| 2009 - Mart |
| Isti uslovi za upotrebu elektronskih i papirnih dokumenata |
31.03.2009. Pomoćnik ministarke za telekomunikacije Srbije Nebojša Vasiljević kazao je da će elektronski dokument moći da se koristi i bez elektronskog potpisa u slučajevima u kojima potpis nije neophodan za papirne dokumente. Kako je naveo na skupu u Privrednoj komori Srbije, nacrt zakona je tehnološki neutralan, što znači da ne propisuje u kojoj bi tehnologiji trebalo izraditi elektronski dokument. Vasiljević je ocenio da je Srbiji potreban i zakon o informacionoj bezbednosti, a regulisanje privatnosti i bezbednosti u elektronskim komunikacijama je, prema Akcionom planu za razvoj telekomunikacija, predviđeno u poslednja tri meseca ove godine. Na javnoj raspravi u Privrednoj komori Srbije rečeno je da je nacrt zakona napisan u skladu sa konvencijom Ujedinjenih nacija o upotrebi elektronskih komunikacija, kao i sa direktivama Evropske unije o elektronskom potpisu i elektronskoj trgovini. Učesnici javne rasprave ocenili su da bi trebalo u tekst zakona uneti definicije termina koji se koriste i predstavnici ministarstva za telekomunikacije su taj predlog prihvatili. Iznet je i stav da je potrebno precizirati u kojim oblastima se elektronski dokument ne može koristiti i koju snagu će imati kopije elektronskih dokumenata koje su sačuvane za slučaj da bude problem sa serverima na kojima se čuvaju. Nacrt zakona postavljen je na sajtu Ministarstva za telekomunikacije www.mtid.gov.rs, a prema najavama ministarke za telekomunikacije Jasne Matić, Vlada Srbije bi trebalo da usvoji taj zakon 16. aprila. |
| Zakon o restituciji u drugoj polovini godine |
30.03.2009. "Ministarstvo finansija priprema novu verziju nacrta zakona o restituciji, ali ne mogu da obećam da će on biti dostavljen Skupštini pre trećeg kvartala ove godine", rekla je Dragutinovićeva na konferenciji za novinare u Ministarstvu finansija, povodom protesta koji je za sutra najavila Mreža za restituciju. Ona je dodala da će se nova verzija nacrta zakona o restituciji razlikovati od one koju je Vlada Srbije usvojila u maju 2007. godine i da će rešenja u njemu biti pravičnija nego ona koja su ranije predložena, ali nije mogla da precizira detalje. |
| Srbija u recesiji, novi porez na sva primanja |
27.03.2009. Ministarka finansija Diana Dragutinović objasnila je da će, izmenama Zakona o porezu na zarade koji bi trebalo da bude usvojen do maja, dodatno po stopi od šest odsto biti oporezovane plate, penzije, autorski honorari i primanja stanovništva po osnovu ugovora o delu, dividende i učešća u dobiti veća od 12.000 dinara. Ministarka je pojasnila da će se taj dodatni porez obračunavati na bruto, a ne na neto primanja. Na plate između neoporezovanog cenzusa od 5.938 i 12.000 dinara i dalje će se plaćat porez na zarade po stopi od 12 odsto. To konkretno znači da bi svi sa prosečnom neto zaradom, koja je u februaru iznosila 31.121 dinar po novom rešenju dobijali 29.960 dinara ili za 1.161 dinar manje. Dragutinovićeva je iznela računicu po kojoj će se na ovaj način obezbediti dodatnih 34 miljarde dinara prihoda za budžet. Uz to, ove godine javna preduzeća moraće svu, a ne polovinu dobiti iz 2008. da uplate u državnu kasu i po tom osnovu će se prihodi povećati za pet milijardi dinara. Ostatak do 100 milijardi dinara, ili oko dve trećine te sume biće pokriven kresanjem rashoda. Najvažnije mere za smanjenje rashoda su zamrzavanje fonda penzija i zarada u javnom sektoru, za 15 milijardi dinara smanjiće se transferi iz budžeta Srbije drugim nivoima vlasti, a za 3,5-4 milijarde Fondu za zdravstveno osiguranje. Uz to, državne institucije više neće moći slobodno da raspolažu sopstvenim prihodima, već će 40 odsto tako prikupljenog novca da uplate u budžet, kazala je Diana Dragutinović. Ona je precizirala da će za 18 milijardi dinara biti smanjeni “diskrecioni rashodi”, proporcionalno svim Ministarstvima. Budžetski rashodi su na taj način smanjeni za 62 milijarde dinara. U dogovoru s MMF-om Vlada, će za tri nedelje pripremiti rebalans budžeta i novu poresku regulativu, kojim će biti povećan budžetski deficit. Prva tranša zajma sredinom maja Guverner NBS Radovan Jelašić precizirao je da će Srbija na osnovu stend-baj aranžmana, koji bi Bord direktora MMF-a trebalo da usvoji početkom maja, moći da povuče ukupno tri milijarde evra kredita, 2,2 milijarde ove, a 800 miliona naredne godine. Ako sve bude kako je planirano, prvu tranšu Srbija bi mogla povući već sredinom maja, najavio je guverner. Jelašić je objasnio da će Srbija, koja u MMF-u ima kvotu od 468 miliona ”specijalnih prava vučenja”, za iskorišćenih 