|
| 2009 - Februar |
| Dinkić najavio izmene zakona o besplatnim akcijama |
27.02.2009. "Izmene će previđati da se proširi spisak preduzeća čije akcije će besplatno dobiti građani", rekao je Dinkić u Skupštini Srbije odgovarajući na pitanje samostalnog poslanika. On je najavio da će građani, najverovatnije, pored akcija šest javnih preduzeća i tenderom privatizovanih firmi, dobiti i akcije Komercijalne banke, Dunav osiguranja i javnih komunalnih preduzeća. |
| Smanjiti zaostajanje u obrazovanju |
26.02.2009. To je ocena ministra prosvete Žarka Obradovića i ministra nauke i tehnološkog razvoja Božidara Đelića na otvaranju konferenciju “Ka kvalitetnijem obrazovanju u Srbiji – dorpinos PISA ispitivanja”, koja se održava u beogradskom Centru Sava. Međunarodni Program for International Student Assesment (PISA) ispituje matematičku, čitalačku i naučnu pismenost učenika, a u svakom ciklusu detaljnije se ispituje jedna od njih. Obradović je rekao da su rezultati testiranja iz 2003. i 2006. bili slabiji od očekivanih, ali “da signali koje su rezultati sa testova poslali iskoriste za unapređenje obrazovanja”. On je dodao da je strateški cilj da se srpski srednjoškolcii pripreme i značajnije poprave svoje. Ministar prosvete je rekao da je, imajući u vidu demografsku situaciju u Srbiji, Svetska banka ocenila da je razvoj Srbije u budućnosti moguć jedino ako se poveća nivo obrazovanosti stanovništva i preproduktivnost rada. Ovogodišnje PISA testiranje srednjoškolaca u Srbiji počeće u maju, što je stavlja u krug od više od 60 zemalja u kojima se to ispitivanje sprovodi. Ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić rekao je da je delegacija OECD-a koja je u poseti Srbiji ocenila da je je najveći problem Srbije veliki jaz između talenta i kreativnosti. “Nije sporno da imamo infrastrukturu, u smislu broja škola, da se učenici i profesori trude”, ali da je “naši učenici nisu naučili da uče i da rešavaju probleme” i da je to ono što PISA testiranje pokazuje. On je to ilustrovao podatkom da je funkcionalna pismenost petnaestogodišnjaka u Srbiji dva puta manja nego kod njihovih vršnjaka u državama koje pripadaju Organizacii za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Prema rezultatima PISA testova iz 2006. godine, 42 odsto srpskih srednjoškolaca je ocenjeno kao funkcionalno nepismeno na testu matematičke pismenosti, dok je u prosek u državama OECD-a 21 odsto. Čitalačka pismenost je dva i po puta slabija (52 odsto naspram 20 odsto) nego OECD prosek, dok je u naučnoj pismenosti jaz nešto manji, 30 odsto naspram 19 odsto u OECD grupi zemalja. Đelić je dodao da je između dva testiranja Srbija pogoršala svoje pokazatelje i to ne samo u smislu zaostajanja za drugim zemljama, već i po performansama, jer su rezultati u 2006. slabiji u četiri od šest kategorija. PISA konferencija se po prvi put organizuje u Srbiji, a organizuju je Ministarstvo prosvete, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta iz Univerziteta u Beogradu, kao i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Cilj konferencije je unapređivanje kvaliteta i pravednosti sistema obrazovanja u Srbiji na osnovu rezultata PISA ispitivanja. |
| Jelašić: Zaduživanje ne rešava probleme Srbije |
26.02.2009. Prvi način, ali I najbolji na srednji I dugi rok je smanjenje izdataka koji su bili povećani rebalansom prošlogodišnjeg budžeta kada su prihodi bili uvećani. Kao drugi način za smanjivanje budžetskog deficita Jelašić navodi mogućnost povećanja prihoda kroz povećanja PDV I poreza. Guverner takođe smatra da bi jedna varijanta mogli da budu I privatizacioni prihodi, ili pak dodatno zaduživanje države u inostranstvu I na domaćem finansijskom tržištu.” Vlada Srbije je ta od koje zavisi koji će od pomenutih modaliteta biti iskorišćen”, izjavio je guverner Jelašić u intrevjuu za dnevni list Pres. |
| Korporativno upravljanje umesto privatizacije |
25.02.2009. Na okruglom stolu o perspektivi javnih i državnih preduzeća u Srbiji, koji organizuje Ekonomist Media Group, on je rekao da je jedna od mogućnosti za smanjenje troškova u takvim kompanijama da se pojedini delovi firme iznajmljuju drugim kompanijama. Jedan od takvih prirodnih monopolista je i aerodrom Nikola Tesla. Generalni direktor Aerodroma Velimir Radisavljević je rekao da preduslov za privatizaciju te kompanije ne mora biti prodaja Jat Airwaysa, ali da je bitno da Jat stane na noge. On smatra da Aerodrom treba da povećava efikasnost dok njegova vrednost ne bude tolika da njegovom prodajom mogu da se značajno uvećaju prihodi u budžetu. Radosavljević je rekao da je 2008. dobit Aerodoma bila 1,35 milijardi dinara, 2,3 puta više od planiranog i 3,7 puta više nego 2007. On je dodao da je u toj kompaniji od kraja 2007 do kraja 2008 broj zaposlenih smanjen za 350, tako da u ovom trenutku nema viška zaposlenih. Privatizacija uslov za uspeh Galenike Generalni direktor kompanije Galenika Nenad Ognjenović rekao je da ta kompanija može biti uspešna ako bude privatizovana i naglasio da je Galenika jedina neprivatzovana farmaceutska kompanija u okruženju. “Vlada treba da proceni za koliko i kome da proda Galeniku”, kazao je Ognjenović i dodao da u ovom momentu država toj kompaniji može da pomogne tako što će omogućiti brže dobijanje dozvola kod registracije lekova. Na tržištu farmaceutskih proizvoda u Srbiji pedeset odsto učešća imaju domaće kompanije, pri čemu sa osam u lekovima učestvuju strani proizvođači. Ognjenović kaže da su domaći lekovi jeftniji i da je njihova prosečna cena jedan do 1,5 evra po leku.Galenika ima 15 odsto udela na farmaceutskom tršištu Srbije. |
