je kazao da je ostalo uraditi četiri tehničke stvari, a da je među njima potpisivanje operativnog sporazuma Srbija-Euleks. "To je završetak posla koji je počet pod okriljem Ujedinjenih nacija prošle godine. Radi se o obezbeđenju administrativne linije s Kosovom, a ne nekakve granice, pogotovo ne državne", rekao je Đelić. Đelić je ponovio da će država učiniti sve da u narednim godinama obezbedi viznu liberalizaciju i za građane Kosova. On je dodao da Kosovu nisu ukinute vize iz bezbednosnih razloga, a da je za to odgovorna aktuelna vlast u Prištini. On je dodao da se preostala tri tehnička pitanja odnose na sprovođenje Zakona o strancima, efikasnu borbu protiv korupcije i bezbednu proceduru za izdavanje biometrijskih pasoša. U članicama EU građani će s biometrijskim pasošem moći da se zadrže 90 dana, naveo je Đelić i dodao da će, ako posle toga ostanu u nekoj zemlji, biti deportovani u Srbiju. Đelić je rekao i da beli šengen ne znači slobodno kretanje radne snage, već samo pravo na putovanje tim prostorom. Izvor: emportal |
| Jeftiniji razgovori od fiksnih ka mobilnim od septembra |
21.07.2009. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, paket "slobodno vreme" omogućiće korisnicima da besplatno razgovaraju u mreži fiksne telefonije od 22.00 do 8.00 i tokom vikenda, a mesečna pretplata će biti najviše 100 dinara. Paket "pozivi ka mobilnim" omogućiće korisnicima da pozivaju brojeve mobilnih telefona sa fiksnog telefona u bilo koje vreme po najjeftinijoj tarifi cenovnika Telekoma za pozive ka mobilnim mrežama, a pretplata neće biti viša od 400 dinara mesečno. Prema cenovniku Telekoma Srbija, minut razgovora od fiksne prema mobilnoj mreži košta 7,2 dinara s porezom na dodatu vrednost u jeftinijoj tarifi, od 15.00 do 17.00 i od 21.00 do 7.00 i nedeljom i državnim praznicima, dok je skuplja tarifa 10,75 dinara po minutu. Izvor: emportal |
| Petina privatnih kompanija ocenjuje da je u lošem položaju |
20.07.2009. Većina pokazatelja zadržala se na relativno niskom nivou, uprkos određenom poboljšanju u odnosu na vrednosti s početka godine. U junu je došlo do pada inflacionih očekivanja, koja su i dalje ostala na relativno visokom nivou, pošto 62 odsto firmi očekuje rast cena inputa u naredna tri meseca, a 25,3 odsto firmi očekuje rast cena svojih gotovih proizvoda. Pesimizam je potvrđen i na osnovu pokazatelja očekivane prodaje, pa tako četvrtina anketiranih firmi očekuje nižu prodaju u naredna tri meseca, dok je u junu 2008. šest odsto firmi očekivalo nižu tromesečnu prodaju. Svaka četvrta privatna kompanija u naredna tri meseca očekuje da će smanjiti broj zaposlenih radnika, dok je ista očekivanja u junu 2008. imalo 6,4 odsto firmi. U junskoj anketi očekivan rizik u poslovanju ostao je na visokom nivou, 55 odsto kompanija očekuje rast rizika u poslovanju u naredna tri meseca. U junu je zabeležen i nizak nivo očekivanih stranih investicija, pa 13 odsto kompanija očekuje strane investicije u naredna tri meseca. Izvor: emportal |
| Niže plate, više cene |
17.07.2009. Prema rečima Saše Đogovića, saradnika Instituta, trgovina na malo opala je 8,5 odsto u odnosu na prvih pet meseci prošle godine što znači da građani oklevaju s kupovinom i pozajmljivanjem u bankama jer strahuju da neće moći da izmiruju obaveze. „Nastavlja se oštar pad životnog standarda stanovništva“, upozorava Đogović. Na godišnjem nivou, od juna 2008. do juna 2009, inflacija je dostigla 9,8 odsto, što je na ivici ovogodišnje projekcije Narodne banke Srbije i Vlade Srbije o inflaciji od osam do 10 odsto. U međugodišnjem periodu najviše su poskupeli duvan, 25,8 odsto, pića, 18,3, i usluge, 18 