200 odsto kvote (okvirno oko 1,2 milijarde evra) plaćati kamatu od 1,47 odsto godišnje, na iznos do 300 odsto kvote (oko 1,6 milijardi evra) 22,47 odsto, a preko toga 3,47 odsto. On je rekao da neće biti promena monetarne politike i politike kursa. NBS će zadržati model ciljane inflacije, s tim što je procenjeo da će ona umesto osam biti oko 10 plus-minus dva odsto. Zbog dogovora sa MMF-om moguće je, ako država spreči rast kontrolisanih cena iznad 15 odsto, da inflacija bude i na nivou od osam odsto. Kako je naveo, konsolidacija finansijskog sektora će se nastaviti uz razmatranje spajanja četiri banke u većinskom državnom vlasništvu. Reč je o Poštanskoj štedionici, Srpskoj banci, Credy banci i Privrednoj banci Pančevo. Jelašić je potvrdio da će sutra u Beču razgovarati sa inostranim kreditorima da se ove godine obim zaduženja privatnog sektora u Srbiji ne smanji. Tom sastanku će, kako je rekao, prisustvovati predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, koji su učestvovali u dogovoru o novom aranžmanu sa Srbijom. Jeger: Srbija će imati pad BDP-a u 2009. godini Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Albert Jeger izjavio je da će Srbija u 2009. imati pad bruto domaćeg proizvoda od dva odsto umesto ranije planiranih 3,5 odsto rasta BDP-a. Prema novim procenama, biće neophodno da se svi budžetski rashodi prilagode negativnom rastu. Jager je kazao da se na globalnom nivou ove godine očekuje negativan rast od dva odsto, dok se u 2010.očekuje da neće biti rasta. Jeger nije precizirao kada će Odbor direktora MMF-a potvrditi dogovoreni aranžman sa Srbijom, vredan oko tri milijarde evra, ali je naveo da će pre toga Vlada Srbije morati da ispuni određene uslove. To, kako je rekao, podrazumeva rebalans budžeta, da Vlada predloži promene poreskih propisa za ostvarenje planirane ekonomske politike i da se dobije potvrda od međunarodnih kreditora da u ovoj godini neće smanjivati obim kredita privatnim pravnim licima u Srbiji. Srpske vlasti i MMF su postigli sporazum o kreditnom stend baj aranžmanu u iznosu od oko tri milijarde evra koji će trajati do aprila 2011. Jeger je pojasnio da ako se ne obezbedi podrška međunarodnih kreditora da zadrže isti nivo kreditne izloženosti prema Srbiji da će biti potrebno da se opet razmotri aranžman sa MMF-om, jer bi u tom slučaju sad dogovorena sredstva bila nedovoljna. |
| Štednja na svim nivoima |
26.03.2009. „Ekonomska situacija u Srbiji je ozbiljna, ali Vlada ima program za ublažavanje posledica ekonomske krize”, kazao je premijer na konferenciji za novinare povodom sklapanja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. Na zamrzavanju plata u kompletnom javnom sektoru uštedeće se 13 milijardi dinara dok će se na druge rashode uštedeti 18 milijardi dinara. Državne institucije će moći da potroše 60 odsto sopstvenih prihoda čime će se uštedeti 12 milijardi evra. U budžet će se sliti i ukupna dobit javnih preduzeća čime bi trebalo da se prihoduje pet milijardi evra. Administracija lokalnih samouprava trebalo bi da uštedi 15 milijardi dinara dok će Republički zavod za zdravstveno osiguranje će ostati bez četiri milijarde dinara. Dinkić je rekao da će se uštedeti i na zabrani zapošljavanja te da će biti izvršena analiza rada svih regulatornih tela kojih u Srbiji ima 102. „Neće biti besplatne reprezentacije, kupovine novih automobila. Biće ograničena i putovanja u inostranstvo. Ako neko pita da li može više da se uštedi odgovor je da i treba i može, ali je bilo teško za nedelju dana identifikovati sve rashode“, kazao je Dinkić i dodao da situacija može biti još gora. Dinkić je rekao da će aranžman sa MMF-om pomoći održavanju stabilnosti dinara, očuvanju sigurnosti građana za štednju u bankama i radnih mesta. On je napomenuo da su budžetski prihodi 2,5 odsto niži od prošlogodišnjeg, a da su prosečne plate i penzije više nego prošle godine. „Ovim aranžmanom se daje veća podrška privredi i infrastrukturnim investicijama. U čitavom svetu izgradnja će biti jedna od mera protiv krize, a politika zapošljavanja će ličiti na onu iz tridesetih godina prošlog veka odnosno mere aktivnog zapošljavanja će se odvijati kroz javne radove,“ rekao je Dinkić. |
| Dogovor s bankama o kreditiranju poljoprivrede |