| Rok za produženje Internet-domena .yu 2. mart |
25.02.2009. Ako to ne učine, njihovi domeni i adrese za elektronsku poštu biće deaktivirani. Kako je ranije najavljeno, preduzeća će moći da u dodatnom roku, do 30. aprila, produže stare domene da bi oni ponovo postali aktivni, a ako to ne učine biće zauvek obrisani iz registra, što znači da će njihovi sajtovi prestati da postoje, a neće im stizati ni elektronska pošta preko naloga preduzeća u .yu domenu. Planirano je da se stari Internet domen s nastavkom .yu ugasi 30. septembra 2009, što znači da će tada svi sajtovi s tim nastavkom prestati da postoje. |
| Evropska komisija: Hitno privatizovati preduzeća u Srbiji |
24.02.2009. Prema oceni Komisije, dosadašnja tendencija u javnim finansijama Srbije je neodrživa i može dovesti do ugrožavanja budućih izgleda ekonomskog rasta. Zato je imperativ da srpske vlasti brzo promene kurs i preduzmu mere kojima će se preokrenuti značajno povećanje zarada u javnom sektoru i penzija iz prethodnih godina. Kretanja generalnih javnih finansija u Srbiji bila su veoma negativna u januaru 2009, ocenjuje se u izveštaju. Na strani prihoda, usporena međunarodna trgovinska razmena doprinela je značajnom padu prihoda vezanih za PDV, akcize i carine u odnosu na isti period 2008. Samo je lični prihod zabeležio blago povećanje. U realnim izrazima, smanjenje prihoda bilo je još izraženije, s obzirom da je rast cena na malo u decembru 2008. iznosio 8,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Nasuprot tome, rashodi su u tom periodu nastavili da rastu, kako nominalno tako i u realno. Konkretno, transferi fondu za socijalno osiguranje iz koga se isplaćuju penzije povećali su se za zapanjujućih 62 odsto u odnosu na januar 2008. U isto vreme, kapitalni rashodi smanjeni su u januaru za 17,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Međutim, viši tekući troškovi, posebno u kategorijama kojima su zakonom garantovana prava, stvaraju dugoročni problem za javne finansije, s obzirom da ograničavaju obim buduće uštede i smanjuju fiskalnu fleksibilnost. Rezultat je da samo kapitalni rashodi mogu da se smanje kako bi se ostvarila fiskalna ušteda, ocenjuju analitičari u Evropskoj komisiji. Ovo, pak, može dovesti do ugrožavanja dugoročnog potencijala rasta srpske privrede. Zapravo, preliminarni podaci za 2008. pokazuju da su kapitalni rashodi smanjeni na 3,9 odsto odsto bruto društvenog proizvoda. U isto vreme, tekući rashodi su virtuelno ostali nepromenjeni (39,8 odsto BDP-a), dok su rashodi za zarade i penzije porasli na 10,7 odsto, odnosno 12,9 odsto BDP-a. Osim toga, a to se još nije potpuno reflektovalo u preliminarnim podacima, zarade u javnom sektoru su još povećane tokom 2008. godine, a penzije su uvećane za neverovatnih 10 odsto u novembru, nakon redovnog povećanja od 4,13 odsto. Budžet za 2009. godinu predviđa dodatno povećanje zarada u generalnom vladinom sektoru za osam odsto. |
| Od danas podsticajni krediti građanima i privredi |
23.02.2009. Za kredite građanima i privredi banke će odobriti 122 milijarde dinara, od čega 77 milijardi dinara iz sopstvenih izvora i 45 milijardi dinara iz inostranih kreditnih linija. Kamate će, kako je najavljeno, biti 50 odsto niže od tržišnih, najviše šest odsto godišnje, zahvaljujući tome što će država subvencionisati kamate s tri milijarde dinara. Iz Fonda za razvoj za kredite će biti izdvojeno pet milijardi dinara. Do petka je ugovore o učešću u programu potpisalo 18 banaka. Ugovori su zaključeni i s lizing-kućama Zastava Istrabenz lizing, Sogelease Srbija i Lipaks, a najavljeno je da će lista objavljena na sajtu Ministarstva ekonomije Srbije, www.merr.gov.rs biti proširena pošto je ponudu dobilo skoro 30 banaka i 17 lizing-kompanija. Građani će moći da koriste ukupno 20 milijardi dinara potrošačkih kredita za kupovinu automobila, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, podnih obloga i kućnih aparata proizvedenih u Srbiji. Krediti se odobravaju uz fiksnu kamatnu stopu od 4,5 odsto za Punto proizveden u Kragujevcu i najviše šest odsto godišnje za ostale proizvode, pri čemu je rok otplate od pet do sedam godina za automobile i do pet odsto za ostale proizvode. Za osnovni model Punta, odnosno Zastave 10, koji podrazumeva benzinski motor i standard euro 4, cena je 6.999 evra s porezom na dodatu vrednost, a rata iznosi 97 evra uz rok otplate od sedam godina i 130 evra uz rok otplate od pet godina. Za privredu će biti obezbeđeni kratkoročni krediti za likvidnost, najviše po 20.000 evra za preduzetnike, 50.000 evra za malo preduzeće do 50 zaposlenih, 500.000 evra za preduzeće do 250 zaposlenih i dva miliona evra za preduzeće s više od 250 zaposlenih. Kamatna stopa je do 5,5 odsto godišnje, a rok otplate 12 meseci. Dugoročni krediti za privredu odobravaće se za investicije, najviši iznos je četiri miliona evra za veliko preduzeće s više od 250 zaposlenih, kamatna stopa je oko šest odsto godišnje, rok otplate od tri do pet godina, a period počeka od šest do 12 meseci. Povoljne kredite moći će da koriste sva preduzeća koja ne otpuštaju radnike. Na sajtu Ministarstva ekonomije predstavljeni su svi krediti i paketi mera i spisak banaka i lizing-kuća koje su se do sada uključile u program. |
