|
| 2009 - Januar |
| Vlada Srbije usvojila mere za ublažavanje krize |
30.01.2009. Premijer ocekuje da ce 400 miliona evra za 51 odsto NIS-a biti uplaceno sutra ili u ponedeljak. Na pitanje da li ce se odogovoriti na zahtev Vojvodine da sav novac prede u Kapitalni fond Vojvodine, Cvetkovic je rekao da polovina sredstava ide odmah u taj fond, a 40 osto ce ici sukcesivno sa prenosom nadležnosti severnoj pokrajini. Cvetkovic je rekao da ce mere biti operativne u drugoj polovini februara što znaci da ce kompanije i gradani vec tada moci da ce vec od banaka da traže pozajmicu. Ministarka finansija Diana Dragutinovic ne iskljucuje rebalans budžeta, ali istice da je još rano o tome govoriti. Ona je kazala da ce prve procene najverovatnije napraviti pocetkom marta kada se bude videlo da li su bile ispravne prethodne procene o budfžetskim prihodima. Dragutinoviceva je najavila i da ce program za subvencionisanje strambenih kredita biti restriktivniji a iznos za subvencije ce biti manji nego ranijih godna. Ona je rekla da ce subvencije biti odobravane za kupovinu manjih stanova i ne vecih od 100 kvadrata. Premijer Cvetkovic je najavio da se razmišlja o programu koji bi stimulisao stambenu izgradnju tako što bi bili subvencionisani kupci novih stanova a ne vec postojecih na tržištu. Premijer je najavio da ce vlada na sledecoj sednici razmatrati paket mera koji se odnosi na investicije i infrastrukturu. Sledece nedelje treba da budu suvojeni podzakonski akti koji treba da definišu limite kreditiranja, a za sada se zna da prednost imaju izvoznici i oni proizvodaci koji supstituišu izvoz. Vlada bi, takode, trebalo da odredi i prioritete i sektore privrede na koje ce se odnositi i sredstva iz programa a NBS ce odabrati banke koje ce biti ukljucene u program kreidtiranja Ministar ekonomije Mladan Dinkic istakao je da ce proces kreditiranja kompanija biti transparentan jer nece država odlucivati o korisnicima kredita koji ce biti subvencionisani vec ce to ciniti poslovne banke. Dinkic je rekao da decembarski podaci pokazuju pad kreditne ativnosti pa je cilj da se taj trend preokrene ovim merama. On je rekao da ce uslov da poslovna banka ucestvuje u ovom programu biti povecanje kredtine aktivnosti što ce motivisati druge banke da traže novac od svojih matica u inoststranstvu. Na pitanje kako komentariše stav grckog guvernera da grcke banke ne bi trebalo da odboravaju kreditne linije svojim filijalama u Srbiji, Dinkic je rekao da ocekuje od grckih banaka da oštro odgovore svom guverneru: „Ako ne povecaju kreditnu aktivnost same sebe ce diskvalifikovati vladinog programa mera za ublažavanje efekata krize i izgubice klijente“. Dinkic je istakao da država ne subvencioniše kompanije vec odobrava kredite preko banaka koje ce biti vraceni „Ne dah boiže da država nekog spašava kroz nacionalizaciju“, kazao je on. On je rekao da su se dosad vodili pregovori s Komercijanom bankom, Intezom, Erste, Hypo, Societe Generale i sve one ulaze u program ali on nije namenjen samo njima vec i svim ostalim bankama. Dinkic je napomenuo da ce Vlada iz budžeta uzeti 3 milijarde dinara i pet iz Fonda za razvoj. Kamatna stopa za subvencionisanje kredita za likvidnost bice najviše pet i po odsto ali to ne znaci da banke nece moci da odobravaju nižu kamatu. Ta kamata je vezana za referentnu kamatnu stopu Evropske centralne banke, Euribor, za koju se ocekuje da ce padati tako da ce padati i kamata od pet i po odsto, kazao je on. Cetiri modela podsticaja Suština mera je da ce država u budžetu obezbediti osam milijardi dinara s ciljem da podstakne banke da iz sopstvenih izvora u privredu „upumpaju“ 69 milijardi ddinara. Uz to, država ce za kreditiranje malih i sednjih preduzeca tokom ove godine od medunarodnih finansijskih institucija povuci 45 milijardi dinara ili 480 miliona evra. Vlada je pripremila cetiri modela podsticaja. Prvi se svodi na subvencionisanje kamatne stope na kratkorocne, jednogodišnje kredite za likvidnost. Privredu ce ti krediti koštati najviše 5,5 odsto, a zauzvrat ce banke, na 40 milijardi planiranih plasmana od države dobiti subvencije od dve milijarde, što odgovara prinosu od pet odsto godišnje. U suštini ce to za banke biti isto kao das u kredite plasirali uz kamatu od 10,5 odsto. Vlada ce, po istom modelu, s milijardu dinara subvencionisati kamate i na 20 milijardi dinara vredne potrošacke kredite, odobrene gradanima za kupovinu automobila, poljomehanizacije, bele tehnike, nameštaja i podnih obloga, proizvedenih u Srbiji. Ti krediti ce se odobravati na rok do pet godina, uz kamatu do šest odsto, osim za kupovinu domaceg “punta” jer ce za te pozajmice