26.03.2009. Ugovori se odnose na program kratkoročnih kredita i program dugoročnih kredita za investicije. Program kratkoročnih kredita odnosi se na kupovinu obrtnih sredstava od strane fizičkih lica. Kratkoročni krediti u iznosu od 50.000 do 700.000 dinara sa rokom otplate od tri, šest, devet i 12 meseci.su namenjeni za kupovinu obrtnih sredstava - semena, đubriva i goriva, a moći će da ih koriste fizička lica, rekao je na konferenciji za novinare pomoćnik ministra poljoprivrede Milan Stegić. "Poljoprivrednici će plaćati kamatnu stopu na godišnjem nivou od svega pet odsto, a razliku u kamati prema poslovnim bankama će finasirati Ministarstvo poljoprivrede", precizirao je Stegić. Za subvencionisanje kamatne stope za kratkoročne kredite iz budžeta je izdvojeno 300 miliona dinara, rekao je on. Dugoročni krediti u iznosu od od 5.000 do 300.000 evra namenjeni su investiranju u poljopoprivredu i to za izgradnju objekata, kupovinu mehanizacije, podizanje višegodiošnjih zasada, a moći će da ih koriste registrovana poljoprivredna gazdinstva i to i fizička i pravna lica a 60 odsto iznosa kredita odobravaće banka, dok će 40 odsto odobravati Ministarstvo poljoprivrede bez kamate. Ti krediti će se odobravati na pet godina uz još godinu počeka, odnosno osam godina uz godinu dana grejs perioda za kapitalna ulaganja ili osam godina uz još tri godine počeka za podizanje višegodišnjih zasada, naveo Stegić. Prema procenama Ministarstva poljoprivrede, kratkoročni krediti će kod pojedinih banaka biti dostupni po potpisivanju, ali u najvećem broju slučajeva najkasnije u naredne dve nedelje. Dugoročni krediti će, prema očekivanjima iz Ministarstva, biti dostupni najkasnije za mesec dana. Ugovore sa Ministarstvom poljoprivrede su potpisale Agro banka, Alfa banka, AIK banka, Banka Inteza, Vojvođanska banka, Erste banka, Evrobanka EFG, Komercijalna banka, KBC banka, Kosovsko-Metohijska banka, Meridijan banka, NLB banka, OTP banka, Oportjuniti banka, Privredna banka Beograd, Prokredit banka, Sosijete ženeral banka, Univerzal banka, Hipo-Alpe-Adrija banka, Kredi banka i Čačanska banka. |
| Budžet dobio 1,55 milijardi evra od privatizacije |
25.03.2009. "Od prodaje društvene imovine na račun Agencije uplaćeno je 159 milijardi dinara (2,15 milijardi evra), dok se 38 milijardi dinara (0,55 milijardi evra) odnosi na preduzeća koja su prodata na rate i za obveznice stare devizne štednje", navodi se u saopštenju povodom informacija u medijima da se razlikuju podaci o prihodima od privatizacije i po tom osnovu iznos uplaćenog u budžet Srbije. Kako je objašnjeno, od novca uplaćenog na račun Agencije namireni su poverioci u vrednosti od 19,8 milijardi dinara (244 miliona evra), dok troškovi privatizacije (konsultantske usluge, otkup tenderske i aukcijske dokumentacije, troškovi oglašavanja, provizija Agencije i drugi rashodi) iznose 6,8 milijardi dinara (86,7 miliona evra). Rashodi u postupcima privatizacije po osnovu kursnih razlika i prodaje obveznica stare devizne štednje iznose 1,3 milijardi dinara (13,8 miliona evra), navedeno je u saopštenju. Agencija ističe da još nije završena raspodela 18,7 milijardi dinara (258,3 miliona evra) od prodaje imovine u postupku restrukturiranja. Taj novac neće biti uplaćen u budžet Srbije, već služi za namirenje poverilaca prodatih firmi. Akcijski fond je do kraja prošle godine na tržištu kapitala prodao manjinske pakete akcija u privatizovanim firmama za 560 miliona evra i taj novac je direktno uplaćen u budžet, navela je Agencija. Prihod od prodaje preduzeća u stečaju, gde je Agencija stečajni upravnik, bio je 49 milijardi dinara, od čega čak 360 miliona evra od prodaje Robnih kuća "Beograd" i taj novac se ne uplaćuje na račun Agencije. Država je, kako saopštava Agencija, od 2005. do 2008. godine imala značajne prihode od prodaje svojih udela u kompanijama, bankama i osiguravajućim kućama, a koja nije obavljena prema Zakonu o privatizaciji. Radi se o prodaji kompanije MOBI 63, bivšeg Mobtela, za 1,5 milijardi evra, zatim šest državnih banaka, za 780,5 miliona evra, Naftne industrije Srbije (NIS), za 400 miliona evra. |
| Zahtevi za subvencionisane kredite vredni 303 miliona evra |
24.03.2009. Prema poslednjim podacima, od toga su zahtevi za kredite za likvidnost podneti u iznosu od oko 282 miliona evra, zahtevi za investicione kredite u visini od oko 13 miliona evra i za potrošacke kredite -više od osam miliona evra.
Od podnetih zahteva realizovani su krediti u vrednosti od oko 77 miliona evra, od cega 70 miliona evra su krediti za likvidnost i oko sedam miliona evra potrošackih kredita.
Za kupovinu automobila odobreno je 779 kredita u iznosu od oko 5,5 miliona evra, a za kupovinu ostalih potrošnih dobara domace proizvodnje odobreno je 3.042 kredita u vrednosti od oko 1,4 miliona evra.
Preduzecima je odobreno 757 kredita za likvidnost u iznosu od oko 69 miliona evra, od cega je malim preduzecima odobreno 655 kredita, što predstavlja 23 odsto ukupno odobrenih kredita za likvidnost.