| 50 miliona evra za dokapitalizaciju Sojaproteina |
23.02.2009. Dokapitalizacija će trajati 33 dana a prema rečima Nenada Gujaničića, brokera Sintesa Invest Group, po završetku „prava preče kupovine“, nakon 22 dana i drugi zainteresovani investitori moći će da dođu do udela u kompaniji po ceni od 946 dinara po akciji. „To će biti jedna od najvećih dokapitalizacija na Beogradskoj berzi u poslednje vreme a naročito u ovoj godini“, rekao je Gujaničić i dodao da je namena dokapitalizacije finansiranje kratkoročnih kredita i ojačavanje obrtnog kapitala. Prošle godine pokušaj dokapitalizacije Sojaproteina je propao. Nikola Vujačić, generalni direktor kompanije Victoria Group, najvećeg akcionara Sojaproteina, nedavno je u intervjuu za B92 izjavio da će ova grupa sigurno učestvovati u dokapitalizaciji ali nije precizirao da li će postati i većinski vlasnik. |
| Konkurs za najbolji pronalazak u Srbiji |
20.02.2009. Pored inovatora i pronalazača iz Srbije, pravo učešća će imati i građani iz dijaspore, kao i iz Republike Srpske. Ministarstvo nauke Republike Srpske će svojim novcem podržati fond za nagrade za učesnike iz Republike Srpske, rekao je predstavljajući program ministar za nauku Božidar Đelić. On je dodao i da je reč o početnom fondu, koji bi mogao biti i veći. Takmičenje je organizovano u pet kategorija, koje uključuju realizovane inovacije, potvrđene prototipom ili u početnoj fazi plasiranja na tržište, inovacije vezane za energetsku efikasnost i inovativne ideje, koje ne moraju biti potvrđene patentom. U poslednje dve kategorije, takmičiće se zaposleni u naučno-istraživačkim institucijama koji imaju projekta kod Ministarstva nauke i opštine sa najamnje tri prijavljene inovacije, kako bi se podstakao uravnotežen regionalni razvoj. Pored promovisanja preduzetničke klime u Srbiji, cilj takmičenja je da se poveća broj preduzeća koja izvoze visoku tehnologiju i zapošljavaju visokokvalifikovane kadrove, rekao je Đelić. Pored nagradnog dela, učešće na konkursu za najbolju tehnološku inovaciju ima i edukativni karakter, jer će učesnici dobiti i pomoć u vidu treninga i konsultacija. Registracija je moguća od danas na sajtu www.inovacija.org, dok se u periodu od 1. do 31. marta podnose prijave. Takmičenje se završava 26. decembra kada će biti dodeljene specijalne nagrade na RTS-u. Takmičenje za najbolju inovaciju se organizuje od 2005. godine i do sada je na njemu učestvovalo 3.500 inovatora, na osnovu čijih ideja je osnovano 36 preduzeća koja koriste naprednu tehnologiju. |
| Primena mera za podsticaj privrede od 23. februara |
19.02.2009. Od tad će preduzeća i građani moći da se prijavljuju za podsticajne kredite, rekao je Dinkić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. On je naveo da se do sada u program uključilo 15 banaka koje su potpisale ugovor i dodao da očekuje da se do ponedeljka u program uključci još banaka. Ugovore su potpisale Komercijalna, Intesa, Societe Generale, UniCredit, Erste, Hypo Alpe Adria, Raiffeisen, EFG, KBC, OTP, Privredna banka, Srpska banka, Čačanska, Agrobanka i Univerzal banka. "Tokom marta i aprila očekujemo prve efekte ovih mera“, rekao je Dinkić. Očekivani efekti Vladinog paketa su, pre svega održavanje blagog privrednog rasta u Srbiji u uslovima finansijske krize u svetu, održavanje zaposlenosti i indirektni koji će dovesti do relativne stabilnosti kursa dinara, s obzirom na to da se očekuje povećan priliv deviza po tom osnovu, istakao je Dinkić. On je podsetio da će Vlada sa osam milijardi dinara iz budžeta aktivirati relativno veliki uspavani potencijal. Ovim merama Vlada će stimulisati odobravanje od ukupno 77 milijardi dinara kredita sa kamatnim stopama koje su upola niže od tržišnih. Pored toga Vlada će obezbediti dodatnih 45 milijardi dinara iz inostranstva tako da ukupan finansijski paket čini 122 milijarde dinara kreditne podrške“, rekao je Dinkić. NBS je oslobodio banke obavezne devizne rezerve za te plasmane. "Nema prepreka za početak primene mera" Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec izjavio je danas da nema nikakvih prepreka da 23. februara počne primena mera Vlade. Bajec je na skupu u Privrednoj komori Vojvodine rekao da su sve tehničke pripreme za primenu programa završene, što znači da banke koje su potpisale ugovor s Vladom o subvencionisanju kamate u ponedeljak mogu da počnu da odobravaju kredite. "Trenutne kamatne stope su visoke i privrednici više ne mogu da ih plaćaju. Subvencionisanjem kamata omogućićemo većem broju korisnika da dobiju sredstva za povećanje likvidnosti i proizvodnje, ali i da potrošači lakše dođu do domaćih proizvoda", rekao je Bajec. "Očuvanje broja zaposlenih u preduzećima koja će dobiti ova sredstva naš je prioritetni cilj", rekao je Bajec i upozorio da će biti redovno kontrolisana preduzeća koja dobiju sredstva. |
| Registar poreskih obveznika do kraja godine |
