| 2009 - Jun |
| Završen program subvencija za pokretanje posla |
30.06.2009. Odobreno je oko 3.000 kredita za početnike u biznisu, a prema proceni Ministarstva ekonomije zahvaljujući programu za kreditiranje početnika u biznisu trebalo bi da se zaposli 10.000 ljudi. Danas je završen drugi krug kreditiranja i Fond za razvoj odobrio je 1.763 kredita ukupne vrednosti 2,5 milijarde dinara, na osnovu čega bi trebalo da bude otvoreno 5.400 radnih mesta. U drugom krugu preduzetnicima je odobreno 1.245 kredita, dok je preduzećima odobreno 518 kredita. Ugovori u prvom krugu finansiranja početnika uručeni su 25. maja, a odobren je 721 kredit preduzetnicima i 338 kredita preduzećima. Najviše zahteva za kredite preduzetnicima odobreno je za otvaranje zanatskih radnji, dok je najviše zahteva za kredite za preduzeća odobreno za proizvodnju prehrambenih proizvoda, navodi se u saopštenju. Preduzetnici su mogli da dobiju od 500.000 dinara do 1,3 miliona dinara na pet godina, sa počekom od godinu dana i kamatnom stopom od jedan odsto godišnje, dok se preduzećima odobravalo od 500.000 dinara do 2,5 miliona dinara, sa rokom otplate do pet godina i kamatnom stopom od jedan odsto godišnje. Izvor: emportal |
| Ispitati da li mlinari krše tržišna pravila |
29.06.2009. On je novinarima na otvaranju predstavništva Turističke organizacije Crne Gore u Srbiji kazao da je zahtev Komisiji upućen čim je žitomlinska industrija saopštila cenu. "Mlinari su izašli s cenom između 9,5 i 10,5 dinara i ja mislim da bi mogli ponovo da se preračunaju, da probaju da uposle više prstiju nego što imaju na dve ruke jer je bitno da se pšenica boljeg kvaliteta računa i nešto više", rekao je Dragin. Ministarstvo je saopštilo da je zahtev uputilo 22. juna zato što je došlo do saznanja da je pred žetvu pšenice došlo do dogovora velikih otkupljivacca na tržištu Srbije da za pšenicu roda 2009. nude devet dinara po kilogramu bez poreza na dodatu vrednost. Cena je krajem maja bila 12 dinara. Izvor: emportal |
| Pojačana kontrola rada na crno |
26.06.2009. Kako se navodi u saopštenju, Savet za bezbednost i zdravlje na radu na drugoj sednici u novom sastavu razmatrao je i izveštaj Inspektorata za rad i Uprave za bezbednost i zdravlje na radu o primeni propisa. "Potrebno je unaprediti i koordinati saradnju svih učesnika u sistemu bezbednosti i zdravlja na radu da bi se poslodavci i zaposleni upoznali sa pravima i obavezama, čime bi se obezbedila dosledna primena zakona i propisa u toj oblasti", ocenjeno je na sastanku. Savet je ukazao da je neophodno poboljšati propise o bezbednosti i zdravlju na radu, u skladu sa Nacionalnim programom integracije Srbije u Evropsku uniju. Izvor: emportal |
| Pad spoljnotgovinske razmene sa zemljama CEFTA |
25.06.2009. Ove godine se očekuje dalji pad trgovinske razmene u regionu, zbog pada tražnje u svim zemljama regiona, otežanog finasiranja izvoza i pada privredne aktivnosti, rekao je on na 16. susretu predsednika privrednih komora bivših jugoslovenskih republika i zemalja CEFTA. Bugarin smatra da će Srbija, zbog male oscilacije u padu uvoza i izvoza, i dalje imati spoljnotrgovinski suficit sa zemljama regiona, ali koji će po obimu biti mnogo manji. Podsetio je da su zemlje CEFTA regiona, nakon tržišta EU, najznačajnije za plasman robe iz Srbije, kao i da je ukupan suficit na tom tržištu prošle godine bio 1,7 milijardi dolara. Susret predsednika privrednih komora će, prema rečima Bugarina, omogućiti sagledavanje stanja u regionu, problema i mogućnosti da se ublaže posledice krize. Suštinsko pitanje je kako da se zaustavi pad međusobne trgovinske razmene, iskoristi tradicionalna upućenost privreda regiona jednih na drugu kako bi se brže izašlo iz krize, ali i kako nastupiti zajedno na trećim tržištima, kazao je on. Predstavnici komora će danas pokušati da daju smernice kako da se kroz regionalnu saradnju unapredi privreda. U sprovođenju sporazuma CEFTA prisutne su još uvek necarinske barijere, pa kako je kazao Bugarin, treba insistirati na međusobnom priznanju sanitarnih, fitosanitarnih, veterinarskih, zdravstvenih i drugih sertifikata i uverenja. Predviđeno je da se nakon sastanka potpiše izjava koja će obavezati komore kako da unaprede konkurentnost sopstvenih privreda, kako da zaustave pad obima spoljnotrgovinske razmene i unaprede proizvodnju, kao i kako da i da BiH Zakon o zaštiti domaće proizvodnje bude zamenjen, odnosno da se ta zemlja pridržava CEFTA sporazuma, rekao je Bugarin. Skupu je prisustvovao i predstavnik Delegacije Evropske komisije u Beogradu Hose Bustamante. Izvor: emportal |