Srednjim preduzecima je odobreno 68 kredita, od oko 18 miliona evra, odnosno 26 odsto a velikim preduzecima 34 kredita, od oko 35 milion evra, što predstavlja 51 odsto ukupno odobrenih kredita za likvidnost. |
| Berza IT - proizvoda za mala preduzeća |
23.03.2009. Povod za organizovanje Berze je javni poziv Agencije za mala i srednja preduzeća za dodelu bespovratnih sredstava od 50.000 do 600.000 dinara za razvoj konkurentnosti i inovativnosti. Rok za prijavljivanje je 4. april, finansira se do 50 odsto troškova projekata započetih 2009, a jedna od aktivnosti koje se mogu finansirati tim novcem je izrada softvera za unapređenje poslovanja u domenima knjigovodstva, računovodstva, informacionog sistema i elektronskog poslovanja. Berzu organizuju Privredna komora Srbije, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i preduzeća među kojima su AB soft, Accordia Group, Belit, CPM, Code System, ESD, E Smart, Extreme, IT Excellence, MASSVision, MFC, Mikrokomerc, Mikrokom, NetSet, PSC i PS TECH. |
| Administracija Srbije spremna za nastavak pridruživanja EU |
20.03.2009. Šefica Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, da "tvining" program koji je započet u martu 2006. godine, predstavlja instrument EU za jačanje administracija zemalja koje žele da budu članice Unije. "Njegova svrha je razmena iskustava zemalja članica sa onima koje su zainteresovane da postanu deo evropske porodice", rekla je Delevićeva i dodala da je program pored ostalog podrazumevao i usklađivanje zakonodavstva, lobiranje, jačanje administrativnih kapaciteta i druge pripreme. Šef delegacije Evropske komisije Žozep Ljoveras rekao je da je "tvining" projekat najduži, najkompleksniji i najuspešniji program sproveden u Srbiji i da je u njegovom sprovođenju bilo uključeno 50 eksperata iz Francuske i Slovenije. Dodao je da je koordinacija domaćih političkih aktera ključni pokretač procesa evropskih integracija i da je unutrašnja politička podrška najvažnija u njegovom sprovođenju, jer to nije pitanje spoljne politike. "Nacionalni program evropskih integracija treba da bude katalizator koji će mobilisati energiju i konsenzus u procesu evropskih integracija", rekao je Ljoveras. Rukovodilac projekta Andrej Engleman rekao je da su administracija Srbije i sve strukture, sada spremni da sprovedu do kraja pregovarački proces za priključivanje Srbije EU. "Premda je nivo administrativnih kapaciteta Srbije bio visok, dosta se odmaklo i Srbija je dobro pripremljena za sledeće procese u evropskim integracijama", rekao je Engleman. Za program izgradnje kapaciteta u procesu evropskih integracija u Srbiji i Crnoj Gori, Evropska unija izdvojila je 2,5 miliona evra, rečeno je novinarima. |
| Zahtevi za subvencionisane kredite od 290 miliona evra |
19.03.2009. Podneti su zahtevi za kredite za likvidnost u vrednosti 273 miliona, oko 11 miliona za investicione kredite i za potrošačke kredite u iznosu većem od šest miliona evra. Odobreni su krediti za likvidnost u vrednosti 48 miliona, a za kupovinu domaće robe u iznosu od oko šest miliona evra. Za likvidnost je ododbreno 484 kredita, od čega je malim preduzećima odobreno 427 kredita vrednosti oko 12,5 miliona evra, što je 26 odsto kredita odobrenih za te namene. Srednjim preduzećima je odobreno 38 kredita od oko 14 miliona evra, što je 29 odsto kredita, dok su velika preduzeća dobila 19 kredita vrednosti oko 21,5 miliona evra i udeo tih kredita je 45 odsto. Najveći iznos kredita odobrila je Banka Intesa, oko 40 miliona evra, a slede Komercijalna banka, ProCredit, Societe Generale banka, Srpska banka, Hypo Alpe Adria banka, Privredna banka Beograd, Erste Bank i Čačanska banka. Za kupovinu automobila odobreno je 710 kredita u iznosu od oko pet miliona evra, a za nabavku ostalih potrošnih dobara domaće proizvodnje odobren je 621 kredit vrednosti oko milion evra. |
| Mere i krediti za podsticanje zapošljavanja |
18.03.2009. Među ciljevima su povećanje formalne zaposlenosti u privatnom sektoru i smanjenje regionalnih razlika, usklađenje ponude i tražnje na tržištu rada realizacijom mera aktivne politike zapošljavanja i unapređenje socijalnog dijaloga i povećanje efikasnosti Nacionalne službe za zapošljavanje. Podsticanje zapošljavanja biće ostvareno kroz pružanje pomoći nezaposlenima u aktivnom traženju posla, uključivanje nezaposlenih u programe dodatnog obrazovanja i obuke i podsticanje preduzetništva i samozapošljavanja. Tako će nezaposleni ili osoba koja je postala višak u preduzeću kao subvenciju za samozapošljavanje radi osnivanja privrednih društava, radnji i drugih oblika preduzetništva dobiti jednokratno 130.000 dinara. Vlasnik preduzeća će za otvaranje svakog novog radnog mesta radi zapošljavanja nezaposlenih dobiti od države 80.000 do 160.000 dinara, zavisno od razvijenosti opštine. Pored bespovratnih sredstava za subvencije za zapošljavanje, podsticanje privrednog razvoja obavljaće se i kreditiranjem firmi odobravanjem dugoročnih i kratkoročnih kredita. Početnici će za start ap kredite dobijati 500.000 do 1,3 miliona dinara, a pravna lica do 2,5 miliona. |