19.02.2009. "Registar se delom finansira sredstvima Evropske agencije za rekonstrukciju i ona insistira da bude gotov do kraja godine", kazala je ona na sastanku Udruženja Privredne komore Srbije za mala i srednja preduzeća. On je rekla da će registar dobro doći svima jer će olakšati rad i omogućiti da se elektronskim putem sve kontroliše. |
| U januaru budžetski deficit oko 800 miliona dinara |
18.02.2009. Najviše prihoda, 25 milijardi dinara, prikupljeno je naplatom poreza na dodatu vrednost. Prihodi od carina u januaru su zbog smanjenog uvoza bili manji nego u istom mesecu prošle godine i iznosili su 2,9 milijardi dinara. Budžetom za 2009. godinu predviđeno je da prihodi od carina budu 50,8 milijardi dinara. Zakonom o budžetu za 2009. godinu planirani su prihodi od 698,8 milijardi, a rashodi od 748,7 milijardi, tako da bi budžetski deficit iznosio 49,9 milijardi dinara. Javni dug Srbije na kraju januara ove godine iznosio je 8,9 milijardi evra, od čega je 3,1 milijardu unutrašnji, a 4,8 milijardi spoljni dug, dok su indirektne obaveze 953 miliona evra. Na kraju 2000. godine javni dug je iznosio 14,2 milijardi dolara. |
| PTT ove godine investira 3,9 milijardi dinara |
17.02.2009. "Najvažniji projekt su gradnja glavnog poštanskog centra u Beogradu i adaptacija centara u Nišu i Novom Sadu i nabavka opreme za automatsku preradu pošiljki", rekao je on. Ćirić je kazao da bi tender za poštanski centar u Beogradu trebalo da bude raspisan za mesec i po. Prema ranijim informacijama iz PTT Srbije, vrednost tog posla je oko 40 miliona evra. Počela je i kampanja za primenu novog adresnog koda, istakao je on, navodeći da će umesto tekstualne adrese svako pismo biti obeleženo bar-kodom s jedinstvenim poštanskim adresnim kod. Primena adresnog koda trebalo bi da počne za dva meseca. "Planirano je da se do polovine ove godine uvedu i 'hibridne pošte' kao model pojeftinjenja poslovanja PTT Srbije", kazao je Ćirić i precizirao da bi se podaci slali u elektronskoj formi, a zatim štampali i dostavljali korisnicima. |
| Paket za zaštitu prava radnika u vreme krize |
13.02.2009. Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić je na današnjem sastanku s predstavnicima Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata izjavio da se paket priprema u saradnji s drugim državnim organima i stručnom javnošću. Predstavnici ASNS-a su u razgovoru s Ljajićem kritikovali paket ekonomskih mera Vlade Srbije za prevazilaženje ekonomske krize jer, prema njihovom mišljenju ne sadrži predloge za zaštitu socijalno najugroženijih grupa u Srbiji. Delegacija ASNS je iznela i zamerke na rad Ministarstva rada i socijalne politike i Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca, ukazavši da postoje ozbiljne nepravilnosti pri utvrđivanju kriterijuma reprezentativnosti. |
| Privrednici traže novi sastanak s Tadićem i Cvetkovićem |
13.02.2009. „Mi smo tražili nove, sveže pare, a ne da neko izvlači postojeća sredstva pa ih ponovo plasira. I onih 40 milijardi dinara kreditne podrške svelo se na dve milijarde dinara za subvencionisanje kamata. To je Sizifov posao i potpuno drugačije od razgovora sa Vladom da bi država trebalo da aktivira deo novca iz deviznih rezervi, a deo da obezbedi iz budžeta. Bojim se da od toga neće biti ništa. Mnogo je obećanja, mnogo se priča, ali nema još efekata. Ili neka kažu da nemaju para, da smo siromašni i da se snalazimo sami, a ne da nam obećavaju, a na kraju ne ispune“, poručio je Drakulić. Na primedbu da Vlada i bez dodatnih intervencija u privredi računa na veliki budžetski deficit, on je istakao da „država mora da se zaduži da bi popunila budžet, jer bi bila katastrofa da se sada ide na prodaju Telekoma ili EPS-a, kad već te kompanije nisu prodate prošle godine kada je situacija na tržištu bila mnogo povoljnija za to“. Sada bi to bio očajnički pokušaj, kategoričan je Drakulić. Privreda u ozbiljnim problemima „Privreda je u ozbiljnom problemu. S jedne strane veliki izvoznici su pogođeni padom tražnje na svetskom tržištu, a s druge strane je veliki problem što trgovački lanci u Srbiji ne plaćaju svojim dobavljačima. To će dovesti do kolapsa cele privrede. Predviđam da će 50 odsto srpskih preduzeća do juna biti zatvoreno, jer neće moći da servisiraju svoje obaveze“, upozorio je Drakulić. On je naglasio da privreda ne može da izdrži to što veliki trgovinski lanci produžavaju rokove plaćanja dobavljačima. „Mnogi mali proizvođači jedva su izlazili na kraj i sa rokovima od 60 dana i nema šanse da prežive čekajući na svoj novac 150 dana. To ne može da ide u nedogled, jer i oni imaju svoje obaveze. Priča se da trgovački lanci duguju privredi oko 800 miliona evra. Šta će biti kad jedan po jedan proizvođač prestanu da rade, pa banke naplate potraživanja. To će biti čudo“, kazao je Drakulić. S tim u vezi on je istakao da ne bi bilo dobro da veći deo novca iz vladinog paketa bude usmeren trgovačkim lancima. To nije bila ideja, već da se obezbede krediti izvoznicima i eventualno onima koji supstituišu uvoz, objasnio je on. Drakulić je istakao da je socijalnim programom za Valjaonicu u Sevojnu predviđeno da uz otpremnine iz firme uskoro ode još 100 radnika. Na opasku da na povoljne kredite neće moći da konkurišu kompanije koje smanjuju broj zaposlenih, on je istakao da kompanija mora da realizuje ranije usvojeni plan „i po cenu da nam država ne da novac“. „Valjaonica u Sevojnu je drugi izvoznik u Srbiji, sada verovatno i prvi pošto US Steel Srbija ne radi. Ako je to u interesu države neka da nekom drugom novac, neka da trgovini“, poručio je Drakulić. |
