|
| 2009 - April |
| “Srbija u teškoj krizi, moguć veći pad BDP-a” |
30.04.2009. Saradnik Instututa Mlađen Kovačević ocenio je da je izvestan veliki pad BDP-a i da bi taj pad mogao biti ublažen potenciranjem razvoja poljoprivredne proizvodnje. “Da bi se sanirala kriza potrebno je stimulisati razvoj poljoprivrede i tako što će se preko javnih radova i NIP-a revitalizovati sistemi navodnjavanja”, rekao je Kovačević. Kovačević smatra da se treba više angažovati na pravnom jačanju poslovnog ambijenta i stimulisati strane grinfild-investicije, a jedna od preporuka je i uvođenje restrikcija pri uvozu robe široke potrošnje, što svojim članicama dozvoljava i Svetska trgovinska organizacija. "Nelikvidnost je dostigla enormne razmere, broj zaposlenih iz meseca u mesec se smanjuje, malo se investira, a sve je veći broj preduzeća koja imaju teškoće u servisiranju spoljnih dugova", naveo je Kovačević. Ekonomista Danijel Cvetićanin ocenio je da su sve mere Vlade intervenicionističkog karaktera, počev od toga da se novcem poreskih obveznika subvencionišu kamate banaka, pa do toga da država iz svoje kase plaća zapošljavanje 10.000 pripravnika. "Privatnici tako postaju instrument države, a država sama određuje ko sve to može da radi", naveo je on. Ljubomir Madžar je ocenio da je Srbija imala ugrađenu krizu u sistem i da je samo pitanje kada bi je pogodila. Prema njegovim rečima, jedna od osnovnih konceptualnih grešaka ekonomske politkike bila je ta što je značajan deo investicija finansiran prilivima iz inostranstva koji nisu bili dugoročno održivi. “Našu Vladu slabom u borbi s krizom čini i njen koalicioni karakter jer često biva u situaciji da određene tzv. kombi-stranke ucene Vladu”, ocenio je Madžar. |
| Procredit banka počela da prima zahteve za agrarne kredite |
29.04.2009. Kako se navodi u saopštenju, Prokredit banka će poljoprivrednicima u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Srbije odobravati kredite u iznosu od 5.000 do 300.000 evra, sa periodom otplate od pet i osam godina uz mogućnost počeka do 12 meseci. Krediti su namenjeni za nabavku ostnovnih sredstava za proizvodnj i ulaganje u proizvodne objekte, navodi se i dodaje da je Prokredit banka prosle godine odobrila više od 70 odsto subvencionisanih kredita za poljoprivredu. Ministarstvo poljoprivrede Srbije izdvojilo je ove godine 3,3 milijarde dinara iz budžeta za suvencinisanje kamata na kratkoročne i dugoročne kredite za agrar, čime se omogućava da kamata za poljoprivrednike bude oko pet odsto godišnje. |
| Od jula moguće povećanje PDV-a |
28.04.2009. Ona je kazala da je obično u prvom kvartalu najniži rast proizvodnje, čak i kada je privreda najdinamičnija, dok se tek u drugom kvartalu može videti pravo stanje privrede. „Svi se hvatamo za taj podatak o industrijskoj proizvodnji, ali on nije dovoljan. Videćemo kakvi će biti podaci o kretanju društvenog proizvoda za prvi kvartal i tek tada ćemo doneti odluku o eventualnom povećanju PDV-a“, naglasila je ministarka finansija. Nekoliko dana ranije i guverner NBS Radovan Jelašić je za Ekonomist magazin izjavio da je sa MMF-om već dogovoreno da se, ako postojeće mere Vlade Srbije ne daju očekivani efekat, PDV poveća sa 18 na 19 odsto i da se sa 10 i 15 odsto oporezuju sve plate u javnom sektoru iznad 40.000 odnosno 100.000 dinara. Smanjenje transfera opštinama neće uticati na inflaciju Ministarka finansija Diana Dragutinović kazala je za Emportal i da smanjenje transfera iz republičkog budžeta lokalnim samoupravama od 15 milijardi dinara neće uticati na povećanje inflacije. “Lokalne samouprave su u prethodnom period već jako povećale cene pod svojom kontrolom. Mislim da nakon sadašnjeg nivoa cena, neće uslediti neka nova povećanja”, kazala je Dragutinović. Ona