odsto. Istovremeno, prema anketi IZIT-a sprovedenoj među 200 preduzeća iz svih sektora industrije, 16 odsto njih planira da poveća cene proizvoda u naredna tri meseca, a 39 odsto u narednih pola godine. Takva predviđanja su, objašnjavaju u IZIT-u, plod neizvesnosti oko povećanja PDV-a i akciza te stalnog rasta cene goriva. "Inflacioni tokovi u Srbiji će pre svega zavisiti od poteza koje će povlačiti Vlada i delom od ponude poljoprivrednih proizvoda", ocenio je Đogović. U isto vreme, privrednici ne vide znake oporavka. Trećina anketirane industrije u narednom tromesečju računa s pogoršanim uslovima privređivanja, a sedam odsto da će se prilike popraviti. "Recesioni trend Srbiji će se zadržati, ali neće biti tako oštar", zaključio je Đogović i dodao da može biti donekle i ublažen do kraja godine. On je kazao da je potrebno pripremiti ekonomiju Srbije za period posle recesije jer Srbiju očekuje rast platnobilansnog i spoljnotrgovinskog deficita. Blagi oporavak industrije i niži spoljni dug Pad industrijske proizvodnje za prvih pet meseci ove godine bio je 18,1 odsto, ali je primetan blag pozitivan iskorak u proizvodnji osnovnih metala, gde se beleži rast od 4,4 odsto i hemijske industrije, 3,5odsto, beleži IZIT. Spoljni dug je opao gotovo 10 odsto sa kraja 2008, pa je krajem aprila bio 27,9 milijardi dolara. Izvor: emportal |
| Za godinu dana zaposlili smo 20.000 ljudi |
16.07.2009. "Za godinu dana otvorili smo 11.000 radnih mesta kroz programe novog zapošljavanja, samozapošljavanja, javnih radova i angažovanja pripravnika", rekao je Pajtić na konferenciji za novinare, navodeći do kraja godine biti premađen plan po kome će posao dobiti 20.000 ljudi. Pajtić je najavio da će do kraja godine biti završeni mostovi na Tisi kod Ade i na Savi kod Sremske Rače, kao i novi Urgentni centar Vojvodine. "Preuzeli smo Metals banku koja će ubuduće biti razvojna banka Vojvodine i preko koje ćemo stvarati podsticaje u poljoprivredi i privredi", rekao je on. Pajtić je naveo da je Fond za podršku stranih investicija u Vojvodini (VIP Fond) tokom prethodnih godinu dana privukao "oko 400 miliona evra investicija preko kojih će posao dobiti oko 5.000 ljudi". Pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić rekao je da je priliv u budžetu Vojvodine smanjen i da se to najviše vidi iz podataka o porezu na dobit. Prema njegovim rečima, naplata poreza na dobit u Vojvodini opala je u 2009. godini za 72 odsto u odnosu na prošlu godinu, što trenutno iznosi umanjenje od oko 1,8 milijardi dinara. Izvor: emportal |
| Dopunama Zakona o radu do manje otpuštanja |
15.07.2009. Ljajić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije kazao da je Ministarstvo konsultovalo i Uniju poslodavaca i sindikate i da su dobili njihovu saglasnost za dopune Zakona o radu. "Na predlog sindikata smo prihvatili amandman da, pre nego što ministar nadležan za poslove rada da saglasnost za plaćeno odusustvo u trajanju dužem od 45 dana, treba konsultovati reprezenatativni sindikat", rekao je on. Ministar je naveo da se tom merom neće rešiti svi problemi, ali da će doprineti smanjivanju otpuštanja radnika i koja će smanjiti troškove poslovanja poslodavcima u uslovima krize. "Ideja je da se onim poslodavcima i firmama koje imaju perspektivu zbog smanjenog obima posla smanje troškovi i da ne gube radnike. "Olakšavamo i poslodavcima i radnicima da očuvaju svoja radna mesta", rekao je Ljajić. Po važećem zakonu bilo je dozvoljeno poslodavcu da zaposlenog upućuje na plaćeno odsustvo u trajanju od 45 dana tokom kalendarske godine. Predlogom dopune Zakona, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove rada, omogućueno je i duže trajanje tog plaćenog odsustva. Poslodavac će u tom slučaju biti dužan da isplaćuje zaposlenom 60 odsto zarade ostvarene u poslednja tri meseca, uz to da ta zarada ne sme biti manja od minimalne zarade utvrđene zakonom. Izvor: emportal |