| "Mogući odgovori na svetsku ekonomsku krizu" |
12.02.2009. Ðelic je na skupu Moguci odgovori na svetsku ekonomsku krizu kazao da se Vlada u oktobru 2008. sa Evropskom komisijom dogovorila da, pošto sklopi aranžman s Medunarodnim monetarnim fondom, pocne pregovore o dobijanju finansijske podrške od Evropske komisije. Time je Vlada blagovremeno reagovala na ocekivan manjak poreskih prihoda zbog usporavanja privrednog rasta, dodao je Ðelic. Tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu dogovoreno je da Svetska banka na godišnjem zasedanju u aprilu razmotri da poveca podršku Srbiji za 300 miliona dolara, od cega bi 200 miliona bilo za podršku srpskom budžetu, kazao je potpredsednik Vlade Srbije. On je napomenuo da su ciljevi Vlade za ovu godinu stabilnost, privredna aktivnost, borba protiv socijalnog raslojavanja i privlacenje investicija. “Srbija je prva u regionu reagovala na naznake problema”, kazao je Ðelic. Jurij Bajec, clan Ekonomskog saveta Vlade i savetnih srpskog premijera, istakao je na istom skupu da paket državnih mera treba da posluži da se kriza manje oseti. “Ali on ne može da zadre u dublje strukturalne probleme naše privrede, reformu javnog sektora. Ovaj paket mera treba da služi da se obezbedi tekuca ekonomska aktivnost i maksimalno moguce ocuvanje zaposlenosti”, rekao je Bajec.
Slobodan Ilic, državni sektretar u ministarstvu finansija je kazao da bi rebalans bužeta trebalo da usledi što pre i da javna potrošnja mora biti manja.
Ekonomista Miodrag Zec kao glavni problem srpske ekonomije naveo je nedostatak fundamentalnih reformi. On je istakao da bi Vlada ako želi da spreci socijalno raslojavanje trebalo da smanji poreze na imovinu i licni dohodak. |
| "Inflacija od osam odsto biće premašena" |
12.02.2009. Član Ekonomskog saveta premijera Srbije Boško Živković ocenio je da najverovatnije neće moći da bude ostvarena projektovana inflacija od osam odsto i ukazao na to da je rano prognozirati kolika će ona biti na kraju godine. Prema njegovoj oceni, inflacija u februaru će, verovatno, rasti znatno sporije nego u januaru, pri čemu je važno da stagnira obim prometa u trgovini na malo, što će značiti da je potrošačka tražnja smirena. Živković je rekao da je rast inflacije u januaru jednokratni udar izazvan brzim rastom cena usluga i rastom nekih cena posle povećanja akciza. On je dodao da je bilo očekivano da cene rastu brže u januaru, ali je takav skok, ipak, bio iznenađenje. "Visoka stopa rasta cena neće se održati, ako ne bude neočekivanih promena", ocenio je on i dodao da u Srbiji još postoji problem prevelike lične potrošnje, a nepovoljan je i odnos između bruto domaćeg proizvoda i plata u odnosu na zemlje iz okruženja. Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić izjavio je da je inflacija za januar merena indeksom cena na malo, a Srbija je od ove godine prešla na merenje inflacije indeksom potrošačkih cena i na osnovu toga je napravljena projekcija od osam odsto, plus minus dva odsto. Nikolić je kazao da je visoka inflacija u januaru posledica poskupljenja fiksne telefonije i komunalnih usluga, pri čemu cene pod kontrolom drzave imaju niže učešće u potrošačkim cenama, tako da će verovatno inflacija merena tim indeksom biti niža. Prema njegovoj oceni, nemoguće je održati projektovanu stopu inflacije od osam odsto do kraja godine i ocenio da se to može dogoditi samo ako u nastavku godine ne bude inflacije, što je nemoguće. Glavni izazov biće budžet, kaže on. Ekonimski analitičar Danijel Cvjetićanin rekao je da je zabrinjavajuće što inflacija u januaru iznosi tri odsto i ukazao da nijedna inflacija ne može da buja ako nije podržana monetarnom politikom. "To znači da se mora obratiti pažnja na monetarnu politiku, ali nijedna monetarna politika ne može biti uspešna ako nije u skladu s fiskalnom politikom, a to je smanjenje javne potrošnje, što mora da uradi država", objasnio je on. Ekonomista Miladin Kovačević nije mogao da kaže kolika će biti inflacija na kraju godine, ali je upozorio da je u januaru zabeležen rast cena koje su većinom pod kontrolom države, kao što su cene komunalija, goriva, cigareta i povećanje akciza, a zbog pomeranja kursa dinara povećane su cene koje reguliše tržište. Kovačević je podsetio da je u pitanju godina krize i da je teško sada govoriti šta će na kraju biti s inflacijom i naglasio da inflacija u vreme krize nije primarni problem, već sprečavanje dublje recesije i očuvanje proizvodnje na određenom nivou. |
| Sajam brendova od 12. do 14. februara |
11.02.2009. Prema najavama Milivoja Radovanovića, generalnog direktora Mass Media International, štandove će, između ostalih, imati McDonald’s, Microsoft, Coca-Cola, Vranac, Žuta oca, Telekom Srbija, Jaffa. „Jedan od slogana biće U susret krizi. Brend, ma koliko da je velika kriya, mora da nastavi da živi i pokuša i u ovim vremenima da zauzme lidersku poziciju“, rekao je Radovanović na konferenciji za novinare. Drugog dana sajma predavanje o uticaju svetske krize na velike brendove će održati i Branislav Knežević, predsednik McDonaldsa za zapadnu Evropu. Poslednjeg dana biće dodeljena tradicionalna nagrada Najomiljeniji brend. |