rok otplate biti dve godine duži, a kamatna stopa dva procentna poena manja. Treci model su srednjerocni, investicioni krediti, s rokom otplate od tri do pet godina, uz maksimalnu kamatu od šest odsto. Za ove namene planirano je 17 milijardi dinara, od cega ce 30 odsto obezbediti Fond za razvoj. Preostalih 12 milijardi dinara bi iz sopstvenih izvora trebalo da obezbede banke, s tim što ce im za devet milijardi garantovati državni Garancijski fond. Cetvrta mera bazirana je na 480 miliona evra vrednim kreditima, koje ce država povuci od Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Nemacke razvojne banke i Vlade Italije za finasiranje malih i srednjih preduzeca. S planiranim merama delegacija Vlade, u kojoj su bili i premijer Mirko Cvetkovic, ministri ekonomije i finansija Mladan Dinkic i Diana Dragutinovic, sinoc je upoznala i predsednika Srbije Borisa Tadica. Vlada formira Ekonomski savet do kraja nedelje Premijer Cvetkovic najavio je i da ce do kraja nedelje Vlada osnovati Ekonomski savet, u koji ce biti ukljuceni najpoznatiji ekonomski eksperti, da ce u užem delu tog tima biti pet ekonomista, dok ce se u širi sastav po pozivu ukljucivati strucnjaci za odredene oblasti. Cvetkovic je rekao da ce ruski Gazprom prve ili druge nedelje februara uplatiti novac za kupovinu NIS-a, a da ce od te sume 50 odsto odmah biti preneto Vojvodini, a od preostalih 200 miliona 40 odsto ce takode biti preneto Vojvodini po osnovu konkretnih nadležnosti koje ce ona preuzeti. Cvetkovic je kazao da ce devize koje ce biti uplacene za kupovinu NIS-a pomoci stabilizaciji domace valute i dodao da ce Vlada preduzeti sve mere da se kurs stabilizuje, odnosno da bude predvidiv kako bi preduzeca na osnovu kursa mogla da planiraju poslovanje. Šta se dogada s FIAT-om Cvetkovic je rekao i da nema "alarmantnih informacija" o tome da ce FIAT odustati od posla s kragujevackom Zastavom, ali da je moguce pomeranje rokova.
Ministar ekonomije Mladan Dinkic sutra putuje u Torino, gde ce razgovarati s predstavnicima FIAT-a o mogucnostima da se poveca proizvodnja „punta“ u Kragujevcu, ciju ce prodaju država takode stimulisati.
Taj automobil ce, naime, uskoro moci da se kupi na kredit sa rokom otplate do sedam godina, uz kamatnu stopu od 4,5 odsto, tako da ce osnovna verzija sa ucešcem od 10 odsto moci da se kupi uz mesecnu ratu od oko 90 evra, odnosno 115 evra za model sa svom dodatnom opremom. |
| Veći prihodi od carine u 2008. |
30.01.2009. Petronijević je kazao kako su u januaru prihodi od carinskih dažbina opali za 10 odsto, dok su prihodi od PDV-a iz uvoza manji za 25 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Carinska služba u potpunosti je pripremljena za sutrašnji početak primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, istakli su u Upravi carine Srbije. U primeni snižavanja carinskih stopa za robu iz EU, centralnu ulogu imaće primena pravila o poreklu robe, pošto nije dovoljno da ona bude uvezena sa teritorije EU, već i njeno poreklo mora biti iz Unije, naglasio je pomoćnik direktora sektora za tarifsko poslovanje Tihomir Bogićević. Prema njegovim rečima, primena sporazuma uzrokovaće jaču konkurenciju iz EU našim proizvođačima u prodaji finalnih proizvoda, međutim, sniažavanje carina odnosi se i na repromaterijal, tako da che naši proizvođači moći da do njega dođu jeftinije. Govoreći o snižavanja carina na uvoz automobila, Bogićević je objasnio da će one biti snižene na sve automobile proizvedene u EU, bez obzira da li se radi npr. o japanskoj ili kompaniji iz neke druge zemlje, koja ima fabriku u Uniji. Uslov da carina na automobile bude snižena je i da vrednost ukupnog iskorišćenog repromaterijala poreklom iz uvoza ne sme da predje 40 odsto, dodao je on. Direktor Uprave carina Predrag Petronijević napomenuo je da će se tek kad "zaživi" trgovinski sporazum videti koliko će biti smanjeni carinski prihodi. |
| Evro stabilizovati na 90 do 95 dinara |
29.01.2009. „Da sam guverner NBS-a, intervenisao bih na tržištu sa više deviznih rezervi za odbranu kursa dinara, a očekujem da će NBS to i učiniti“, rekao je Dinkić u razgovoru sa novinarima, uz opasku da o tome, ipak, odlučuje guverner NBS Radovan Jelašić, te da je sporazumom sa MMF-om limitirana suma kojom se mesečno može intervenisati za odbranu kursa. Narodna banka intervenisala sa 77,7 miliona evra Narodna banka Srbije danas je prodala 77,7 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu na kojem se formira kurs dinara, rečeno je u NBS-u. Srpska centralna banka je od početka godine intervenisala sa 331,7 miliona evra da bi sprecila prevelike dnevne oscilacije kursa dinara. Na osnovu