| Strani investitori ne gube interesovanje |
14.07.2009. Ona je navela da to ohrabruje, imajući u vidu da svetska ekonomska kriza još uvek traje. "To još ne znači da će komplentne investicije biti realizovane, odnosno da neko od potencijalnih investitora neće odustati ili smanjiti investiciju, ali je svakao dobar signal da je Srbija u fokusu interesovanja stranih ulagača", rekla je ona. Ona je najavila više "sigurnih" investicija, poput projekta danske kompanije Grundfos, koja će posle dvogodišnjih pregovora otvoriti fabriku u Inđiji. Postoji zainteresovanost i egipatske kompanije koja bi u Jagodini uložila 24 miliona evra, dok je austrijski Kronosspan, koji se bavi preradom drveta i proizvodnjom ploča od iverice, zainteresovan da u Lapovu otvori pogon vredan oko 80 miliona evra. Posao s FIAT-om otvorio je mogućnosti saradnje s proizvođačima komponenti za automobilsku industriju, koji su zainteresovani da se pozicioniraju i prošire kapacitete u Srbiji, kaže Vesna Perić. Ona je navela da postoje i planirana strana ulaganja o kojima ne može da govori javno zbog konkurencije u regionu. Prema njenim rečima, problem su i dalje komplikovani administrativni procesi jer u većini slučajeva prođe šest meseci do godinu dana od prvog kontakta sa investitorom do dobijanja dozvole za gradnju. Izvor: emportal |
| 14 miliona evra kredita za poljoprivredu |
14.07.2009. Odobreno je oko 7,2 miliona evra sredstava za dugoročne kredite i više od šest miliona evra za kratkoročne. Dugoročne kredite do sada je preuzelo 198 poljoprivrednika, a kratkoročne njih 2.273. Ministarstvo poljoprivrede potpisalo je 26. marta ugovore s 21 bankom o kratkoročnom i dugoročnom kreditiranju poljoprivredne proizvodnje. Izvor: emportal |
| Isplaćen deo duga dobavljačima |
13.07.2009. Milosavljević je rekao da bi bilo dobro da se ceo dug, koji iznosi između pet i sedam milijardi dinara preko ugovorenog roka plaćanja, izmiri do kraja leta. On je kazao da bi 15. jula trebalo da bude održan sastanak sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i predstavnicima trgovaca i dobavljača, a nakon tog sastanka biće sačinjen precizan izveštaj šta je do sada urađeno. Prethodni sastanak bio je pre mesec i po dana, podsetio je Milosavljević, i tada je napravljen plan kako da trgovinski lanci izmire dug prema dobavljačima. "Ja sam ubeđen da će rezulatat sastanka sada biti neuporedivo bolji i da sektor trgovine i prometna sfera neće biti kao u prethodim mesecima generator nelikvidnosti u privredi Srbije", rekao je Milosavljević. Izvor: emportal |
| Pad BDP-a u drugom tromesečju do pet odsto |
10.07.2009. On očekuje da će privredni oporavak uslediti u drugoj polovini godine. U prvom tromesečju pad privredne aktivnosti bio je minus 3,5 odsto, što je povoljnije od očekivanog, pre svega zbog viših stopa rasta sektora saobraćaja i komunikacija, objasnio je Jelašić. Pad agregatne tražnje je u maju bio veći od 10 odsto, ali tu se pokazuju dve suprotstavljene tendencije. Dok, s jedne strane, drastično padaju investicione aktivnosti, i u privatnom i u javnom sektoru, s druge strane potrošačka tražnja je manje pogođena jer stanovništvo udare krize podnosi tako što prodaje devize, rekao je Jelašić. Izvor: emportal |
| Usvojen Zakon o regionalnom razvoju Srbije |