| Krajem meseca krediti za likvidnost |
10.02.2009. Govoreći o kreditima za preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, Ćirić je u izjavi RTS-u podsetio da je Vlada usvojila tri uredbe koje bliže definišu kriterijume vezane za program Vlade, usvojen pre dve sedmice. On je precizirao da se jedna uredba odnosi na kratkoročne kredite za likvidnost, druga za kredite za investicije, a treća je za kredite za kupovinu trajnih potrošnih dobara, odnosno kredite koji će, za razliku od prve dve uredbe, biti odobravani fizičkim licima. On je naveo da će držva za kredite za likvidnost odvojiti dve milijarde dinara, kojima će stimulisati banke da odobre 40 milijardi dinara i to će biti kratkoročni krediti do 12 meseci, s kamatnom stopom od 5,5 odsto godišnje. Ti krediti namenjeni su za četiri kategorije korisnika - za preduzetničke radnje, mala, srednja i velika preduzeća i da se krediti kreću od 20.000 evra za preduzetnike do dva miliona evra za velika preduzeća, kazao je Ćirić. |
| Po novoj Uredbi 2.000 dinara više po hektaru |
09.02.2009. Podsticajna sredstva Ministarstva poljoprivrede planirana ovom Uredbom moći će da koriste sva komercijalna porodična registrovana poljoprivredna gazdinstva (fizička lica), koja izmire svoja dugovanja prema PIO fondu poljoprivrednika za 2008. godinu, osim korisnika u marginalnim područjima koja su precizno definisana. Poljoprivrednici će moći da registruju i obnove registraciju svojih gazdinstava, kao i do sada, u Upravi za trezor do 31.03.2009. godine. |
| Moja Srbija pokrenula kampanju Birajmo domaće |
09.02.2009. "Naša akcija ne bojkotuje strane proizvode, nego poziva građane Srbije da izaberu domaće i time sačuvaju radno mesto svojih kolega, prijatelja, sugrađana", rekao je predsednik Moje Srbije Milan Ristić. On je naveo da je cilj projekta podizanje svesti građana o važnosti kupovine domaćih proizvoda za opstanak i razvoj proizvodnih kapaciteta Srbije i povećanje procenta kupljene domaće robe. "To će dovesti do pozitivnih efekata, kao što su povećanje proizvodnje i investicija, razvoj ukupne privrede, povećanje zaposlenosti, jačanje penzionih, socijalnih i zdravstvenih fondova, rast plata i penzija, a time i boljeh standarda", rekao je Ristić. Moja Srbija je nevladina organizacija čiji su ciljevi poboljšanje imidža Srbije u svetu i bolji život u Srbiji. |
| Pet milijardi dinara za sufinansiranje kredita za investicije |
09.02.2009. Uredbom, koja je stupila na snagu 7. februara, precizirano je da u prve dve godine korišćenja kredita korisnici ne mogu smanjiti broj zaposlenih u odnosu na prosečan broj zaposlenih u poslednjem kvartalu 2008. i da su dužni da sredstva koriste namenski. Pravo na korišćenje kredita imaju privredna društva i preduzetnici u Srbiji registrovani u skladu sa zakonom koji poslovnoj banci uz zahtev za korišćenje kredita dostave svu potrebnu dokumentaciju o investicionim ulaganjima. Kredit se odobrava uz primenu valutne klauzule s rokom otplate od tri do pet godina, uz grejs-period od šest do 12 meseci. Najviši iznos kredita koji u dinarskoj protivvrednosti može dobiti preduzetnik je 30.000, malo preduzeće 200.000 evra, srednje preduzeće 1.500.000 i veliko preduzeće 4.000.000 evra. Garancijski fond obračunava i naplaćuje kamatu od jedan odsto godišnje, a najviša ponderisana kamatna stopa za korisnika kredita koji ispunjava uslove u skladu sa uredbom je EURIBOR 3m plus četiri odsto godišnje. Bančina jednokratna naknada za obradu kredita ne može biti viša od 0,5 odsto kredita, a tolika je i provizija Garancijskog fonda. |
| Vladine mere protiv ekonomske krize |
06.02.2009. Uredbom koja se odnosi na subvencionisane kredite za likvidnost precizirano je da će kamatna stopa na subvencionisane kredite za likvidnost i trajna obrtna sredstva iznositi najviše 5,5 odsto godišnje, sa rokom otplate od godinu dana. Uredbom je propisano da maksimalan iznos kredita za preduzetničku radnju iznosi 20.000 evra, a 50.000 evra za malo preduzeće koje zapošljava do 50 radnika, dok je 500.000 evra granica za srednja preduzeća koja imaju do 250 radnika, dok limit za velika preduzeća iznosi dva miliona evra. Ukupan iznos svih kredita je 122 milijarde dinara, a iz budžeta će biti izdvojeno dve milijarde dinara za subvencionisanje 40 milijardi dinara kredita za likvidnost preduzeća. Na konferenciji za novinare nakon sednice Vlade, ministar ekonomije Mlađan Dinkić je kazao da će Fond za razvoj biti administrator preko koga će biti distribuiran novac za subvencije. Takođe, dodao je da će krediti biti odobravani preko onih banaka koje su u četvrtom kvartalu prošle godine imale rast kreditnih plasmana u odnosu na treći. On je kazao da samo šest banaka za sad ne ispunjava uslov i da je realno očekivati da se sledeće nedelje bude moći da se podnosi dokumentacija za kredite. Vlada je usvojila i Uredbu o uslovima korišćenja sufinansiranih kredita za investicije uz garancije Grancijskog fonda kojom će biti definisano da je godišnja kamata na te kredite oko