prepodnevnog trgovanja, na međubankarskom tržištu formiran je indikativni kurs od 95,5 dinara za evro, a današnji zvanični srednji kurs je 96,3388 dinara. Dinar je od početka 2009. godine oslabio za 8,7 odsto prema evru. Rezerve i služe da se troše kad je kriza Dinkić je rekao da je Jelašiću „verovatno žao da troši rezerve, ali one služe da se troše u kriznim vremenima, jer smo ih u prethodnom periodu mnogo i „natankovali“, a uz to sam siguran da će se kasnije povećati“. Ukupna dinarska novčana masa je 2,3 milijarde evra, a zajedno sa plasmanima u repo hartije NBS oko 3,3 milijarde evra, tako da ni teorijski, kada bi se svi raspoloživi dinari pretvorili u devize, rezerve ne bi pale ispod pet milijardi, jer su trenutno 8,1 milijardu evra, rekao je Dinkić. On je istakao da bi NBS, kada bi to htela, mogla da održava fiksni kurs, jer su devizne rezerve tri puta veće od dinarske novčane mase. Dinkić je precizirao da je od 31. decembra prošle do 23. januara ove godine NBS na deviznom tržištu prodala ukupno 254 miliona evra, ali su istovremeno devizne rezerve smanjene za samo 35 miliona, sa 8.148 na 8.113 miliona evra, jer je u međuvremenu bilo i deviznog priliva. Ne sporeći stav guvernera Jelašića da Srbija ne mora još da povlači sredstava od MMF-a za popunu deviznih rezervi, Dinkić je ocenio da bi to psihološki delovalo na stabilizaciju kursa. Navodeći da kurs evra raste jer je smanjen priliv deviza iz inostranstva, Dinkić je rekao da će i vladin program kreditne podrške privredi doprineti da se u narednom periodu pojača priliv svežeg kapitala spolja. U istom pravcu delovaće i uplata 400 miliona evra za NIS i povlačenje 480 miliona evra već dogovorenih kredita od međunarodnih finansijskih institucija, kazao je on. Ministar ekonomije izrazio je uverenje da će NBS nastaviti da „postepeno, ali stalno smanjuje“ referentnu kamatnu stopu, koja je prošle sedmice smanjena sa 17,75 na 16,5 odsto. |
| „Referentna kamatna stopa je trebalo da poraste“ |
29.01.2009. Đukić je na skupu Kako lakše prebroditi ekonomsku krizu u 2009, šanse i rizici, izjavio kako smatra da bi povećanje referentne kamatne stope usporilo aktuelni pad domaće valute. „Priliv deviza iz devizne linije Nemačke razvojne banke i 400 miliona evra za NIS koji će biti uplaćeni ovih dana smiriće kurs, a NBS neće morati da povlači deo kredita od MMF-a“, kaže on. Đukić očekuje da će velike kompanije manje kupovati devize za otplatu kros-border kredita, što će uticati na smirenje kursa. Petrašin Jakovljević, generalni direktor Metalca iz Gornjeg Milanovca, smatra da je za izvozne kompanije najbitniji stabilan kurs na bilo kom nivou kako bi mogle da planiraju poslovne aktivnosti. „Nama u Metalcu ne treba novac, već da planiramo aktivnosti i obezbedimo izvoz“, kaže on. |
| Nemci kreditiraju opštine i male i srednje firme |
28.01.2009.
Za mala i srednja preduzeća Nemačko ministrastvo za zaštitu životne sredine omogućilo je kredit za Srbiju sa subvencionisanim kamatama u visini od 45 miliona evra i to za ulaganja u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora ProCredit Leasinga rekao je da će preduzetnici i poljoprivrednici moći već od februara da podnesu zahteve za te kredite koji će se davati na sedam godina i sa kamatom od 9,6 odsto godišnje. Osnovni kriterijum koji preduzeća moraju da ispune da bi dobili takav kredit jeste da se reč o ulaganju u opremu, savremenu mehanizaciju, odnosno projekte koji imaju za cilj uštedu energije do 20 odsto. Guverner Narodne banke Radovan Jelašić rekao je da ovaj program nudi povoljnije uslove izvora finansiranja pošto od oktobra nema obavezne rezerve na zaduživanje u inostranstvu. „Povoljniji su uslovi za banke, jer će doći do tih kredita jeftinije nego što su trenutni uslovi finansiranja iz inostranstva. Isto tako povoljnije kredite omogući će značajno poboljašnje energetske efikasnosti što će se višestruko povratiti preko manjeg računa za gas, mazut i struju čije cene rastu iz dana u dan“, rekao je Jelašić. |
| Rusija se zalaže za novog globalnog finansijskog supervizora |
28.01.2009. Rusija crpi svoje resurse kako bi našla put iz krize koja je za nju najgora u poslednjoj deceniji, očekujući da će ovogodišnji rast pasti 0,2 odsto. Kriza će joj, kako predviđa Kudrin, u ovoj godini doneti nultu stopu rasta spoljnotrgovinskog viška posle 99 milijardi dolara ostvarenih prethodne godine. Sedam najrazvijenijih industrijskih zemalja se sada okuplja oko Foruma za finansijsku stabilnost, što je znak da je Rusija gurnuta na marginu kada je u pitanju traženje rešenja za sadašnje probleme. Danas više nema finansijskog autoriteta čije bi preporuke bile obavezujuće i za ostale, kaže Kudrin. Pred ovogodišnje okupljanje ministara finansija G20, kom će sledeće nedelje u ime Rusije prisustvovati zamenik ministra finansija Dmitrij Pankin, četiri radne grupe bi trebalo da podnesu izveštaje o MMF-u i Svetskoj banci i napretku na polju finansijske regulacije. |