je, takođe, istakla da jednokratno povećanje cena ne utiče na inflaciju. Guverner NBS Radovan Jelašić je, međutim, za novi broj Ekonomist magazina upozorio da bi kresanje transfera lokalnim samoupravama, predviđeno rebalansom, moglo da izazove novi udar na cene. „No, cilj smanjenja transfera je i da se lokalne samouprave prinude na fiskalno prilagođavanje i smanjenje rashoda. Rešenje nije da one podižu cene svojih usluga pa da ono što nisu dobili na ćupriji naplate na mostu, jer bi to poguralo inflaciju i to bi značilo da ništa nismo uradili“, upozorio je Jelašić. |
| Samostalni sindikat: Protest u minut do dvanaest |
28.04.2009. Orbović je na konferenciji za medije u Samostalnom sindikatu kao razloge za protest naveo i nezadovoljstvo zbog ugroženosti radnih mesta, dodatno oporezivanje zaposlenih i insistiranje sidnikata da se merama Vlade “privreda rastereti i pokrene”. Predsednik SSSS je kao jedan od motiva za protest naveo i da "merama VLade nisu dotaknuti oni koji su se obogatili u periodu 1990-ih godina i u tokom privatizacije, a koje nazivamo tajkunima ", kao i manirom Vlade da brine kako će popuniti budžet, a odbija da smanji broj ministarstava. Procene o tome koliki će broj ljudi ostati bez radnih mesta su se prethodnih meseci kretale između 100.000 i 400.000, ali sada o tome više niko ne govori, rekao je Orbović i istakao da “ako se privredi ne pomogne, sigurno preti veliko otpuštanje u narednom perdiodu. ” Sindikat, prema njegovim rečima, ne očekuje da Vlada “u narednih 30 ili 40 dana” ispuni njihove zahteve, ali je ocenio da će se do jeseni videti kakvi će poteze vući Vlada Srbije i prema tome će i sindikat planirati dalje aktivnosti. “Ako naredne mere budu usmerene ka zaposlenima, naši zahtevi biće usmereni direktno ka Vladi”, dodao je on. Orbović nije želeo da odgovori na pitanje o tome koliki broj učesnika protesta očekuje, već je samo rekao da je “interesovanje izuzetno veliko” i da se, samo iz gradova u unutrašnjosti, očekuje “nekoliko stotina autobusa”. Dragan Zarubica, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, rekao je da će protest obezbeđivati 1.500 redara, koji neće dozvoliti provokacije, upade pojedinih grupa kao ni bilo kakva politička obeležja, poput zastava ili transparenata. |
| Vojvodini sedam odsto iz budžeta nakon Zakona o prenosu nadležnosti |
27.04.2009. Obraćajući se novinarima u Skupštini Srbije, Dragutinovićeva je kazala da je ovakva mogućnost definisana Zakonom o budžetu za 2009. prema kome se prenos sredstava APV može vršiti tek nakon prenosa nadležnosti. „Prvo će biti donet rebalans budžeta, a onda Zakon o prenosu nadležnosti. Važno je da će budžet AP Vojvodine iznositi sedam odsto sredstava u odnosu na republički, a potpuno je nevažno da li će novac početi da se troši 1. maja ili 1. juna kada imaju isti kolač“, rekla je Dragutinović, navodeći da je jedan od uslova i da se izvrši rebalans vojvođanskog budžeta. Ona je kazala da prilikom prenosa sredstava treba računati od prihoda, jer su transferi koji od republičkog idu u vojvođanski budžet praktično prihodi republičkog budžeta. Na današnjoj sednici Odbora za finansije, ministarka je kazala da Vlada je usvojila 16 amandmana od 360 koliko ih je ukupno podneto na Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu. |
| U igri i povećanje PDV-a |