šest odsto, a rok otplate tri do pet godina uz grejs period od šest do 12 meseci. Ukupan iznos tih kredita biće oko 17 milijardi dinara, a preduzetničke radnje će moći da dobiju najviše 30.000 evra, mala preduzeća do 200.000 evra, srednja do 1,5 miliona, a velika do četiri miliona evra. Fond za razvoj obezbediće 30 odsto kredita, a poslovne banke preostalih 70 odsto. Država daje garancije za 75 odsto plasmana banke. Trećom uredbom o uslovima i kriterijuma za raspodelu kredita za subvencionisanje kamatne stope za potrošačke kredite predviđeno je da se sa jednom milijardom dinara budžetskih sredstava obezbede krediti u vrednosti 20 milijardi dinara za kupovinu domaćih proizvoda. Pozajmice će moći će da se koriste za kupovinu automobila, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja, podnih obloga i bele tehnike. Kamata za kupovinu automobila iznosi 4,5 odsto godišnje, a rok otplate kredita pet do sedam godina, dok će za nabavku ostale robe kamatna stopa biti do šest odsto, a rok otplate kredita je do pet godina. Podrška Jatu i novac za Koridor 10 Vlada je usvojila i odluku o subvencionisanju Jata s više od 10 miliona evra od čega pet za invsticije a pet za dobrovoljni socijalni program. Dinkić je kazao da su sredstava odobrena u vidu pozajmice, da je Jat dao kao zalog svoju imovinu i kojom će se namiriti dugovanja ako Jat ne vrati pozajmicu do kraja godine. Radnici će dobiti po 300 evra po godini staža. Ministarka za Nacionalni investicioni program Verica Kalanović kazala je da će iz NIP-a biti izdvojeno šest milijardi dinara, ili tridest posto budžeta NIP-a, za Koridor 10. Ona je kazala da će za infrastrukturu biti ove godine ukupno odvojeno 475 miliona evra, a od toga 340 iz inostranih kredita. |
| Najbolji preduzetnik Agronik |
06.02.2009. Nagradu su joj uručili potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Blic, a Giancarlo Miranda, zamenik predsednika Izvršnog odbora Banca Intesa nagrađenoj je uručio ček u vrednosti od 30.000 evra. Četiri kompanije, Nutriko iz Vranja, Podrum Radovanović, Selma iz Subotice, PS Tesć ušle su u uži izbor i dobile nagradu u vrednosti od po 2.000 evra. Prilikom izbora za Blic predueztnika 2008. žiri se rukovodio profitabilnošću, produktivnošću, likvidnošću preduzeća i postignutim rezultatima tokom prethodne godine. Bili su važni i dodatni kriterijumi kao što je izvozni potencijal i rezultat u 2008. broj zaposlenih i novozaposlenih u prošloj godini, asortiman novoplasiranih proizvoda, uvođenje tehnoloških inovacija, orijentacija ka zaštiti okoline i doprinos razvoju lokalne zajednice. U širi krug ušlo je 1000 preduzeća, a prednost su, po odluci žirija, imala preduzeća i preduzetnici čiju poslovnu aktivnost odlikuje proizvodnja i stvaranje novog. Snežana Đorđević, nagrađena vlasnica preduzeća Agrounik kaže da ju je nagrada podstakla da ulaže u proizvodnju, nove proizvode i izvoz. „Novac od nagrade planiramo da uložimo u opremanje laboratorije za biotehnologiju. Neophodne su nam laboratorije gde ćemo proveravati i usvršavati naše proizvode. Naš proizvod Slavol pokazao je dobre rezultate na mnogim biljnim kulturama otvaraju se nove mogućnosti za njegovu primenu u doradi semena i rasadničkoj proizvodnji“, rekla je Đorđević. |
| Časopis poslovi svake srede |
05.02.2009. Publikaciju „Poslovi" korisnici će sredom besplatno moći da preuzimaju u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u svom mestu. „Poslovi" će svake srede biti insertovani i u dnevnom listu „Danas" i tako će biti dostupni najširoj javnosti. Poslodavci će oglase za posao, u skladu sa dosadašnjom procedurom, moći da predaju u svojoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji, i oni će biti objavljivani u narednom broju publikacije „Poslovi". |
| Trgovinskim lancima predstavljene mere Vlade |
05.02.2009. "Mi smo informisali trgovce o nameri Vlade i o tome kakve će uredbe biti donete o korišćenju sredstva za ublažavanje finansijske krize u Srbiji", kazao je Milosavljević. On je rekao da sada trgovci treba da odluče da li žele da iskoriste ta sredstva i da procene da li su im potrebna. Kako je naveo, kamate za povraćaj tih sredstava biće do šest odsto na godišnjem nivou, i na taj način trgovci mogu da dođu do jeftinijeg kapitala da bi platili dobavljače, pre rokova za plaćanje. Milosavljević je kazao da su kriterijumi da trgovinski lanac dobije sredstva da dostavi spisak dobavljača, koji će biti plaćeni od tog novca, da garantuje očuvanje radnih mesta i da se obaveze da neće ta sredstva koristiti za svoje investicije i za plaćanje uvoznika, nego da će to otići u domaću proizvodnu privredu. |
| Ništa od 3,5 odsto rasta BDP-a |