| Robne rezerve da otkupe 200.000 tona pšenice |
24.06.2009. Prostran je na sednici Odbora za poljoprivredu predložio da Vlada snosi deo troškova skladištenja za one proizvođače koji žele da sačekaju s prodajom pšenice jer se primena Zakona o javnim skladištima očekuje tek na jesen. On nije mogao da precizira koja bi bila optimalna okupna cena pšenice, ali je naveo da bi trebalo uvesti sistem otkupa hlebnog žita po njegovim kvalitetnim svojstvima. Zdravko Šajatović, zamenik direktora poslovne zajednice Žitovojvodina, kazao je da je veliki deo mlinova u blokadi i da nema govora da će se uključiti u ovogodišnji otkup pšenice. „Mlinovi koji budu u stanju da se uključe u otkup kupovaće pšenicu na tri rate, a cena će se određivati na osnovu ponude i tražnje“, rekao je Šajatović u PKS-u. On je takođe naglasio da većina mlinova ne može da dobije kredite pod subvencionisanim uslovima i da seljaci neće želeti da skladište pšenicu u mlinovima kojima preti stečaj. Izvor: emportal |
| Neće doći do povećanja poreza |
23.06.2009. Dinkić je, gostujući na Beogradskoj bankarskoj akademiji, rekao da bi smanjenje plata i penzija značilo samo dodatno smanjenje tražnje. “Ne može se u uslovima globalne krize, koja je dovela do pada tražnje, tražnja dodatno smanjivati. Ako dodatno smanjite tražnju, sigurno ćete imati još veći privredni pad”, rekao je Dinkić. On je naveo da su takvu grešku napravile mnoge baltičke zemlje, na predlog Međunarodnog monetarnog fonda. On je rekao da saveti MMF-a ne moraju uvek biti dobri. Druga pogrešna mera Vlade bila bi povećanje PDV-a. “Dizanje poreza bi značilo samo ispumpavanje likvidnosti iz privrede i utapanje u još veći problem”, rekao je Dinkić. Dinkić je naveo da je olakšavajuća oklnost što Srbija ima nizak nivo javnog duga, 25 odsto u odnosu BDP-a, koji s privatnim dugom dostuže 60 odsto u odnosu na BDP. “To je daleko niže od, na primer, Italije, koja ima oko 110 odsto nivo javnog duga”, kaže Dinkić. Izvor: emportal |
| Rešenje o emisiji državnih zapisa |
22.06.2009. Emitent državnih zapisa je Republika Srbija, iznos emisije je dve milijarde dinara, a nominalna vrednost 10.000 dinara. Datum emitovanja državnih zapisa je 18. jun, a datum dospeća 17. decembar 2009. Državni zapisi emituju se u nematerijalizovanom obliku i registruju kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti AD Beograd. Izvor: emportal |
| Nacrt zakona o popisu poljoprivrede |
19.06.2009. Zakon predviđa da se popis poljoprivrede obavi 2011. godine, uz ukupne troškove od 1,02 milijarde. Popis će pomoći domaćem agraru prilikom ostvarivanju subvencija EU, što će omogućiti da bude konkurentan sa onim iz zemalja Unije. U Nacrtu zakona se navodi da će se, pored ostalog, popisom prikupiti podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, lokaciji, zemljišnom fondu i kategorijama korišćenja poljoprivrednog zemljišta, površinama pod usevima, broju stabala voća i čokota vinove loze. Prikupiće se i podaci o navodnjavanju, upotrebi mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja, broju stoke po vrstama i kategorijama, poljoprivrednoj mehanizaciji i objektima, radnoj snazi, prodaji poljoprivrednih proizvoda, organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i podaci o ribnjacima i površinama pod šumama. Izvor: emportal |
| Novi model kredita za nabavku poljoprivredne mehanizacije |
18.06.2009. Ministar poljoprivrede Saša Dragin rekao je da će poljoprivrednicima biti omogućeno da prilikom kupovine mehanizacije ponude ovogodišnji rod pšenice čija će vrednost biti za najmanje tri dinara veća od tržišne. Najavio je da će novi model kreditiranja biti ponuđen svim prodavcima poljoprivredne mehanizacije koji u tome budu videli svoj interes i da država nikoga neće favorizovati. Dragin je ponovio i da će vrlo brzo početi primena Zakona o javnim skladištima, jer je Evropska banka za obnovu i razboj (EBRD) "obezbedila značajna sredstva za plaćanje skladišnih sistema u Srbiji". Izvor: emportal |