| "Teret ekonomske krize na bogatijima" |
18.03.2009. Cvetković je rekao da se pregovori o novom aranžmanu s Međunarodnim monetarnim fondom vode u dobrom duhu i da Vlada Srbije u razmatranju mera štednje budžetskih izdataka nastoji da zaštiti siromašne građane. "Nastojimo da se držimo principa solidarnosti i da obezbedimo da se plate i penzije ne smanjuju, a da dođe do određenog prebacivanja većih troškova na one bogatije", kazao je on novinarima na okruglom stolu o uticaju svetske ekonomske krize na Srbiju. U pripremi mera za smanjenje javne potrošnje, kako je kazao, došlo se do zaključka da u lokalnim samoupravama mogu da se postignu veće uštede. Cvetković je naglasio da štednja može da se sprovede smanjenjem troškova za putovanja, nabavku vozila i troškova reprezentacije. On je naglasio da će, zavisno od dubine i trajanja krize, Vlada primenjivati odgovarajuće mere i dodao da to znači da, "ako kriza bude duže trajala, da ćemo morati da naučimo da živimo s njom". U vreme krize, dodao je Cvetković, većina rashoda države moraće da ide na kapitalna ulaganja jer se ne mogu očekivati inostrane investicije.< |
| Oko 145.000 firmi dostavilo finansijske izveštaje NBS |
17.03.2009. Kako se navodi u saopštenju, broj elektronskih izveštaja ove godine je prvi put veći od broja izveštaja na papiru. Prema ranijem saopštenju NBS, srpska centralna banka je očekivala da će dobiti više od 160.000 finansijskih izveštaja, a rok za dostavljanje je istekao 2. marta. Narodna banka Srbije je do sada u elektronsku bazu unela 90.000 izveštaja za 2008, što je 62 odsto izveštaja. Kako se dodaje, završetak obrade finansijskih izveštaja zavisiće od toga koliko brzo će preduzeća i preduzetnici ispravljati nedostatke u izveštajima. |
| 2009. će biti godina preživljavanja |
17.03.2009. Dinkić je rekao da je jedan od ključnih problema spoljni dug privatnog sektora, 15,4 miljaerdi evra, od čega je 11 miliona dug preduzeća, oko četiri banaka. Dinkić je rekao da je refinansiranje duga privatnog sektora jedna ključnih stvari za prevazilaženje krize. On je naveo da je privatni dug 2,5 puta veći od državnog. Ove godine na naplatu privatnom sektoru dospeva 5,5 milijardi duga, a državi oko 350 miliona evra, kaže Dinkić. S Međunarodnim monetarnim fondom se pregovara o dvogodišnjem aranžmanu od oko tri miliojarde evra, od čega dve milijarde za tekuću, a milijarda za narednu godinu, što bi trebalo da bude dovoljno da Srbija zadrži stabilnost domaće valute. Dinkić je rekao da će stari dugovi privatnih preduzeća prema državi biti rešavani kroz delimični ili potpuni otpis potraživanja, reprograme ili konverziju kapitala. „Privatna preduzeća će sama moći da traže konverziju potraživanja u kapital, ali s jasnom izlaznom strategijom, tako da se udeo državi vrati u privatne ruke ili kroz dokapitalizaciju ili kroz otkup“, kaže Dinkić. Projekcije privrednog rasta se kreću od minus dva do plus jedan, ali Dinkić očekuje da će on ipak biti pozitivan, a koliki će rast biti presudno zavisi od uspeha u poljoprivredi, saobraćaju i finansijskom posredovanju. |
| Uskoro krediti poljoprivrednicima |
16.03.2009. Dragin je dodao da je o tome već postignut dogovor sa bankama i precizirao da se za kratkoročne kredite odobrava od 50 do 700 hiljada dinara, a za dugoročne od pet do 300 hiljada evra. Krediti će se odobravati preko svih poslovnih banaka koje potpišu ugovore sa resornim ministarstvom, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Kratkoročni krediti će biti odobravani registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima - fizičkim licima iz sredstava banaka, a rok vraćanja kredita je do 12 meseci bez valutne klauzule, po kamati od pet odsto, koja se plaća zajedno sa glavnicom kredita po roku dospeća. Ostatak kamate plaća ministarstvo banci. Krediti se mogu koristiti namenski za kupovinu repromaterijala i drugih obrtnih sredstava uloženih u poljoprivrednu proizvodnju. Dugoročni krediti će biti odobravani registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima - fizičkim i pravnim licima, a prema novom modelu, dugoročno odobravanje kredita vrši se tako što poslovna banka učestvuje sa 60 odsto, a ministarstvo daje 40 odsto sredstava. Korisnik kredita plaća kamatu na sredstva koja daje banka, a na sredstva ministarstva se ne plaća kamata. Rok vraćanja tih kredita je od pet do osam godina posle isteka grejs perioda koji može biti od jedne do tri godine, u zavisnosti od proizvodnje za koju se traži kredit. Sredstva banke se vraćaju u prve tri, odnosno pet godina otplatnog perioda, a sredstva ministarstva u poslednje dve, odnosno tri godine. |
| Više od dve milijarde dinara za najnerazvijenije opštine |