| Od 1. februara primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU |
27.01.2009. Ona je na skupu o fiskalnoj decentralizaciji u Srbiji kazala da će istovremeno carine na uvoz automobila iz EU biti prepolovljene na 10 odsto. "U tehičkom smislu to nije jednostarana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma jer je srpska roba oslobođana carina na tržištu EU", kazala je ona i dodadajući da su "oni to uradili pre nas". Primana sporazuma trebalo je da počne od 1. januara ove godine, ali je odložena pošto Skupština nije usvojila na vrema izmene Zakona o carinama kojima se to omogućava. Prelaznim trgovinski sporazum sa Evropskom unijom predviđeno da se u narednih šest godina postepeno liberalizuje trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima. Srpska industrija će se najduže štititi pri uvozu robe koja je na listi "najosetljivijih proizvoda", među kojima su nameštaj, obuća, oružje, keramički proizvodi, staklo, gvožđe, čelik, bakar, aluiminijum i proizvodi od tih metala. U prvoj godini primene sporazuma carina na te proizvode iznosiće 85 odsto dosadašnje, a među "najosetljivijim proizvodima" su i traktori manje snage, bicikli, motokultivatori, hartija i karton i električne mašine i oprema. Za sledeću kategoriju - "veoma osetljive" proizvode - carina bi se postepeno smanjivala četiri godina, i to prvo na 80 odsto od postojeće, zatim na 60, 40 i 20 odsto, a od 2013. godine bi bila ukinuta. Na toj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plastične mase, prirodna i veštačka krzna, kaučuk i drvo i proizvodi od njih, zatim proivodi od kamena, gipsa, cementa, betona i azbesta, alati, železnički i tramvajski vagoni i igračke. Carine na "osetljive proizvode", treću kategoriju prema prelaznom trgovinskom sporazumu, smanjivale bi se u naredne tri godine, odnosno do 2011. godine, a smanjenje u prvoj godini bi bilo na 70 odsto, a zatim na 40 odsto sadašnje carinske stope. |
| Vlada će obezbediti 100 milijardi dinara za podsticaje privredi |
26.01.2009. |
| Pomoć poljoprivrednicima oko penzija |
26.01.2009. "U ovom trenutku mislimo da država može i mora da pomogne poljoprivrednicima, koji su devedesetih hranili celu zemlju, kako bi se adekvatno penzijski i socijalno osigurali", rekao je on novinarima na šestom Svetosavskom saboru mladih poljoprivrednika Srbije u Beogradskoj areni. Dragin je naveo da Ministarstvo poljoprivrede u dogovoru s ministarstvima finansija i rada i socijalne politike radi na planu koji bi poljoprivrednicima omogućio reprogramiranje i možda otpis dugovanja, što bi pomoglo poljoprivrednicima da izmire obaveze prema penzijskom fondu za prošlu godinu. On je rekao da poljoprivredni proizvođači duguju veliki novac penzijskom fondu jer devedesetih nisu mogli da uplaćuju sredstva, ali nije precizirao o kom iznosu se radi. |
| Usvojen program raspodele subvencija za poljoprivredu |
23.01.2009. Vlada je donela Zaključak o usvajanju osnove za izradu Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji. Usvojena je i Strategija razvoja zvanične statistike u Srbiji u periodu od 2009. do 2012. godine. Usvojene su i Uredba o uslovima za emisiju i prodaju kratkoročnih državnih hartija od vrednosti kao i izmene i dopune uredbe o izdavanju dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama. Vlada Srbije usvojila je i izmene uredbe o načinu raspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima. |
| Prosečna plata u Srbiji 38.626 dinara |
23.01.2009. |
| Sojaprotein planira dokapitalizaciju |
22.01.2009. Akcionarima s pravom prečeg upisa akcije VIII emisije će se prodavati po 851 dinar, a ostalim zainteresovanim po 946 dinara. Na skupštini će uprava izvestiti i o sticanju sopstvenih akcija i odlučiti o njihovom otuđenju, navodi se u saopštenju. Sojaprotein poseduje 54.491 sopstvenih akcija, odnosno nešto više od 1 procenta. Akcije su stečene radi zaštite interesa akcionara, obezbeđenja realizacije razvojnih planova i sprečavanja štete. Akcija Sojaproteina na Beogradskoj berzi trenutno vredi 825 dinara, prema maksimalnih 3.990 dinara iz februara 2008. i minimalnih 805 dinara iz decembra. |
| Pad osnovne referentne kamatne stope pojeftinio kredite |