| Odobreno 2,6 miliona evra dugoročnih kredita za agrar |
17.06.2009. Do sada je najviše dugoročnih kredita odobrila Prokredit banka, njih 65, ukupne vrednosti veće od dva miliona evra, navodi se na sajtu ministarstva. Odobreno je još pet dugoročnih kredita i to kod Hypo-Alpe-Adria banke ukupne vrednosti 243.017 evra, kao i jedan kod Meridian banke u vrednosti od 57.230 evra. Osam banaka je do sada odobrilo 1.206 kratkoročnih kredita ukupne vrednosti 336,3 miliona dinara. Kratkoročne kredite poljoprivredi, koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede odobrile su Komercijalna banka (532 kredita), NLB banka (241 kredita), Banka Inteza (221 kredita), Hypo-Alpe-Adrija banka (108 kredita), Univerzal banka (84 kredita), Kredi banka (10 kredita), AIK banka (sedam kredita) i Privredna banka Pančevo (tri kredita). Ministarstvo poljoprivrede potpisalo je 26. marta ove godine ugovore sa 21 bankom o kratkoročnom i dugoročnom kreditiranju poljoprivredne proizvodnje, za čije će subvencionisanje iz budžeta biti izdvojeno ukupno 3,3 milijarde dinara. Izvor: emportal |
| Za razvoj malih i srednjih preduzeća 6,5 miliona evra |
16.06.2009. Šuvakov je na seminaru „Program za preduzetništvo i inovativnost (EIP)” koji se danas održava u Beogradu rekao da je Evropska unija za podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u Srbiji od 2000. izdvojila oko 50 miliona evra i dodao da se pregovara o dodatnih 6,5 miliona evra. Od dosad uloženih sredstava, veći deo je iskorišćen za razvoj kapaciteta i institucija u vladinom i nevladinom sektoru, dok je oko 15 miliona evra bilo je namenjeno direktno kreditiranju preduzeća. Igor Brkanović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja rekao je da je u Okvirnom programu za konkurentnost i inovativnost predviđeno oko 3,6 milijardi, od čega je oko 2,2 milijarde evra budžet posebnog programa za preduzetništvo i inovativnost, kome je Srbija pristupila krajem prošle godine. S obzirom da se za ove programe mogu prijaviti firme iz gotovo svih evropskih zemalja, Brkanović je rekao da će učešće srpskih privrednika zavisiti od njihove "sposobnosti da Evropi donesu dodatnu vrednosti i da podnose zahteve po pravilima Evropske Unije". On je ocenio da ovi programi omogućavaju, pre svega, promenu kulture upravljanja malim i srednjim preduzećima u Srbiji, jer se često događa da menadžeri malih i srednjih preduzeća inovacije poistovećuju sa novim tehnologijama. “Inovativnost podrazumeva i unapređenje organizacione strukture, načina poslovanja, kreiranje novih proizvoda i usluga i kao i nastup na novim tržištima“, dodao je Brkanović. Unapređenje inovativnosti će, kako je naveo, pomoći i Vlada Srbije, i to kroz dalji razvoj klastera, za šta je obezbeđeno nešto manje od 30 miliona dinara i kroz poseban program namenjen jačanju inovativnosti u malim i srednjim preduzećima, čiji je budžet oko 44 miliona dinara. |
| Za razvoj malih i srednjih preduzeća 6,5 miliona evra |
16.06.2009. Šuvakov je na seminaru „Program za preduzetništvo i inovativnost (EIP)” koji se danas održava u Beogradu rekao da je Evropska unija za podršku malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima u Srbiji od 2000. izdvojila oko 50 miliona evra i dodao da se pregovara o dodatnih 6,5 miliona evra. Od dosad uloženih sredstava, veći deo je iskorišćen za razvoj kapaciteta i institucija u vladinom i nevladinom sektoru, dok je oko 15 miliona evra bilo je namenjeno direktno kreditiranju preduzeća. Igor Brkanović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja rekao je da je u Okvirnom programu za konkurentnost i inovativnost predviđeno oko 3,6 milijardi, od čega je oko 2,2 milijarde evra budžet posebnog programa za preduzetništvo i inovativnost, kome je Srbija pristupila krajem prošle godine. S obzirom da se za ove programe mogu prijaviti firme