13.03.2009. Skoro polovina ovog novca biće uložena u razvoj lokalne putne infrastrukture, zatim 42 odsto u razvoj lokalne komunalne infrastrukture, dok će preostali deo novca biti iskorišćen za jačanje kapaciteta za upravljanje projektima. Predloženi projekti i sredstva za njihovo finansiranje raspoređeni su na način koji omogućuje da se smanje regionalne razlike. Ministarka Kalanović rekla je da je reč o opštinama koje po pravilu imaju najmanji prosek plata i penzija i čija je ekonomska snaga 50 odsto ispod republičkog proseka. „Ciljevi ovog projekta su podizanje standarda građana obezbeđivanjem elementarnih uslova za život, zadržavanje stanovništva u već devastiranim opštinama i stvaranje ambijenta za podizanje atraktivnosti nerazvijenih opština za ulaganje“, istakla je Kalanovićeva. Ona je, takođe, rekla da će ovaj projekat biti vođen sa centralnog nivoa, zato što je u proteklom periodu u ovim opštinama realizovana svega jedna trećina odobrenih projekata, dok su svi drugi ostali nedovršeni. Sa druge strane, predstavnici lokalnih samouprava zatražili su od Ministarstva da ubuduće više uvaži njihovo mišljenje prilikom određivanja prioriteta i opredeljivanja za projekte, kako se ne bi ponavljale neke greške. |
| Omogućiti kredite preduzećima osnovanim od 2007. |
12.03.2009. S obzirom da je u poslednja četiri meseca, od izbijanja svetske ekonomske krize, znatno opalo interesovanje za registrovanje malih i srednjih preduzeća i preduzetničkih radnji, to znači da će veoma mali broj preduzeća steći pravo da učestvuje na konkursu, navedeno je u saopštenju Unije. Unija napominje da bi, ako uslov konkursa ne bude izmenjen, to značilo da za ove kredite mogu da konkurišu samo preduzeća i preduzetnici osnovani u poslednjih devet meseci. |
| Do PIB-a za dan |
11.03.2009. Ona je u nastavku prve sednice prolećnog zasedanja obrazložila Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji bi, prema njenim rečima, trebalo da omogući bolju naplatu poreza. Ona je dodala da je predviđeno da se, kao i dosad, PIB dodeljuje u Poreskoj upravi, ali da će se zahtev za izdavanje i odobravanje tog broja obavljati u Agenciji za privredne registre i da će to biti potrebno 24 sata. Ministarka je podsetila da je Srbija prema izveštaju Svetske banke na 94. mestu od 181 zemlje po brzini otvaranja firme, te da je u Srbiji trenutno potrebno šest radnih dana kako bi se izdala ta dozvola. Prema njenim rečima, izmene zakona predviđaju još dve važne izmene u vezi sa sigurnošću poreskih obveznika i jačanjem Poreske uprave. „Važno je uvesti izmenu koja se tiče efikasnosti sprovođenja zakona u sudskoj praksi. Odredba koja se tiče naplaćivanja poreza je takva da ako je vrednost imovine koja je predmet prinudne naplate veća od nenaplaćenog poreza, onda se višak vraća obvezniku“, objasnila je Diana Dragutinović poslanicima. Takođe, dodala je ona, predviđeno je da prilikom prodaje pokretnih stvari čija je pojedinačna cena viša od 200.000 dinara, ponudu mogu da dostave samo kupci koji daju depozit od 10 odsto vrednosti, te da ako kupac u roku od 8 dana ne uplati celu sumu, depozit se uzima, a taj ponuđač se diskvalifikuje iz postupka prodaje. Diana Dragutinović je rekla da se uvodi i opšti rok zastarelosti poreskih obaveza od 10 godina. Izmenama je predviđeno jačanje kontrole ljudi koji rade u Poreskoj upravi i njihova profesionalizacija. „Zbog osipanja kadrova, zakon predviđa zapošljavanje pripravnika koji su prošli obuku“, kazala je Dragutinović. |
| Sindikat traži produžavanje plaćenog odsustva na 90 dana |
11.03.2009. On je na konferenciji za novinare upozorio da bi u narednom periodu, zbog krize i problema u privredi, na prinudnim odmorima moglo da se nađe 50.000 do 100.000 radnika i dodao da taj sindikat podržava sve mere Vlade usmerene ka očuvanju radnih mesta, ali da se protivi snižavanju plata. Samostalni sindikat je, prema njegovim rečima, uputio Vladi 10 zahteva vezanih za prevazilaženje problema izazvanih svetskom ekonomskom krizom. Sindikati, pored ostalog, traže od Vlade da održi broj radnih mesta uz isti nivo zarada, smanjenje obima sive ekonomije i obezbeđivanje redovne isplate naknada za nezaposlene. Komentarišući predlog Ministarstva za rad i socijalnu politiku da preduzeća pogođena krizom smanje radnu nedelju za dan, a da to kasnije nadoknade produženjem radne nedelje, Orbović je rekao da ne zna koliko je ta mera realna jer nije izvesno koliko bi kriza mogla da traje. Sindikat je predložio i da pri predstojećem rebalansu budžeta bude izbrisan član 28. Zakona o budžetu, kojim se ne predviđa pravo na isplatu toplog obroka i regresa budžetskim korisnicima. |
| Forum novih tehnologija 24. marta |
10.03.2009. Na forumu će učestvovati svetski priznati predavači, korisnici, profesori i studenti, a pored stručnih institucija manifestaciju će podržati i jedan od najpriznatijih stručnjaka za digitalnu štampu dr Nikolas M. Helmut, koji je osnivač "FLAAR" organizacije. Program će objediniti više različitih sfera koje se sve više prepliću i povezuju: 2D i 3D skeniranje i štampanje, fine-art fotografija, giclee štampanje, dekor, arhitektura, kreativni dizajn, očuvanje i digitalizacija kulturne baštine, zlatarstvo, dizajn suvenira i druge. Poseban naglasak će biti na mogućnostima štampe na drvetu, kamenu, staklu, keramici, pločicama i metalu, u oblasti izrade arhitektonskih natpisa i oznaka. Forum će organizovati firma iz Ljubljane "IB-PROCADD" i srpska firma "3D-CADDIT", u saradnji s "FLAAR organizacijom", "SDT institutom", Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, asocijacijama i strukovnim organizacijama, navedeno je u zejedničkom saopštenju. |