21.01.2009. Komentarišući obaveštenja banaka, koje su ovih dana dobili građani, koji imaju kredite, da su im kamate manje, Dugalić je RTS-u rekao da je dobra vest da su građanima rate manje. Pošto naše banke nemaju dovoljno svog potencijala za odobravanje kredita građanima i privredi, prinuđene su da se zadužuju u inostranstvu i kamata po kojoj se zadužuju uglavnom se iskazuje kroz osnovnu referentnu kamatnu stopu na tržištima EU. Ukoliko ta kamatna stopa raste, onda poskupljuje zaduživanje naših banaka u inostranstvu, što se prenese na kredite građana, koje imaju u Srbiji i obrnuto, rekao je Dugalić. On je naveo da je osnovna referentna kamatna stopa na tržištima EU sredinom prošle godine iznosila između 4,5 i pet i da je sada opala na između dva i 2,5 procenta. Dugalić očekuje stabilizaciju deviznog kursa, što bi, uz ovakvo kretanja kamatnih stopa, doprinelo da mesečno zaduženje koje građani plaćaju ne poraste u narednom periodu. Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije je istakao da građani Srbije još uvek nisu prezaduženi i da je njihova prosečna zaduženost oko 576 evra, navodeći da u BiH ona iznosi oko 900, u Bugarskoj 1.200, Rumuniji 1.300, Mađarskoj 3.000, a u Hrvatskoj 3.700 evra. |
| Pogoršava se stanje u srpskoj IKT privredi |
20.01.2009. |
| Agencija će tolerisati kašnjenje u dostavljanju uverenja |
19.01.2009. Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, pored ostalih, naveden je i uslov da građanin koji se prijavljuje mora da bude državljanin Srbije na dan 3. januar 2008. godine. Agencija za privatizaciju je, proveravajući da li su građani koji su se prijavili za besplatne akcije ispunili taj uslov, utvrdila da od približno 5,2 miliona prijavljenih, oko 180.000 nije upisano u elektronsku bazu državljanstava Ministarstva unutrašnjih poslova. Ti građani su obavešteni da uverenje od državljanstvu dostave u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja. Agencija je odlučila da uvažava i naknadno dostavljena uverenja, kako je navedeno u saopštenju, "imajući u vidu novogodišnje i božićne praznike, gužve koje nastaju prilikom podizanja uverenja o državljanstvu, kao i činjenicu da mnoge opštine u Srbiji nemaju ni obrasce za izdavanje ovakvih uverenja". Podela besplatnih akcija i uplata novčanih iznosa od prodaje akcija iz Privatizacionog registra trebalo bi da počne u ovoj godini. Akcije Naftne industrije Srbije (NIS) biće prve akcije javnih preduzeća koje će biti besplatno podeljene. |
| Bolje smanjiti rashode, nego povećati PDV |
15.01.2009. On je za B92 rekao da smatra da je država još daleko od odluke da poveća porez na dodatu vrednost i napomenuo da se u Memorandumu o ekonomskoj politici to povećanje navodi kao krajnja mera, odnosno u slučaju ako prihodi budu znatno ispod planiranih. Jelašić je ocenio da bi povećanje PDV-a značilo povećanje prihoda i da bi delovalo inflatorno. Za Srbiju je, kako je rekao, najbolje da smanjuje rashode i da nastoji da deficit budžeta bude i ispod usvojenih 1,5 odsto. Na pitanje na koji način bi država to mogla da uradi, Jelašić je rekao da ne bi trebalo smanjivati ulaganja u infrastrukturne projekte, već da bi trebalo smanjivati rashode, odnosno plate i penzije. On je naveo da je još krajem prošle godine bilo jasno da je vanredno povećanje penzija za 10 odsto bilo neodrživo i da je samo „pitanje kada ćemo to moći da priznamo". "Nadam se da se na to neće čekati šest ili devet meseci, nego da će odluke biti doneti na vreme. Ako se vidi da već posle tri meseca prihodi nisu kao po planu trebalo bi se zamrznu plate i smanje penzije", ocenio je guverner NBS. Jelašić je rekao da bi rebalans budžeta trebalo napraviti u aprilu i maju, ako u prvom tromesečju ove godine ne budu ostvarivaeni planarani prihodi. |
| Moguće smanjenje referentne kamatne stope |
15.01.2009. Referentna kamatna stopa trenutno je 17,75 odsto, a naredna sednica Monetarnog odbora biće održana 22. januara. Ta referentna kamata važi od 3. novembra prošle godine. Jelašić je za B92 rekao da centralna banka čini sve da ublaži kretanja kursa dinara i da s minimalnom intervencijom postigne stabilnost domaće valute. Prema njegovim rečima, na rast kursa dinara uticali su plaćanja koja su tokom prošle godine bila konstantno odlagana, i manja ponuda deviza. Upitan da li će braniti kurs na 92 ili 93 dinara za evro, guverner je rekao da neće raditi ništa što je neisplativo. "Mnogo je bolji jači, a niži kurs nego što je na današnjem nivou", rekao je Jelašić dodajući da kurs oslikava sve što se dešava i u politici i u regionu. Jelašić je poručio i da građani treba da štede u dinarima jer se onaj ko štedi u evrima izlaže riziku pošto ne zna koliko može da bude kurs za šest do devet meseci. |
| Sidnikati za kompromis oko kolektivnog ugovora |
14.01.2009.
Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović najavio je danas da će zbog posledica svetske ekonomske krize sindikatima i Vladi predložiti izradu "kriznog kolektivnog ugovora" koji bi važio godinu dana. "U dogovoru sa socijalnim partnerima treba definisati sadržaj kriznog kolektivnog ugovora, šta je bitno, a šta nije i koje odredbe i mere mogu da se ispune u ovim kriznim vremenima", kazao je Avramović . On je dodao da bi dok traje važnost "kriznog kolektivnog ugovora" trebalo da budu utvrđeni pojedinačni granski ugovori sa preciznije definisanim pravima radnika i poslodavaca. Poslodavci predlažu krizni kolektivni ugovor Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović najavio je da će zbog posledica svetske ekonosmke krize sindikatima i Vladi predložiti izradu "kriznog kolektivnog ugovora" koji bi važio godinu dana. "U dogovoru sa socijalnim partnerima treba definisati sadržaj kriznog kolektivnog ugovora, šta je bitno, a šta nije i koje odredbe i mere mogu da se ispune u ovim kriznim vremenima", kazao je Avramović. On je dodao da bi dok traje važnost "kriznog kolektivnog ugovora" trebalo da budu utvrđeni pojedinačni granski ugovori sa preciznije definisanim pravima radnika i poslodavaca. Avramović je istakao da u zemljama Evropske unije više i ne postoje Opšti kolektivni ugovori pošto svaka grana ima specifičnosti koje treba uzeti u obzir. |
| Stupio na snagu izmenjeni pravilnik o kontroli interneta |
14.01.2009. Nova verzija Tehničkih uslova, koji su stupili na snagu 8. januara, propisuje da hardver i softver za elektronski nadzor moraju da omogućavaju stvaranje neizbrisive baze podataka o prisluškivanju i nadgledanju internet komunikacije i internet aktivnosti. Ta baza, kako se navodi u tekstu Tehničkih uslova, mora da sadrži podatak o tome ko je obavio nadzor, o pravnom osnovu za nadzor internet aktivnosti, kao i podatke o tome koje aktivnosti su nadzirane i datum i vreme nadzora. Iz novog pravilnika izbačena je odredba da internet operater mora da imenuje osobu za komunikaciju sa "nadležnim državnim organima" uz saglasnost državnih organa, što je jedna od odredbi koje su izazvale oštre reakcije javnosti. Taj podzakonski dokument propisuje da internet operateri moraju o svom trošku da omoguće državnim organima da nadziru internet aktivnosti korisnika, kao i da im dostave podatke o korisnicima i servisima. U saopštenju koje je povodom ponovnog stupanja na snagu Tehničkih uslova izdao Ratel, navodi se da je to podzakonski dokument i da se sprovodi u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama, Ustavom, kao i sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti koji je nedavno usvojen. |
| U penziju sa punim radnim stažom i bez redovnih doprinosa |
13.01.2009. Lončar je u intervjuu Glasu osiguranika precizrao da bi se u tom slučaju visina penzija utvrđivala prema uplaćenom doprinosu, a ne prema godinama radnog staža, sve dok poslodavci ne uplate zaostale doprinose. "Tako oni ne bi bili prinuđeni da čekaju da napune godine života da bi se penzionisali, a mi ćemo mnogo efikasnije donositi rešenja na osnovu podataka u fondovskoj evidenciji", kazao je Lončar. On je dodao da procedura koja bi sve to omogićila mora da bude utvrđena izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. |
| Povećanje PDV-a opcija ako bude problema sa budžetom |
13.01.2009. Ilić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da se sada pre svega razmišlja o tome da li će budžetska projekcija za 2009. biti ispunjena. "Kao što sve zemlje u svetu rade i mi ćemo svakog meseca pratiti kako se kreću osnovni indikatori i doći ćemo do toga da li u datom trenutku treba vršiti rebalans bužeta", kazao je Ilić. Ministarka finasija Diana Dragutinović izjavila je da ne isključuje mogućnost povećanja PDV-a, ali samo u krajnjoj nuždi, dok je nekoliko dana ranije kazala Vlada Srbije nije planirala povećanje PDV-a. |
| Uskoro novi zakon o zaštiti konkurencije |
12.01.2009. |
| Drakulić: Mera za pomoć privredi od kraja januara |
12.01.2009. Privrednici su na današnjem sastanku s državnim vrhom Srbije dobili uveravanje da bi paket mera koji je Vlada obećala mogao da bude realizovan krajem janura, rekao je on novinarima u pazi skupa "Srbija protiv ekonomske krize". "Radi se o 40 milijardi dinara kredita na osnovu garancija Narodne banke Srbije, 18 milijardi dinara iz Fonda za razvoj, 250 miliona evra kredita Evropske investicione banke i o novcu za ulaganje u infrastrukturu", kaže Drakulić. On je naveo da je na današnjem sastanku najviše reči bilo o kursu dinara i likvidnosti privrede i najavio da će uskoro biti održan sastanak privrednika s predstavnicima Narodne banke Srbije na tu temu. "Za privrednike je neprihvatljivo slabljenje dinara od 24 odsto", istakao je Drakulić i dodao da to stvara nesigurnost i utiče na inflaciju. Drakulić je ocenio da će u prvoj polovini ove godine sigurno biti otpuštanja radnika dodajući da i država mora da snosi deo odgovornosti za to. |