iz gotovo svih evropskih zemalja, Brkanović je rekao da će učešće srpskih privrednika zavisiti od njihove "sposobnosti da Evropi donesu dodatnu vrednosti i da podnose zahteve po pravilima Evropske Unije". On je ocenio da ovi programi omogućavaju, pre svega, promenu kulture upravljanja malim i srednjim preduzećima u Srbiji, jer se često događa da menadžeri malih i srednjih preduzeća inovacije poistovećuju sa novim tehnologijama. “Inovativnost podrazumeva i unapređenje organizacione strukture, načina poslovanja, kreiranje novih proizvoda i usluga i kao i nastup na novim tržištima“, dodao je Brkanović. Unapređenje inovativnosti će, kako je naveo, pomoći i Vlada Srbije, i to kroz dalji razvoj klastera, za šta je obezbeđeno nešto manje od 30 miliona dinara i kroz poseban program namenjen jačanju inovativnosti u malim i srednjim preduzećima, čiji je budžet oko 44 miliona dinara. |
| Potpisivanje sporazuma o saradnji u oblasti privrede |
15.06.2009. Potpisivanju sporazuma u Palati Srbije prisustvovaće predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik, kao i potpredsednik Fiat Grupe Alfredo Altavila. Kako se navodi u saopštenju iz ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, sporazum će omogućiti razvijanje i jačanje međusobnih odnosa u oblastima ekonomske i trgovinske saradnje u cilju povećanja obima međusobne trgovinske razmene. Na osnovu Sporazuma, strane će uspostaviti saradnju u subvencionisnju prodaje automobila kragujevačkog "fiat punta" po principu staro za novo u Republici Srpskoj, kupovine traktora proizvedenih u Srbiji kao i na uspostavljanju sistema subvencionisanja kamatne stope za kredite u Srbiji i Republici Srpskoj za nabavku trajnih potrošnih dobara. |
| Odobreno 420 miliona evra subvencionisanih kredita |
12.06.2009. To je danas u Briselu izjavio jedan zvaničnik češkog predsedništva EU, koji je istakao da će evropski ministri u Luksemburgu bez usvajanja zaključaka razmeniti mišljenje s tužiocem Haškog suda Seržom Bramercom, naročito o saradnji Srbije i Hrvatske s tribunalom u Hagu. Zvaničnici predsedništva EU su naveli i da je teško očekivati da bi se na ministarskom zasedanju u Luksemburgu mogao izdejstvovati pristanak Holandije na odmrzavanje trgovinskog dela i početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju. Takođe je naglašeno da bi, prema najboljim očekivanjima, ukidanje viza za zemlje EU trebalo da usledi u 2009, ali je rečeno da se ne očekuje da šefovi diplomatija EU daju ocene o napretku koje su ostvarile pojedinačno zemlje Zapadnog Balkana. Izvori EU su potvrdili ocenu evropskog komesara za pravosuđe i unutrašnje poslove Žaka Baroa da bi Evropska komisija predlog za ukidanje viza, kako sad izgleda, Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori mogla podneti Savetu ministara EU najverovatnije u julu. |
| Odobreno 420 miliona evra subvencionisanih kredita |
11.06.2009. Kroz program mera Vlade Srbije za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize do 9. juna realizovano je 390 miliona evra deviznih kredita za likvidnost, a odobreni su i dinarski krediti za likvidnost u iznosu od 676.000 evra. Za kupovinu domaćih automobila odobreno je 2.662 kredita u iznosu od 18 miliona evra, za kupovinu traktora odobren je 281 kredit u vrednosti od 2,3 miliona evra, a za kupovinu ostalih domaćih proizvoda odobreno je 5.792 kredita, vrednih devet miliona evra. Banke su do sada dobile zahteve za oko 811 miliona evra kredita, od čega su pozajmice za likvidnost u evrima stigli zahtevi u vrednosti oko 720 miliona evra, a zahtevi za dinarske kredite za likvidnost vredni su 18 miliona evra. Preduzeća su podnela i zahteve za investicione kredite u vrednosti od oko 28 miliona evra, a za potrošačke podneto je zahteva za oko 45 miliona evra. Najveći iznos kredita odobrila je Banka Intesa u iznosu od 146 miliona evra, sledi Komercijalna banka sa oko 67 miliona evra, ProCredit sa 38,5 miliona, Societe Generale sa 29 miliona evra i UniCredit banka sa 27 miliona evra realizovanih kredita. |
| Mere vlade počele da daju rezultate |