04.02.2009. Imajući u vidu „obrušavanje“ industrijske proizvodnje započeto u decembru prošle godine (za devet odsto u odnosu na decembar 2007), izvesno je da projektovani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto u 2009. godini neće biti ostvaren, ocenio je Stamenković i dodao da bi taj rast mogao da iznosi svega 0,5 odsto u odnosu na prošlogodišnji. S obzirom na to da je na projektovanom privrednom rastu od 3,5 odsto zasnovan i ovogodišnji budžet Srbije, autori MAT-a smatraju da bi trebalo da usledi budžetski rebalans naniže jer je primarni problem domaće ekonomije, u uslovima smanjenih prihoda, veliki obim javne potrošnje. Malo je, međutim, verovatno da će penzije i plate korisnika budžeta biti nominalno smanjene, “iz socijalnih i političkih razloga” ali je moguće da preterana potrošnja izazove inflaciju i da se usled toga realna vrednost zarada i penzija smanji. Sva je prilika, procenio je Stamenković, da će i depresijacija dinara biti nastavljena zbog redukovane ponude deviza. „Ukoliko se ustrajava na tome da kurs i dalje određuju tržišni odnosi, onda će on biti osetno niži nego što je bio u uslovima obilnijeg priliva novca iz inostranih izvora“, rekao je urednik MAT-a. Eventualno vraćanje na režim stabilnog kursa, prema njegovim rečima, ne bi značilo da bi on bio i izvestan. „Pretpostavimo da se NBS odluči za fiksiranje kursa. Pažnja bi se premestila sa posmatranja umerenih dnevnih depresijacija na očekivanje izraženije devalvacije. Drugim rečima, ni u uslovima potpuno stabilnog deviznog kursa privrednici ne bi imali pouzdanu osnovu za obračun izvoznih i uvoznih poslova“, zaključio je Stamenković. |
| Poreska uprava otpisuje dug za doprinose i kamatu |
04.02.2009. Prijave se podnose do 13. februara ove godine, a može se otpisati dug koji je dospeo na naplatu do 31. decembra 2008. godine. Uslov za otpis duga je da se doprinosi redovno uplaćuju od početka 2009. godine do 1. januara 2012. godine, kada će im dug biti otpisan, navodi se u saopštenju. Poreska uprava pozvala je firme i građane da do 31. marta podnesu zahtev za otpis 75 odsto kamate na neplaćene poreze i doprinose. Moguć je otpis kamate na porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća, porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasleđe i poklon, porez na promet, porez na registrovano oružje, kao i na porez na fond zarada i porez na finansijske transakcije. Građani i firme mogu dobiti i otpis 75 odsto kamata na doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i na obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Za otpis kamate potrebno je da se uplati glavni dug, bez kamate, nastao do kraja 2007. godine i glavni dug i kamata za 2008. godinu i prve mesece 2009. godine, navodi se u saopštenju. |
| „Novac od NIS-a ide u investicije“ |
03.02.2009. „Ni jedan jedini evro koji po tom osnovu bude prosleđen Vojvodini neće otići u plate. Onima koji nam već upućuju zahteve da se tim parama finansira njihova tekuća potrošnja mogu jasno da poručim da od toga nema ništa", rekao je on Dnevniku, precizirajući da te pare neće otići u neproduktivnu javnu potrošnju, niti na subvencije ili dotacije. Manji deo od tih 200 miliona evra biće, s novcem koji u pokrajinskoj kasi već postoji za tu namenu, upotrebljen za završetak početih investicija, dok će ostatak od najmanje 140 miliona evra biti sačuvan za finansiranje investicija čije je projektovanje u toku. Đukić je objasnio da je tu reč o mostu preko Dunava kod Novog Sada i autoputu Temišvar-Novi Sad-Ruma, uključujući tunele kroz Frušku goru. |
| Spoljnotrgovinski deficit Srbije 8,1 milijardi evra u 2008. |
02.02.2009. Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u 2008. iznosila je 23 milijarde evra, što je više za 15,4 odsto nego 2007. Izvezeno je 7,4 milijarde evra, što čini povećanje od 15,5 odsto, dok je uvoz bio 15,5 milijardi evra, što je porast od 15,3 odsto. Kako se navodi u saopštenju, pokrivenost uvoza izvozom iznosi 47,7 odsto i veća je u odnosu na pokrivenost u 2007. godini, kada je iznosila 47,6 odsto. Na rast uvoza uticao visok nivo javne potrošnje, a na izvoz potpisani ugovori o slobodnoj trgovini, efekti privatizacije kao i izvoz poljoprivrednih proizvoda, dodaje se u saopštenju. Kako se ocenjuje, smanjenje svetskih porudžbina, zbog svetske ekonomske krize, uticalo je i na izvoz Srbije, koji od avgusta beleži pad, osim u decembru koji uobičajeno ima veći izvoz i uvoz nego prethodni meseci. Pad je zabeležen i na strani uvoza od jula ove godine, koji je u poslednjem kvartalu smanjen za 20 odsto u odnosu na treći kvartal 2008. Razlog rasta uvoza u drugoj polovini godine je povećana kupovina energenata, a naročito nafte i to za 13,9 odsto više nego u prvoj polovini 2008. godine. |
| Prodato šest preduzeća za manje od dva miliona evra |
02.02.2009. Pravog nadmetanja danas nije bilo, jer ni na jednoj aukciji nije bilo više od jednog zainteresovanog kupca, pa je svih šest preduzeća, koja su danas dobila nove vlasnike, prodato po početnoj ceni. Čak tri preduzeća iz Beograda, AD Jugobicikl, Biro za organizaciju i Termovent kupio je Stojan Đorđević, koji već poseduje firmu Public Consulting iz Beograda. Tri nova preduzeća u svom vlasništvu on je platio nešto preko 71 milion dinara, ili manje od 800.000 evra. Najskuplje, za 85,6 miliona dinara prodat je Cer iz Čačka. Ovo predduzeće, čiji su dugovi 552 miliona dinara, kupio je Slobodan Vasiljević, vlasnik firme Slovas Čačak. DP Zvezda iz Surdulice kupio je Slađan Marinković iz Vladičinog Hana, po ceni od nešto preko 16 miliona dinara, dok je za 2,3 miliona dinara Ljubiša Nikolić postao novi veećinski vlasnik Industrija trikotaže i pletiva Grdelica. Za danas zakazana aukcijska prodaja beogradskog Centra za stategijske studije je otkazana. |
Arhiva novosti |
|
Januar 2009 Januar
Januar
|