09.07.2009. Regioni su Vojvodina, Beograd, Zapadni, Istočni, Centralni, Južni i region Kosova i Metohije, a zakon utvrđuje kriterijume na osnovu kojih će se određivati koji regioni spadaju u razvijene, a koji u nerazvijene. Navedeno je da će Vlada Srbije, na predlog Republičkog zavoda za statistiku, i u skladu sa standardima EU utvrditi oblasti koje čine tih sedam regiona. Prema razvijenosti, regioni se razvrstavaju na one iznad 75 odsto republičkog proseka bruto društvenog proizvoda po stanovniku i one ispod tog procenta, a jedinice lokalne samouprave razvrstavaju se u četiri grupe. Od 130 prisutnih za zakon je glasalo 117 poslanika vladajuće koalicije, a troje je bilo protiv. Zakonom je utvrđeno da će parlament doneti plan za definisanje prioriteta u regionalnom razvoju u narednih deset godina, koji će pripremiti nadležno ministarstvo. Zakonom je utvrđeno formiranje Nacionalnog saveta za regionalni razvoj čiji mandat će trajati pet godina. To telo imaće 19 članova i predsednika, a tu funkciju obavljaće resorni ministar. Takođe, utvrđeno je da Vlada formira Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj koja će obavljati razvojne i stručne poslove regionalnog razvoja, kao i Regionalni razvojni savet za svaki region. Zakonom je utvrđeno da Vlada Srbije utvrđuje mere za podsticanje regionalnog razvoja u vezi sa unapređenjem privrede, razvojem gradova i opština, unapređenjem zaštite životne sredine i razvojem nedovoljno razvijenih područja. Regionalni razvoj biće finansiran iz republičkog budžeta, budžeta autonomnih pokrajina, budžeta Beograda i jedinica lokalne samouprave, kao i pretpristupnih fondova EU, donacija međunarodne zajednice i razvojnih kredita međunarodnih finansijskih institucija. Izvor: emportal |
| Zemljoradnici sa ministrom dogovorili skladištenje pšenice |
08.07.2009. Član pregovaračkog tima Udruženja poljoprivrednika Južnog Banata Zoran Sefkerinac izjavio je da im je ministar obećao da će u silosima pančevačkog preduzeća "Ratar" moći besplatno da skladište sve količine pšenice i prodaju je kada im bude odgovaralo. "Pozivam zemljoradnike da ne prodaju pšenicu, nego da je skladište i prodaju u najboljem momentu jer je ministar rekao da će cena sigurno da poraste od 1. avgusta", izjavio je Sefkerinac posle četvoročasovnih razgovora. Dodao je da je nezadovoljan što nije uvažen zahtev za povećanje cene, ali da će sa skladišnicama koje će dobiti u silosima ratari moći da podižu kredite kod banaka što će im omogućiti novu proizvodnju. Ministar Dragin obećao je da će sa Produktnom berzom pokušati da dogovori povećanje količine otkupljene pšenice za Robne rezerve sa sadašnjih 66.000 na 200.000 tona po ceni od 13 dinara za kilogram, rekao je Sefkerinac. On je kazao da su zemljoradnici dobili i obećanje da će za jesenju setvu država subvencionisati veštačko đubrivo domaćih proizvođača po cenama od 1. jula ove godine. Sefkerinac je najavio da seljaci sutra neće blokirati put Pančevo Vršac kako su najavili da ne bi ometali Univerzijadu, ali će posle dogovora sa ostalim udruženjima poljoprivrednika iz Srbije razmotriti nove proteste. Izvor: emportal |
| Obaveza za poslodavce da plaćaju doprinose |
07.07.2009. "Potrebno je da bankarski sistem dobije zakonski nalog da ne izvrši nijedan transfer za plate, ako se istovremeno ne plaćaju i doprinosi", rekao je Dinkić novinarima. Prema njegovim rečima, svim ljudima u Srbiji trebalo bi povezati penzioni straž i tako rešiti i taj problem. "To je nadležnost ministra za rad Rasima Ljajića i ja verujem da on na tome radi i da će uskoro izaći sa tim rešenjem", rekao je Dinkić. Dinkić je rekao da će sva državna preduzeća redovno plaćaju zarade i doprinose, a da ona koja nemaju perspektivu odu u likvidaciju ili stečaj. "Neophodno je da se uspostavi finansijska disciplina, koja je debelo narušena, da se obaveze iz prošlosti regulišu povezivanjem radnog staža zaključno sa krajem 2009, a da se neisplaćene plate traže u sudskim postupcima", rekao je Dinkić. Izvor: emportal |