24.04.2009. „Narednih dana sa predstavnicima MMF-a pre svega pričati o tome šta Srbija mora da uradi ako se pokaže da do sada utvrđene mere štednje nisu dovoljne. Imam osećaj da je MMF odlučio da nam sada izađe u susret, ali da će biti mnogo više restriktivan prilikom prve revizije programa u avgustu. Ranije je MMF tražio mnogo više pre nego što odobri program, a manje su se tokom revizije tražile dodatne restriktivnosti. Sada će izgleda biti obrnuto“, naglasio je Jelašić. On je najavio da će se već danas, 24. aprila, na konferenciji Svetske banke, EIB i EBRD razgovarati i o konkretnim merama koje međunarodne finansijske institucije pripremaju za ovaj region. „Zbog zamrzavanja će do kraja 2010. penzije i plate u javnom sektoru realno pasti, a to će se preneti i na privatni sektor, pa će dva miliona ljudi zarađivati od 10 do 15 odsto manje nego do sada. Ako i država smanji svoje troškove, a banke ne povećaju obim kredita, i zaduživanje u inostranstvu se minimalno poveća, postoji veliki rizik da će pad privredne aktivnosti u Srbiji biti veći dva odsto. Zato bi, sa stanovišta zadržavanja pada BDP-a na minus dva odsto, bilo ključno da se ne smanje infrastrukturne investicije, da se pređe sa reči na dela i konačno povuku već odobreni krediti od blizu jedne milijarde evra. Novca za infrastrukturne investicije, dakle, ima. Samo ga treba povući. To se, na žalost, ne čini i u velikoj meri je to posledica naše nesposobnosti“, upozorio je guverner NBS-a. Smanjenje transfera iz republičkog budžeta lokalnim samoupravama kompenzovano je povećanjem cena grejanja, vrtića i drugih usluga pod kontrolom lokalnih organa vlasti i u prva dva meseca regulisane cene porasle su blizu devet odsto, što je bio ključni razlog za relativno visokun inflaciju u prvom kvartalu od 3,8 odsto, kazao je Jelašić. On je upozorio da bi dodatno kresanje transfera lokalnim samoupravama, predviđeno rebalansom, moglo da izazove novi udar na cene. „No, cilj smanjenja transfera je i da se lokalne samouprave prinude na fiskalno prilagođavanje i smanjenje rashoda. Rešenje nije da one podižu cene svojih usluga pa da ono što nisu dobili na ćupriji naplate na mostu, jer bi to poguralo inflaciju i to bi značilo da ništa nismo uradili“, upozorio je Jelašić. On je istakao da je i Vlada svesna te opasnosti, jer, kako je rekao, MMF ne daje novac „blanko“, već kroz periodične revizije prati kako se dogovoreni program sprovodi. „Zato je nedavna odluka MMF-a da suspenduje pomoć Letoniji važno naravoučenije i za nas“, kazao je guverner NBS. Komentarišući početak suđenja za aferu „kofer“, u kojoj je bivši viceguverner NBS Dejan Simić osumnjičen za uzimanje mita, Jelašić je rekao da je loše je što se na suđenje čekalo više od tri godine i da očekuje da se što pre završi. „Suština cele priče je što ovde pojedinci prilično fleksibilno tumače srpski jezik. Kada nekom kažem „ne“ pojedini to shvataju kao da tražim mito. Kada kažem dva puta „ne“, onda misle da sam strašno bezobrazan i da tražim mnogo. Pojedini ljudi ne shvataju da kada kažem „ne“ da je to stvarno ne! Tako je bilo i sa vlasnicima KEB banke, kojima je NBS oduzela dozvolu za rad“, rekao je Jelašić. |
| Novi zakon ubrzava stečajne postupke |
23.04.2009. Novi zakon pomoći će srpskoj privredi i da se lakše suoči sa ekonomskom krizom, izjavio je Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Srbije. Efikasan stečajni zakon mora omogućiti da se imovina preduzeća u kratkom roku vrati u upotrebu kroz bankrot, ne čekajući da joj vrednost znatno opadne, istakao je Ćirić. Luka Andrić, državni sekretar kaže za Emportal da su najznačajnije novine u zakonu ukidanje stečajnog veća, smanjenje predujma za pokretanje postupka i njegovih troškova, veća ovlašćenja i odgovornost poverilaca i jačanje odgovornosti stečajnog upravnika i nadzora nad njegovim radom. „Nova zakonska rešenja ne menjaju postojeći koncept stečaja, ali će se njima obezbediti jednostavniji i brži postupci za oporavak firmi, uvek kad je to moguće, primenom plana reorganizacije“, istako je Andrić. Nacrtom zakona je predviđeno da će preduzeće koje ima teškoće u poslovanju moći pre pokretanja stečajnog postupka da se dogovori sa