10.06.2009. Mere Vlade Srbije su ono što u ovom trenutku uz stend-baj aranžman sa MMF-om "popravlja krvnu sliku" srpske privrede, istakao je Milosavljević , ocenjujući da Srbija mora da ubrzano investira u infrastrukturu, bez obzira na krizu. "U zavisnosti od toga koliko brzo dograđujemo infrastrukturu, toliko su veće perspektive da bolje živimo kad se kriza završi", ocenio je ministar Milosavljević. Govoreći o ekonomskoj krizi u Srbiji, Milosavljević je izrazio uzdržanost po pitanju prognoza da kriza slabi i da dolaze bolji dani, ocenjujući da bi tek krajem 2011. ili 2012. godine mogli da očekujemo privredni oporavak zemlje i izlazak iz krize. "Ja ne mogu kao neke moje kolege da kažem da je kriza iza nas, da nam dolaze bolji i bezbrižniji dani, ja samo mogu da konstatujem da su mere, koje smo preduzeli i naravno aranžman sa MMF-om, počeli da daju rezultate", rekao je Milosavljević. Bio bi veliki uspeh Vlade Srbije i domaće privrede ukoliko ne bi imali teži period koji nas očekuje u 2009. godini, istakao je Milosavljević, i ukazao da bi bilo realno očekivati da srpska privreda krene put izlaska iz krize od šest meseci do godinu dana nakon definitivnog kraja krize najjačih svetskih ekonomija, kao što su EU i SAD. Prema njegovoj oceni, ni svet, a kamoli Srbija, još uvek ne zna dokle će duboko kriza ići. "Ja sam tu vrlo uzdržan u prognozama, vrlo uzdržan u smislu da ne očekujem da će biti bezbrižna jesen i da će iduća godina biti lakša od ove godine", upozorio je ministar trgovine i usluga. |
| Srbija u sistemu PayPal 2010. |
10.06.2009. Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić je navela na konferenciji kako je planirano da Srbija 2010. bude uključena u sistem za plaćanje preko Interneta PayPal. Uključivanje Srbije u taj sistem, koji je za korisnike besplatan i jednostavan, podstaći će elektronsku trgovinu i poslovanje u Srbiji, kaže ona. Najposećeniji inostrani sajtovi u Srbiji su Internet pretraživač Google, društvena mreža Facebook i sajt za razmenu video-sadržaja YouTube. Jasna Matić je na konferenciji I front rekla da ti podaci pokazuju da u Srbiji postoje mogućnosti za razvoj društvenih mreža i sajtova za razmenu video-sadržaja na srpskom jeziku. Najveće šanse za uspeh imaju sajtovi koji nisu ograničeni na Srbiju, već su namenjeni tržištu SFRJ, rekla je ona i dodala da to tržište treba iskoristiti. Najposećeniji srpski sajtovi su B92 i blic.rs, Internet-pretraživač Krstarica i sajt za traženje posla Infostud. |
| Industrijski proizvodi u maju skuplji za 11,4 odsto |
09.06.2009. Najveće poskupljenje od 25,5 odsto zabeleženo je kod papira, izdavanja i štampanja, kao i kod celuloze, papira i prerade papira, dok je najznačajnije pojeftinjenje od 12 procenata rgistrovano kod hemijskih proizvoda i vlakana. Cena energije bila je viša za 14,7 odsto , intermedijarni proizvodi, osim energije poskupeli su za 6,8 odsto, trajni proizvodi za široku potrošnju za 17,7 odsto. Kapitalni proizvodi u maju u odnosu na isti mesec 2008. godine bili su skuplji za 19,4 odsto, dok su netrajni proizvodi za široku potrošnju bili skuplji za 17,2 odsto. Kada je o vađenju ruda i kamena reč, oni su bili skuplji za 14,7 odsto, a poskupljenje za isti procenat zabeleženo je i kod vađenja energetskih sirovina i uglja. U prerađivačkoj industriji zabeleženo je poskupljenje od 11,4 odsto, izvozne cene prehrambenih proizvoda, pića i duvana bile su više za 22,7 odsto, dok je kod tekstila i tekstilnih prozivoda zabeleženo poskupljenje od 3,3 odsto. Kod odevnih predmeta i krzna zabeleženo je pojeftinjenje od 4,6 odsto. Izvozna cena proizvoda od gume i plastike bila je viša za 18,4 odsto , proizvoda od ostalih minerala za 20,6 odsto, metala i metalnih proizvoda za 9,2 odsto, dok su osnovni metali bili skuplji za 8,2 odsto . Metalni proizvodi, osim mašina, bili su za 21,7 odsto skuplji, ostale mašine i uređaji za 21,5 odsto, električni i optički uređaji za 7,3 odsto, kao i druge električne mašine i aparati. Izvozna cena saobraćajnih sredstava u maju 2009. godine bila je za 14,2 odsto viša, kao i izvozna cena motornih vozila i prikolica. |
| NBS smanjio referentnu kamatnu stopu sa 14 na 13 odsto |