| Kvota za otkup pšenice u Vojvodini danas će biti ispunjena |
06.07.2009. "Svi okruzi iz Vojvodine će svoju kvotu ispuniti do kraja dana, a sutra se nastavlja otkup iz centalnih delova Srbije", istakao je Galetin. Produktna berza u Novom Sadu počela je danas otkup 65.714 tona pšenice ovogodišnjeg roda, za potrebe Robnih rezervi. Kako je ranije saopštila Produktna berza, pšenica JUS kvaliteta otkupljuje se za 13 dinara po kilogramu sa PDV-om i to od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u individualnom sektoru i zemljoradničkih zadruga. Od registrovanih gazdinstava pšenica se kupuje u količini od 20 do 100 tona. Maksimalna količina pšenice koja će se otkupljivati po zemljoradničkoj zadruzi je 100 tona. Otkup će trajati svakog radnog dana od 8.00 do 15.30 časova, sve dok se ne otkupi predviđena količina. Kako je ranije saopštilo Ministarstvo trgovine i usluga, sredstva za kupovinu pšenice u iznosu od 854,28 miliona dinara i podmirenje troškova Produktne berze obezbediće se iz budžeta Srbije. Izvor: emportal |
| Niže plate, više cene |
06.07.2009. Prema rečima Saše Đogovića, saradnika Instituta, trgovina na malo opala je 8,5 odsto u odnosu na prvih pet meseci prošle godine što znači da građani oklevaju s kupovinom i pozajmljivanjem u bankama jer strahuju da neće moći da izmiruju obaveze. „Nastavlja se oštar pad životnog standarda stanovništva“, upozorava Đogović. Na godišnjem nivou, od juna 2008. do juna 2009, inflacija je dostigla 9,8 odsto, što je na ivici ovogodišnje projekcije Narodne banke Srbije i Vlade Srbije o inflaciji od osam do 10 odsto. U međugodišnjem periodu najviše su poskupeli duvan, 25,8 odsto, pića, 18,3, i usluge, 18 odsto. Istovremeno, prema anketi IZIT-a sprovedenoj među 200 preduzeća iz svih sektora industrije, 16 odsto njih planira da poveća cene proizvoda u naredna tri meseca, a 39 odsto u narednih pola godine. Takva predviđanja su, objašnjavaju u IZIT-u, plod neizvesnosti oko povećanja PDV-a i akciza te stalnog rasta cene goriva. "Inflacioni tokovi u Srbiji će pre svega zavisiti od poteza koje će povlačiti Vlada i delom od ponude poljoprivrednih proizvoda", ocenio je Đogović. U isto vreme, privrednici ne vide znake oporavka. Trećina anketirane industrije u narednom tromesečju računa s pogoršanim uslovima privređivanja, a sedam odsto da će se prilike popraviti. "Recesioni trend Srbiji će se zadržati, ali neće biti tako oštar", zaključio je Đogović i dodao da može biti donekle i ublažen do kraja godine. On je kazao da je potrebno pripremiti ekonomiju Srbije za period posle recesije jer Srbiju očekuje rast platnobilansnog i spoljnotrgovinskog deficita. Blagi oporavak industrije i niži spoljni dug Pad industrijske proizvodnje za prvih pet meseci ove godine bio je 18,1 odsto, ali je primetan blag pozitivan iskorak u proizvodnji osnovnih metala, gde se beleži rast od 4,4 odsto i hemijske industrije, 3,5odsto, beleži IZIT. Spoljni dug je opao gotovo 10 odsto sa kraja 2008, pa je krajem aprila bio 27,9 milijardi dolara. Izvor: emportal |
| Predstavljene najuspešnije žene Srbije |