poveriocima o reogranizaciji i regulisanju dužničko-poverilačkih odnosa i da taj plan dostavi zajedno sa predlogom za pokretanje stečaja. U takvim slučajevima neće biti prijave potraživanja, a stečajni postupak trajaće do 45 dana. Stečajni postupci u Srbiji u proseku traju 2,7 godina, dok je u Nemačkoj taj rok 1,2 godine, u zemljama OECD-a 1,7, u Hrvatskoj 3,1, a u Bugarskoj i Rumuniji 3,3 godine. Stepen namirenja poverilaca u Srbiji je 25,4 odsto njihovih potraživanja, u zemljama OECD-a 68,6 odsto, u Nemackoj 52,2, u Hrvatskoj 30,5, u Bugarskoj 32,1 a u Rumuniji 29,5 odsto. U Srbiji su najveći troškovi stečajnih postupaka, koji u ukupnoj stečajnoj masi čine udeo od 23 odsto, dok je u zemljama OECD-a taj tošak 8,4 odsto, u Nemačkoj osam odsto, u Hrvatskoj 15, a u Bugarskoj i Rumuniji po devet odsto. Stevo Đuranović, vršilac dužnosti predsednika Trgovinskog suda u Beogradu rekao je da će novim zakonom biti otklonjeni nedostaci sadašnjeg zakona o stečaju, pre svega veliki trošak pokretanja postupka, zbog čega se inače i ne pokreću stečajevi ni kad je preduzeće nekoliko godina u blokadi. Trenutno u Srbiji od 110.000 registrovanih preduzeća u blokadi je 22.000, od kojih 10.000 ima blokiran račun duže od tri godine. U toku je oko 750 stečajnih postupaka, među kojima je 120 onih koji se vode po starom Zakonu o stečaju, koji je važio do 2005. Javna rasprava o Nacrtu zakona o stečaju trajaće do 8. maja, a predlog bi trebalo da do juna bude upućen u Skupštinu na usvajanje. Novi zakon o stečaju odnosio bi se samo na nove stečajeve. |
| Na berzi potpisani prvi ugovori o prodaji žita novog roda |
21.04.2009. Na Produktnoj berzi su ocenili da se "dugo čekalo na prvi tržišni signal o ceni pšenice novog roda" i podesetili da su "prošle godine kupci svoju cenu odredili još u januaru mesecu, dok je ove godine, tek dva meseca pred žetvu realizovana prva trgovina nove pšenice". Oba kupoprodajna aranžmana pšenicom novog roda realizovana po ceni od 8,64 dinara za kilogram, što je, kako smatraju na berzi, u ovom momentu jedini pravi podatak koji može da indicira kakva cena pšenice može da se očekuje u žetvi. "Već sada je jasno da će to biti cena ispod svih očekivanja od strane naših paora, a što je nažalost još važnije i ispod svakog nivoa kalukulativne cene koštanja proizvodnje ove strateške kulture", piše u saopštenju. Nakon jednonedeljnog mirovanja, realizovan je i jedan kupoprodajni ugovor u trgovanju pšenicom roda 2008. godine, a cena je na potpuno istom nivou kao i pre dve nedelje - 11,02 dinara po kilogramu. |
| Predsednik SKGO o finansiranju gradova i opština u Srbiji |
20.04.2009. Milenković je rekao da je na sastanku SKGO i predstavnika Ministarstva finansija dogovoreno da će način smanjenja tih transfera sprovoditi Komisija za finansiranje lokalne samouprave, u kojoj su predstavnici SKGO i Vlade Srbije. Vlada Srbije je u okviru mera štednje predvidela da se za 15 milijardi dinara smanji količina novca koji lokalne samouprave dobijaju iz republičkog budžeta. "Komisija će pokušati da pronađe optimalan način raspodele kako nijedna opština ne bi bila ugrožena i njeno funkcionisanje dovedeno u pitanje. Kod nekih opština sredstva iz transfera premašuju 50 odsto", kazao je Milenković, koji je i predsednik Opštine Novi Beograd. Dodao je i da predsednici najsiromašnijih opština najviše brinu o posledicama smanjenja transfera iz republičkog budžeta jer se veliki deo aktivnosti finansira tim novcem. |
| Vlada kreše troškove u javnom sektoru |