| Sojaprotein prodaje ranije stečene sopstvene akcije |
10.03.2009. Sojaprotein će otuđiti 13.909 sopstvenih akcija, odnosno 0,258 odsto ukupnog broja, po ceni od 820 dinara po principu pro-rata, precizirano je u saopštenju. Rok za prodaju sopstvenih akcija za sve akcionare Sojaproteina koji žele da prihvate ponudu je 12 dana, od 20. do 31. marta a pravo upisa i uplate imaće akcionari upisani u Centralni registar na dan 5. marta. Neprodate akcije biće ponuđene na Beogradskoj berzi, gde se hartijama bečejske kompanije trguje od početka septembra 2002. Trenutno hartija Sojaproteina košta 481 dinar, najmanje za godinu dana. |
| Neiskorišćeno oko pet milijardi evra EIB |
09.03.2009. Mejnstat je na konferenciji za novinare, gde je predstavio godišnji izveštaj EIB za 2008, podsetio da je ta banka za period od 2007. do 2013. predvidela 8,7 milijarde evra evra za finansiranje projekata u zemljama jugoistočne Evrope, ali je stavio do znanja da se veliki deo tih sredstava ne koristi. Mejstat je da su u pitanju završna sredstva koja bi mnogla biti iskorišćena, posebno u ovom trenutku finansijsko-ekonomske krize i da EIB nastoji da sa bankama EU koje imaju filijale u regionu razjasni zašto se ta sredstva, toliko potrebna privredi, ne koriste. Mejstat je precizirao da je banka spremna i da poveća sredstva za zapadni Balkan, ali je naveo da se prethodno mora razjasniti kada i kako će biti povučena do sada odobrena a neiskorišćena sredstva. |
| "Bolje manje radnih sati nego otkazi" |
09.03.2009. "Ne može se još govoriti o komlpetnom i konačnom predlogu mera dok ih Vlada ne usvoji jer razmišljamo o raznim varijantama očuvanja radnih mesta. U toku su razmatranja o efikasnosti predloga o smanjenju na 32 radna sata nedeljno i ne zna se da li će to biti usvojeno", rekao je Ljajić novinarima u Beogradu. On je dodao da o tome tek treba da se razgovara s drugim ministarstvima, državnim organima i socijalnim partnerima. Prema rečima ministra, većina zemalja je usvojilo tu meru, a po Zakonu o radu i u tom slučaju isplaćuje se pun iznos zarade, a izgubljeni dani bi bili nadoknađeni prekovremenim radom u roku od šest do 12 meseci. |
| Kod javnih nabavki favorizovati domaću privredu |
06.03.2009. "Voleo bih da tokom radova na Koridoru 10 vidim mnogo više domaćih kompanija“, izjavio je sinoć Milosavljević na Biznis-forumu na Kopaoniku. On je naglasio da bi trebalo razmisliti o izmenama Zakona o trgovini i njima utvrditi maksimalan broj dana u kom bi trgovci morali da isplate dobavljače. On je naveo da bi taj rok mogao biti 90 dana. Milosavljević je ocenio da je država trenutno najveći uzročnik nelikvidnosti u privredi i da bi se dobar deo problema rešio ako bi država plaćala svoje obaveze. Milosavljević je najavio da bi Vada Stbije već narednog četvrtka mogla da utvrdi predlog novog zakona o zaštiti konkurencije. |
| Do kraja 2009. Generalni plan saobraćaja u Srbiji |
05.03.2009. Izradu tog master plana finansira Evropska unija, od juna 2008. godine sprovodi ga konzorcijum tri italijanske i jedne domaće firme, na čelu sa italijanskim Italferom (Italferr), a plan bi trebalo da bude osnova za izradu razvojnih projekata u saobraćaju do 2027. godine. Prema podacima koje je izneo programski menadžer delegacije Evropske komisije u Srbiji Enriko Malja, za modernizaciju i izgradnju srpske železnice potrebna je 5,1 milijarda evra u narednih 15 do 20 godina, od čega 2,5 milijardi evra na Koridoru 10. Za izgradnju dvokolosečne pruge i elektrifikaciju na Koridoru 10 potrebno je 2,6 milijardi evra, navedeno je u Maljinoj prezentaciji, u kojoj se navodi da u Srbiji ima 3.809 kilometara pruge, od čega je 276 kilometara dvokolosečno i elektrifikovano. Prema prezentacijama sa skupa, za razvoj putne infrastrukture potrebno je oko sedam milijardi evra u tom periodu. Državni sekretar Ministarstva za infrastrukturu Aleksandar Cvetanović rekao je da se sredinom maja očekuje odgovor finansijskih institucija na čelu sa Svetskom bankom, koje bi Srbiji trebalo da odobre oko 1,18 milijardi evra kredita za infrastrukturu. Prema planu izgradnje putne i železničke infrastrukture od 2008. do 2012. godine, koji je usvojila Vlada Srbije, do 2012. godine će u puteve biti uloženo 2,9 milijardi evra, od čega 400 miliona iz kredita Svetske banke, 540 miliona evra iz kredita Evropske investicione banke, 150 miliona evra iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj. Predviđeno je da 100 miliona evra bude donacija grčkog Helenik plana i da se 395 miliona evra da iz srpskog budžeta. Prema proceni Ministarstva infrastrukture, za modernizaciju srpskih železnica potrebno je 4,6 milijardi evra u narednih osam godina što uključuje povećanje brzine na 160 kilomatara na čas i dvokolosečnu prugu na Koridoru 10. |
| Pala konkurentnost Srbije u turizmu |