03.07.2009. Najuspešnije tri žene u 2009. godini su art direktor kompanije "Mona" Nada Momirović, generalni direktor Dunav osiguranja Milenka Jezdimirović i direktor bolnice "Bel medic" Jasmina Knežević. Na osnovu postavljenih kriterijuma 50 poslovnih žena je glasalo i odabralo tri najbolje među njima. Predsednik Skupštine PKS Miroslav Miletić kazao je da je žena ravnopravan učesnik u svim društvenim zbivanjima i jedan od nosećih stubova društvenog sistema. "Ovo je generacija lepšeg i uspešnijeg pola", istakao je Miletić. Potpredsednik PKS Vidosava DŽagić naglasila je da su poslovne žene obeležile vreme u kome se stvara novi sistem vrednosti. Izvor: emportal |
| Objavljivanje ponude za preuzimanje Sojaproteina je zakonska obaveza |
02.07.2009. „Imamo zakonsku obavezu da damo javnu ponudu ali ne verujem da će biti veliki broj upisanih akcija“, objašnjava Vujačić i dodaje da iako je želja grupacije da bude stopostotni vlasnik bečejskog proizvođača soje to je teško dostići sudeći po slabom odzivu investitora u ranijoj dokapitalizaciji kompanije. „Ne verujem da će akcionari prodavati svoje udele jer verujem da će cena akcije drastično rasti u narednih godinu dana“, zaključuje Vujačić Po Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava kada udeo jedne kompanije u vlasničkoj strukturi pređe 25 odsto ukupnog broja akcija sa pravom upravljanja vlasnik je obavezan da objavi ponudu za preuzimanje. U vlasništvu Victoria grupe trenutno je bezmalo 59 odsto akcija Sojaproteina. Izvor: emportal |
| Robne rezerve otkupljuju pšenicu po 13 dinara |
02.07.2009. Pšenica će se otkupljivati od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i zemljoradničkih zadruga, preko Produktne berze u Novom Sadu. Minimalna količina merkantilne pšenice koja će se kupovati od jednog registrovanog gazdinstva je 20, a maksimalna 100 tona. Maksimalna količina pšenice koja će se otkupljivati od zemljoradničkih zadruga je 100 tona. Sredstva za kupovinu pšenice, 854,28 miliona dinara, i za podmirenje troškova Produktne berze, obezbediće budžet Srbije. Izvor: emportal |
| Spoljnotrgovinski deficit 2,2 milijarde evra |
01.07.2009. Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period od januara do maja iznosila je 6,7 milijarde evra, što je pad od 27,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 2,2 milijarde evra, što čini smanjenje od 24,1 odsto. Uvoz robe, imao je vrednost od 4,5 milijardi evra, što je manje za 29,1 odsto nego u istom periodu 2008. Pokrivenost uvoza izvozom, iznosi 50,3 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 46,9 odsto. Kako se ocenjuje, nastavljene su tendencije pada izvoza i uvoza s kraja protekle godine, a kao glavni faktor ističe se svetska ekonomska kriza koja je dovela do pada privredne aktivnosti. Pad izvoza je posledica i velikog smanjenja cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, a koji imaju veliko učešće u strukturi srpskog izvoza. Glavni uzrok smanjenja uvoza je pad industrijske proizvodnje i domaće potrošnje u Srbiji. U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri bili su: Bosna i Hercegovina, Nemačka i Crna Gora, a u uvozu Rusija, Nemačka i Italija. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa članicama Evropske unije. Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Irakom i Makedonijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, kao i nedovoljnog korišćenja Bilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini od strane srpskih izvoznika. U izvozu najveće učešće imaju: odeća, uglavnom vojni prsluci, gvožđe i čelik, žitarice i proizvodi od njih, obojeni metali i povrće i voće. Izvoz ovih pet odseka čini 31,2 odsto ukupnog izvoza. Prvih pet odseka sa najvećim učešćem u uvozu su: nafta i naftni derivati, prirodni gas, drumska vozila, gvožđe i čelik i industrijske mašine za opštu upotrebu, a njihov uvoz čini 32,4 odsto ukupnog uvoza. Izvor: emportal |
Arhiva novosti |
|
Januar 2009 Januar
Januar
|