08.06.2009. Istovremeno, Monetarni odbor je upozorio da su i dalje prisutni ozbiljni rizici u sprovođenju ovogodišnje projekcije inflacije, pre svega zbog visokog rasta regulisanih cena u prvih pet meseci. „Ako dogovoreni kriterijumi s MMF-om za prvo polugodište ne budu ispunjeni, postoji verovatnoća da Srbija ne povuče drugu tranšu po osnovu aktuelnog aranžmana, a moraće i da preduzima dodatne mere radi ostvarenja programskih ciljeva“, upozorava NBS. Uz konstataciju da je fiskalna politika ekspanzivna, pre svega zbog podbačaja budžetskih prihoda, Monetarni odbor je ocenio da bi nove restriktivne mere fiskalne politike tek trebalo da daju efekte na smanjenje budžetskog deficita, zbog čega bi u narednom periodu fiskalna politika trebalo da ima dezinflatorni karakter“. Pad privredne i spoljnotrgovinske aktivnosti veći je od očekivanog, a tražnja je i dalje na niskom nivou, što će u narednom periodu delovati dezinflatorno, smatra Monetarni odbor. U maju je je smanjen pritisak i na deviznu likvidnost, pre svega zahvaljujući kratkoročnom zaduživanju banaka u inostranstvu, obnavljanju devizne štednje i otkupu deviza od menjača i fizičkih lica od strane banaka. To će, uz pad premije rizika, doprineti da i pored relaksacije monetarne politike ne dođe do novih depresijacijskih pritisaka, navodi se u saopštenju. |
| Usvojen Predlog zakona o regionalnom razvoju |
05.06.2009. Kalanovićeva je na konferenciji za novinare rekla da Predlog zakona predviđa formiranje sedam regiona i to: Vojvodine, Beogradskog regiona, Zapadnog, Istočnog, Centralnog i Južnog regiona i regiona Kosova i Metohije. Kalanovićeva je istakla da podela na regione ne podrazumeva nove administivne podele, nove izbore, niti „komadanje“ Srbije, već će omogućiti brži ekonomski razvoj i smanjenje postojećih razlika između regiona. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Djelić istakao je da je jedan od ciljeva ovog predloga zakona da se otvore mogućnosti za konkurisanje za razvojna sredstva Evropske unije. On je podvukao da će novim zakonom biti uvedeni statistički, a ne administrativne regioni, u kojima će biti moguće pratiti stepen razvijenosti i lakše uticati na smanjenje ekonomskih i socijalnih razlika u Srbiji. U predlogu zakona navodi se da će, nakon usvajanja, taj propis obezbediti građanima veću ulogu u donošenju važnih odluka za sredine u kojima žive i omogućiti bolju saradnju sa regionima EU. |
| “Rod pšenice isti kao prošle godine“ |
04.06.2009. Na konferenciji o stanju i očekivanjima na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Srbiji, on je rekao kako se očekuje isti izvoz pšenice kao prošle godine, 440.000 tona. Prosečni prinosi se, prema njegiovim trečina, biti oko 3,5 tona po hektaru, za razliku od evropskih, 4,9 tona po hekatru. “Dobiti taj, evropski prosek, nije toliko teško, ali problem u Srbiji je taj što se polovina površina pod pšenicom seje semenom ‘sa tavana’, polovina je zasejana van optimalnog roka, pri čemu je vrlo niska upotreba mineralknih đubriva, koja je ove godine 30 odsto manja”, rekao je on. |
| Investicija EBRD od 15 miliona evra u Asseco SEE |
03.06.2009. Kako je saopšteno, ovaj projekat će omogućiti dalji rast kompanije kroz konsolidaciju operacija u jugoistočnom regionu, dok će banka postati akcionar kompanije, zajedno sa Asseco Poland i manjinskim akcionarima iz regiona. U Srbiji, članice Asseco SEE koje će osetiti prednosti ove investicije su Antegra, Cardinfo i Pexim. Investicije i kredit EBRD-a će omogućiti akviziciju IT kompanija u regionu i stvaranje snažne, regionalne kompanije. Očekuje se, da će kao rezultat ovoga, ASEE povećati broj klijenata i ojačati svoju poziciju vodećeg isporučioca IT rešenja i usluga u regionu. |
| Utvrđene nepravilnosti u 44 odsto kontrola |