17.04.2009. Zakon obuhvata i plate funkcionera koje bira Skupština i postavlja Vlada i onih koji prema posebnim propisima imaju status funkcionera, državnih službenika i nameštenika i zaposlenih u Narodnoj banci Srbije. Manje plate imaće i izabrani, postavljeni i zaposleni u organima autonomnih pokrajina i jedinicama lokalne samouprave, zaposleni u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, javnim agencijama, javnim preduzećima i privrednim društvima čiji su jedini osnivači država, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Na spisku su i radiodifuzne ustanove i radio i televizijske stanice regionalnih i lokalnih zajednica, zaposleni u Privrednoj komori Srbije, gradskim i regionalnim privrednim komorama i u drugim oblicima organizovanja čiji je jedini osnivač država, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Uvodi se porez na upotrebu mobilnih telefona po stopi od 10 odsto, na osnovicu iznosa računa. Vlada je usvojila i izmene Zakona o porezu na dohodak građana, koje se odnose na povećanje poreske stope na prihode od autorskih prava, isplata dividendi i udela u dobiti i na oslobađanje poljoprivrednika obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2010. i na sniženje stope poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva sa 14 na 10 odsto. Usvojeni su i predlozi izmena zakona o rudarstvu, o žigovima, Predlog zakona o potvrđivanju statuta Međunarodne agencije za obnovljivu energiju i Predlog izmena Zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Vlada je zadužila sve organe državne uprave, službe Vlade i stručne službe upravnih okruga da u roku od 15 dana izrade plan racionalizacije zaposlenih i dostave ga Savetu za reformu državne uprave. |
| Bez poskupljenja struje |
16.04.2009. "Jasno je da u uslovima kada zamrzavamo plate imamo tešku ekonomsku situaciju i da nema ništa od poskupljenja struje", rekao je Dinkić i dodao da je pažljivo slušao izjavu ministra za enegetiku Petra Škundrića i da je iz nje razumeo da do poskupljelnja struje neće doći dok traje ekonomska kriza. "Želeli smo da podignemo cenu struje, međutim MMF je zahtevao da sve cene probamo da zadržimo na postojećem nivou", rekao je Škundrić juče. |
| U maju počinje odobravanje kredita za početnike |
15.04.2009. U saopštenju se navodi da su Agencija za mala i srednja preduzeća i Fond za razvoj od 11. marta kada je raspisan konkurs primili oko 1.000 zahteva za te kredite za započinjanje posla. Svi zahtevi za kredit koji budu podneti do 16. aprila biće razmotreni do kraja meseca, a odobravanje će početi u maju. "Presek podnetih zahteva praviće se svakog dvadesetog u mesecu, a krediti će biti odobravani početkom narednog meseca sve dok u budžetu bude bilo sredstava", navodi se u saopštenju. Najniži iznos kredita za početnike bez hipoteke je 500.000 dinara, a najviši 1,3 miliona dinara. Kamatna stopa iznosi jedan odsto na godišnjem nivou. Rok otplate kredita je od tri do pet godina, sa periodom počeka do dvanaest meseci. Prema podacima Ministarstva ekonomije, za kredite za početnike ove godine izdvojeno je četiri milijarde dinara, od čega 3,1 milijarda dinara iz budžeta, a oko 0,9 milijarde dinara po osnovu naplate rata iz prethodnih godina. |
| „Moguće smanjenje kamata“ |
14.04.2009. Maksimalna kamatna stopa od 5,5 odsto, po kojoj banke odobravaju kredite za likvidnost, može se smanjiti tako što bi se obračunska osnovica za izdvajanje obavezne rezerve umanjila za iznos odobrenih kredita, ocenio je za EMportal Vladimir Čupić. Tom merom bi se omogućilo da se banke, koje u ovom momentu nisu toliko aktivne, malo više uključe u Vladin program subvencionisanih kredita. “Moj predlog je kamatnu stopu korigovati naniže pola procenta poena ili tri četvrtine poena, kredite izuzeti iz obavezne rezerve i onda sačekati reakcije. Ako se značajno poveća krug korisnika kredita, treba zadržati te kamate, a ako reakcija nije velika, onda možda treba ići na dalje smanjenje kamata, ali uz određene beneficije bankama koje ih odobravaju“, smatra Čupić. Smanjenjem kamata tržištu bi se ponudila veća količina kredita i povećao bi se nivo subvencija. Iako je iz državnog stimulativnog programa od 162 milijardi dinara, dosad iskorišćena tek osmina sredstava, Čupić naglašava da je još rano ocenjivati uspešnost Vladinog programa pomoći privredi i kaže da treba videti šta će se dešavati u aprilu i maju, a naročito od septembra, kada se pojača. |