04.03.2009. Indeks konkurentnosti srpskog turizma je 3,71 prema najviše u svetu 5,68 i najmanje 2,52 poena, pokazuje danas objavljeni izveštaj SEF. Inače, indeks konkrentnosti sastavljen je od tri uža indeksa od kojih se jedan odnosi na regulativu, drugi na infrastrukturu i poslovno okruženje a treći na ljudske, kulturne i prirodne resurse neke zemlje. Kod Srbije je indeks za regulativu 4,4 poena i po tome je na 78. mestu u svetu, za poslovno okruženje i infrastrukturu je dobila 3,2 poena, što je stavlja na 80. poziciju, a za resurse ima indeks 3,6 i 96. mesto među 133 zemlje. U okruženju je najbolje plasirana Hrvatska, koja je na 34. mestu, kao i 2008, Slovenija je 35. a bila je 36, dok je Crna Gora od prošle godine napredovala sedam mesta, na 52. |
| SIEPA daje bespovratna sredstva za investicije |
03.03.2009. Kako se navodi u Javnom pozivu objavljenom u listu Danas, novac se dodeljuje za investicije u proizvodnju i usluge koje se mogu izvoziti i za ulaganja u istraživanje i razvoj, a prijave se mogu slati od 3. marta do 24. aprila ove godine. Prema podacima sa sajta SIEPA, za ulaganje u proizvodnju može se dobiti od 2.000 do 5.000 evra po novom radnom mestu, pri čemu je uslov da se otvori najmanje 50 radnih mesta i da je investicija vredna najmanje između milion i tri miliona evra, u zavisnosti od stope nezaposlenosti u opštini u kojoj se ulaže. Za investicije u sektoru usluga ulagači mogu dobiti između 2.000 i 10.000 evra po novom radnom mestu, a uslovi su investicija od najmanje 500.000 evra i otvaranje najmanje 10 novih radnih mesta. Ulagači u sektor istraživanja i razvoja mogu dobiti između 5.000 i 10.000 evra za investiciju od najmanje 250.000 evra uz otvaranje najmanje 10 novih radnih mesta. O dodeli sredstava odlučivaće se na osnovu više kriterijuma, među kojima su udeo dobavljača iz Srbije, uticaj na produktivnost srpskih preduzeća u tom sektoru, na životnu sredinu i na razvoj opštine, održivost investicije i podrška lokalne samouprave u realizaciji investicije, navodi se u Javnom pozivu. |
| SIEPA daje bespovratna sredstva za investicije |
03.03.2009. Kako se navodi u Javnom pozivu objavljenom u listu Danas, novac se dodeljuje za investicije u proizvodnju i usluge koje se mogu izvoziti i za ulaganja u istraživanje i razvoj, a prijave se mogu slati od 3. marta do 24. aprila ove godine. Prema podacima sa sajta SIEPA, za ulaganje u proizvodnju može se dobiti od 2.000 do 5.000 evra po novom radnom mestu, pri čemu je uslov da se otvori najmanje 50 radnih mesta i da je investicija vredna najmanje između milion i tri miliona evra, u zavisnosti od stope nezaposlenosti u opštini u kojoj se ulaže. Za investicije u sektoru usluga ulagači mogu dobiti između 2.000 i 10.000 evra po novom radnom mestu, a uslovi su investicija od najmanje 500.000 evra i otvaranje najmanje 10 novih radnih mesta. Ulagači u sektor istraživanja i razvoja mogu dobiti između 5.000 i 10.000 evra za investiciju od najmanje 250.000 evra uz otvaranje najmanje 10 novih radnih mesta. O dodeli sredstava odlučivaće se na osnovu više kriterijuma, među kojima su udeo dobavljača iz Srbije, uticaj na produktivnost srpskih preduzeća u tom sektoru, na životnu sredinu i na razvoj opštine, održivost investicije i podrška lokalne samouprave u realizaciji investicije, navodi se u Javnom pozivu. |
| Sutra počinje Biznis-forum Saveza ekonomista |
03.03.2009. Prema najavi organizatora, na skupu koji će trajati do četvrtka učestvovaće premijer Srbije Mirko Cvetković, potpredsednici Vlade Božidar Đelić i Mlađan Dinkić, ministarka finansija Diana Dragutinović i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, ali i predsednik Upravnog odbora Naftne industrije Srbije Dmitrij Mališev i generalni direktor Fijat automobila Srbije Đovani de Filipis. Na skupu predstavnika Vlade, ekonomista, stranih investitora i srpskih privrednika biće reči i o kontroli monopola, finansiranju lokalne samouprave, prilagođavanju finansijskog sektora novoj regulativi Evropske unije i inicijativama za podizanje konkurentnosti. Forum organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Srbije. |
| Reorganizacija poslovanja Sojaproteina |
03.03.2009. Izmeštanje proizvodnje hrane za ribe podrazumeva prenos opreme, tehnologije, znanja i iskustva. Sojaprotein namerava da se posveti razvojnim planovima koji predviđaju znatno povećanje proizvodnje proizvoda od soje viših faza prerade namenjenih prehrambenoj industriji i proizvoda za ljudsku ishranu. |
| Suficit s CEFTA 63 miliona dolara u januaru |
02.03.2009. Kako se navodi, pozitivan saldo trgovinske razmene za članicama CEFTA Srbija je ostvarila zahvaljujići izvozu poljoprivrednih proizvoda, pre svega žitarica i proizvoda od njih, kao i raznih vrste pića. Izoz Srbije u CEFTA region u janurau iznosio je 132,1 milion dolara, a uvoz 68,9 miliona dolara. Srbija je najviše uvozila gvožđe i čelik, kameni ugalj i energente. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 191,7 odsto. CEFTA je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Albanije, Moldavije i Kosova, koje predstavlja UNMIK. |
Arhiva novosti |
|
Januar 2010 Januar 2009 Januar
Januar
|