02.06.2009. U saopštenju se navodi da je kontrolom bilo obuhvaćeno 689 obveznika, a da su utvrđene nepravilnosti u čak 44 odsto slučajava. "Pored pokretanja prekršajnog postupka, u 31 odsto slučajeva izrečena je mera zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 30 dana", navela je Poreska uprava. U Poreskoj upravi je rečeno da je do sada u Srbiji uvedeno 245.000 fiskalnih kasa, od čega je 210.000 u upotrebi. Uredbom Vlade Srbije od danas je obavezno izdavanje fiskalnih računa i u zdravstvu, ali samo za preglede koji nisu u sistemu zdravstvenog osiguranja koje se naplaćuje, kao i u veterini, turizmu, proizvodnji i popravci odeće. Od kraja ove godine i taksisti će morati da nabave fiskalne kase, a do kraja februara iduće godine i ulicni prodavci, časovničari, advokati, firme koje organizuju čišćenje objekta, ali i sve obrazovne ustanove. Za kršenje Zakonu o fiskalnim kasama propisane su novčane kazne od 100.000 do milion dinara za pravno lice, 5.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike. Poreska uprva je podsetila građane da ne moraju da plate kupljenu robu ili pruženu uslugu ukoliko ne dobiju fiskalni račun. |
| Od jeseni primena Zakona o javnim skladištima |
02.06.2009. Takvo zaduživanje poljoprivrednika na osnovu proizvoda, a ne na osnovu hipoteke na zemljište ili kuću, omogućiće novi Zakon o javnim skladištima poljoprivrednih proizvoda koji je Skupština Srbije usvojila prošle nedelje, rekao je on. "Zakon o javnim skladištima omogućava poljoprivrednicima da po završetku proizvodnje predaju proizvod u javno skladište gde dobijaju skladišni list, odnosno skladišnicu, gde je napisano koliko su robe predali i kakav je njen kvalitet i da se na osnovu tog proizvoda zaduže u banci", kazao je Dragin. Pored toga, kako je istakao, poljoprivrednicima je "omogućeno da ne moraju da prodaju svoje proizvode odmah po žetvi", kada je često i najniža cena robe, već onda kada njima to odgovara. "Srbija ima kapaciteta za novi način skladištenja", kazao je Dragin i dodao da je "bitno da se ta skladišta licenciraju", odnosno da dođu na optimalan nivo opremljenosti, za šta treba početi pripreme na vreme. Skladišta će, kako je kazao, "morati da rade na tome da se osposobe za klasifikaciju proizvoda, da razdvajaju proizvodnju, da se zna čija je roba u silosu ili hladnjači", kazao je Dragin. On je najavio da država uskoro treba da osnuje kompenzacioni fond za javna skladišta iz koga će se isplaćivati eventualna šteta i dodao da je "već potpisan ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj koja će kreditno da podrži poslovne banke u tom projektu". "To će biti krediti koji će na godišnjem nivou imati kamate od oko pet odsto", kazao je Dragin i ocenio da će poljoprivrednici biti veoma zainteresovani da daju svoju robu u javna skladišta. |
| Od danas fiskalne kase u zdravstvu i turizmu |
01.06.2009. Kako se navodi, obaveza korišćenja fiskalne kase uvodi se i za proizvodnju odeće, popravku odeće, zdravstvenu zaštitu stanovništva, osim zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. Obaveza se odnosi i na veterinarske aktivnosti, osim primarne terenske zdravstvene zaštite životinja, poslove iz programa mera zdravstvene zaštite životinja, dezinfekciju i deratizaciju u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnost na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja. Prema podacima kojima raspolaže Poreska uprava, utvrđeno da postoji velika razlika između broja poreskih obveznika koji obavljaju te delatnosti i nabavljenih fiskalnih kasa, pa će Poreska uprava, osim redovne kontrole, posebnu kontrolisati evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa kod tih obveznika. Za nepostupanje prema Zakonu o fiskalnim kasama propisane su novčane kazne od 100.000 do milion dinara za pravno lice, 5.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike. Novim merama predviđeno je da pacijenti koji duže od mesec dana čekaju na specijalistički pregled u državnoj ustanovi mogu taj pregled obaviti kod privatnog lekara i novac će im, uz priložen fiskalni račun, biti refundiran. Ministar zdravlja Tomica Milosavljevcih kazao je da će fiskalne kase biti obavezne u svim ustanovama, bile one državne ili privatne, i ocenio da su argumenti koji su mogli da se čuju protiv fiskalizacije tehničke prirode, a ne suštinski. Prema njegovim rečima, fiskalizacijom čija je suština opšti javni interes indirektno se puni budžet i omogućava precizno praćenje obavljenog posla i količina naplaćenog novca. "Opšti javni interes je suština