| Generalni štrajk zbog Opšteg kolektivnog ugovora |
09.01.2009. Predsednici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost Ljubisav Orbović i Branislav Čanak najavili su danas na zajedničkoj konferenciji za novinare da će reprezentativni sindikati na otkazivanje proširenog dejstva reagovati protestima i štrajkovima, počev od jednočasovnih obustava rada, preko granskih generalnih štrajkova, do generalnog štrajka u Srbiji, praćenog veliki protestnim okupljanjem u Beogradu. Detaljniji plan o datumima, mestima i obliku protesta znaće se kada zajednički tim dva sindikata predoči zaključke predsedništvima tih organizacija, na zajedničkoj sednici najavljenoj za 22. januar. Prema Orbovićevim rečima, sindikati su zaključili da nemaju drugu alternativu nego da brane i prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora i kolektivno pregovaranje uopšte i naglasio da je za sindikate neprihvatljivo njegovo raskidanje. Predsednik Samostalnog sindikata rekao je i da će sindikati pre nastavka pregovora zatražiti utvrđivanje reprezentativnosti Unije poslodavaca Srbije i dodali da su sindikati spremni da, ako to bude traženo, bude ispitana i njihova reprezentativnost. Prema proceni sindikalaca, Samostalni sindikat broji oko 600.000 radnika, dok je u sindikat Nezavisnost učlanjeno nešto manje od 200.000 zaposlenih. Lider Nezavisnog sindikata Branislav Čanak, dodao je da bi, kada se računa reprezentativnost sindikata, trebalo imati u vidu i broj ljudi koji radi u sivoj ekonomiji, a koji se koriste da se umanji reprezentativnost sindikata. Predsednik UGS Nezavisnosti Branislav Čanak ocenio je da nijedna odgovorna vlada kojoj je stalo do socijalnog dijaloga ne bi dozvolila da takav kolektivni ugovor padne u vodu jer bi morala da zna da je to šamar socijalnom dijalogu. On je rekao da u otkazivanju Opšteg kolektivnog ugovora Vlada nije ponudila nikakve argumente, uključujući objašnjenje šta se desilo u 40 dana posle potpisivanja proširenog dejstva da on ne može da bude primenjen. Sindikalni lideri su najavili i da će otići sutra na sastanak s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, ali da ne očekuju mnogo od tog razgovora pošto predsednik može samo inicirati rešenja, odnosno nema ovlašćenja kojima može značajnije uticati na odluke Vlade. Ljajić: Sindikati su znali Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić izjavio je danas da je Aneks o proširenom dejstvu Opšteg kolektivnog ugovora potpisan na zahtev sindikata kako bi bio dat impuls socijalnom dijalogu i kako bi poslodavcima i sindikatima bilo dato vreme za razgovore o granskim kolektivnim ugovorima. Ljajić je rekao da je u decembru 2008. trebalo da bude doneta odluka o tome da li će se on primenjivati zavisno od efekata svetske ekonomske krize. Ljajić je naveo da su sindikati to dobro znali i dobro razumeli i da je to bio njihov predlog. Ljajić je naveo da je u dosadašnjim pregovorima predlagao da se poštuje najveći deo odredbi Opšteg kolektivnog ugovora, odnosno onaj deo koji ne iziskuje finansijske implikacije. Kako je naveo, za pojedine odredbe tog ugovora, poput odredbi o toplom obroku i regresu, videlo bi se da li ima prostora za postepenu primenu. |
| NBS otvorio kancelarije za finasijsku edukaciju građana |
08.01.2009. U saopštenju se precizira da je otvaranjem tih kancelarija NBS omogućio da građanima širom Srbije budu dostupne razumljive i sveobuhvatne informacije o finansijskim proizvodima na domaćem finansijskom tržištu i aktivnostima iz delokruga NBS-a. Kancelarije za finansijsku edukaciju su snabdevene računarima koje građani mogu da koriste kako bi posetili sajtove finansijskih institucija. Uz edukativne materijale, koje je NBS izradio za korisnike finansijskih usluga, kancelarije građanima obezbedjuju i stručnu pomoć. |
| Agencija za agrarna plaćanja od aprila |
06.01.2009. "Uprava za javna plaćanja u poljoprivredi će biti u Šapcu", rekao je Dragin i dodao da je prostor za centralu te agencije obezbeđen. Prema njegovim rečima Srbija ima godinu dana da se agencija akredituje i da je EU prizna, odnosno da preuzme ulogu Trezora. "Radimo s Ministarstvom finasija na tom projektu. Nova uprava neće značiti proširenje državne administracije, već će deo ljudi koji su radili u Trezoru preći u Agenciju za agarna plaćanja", kaže Dragin. Dragin očekuje da će uspostavljanje Agencije omogućiti efikasan sistem jer će poljoprivrednici dobiti trezor, a tako će se i daleko lakše sprovoditi sve mere, odnosno plaćanja Ministarstva. |
| Od danas na sajtu NBS novi programi za finansijske izveštaje |