| Trodnevni skup o energetskoj efikasnosti |
13.04.2009. Da bi se povećala ulaganja potrebno je da se uključe i kompanije, ocenio je Popović. Na otvaranju regionalne konferencije o društveno odgovornom poslovanju i energetskoj efikasnosti, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Bojan Kovačić kazao je da energetska efikasnost može doprineti padu nezaposlenosti, jer se otvaraju nova radna mesta u toj oblasti. Kako je naveo, preduzeća na izdatke za unapređenje energetske efikasnosti ne bi trebalo da gledaju kao na troškove, već kao na ulaganje koje će doneti uštede i time povećati konkurentnost industrije. Gordana Petković iz Narodne banke Srbije kazala je da je zgrada NBS, u kojoj se konferencija održava, izgrađena na principima uštede energije. Navela je da se svetla automatski isključuju kada se u kancelariji nema nikoga, dok se sistemi za ventilaciju i klimatizaciju gase ukoliko se otvore prozori. Na konferenciju je pozvano više od 150 učesnika iz jugoistočne Evrope, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i 30 predavača. Organizator konferencije je Centar za monitoring i evaluaciju u saradnji sa sa srpskim ogrankom Globalnog dogovora (Global Compact) Ujedinjenih nacija za društveno odgovorno poslovanje i kompanijom Koka kola Helenik. |
| Fond PIO: Biće vraćen višak |
10.04.2009. Najviša osnovica, po Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje, iznosi pet prosečnih godišnjih bruto zarada, što je za prošlu godinu 2.740.440 dinara. To znači da svi koji su prošle godine zaradili više od te sume i na to platili doprinos imaju pravo da im se novac vrati. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, po stopi od ukupno 22 odsto, plaća se ne samo na redovne zarade, nego i na sva druga primanja, uključujući honorare, ugovore o delu, naknade za članstvo u upravnim i nadzornim odborima, naknade porotnicima, sudskim veštacima, navodi se u saopštenju. Fond navodi da, pošto nema uvid u ukupna primanja građana, ne postoji ni automatizam za vraćanje novca, zbog čega je potrebno da sami podnesu zahtev nadležnoj filijali. Na osnovu procena o kretanju zarada, utvrđena je akontacija najviše osnovice osiguranja za 2009. godinu od 3.230.705 dinara. |
| Od prvog maja sve na jednom šalteru |
09.04.2009. On je na seminaru za novinare rekao da procedure koje su se dosad obavljale u nekoliko institucija, u Agenciji za privredne registre, Fondu zdravstvenog osiguranja, Fondu PiO i poreskoj upravi, ubuduće odvijati na jednom mestu. Kako je objasnio, ove institucije će komunicirati eletrkonskim putem a najvažnije je da će Agencija za privredne registre u okviru svog rešenja dodeljivati i poreski identifikacioni broj što je dosad mogla da čini samo poreska uprava. „To će dovesti do toga da se sadašnji rokovi koji su duži od tri nedelje svedu na jednu radnu nedelju“, kazao je on i dodao da će to povećati efikasnost u započinjanju novih poslova. |
| Proizvođačke cene veće za 0,9 odsto |
08.04.2009. U martu su proizvođačke cene najviše porasle u proizvodnji električne energije, gasa i tople vode -za 4,5 odsto, izdavanju, štampanju i reprodukciji za 3,7 i vađenju ruda i kamena za 3,4 odsto. Istovremeno, došlo je i do manjih pojeftinjenja -u proizvodnji osnovnih metala za 4,4, preradi drveta za 2,5 i trajnih proizvoda za široku potrošnju za 1,2 odsto. Među izabranim grupama proizvoda, cene su najviše pale drvenom namešatju za pet odsto, zatim hemijskim sredstvima za poljoprivredu za 3,8 i drumskim saobraćajnim sredstvima za 1,4 odsto. |