ove mere, a novina će biti i to što se na pregled lekara specijaliste više neće čekati duže od mesec dana, već se refundirati novac od pregleda kod privatnika pošto pacijent dobije u državnoj ustanovi potvrdu da mu se tamo ne može obaviti taj pregled u roku od mesec dana", kazao je ministar. On je dodao da će Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) odbijati državnoj ustanovi planirani mesečni priliv novca za iznos računa koji isplati pacijentu koji je otišao kod privatnika, pošto mu nije omogućen pregled u roku od 30 dana u toj ustanovi. "Lekara specijalista ima dovoljno i moraće bolje da se upravlja vremenom, prostorom i ljudima", istakao je ministar. Milosavljević je odbacio kritike da se fiskalizacijom remeti privatnost jer na fiskalnom računu nema imena i prezimena. "Mislim da kada mera počne da funkcioniše, kada se zaista vidi obim posla i količina novca, onda će se shvatiti da postoje jaki razlozi da se to uradi", ocenio je Milosavljević. Prema njegovim rečima, za novac uplaćen za participaciju ne izdaje se fiskalni račun jer to nije isto što i usluga van obaveznog zdravstvenog osiguranja. Direktorka Lekarske komore Srbije (LKS) Tatjana Radosavljević rekla je Beti da se ta komora protivi fiskalizaciji jer od toga neće imati koristi ni država ni pacijenti i upitala gde se uplaćuje novac od participacija i zašto i on nije na fiskalnom računu. "Takva mera je neprimeren trošak u vreme globalne krize, a doprineće i poskupljenju usluga u privatnom sektoru zdravstva, kao i pojavi sive ekonomije. Takva evidencija prometa u privatnoj praksi ne postoji ni u jednoj evropskoj zemlji i privatni sektor je ponovo diskriminisan", navela je Radosavljevićeva. Ona je istakla da će pacijenti biti najviše oštećeni tom merom jer će biti realnih situacija u kojima će biti povređena poverljivost podataka o njihovom lečenju. "Postoje realne situacije poput te da vas kad izađete iz ordinacije presretne poreski inspektor i po šifri zna šta vam je rađeno ili recimo ugroženost lečenja steriliteta neke žene, koja je u kontaktu sa ginekologom, a njemu zbog pogrešno izdatog računa zatvore ordinaciju na 20 dana", navela je Radosavljević. Ona je istakla da se red u zdravstveni sistem ne može uvesti bez promena u zdravstvenom osiguranju i da se samo na taj način može pratiti tok novca onako kako se to radi u razvijenim sistemima. Direktorka je odbacila zamerku da Komora poziva doktore da ne kupuju fiskalne kase i istakla da se koriste institucionalne metode u borbi protiv fiskalizacije i da se sprovodi peticija u kojoj je već skupljeno oko 75.000 potpisa. |
| Nova radna mesta u elektronskoj trgovini |
01.06.2009. "Građani Srbije će postati ravnopravni sa potrošačima razvijenih zemalja, koji preko platnih kartica mogu da naruče proizvode koje su predmet internet trgovanja, što će ih osloboditi neprimerenih troškova kupovine", rekao je Milosavljević. Prema njegovim rečima, tim zakonom, koji je u petak usvojila Skupština Srbije, elektronska trgovina postaje jedan od legalnih i atraktivnih biznisa u Srbiji i otvoriće više hiljada novih radnih mesta. Milosavljević je ocenio da u Srbiji nema prave elektronske trgovine po evropskim standarima, a obim elektronske trgovine u Srbiji godišnje iznosi "nekoliko desetina hiljada evra, što je zanemarljivo malo". "Očekujem da će već sledeće godine, kada zakon zaživi, promet biti više miliona evra i da će rasti, jer je globalni promet u elektronskoj trgovini prošle godine bio 100 milijardi dolara", naveo je ministar trgovine. Milosavljević je rekao da Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, koji je takođe usvojen, predviđa da Srbija postane član jedinistvenog evropskog informaciono obaveštajnog sistema Rapeks (RAPEX), koji onemogućava ulazaka na tržiste Srbije nekvalitetnih, nebezbednih ili obmanjujućih proizvoda. "Usvajanjem ovog zakona u Srbiji pravimo naš Rapeks sistem, koji postaje deo jedinstvenog Rapeksa i na granici ćemo moći da zaustavimo sve nekvalitetne proizvode i zaštitimo kvalitet života i zdravlje potrošača", kazao je Milosavljević. |
Arhiva novosti |
|
Januar 2010 Januar 2009 Januar
Januar
|