| Osnovano Srpsko udruženje za razvoj franšizinga |
07.04.2009. Neki od ciljeva nove asocijacije, kako je naveo Dušan Sikimić iz Diners Club International, su i sertifikacija franšiznih koncepata u Srbiji, organizacija sajmova i preogovori sa bankama za dobijanje povoljnijih start-up kredita za franšize. Udruženje će organizovati i edukativne seminare, pružati podršku srpskim kompanijama da razviju ovaj sistem poslovanja i promovisati domaće franšizne koncepte u inostranstvu. Prema Sikimićevim rečima, SURF će 21. i 22. maja u Privrednoj komori Srbije organizovati prvi sajam franšizinga na kojem će se predstaviti strane franšize, kao i domaći franšizni koncepti. Članovi SURF-a su, pored ostalih i Trgovinsko odeljenje ambasade SAD, Diners Club International u Srbiji, Delta holding, Comtrade retail i E-dućan. |
| Rast prometa na Produktnoj berzi |
06.04.2009. Od 30. marta do 3. aprila vrednost 26 zaključenih ugovora bila je 32,17 miliona dinara, 67,32 odsto više nego sedmice pre toga. Tržište kukuruza i pšenice, dve najzastupljenije robe u trgovanju na Produktnoj berzi, bilo je veoma nestabilno. Cena kukuruza bila je u rastu, a cena pšenice u padu. Cenovno približavanje te dve primarne poljoprivredne kulture po kalkulativno prihvatljivoj izvoznoj ceni, uslovili su i intenzivnije trgovanje, što je za direktnu posledicu imalo rast prometa trgovanja preko Produktne berze. Kao i prethodnih nedelja, najtrgovanija roba bila je kukuruz. Veštački osušenim kukuruzom trgovalo se u količini od 1.562,52 tone, po prosečnoj ceni od 9,33 dinara za kilogram, 4,01 odsto više nego prethodne nedelje. Razloge povećanja cene kukuruza treba tražiti u relativno stabilnom i kontinuiranom izvozu koji je ipak donekle rasteretio tržište, smanjio ukupnu ponudu i tako uticao da cena, koja je i dalje izvozno konkurentna, poraste. Predmet trgovanja u protekloj nedelji na berzi su bili i suncokretova sačma sa 33 odsto proteina po ceni 9,42 dinara za kilogram, sojina sačma sa 44 odsto proteina po ceni 43,31 dinara i mineralno dubrivo AN po prosečnoj ceni od 24,08 dinara po kilogramu. Prosečna postignuta cena pšenice bila je 11,02 dinara za kilogram, 10,33 odsto manje nego prethodne nedelje. Veliki pad cene pšenice razlog je što ni porast cene kukuruza, pa ni blagi rast cene suncokretove sačme, nisu sprečili pad berzanskog indeksa PRODEX, koji je 3. aprila imao vrednost od 120,75 indeksnih poena ili 2,47 indeksna poena manje nego zadnjeg dana trgovanja u prethodnoj nedelji. |
| Pad BDP-a najmanje šest odsto |
03.04.2009. Za razliku od procena MMF-a da će pad privrednog rasta ove godine biti dva odsto, mnogo je realnije da pad bruto domaćeg proizvoda (BDP-a) bude i osetniji, i da iznosi i više od šest odsto, kazao je danas saradnik IZIT-a Saša Đogović. „Sasvim je jasno da se srpska privreda nalazi u dubokoj recesiji“, ocenio je on, na konferenciji za novinare. On je dodao da je u prva dva meseca ove godine industrijska prozivodnja pala 18,7 odsto. Prema njegovim rečima izvoz je bio 35 odsto manji nego u istom periodu 2008, dok je uvoz pao 36,4 odsto. U istom periodu u odnosu na lane, turistički promet opao je osam procenata, a promet u maloprodaji 11,3 odsto. Đogović je ocenio da bi u cilju većih budžetskih prihoda trebalo ukinuti subvencije za turizam, umesto za poljoprivredu, jer turizam nije strateška privredna grana, povećati carine na automobile i ukinuti start up kredite, „pošto ovo nije dobra godina za započinjanje malog biznisa“. Prema podacima najnovije IZIT-ove ankete o potrošnji domaćinstava u Srbiji za 2008, oko 41 odsto prihoda ona troše na hranu i bezalkoholna pića, a kada se uračunaju struja, voda i ostale režije, troškovi za osnovne potrebe dostižu oko 57 odsto prihoda. Još 4,5 odsto prihoda odlazi na alkoholna pića i duvan, četiri odsto na zdravstvo, 5,7 za odeću, 4,7 na kulturu, a svega jedan odsto na obrazovanje. „Ovi podaci pokazuju da prosečno domaćinstvo u Srbiji ima nizak standard, jer više od polovine prihoda odlazi na zadovoljavanje osnovnih potreba, a sa pogoršavanjem krize jasno je da će još veći deo prihoda trošiti za osnovne potrebe, što će dovesti do daljeg pogoršavanja životnog standarda“, zaključio je Đogović. On je ocenio i da je reprogramiranje dugova koje je dogovoreno skoro na sastanku u Beču i kojem je prisustvovalo 10 velikih banaka koje posluju i u Srbiji od velikog značaja za srpska preduzeća, pošto će prema podacima ankete IZIT-a kojom je obuhvaćeno 200 firmi, oko 60 odsto njih imati problema sa vraćanjem kredita zbog kašnjenja u naplati dugovanja. Prema istoj anketi, 71 odsto preduzeća ne uspeva da naplati svoja potraživanja na vreme, 69 odsto naplaćuje sa zakašnjenjem od tri, a petina sa polugodišnjim zakašnjenjem. Pritom, 89 odsto ispitanih priznalo je da ima visokorizična potraživanja, odnosno da im je većina dužnika ili u stečajnom postupku ili pred likvidacijom. |
| Fond za razvoj poljoprivrede dodelio 1,15 miliona evra |
02.04.2009. Za nabavku sistema za navodnjavanje, 68 korisnika dobilo je ukupno 50,8 miliona dinara, kredite za nabavku staklenika i plastenika dobilo je 19 korisnika u iznosu od 10,7 miliona, dok je za podizanje višegodišnjih zasada voća odobreno 45 kredita u iznosu od 16,8 miliona dinara. Za nabavku opreme u pčelarstvu i novih košnica dodeljeno je 13 kredita u iznosu od 5,4 miliona dinara, 30 kredita u iznosu od 14,7 miliona dinara namenjeno je za podizanje višegodišnjih zasada vinove loze, dok je za nabavku osnovnog stada u ovčarstvu odobreno 17 kredita u iznosu od 11,5 miliona dinara. Kako je rekao direktor Fonda Jožef Sabo, na konkurs su se prijavila 342 poljoprivredna proizvođača, a sredstva su odborena za 192 korisnika. Iako je Fond prilikom raspisivanja konkursa opredelio 984.000 evra, odlučeno je da sredstva budu povećana. "Fond je i ove godine nastavio trend smanjivanja kamatnih stopa i povećanja grejs perioda, što će nastaviti da čini i ubuduće", rekao je Sabo i najavio sledeći kreditni ciklus za početak avgusta. |
| Pad industrijske proizvodnje za skoro 20 posto |
01.04.2009. Posmatrano po sektorima, u februaru ove je u poređenju sa istim mesecom prethodne godine na sektoru prerađivačke industrije zabeležen pad od 23,7 odsto, kod vađenja rude i kamena od 10,8 odsto a u proizvodnji i distribuciji struje, gasa i vode od 8,5 odsto. Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama pokazuju da je u februaru u proizvodnji kapitalnih proizvoda ubeležen pad od 35,9 odsto, kod trajnih proizvoda za široku potrošnju od 34,5 odsto, intermedijarnih proizvoda osim energije od 33,1 odsto, netrajnih proizvoda za široku potrošnju od 13,4 i energije od osam odsto. Pad na godišnjem nivou u fabruaru je zabeležen kod 28 oblasti čije je učešće u strukturi industrijske proizvodnje 99,9 odsto, pokazuju podaci iz saopštenja. Februarskom padu industrijske proizvodnje najviše je doprinelo smanjenje produkcije osnovnih metala, prehrambenih proizvoda, proizvodnje proizvoda od nemetalnih minerala, hemikalija i hemijskih proizvoda i proizvodnje električne energije. Desezonirani indeks industrijske proizvodnje za februar 2009. godine u odnosu na prosek iz 2008. za industriju ukupno pokazuje da je ostvaren pad od 12,8 odsto a za prerađivačku industriju od 15,9 odsto. |
Arhiva novosti |
|
Januar 2009 Januar
Januar
|