05.01.2009. "Vlada će sve učiniti da prihodi budžeta ne budu manji nego što je planirano pre no što se odluči za povećanje PDV-a", rekla je Diana Dragutinović. Ona je naglasila da će boljom kontrolom naplate poreza i carina biti nadoknađeni manji budžetski prihodi, koji će biti posledica smanjenog uvoza usled ekonomske krize. "Povećnje PDV-a bila bi krajnja mera na koju bi se Vlada odlučila ako bi i prihodi budžeta, i pored strože kontrole naplate, bili takvi da bi se dovelo u pitanje ispunjavanje obaveza prema budžetskim korisnicima", kaže ona. Prihodi od carina zbog smanjenog uvoza, kako po količini tako i po vrednosti, prema njenim rečima, već su poslednjih meseci manji nego što je uobičajeno, a očekuje se da će tako biti i narednih meseci. "Tek posle prvog kvartala znaće se da li se ispunjava plan prihoda i da li Vlada treba da preduzima neke mere kako bi se redovno izmirivali planirani izdaci budžeta", kaže Diana Dragutinović. |
| Strani investitori će ulagati u nekretnine |
05.01.2009. Ona je rekla da je Srbija stranim investiroima interesantna i za ulaganje u tekstilnoj i auto-industriji i u razvoj poslova dorade. "Vlada Srbije je, već drugu godinu za redom, prepoznala koliko je važno privlačenje stranih investicija i dala je Agenciji veliku ulogu u prevazilaženju efekata svetske krize", kaže Vesna Perić. "Srbija ima dobro poslovno okruženje, dobar poreski sistem, povoljnu investicionu klimu, dobru i jeftinu radnu snagu. To je ono što investitori traže da smanje troškove", kaže ona. Neophodno je i da se investitorima izađe u susret oko gradnje infrastrukture pošto niko neće da ulaže ako nema struju, vodu ili put od fabrike, navela je direktorka SIEPA. Vesna Perić je rekla i da investitori koji posluju u Srbiji kao najveće pobleme za poslovanje navode korupciju, nedostatak infrastrukture i rešavanje problema vlasništva nad građevinskim zemljištem. |
Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je danas da se ne sme dozvoliti preterani rast kursa i da su devizne rezerve dovoljne da se on održi na stabilnom nivou, navodeći da pod tim podrazumeva vrednost evra od 90 do 95 dinara. NBS intervenisala i danas.
Kredite će moći da koriste opštine i mala i srednja preduzeća. Program kreditiranja opština, vredan 30 miliona evra finansiraće se preko banke Intesa, dok će 45 miliona namenjenih sektoru MSP-a biti distribuirano preko Čačanske banke, ProCredit Leasinga, Volksbanke i Raiffeisen banke. Roland Ziler, direktor u KfW-u za jugoistočnu Evropu i Kavkaz, najavio je da se kreditna podrška za gradove i opštine koji nameravaju da modernizuju infrastrukturu može povećati do 70 miliona evra i da pregovaraju s još nekim bankama koje bi se mogle priključiti tom programu. Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora banke Intesa kaže da će kamata na te kredite biti ispod šest odsto godišnje sa rokom otplate sedam godina i grejs periodom od dve godine. Krediti su namenjeni za izgradnju puteva, škola i drugih objekata u lokalnim samoupravama, dodala je ona.
Vlada Srbije usvojila je program raspodele i korišćenja subvencija za poljoprivredu u iznosu od 17,3 milijarde dinara. 
Kako se navodi, prosečna neto zarada u decembru 2008. godine, nominalno je veća za 12,05 odsto, a realno za 3,85 odsto nego u decembru 2007. Prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima u decembru 2008. godine, iznosila je 53.876 (576 evra) dinara, sto je nominalno za 14,77 odsto, a realno za 15,7 odsto više nego u novembru iste godine. Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije. Prosečna neto zarada prošle godine nominalno je za 17,97 odsto, a realno je za 3,94 odsto veća nego u 2007 godini. Prosečna zarada sa porezom i doprinosima prošle godine, nominalno je veća za 17,89 odsto, a realno za 3,87 odsto. nego 2007. godine.
Upravi odbor Sojaproteina će akcionarima na skupštini u drugoj polovini februara predložiti povećanje kapitala od 2,499 milijardi dinara izdavanjem 5,39 miliona akcija. Sredstvima prikupljenim emisijom Sojaproetin bi finansirao ulaganja u proširenje kapaciteta za proizvodnju sojinih proizvoda za ljudsku ishranu u cilju povećanja izvoza i refinansiranja kreditnog zaduženja. Akcije VIII emisije biće bez nominalne vrednosti s računovodstvenom vrednošću od 463,66 dinara, pri čemu bi pravo prečeg upisa imali akcionari upisani u Centralni registar srazmerno broju hartija u posedu.
Na sastanku, kome je prisustvovala i sekretar Udruženja informatičke delatnosti Privredne komore Srbije Jelena Janković, razmotrene su najnovije informacije koje ukazuju na pogoršanje stanja u IKT privredi Srbije. Osnovni problemi su, kako je predočio Marković, pad prometa informatičke opreme i softvera i njihovo poskupljenje zbog porasta vrednosti evra u odnosu na dinar, zatim nerešen status izvoza informatičkih usluga, kao i problemi u dobijanju statusa "domaći IT (informaciono tehnološki) proizvod" pri izvozu. Uočeni su problemi i u carinjenju IT proizvoda, otežanom finansijskom položaju IKT kompanija i drugi. Sastanak s ministarkom Matić je održan na osnovu dogovora koji je postignut na okruglom stolu organizovanom 15. decembra 2008. godine na kome je razmatran "Uticaj recesije na domaće IT tržište i delatnosti", dodao je Marković.
"Spremni smo da razgovaramo o odlaganju nekih finansijskih odredbi na jedan određeni period, s tim da se granski kolektivni ugovori u međuvremenu potpisuju", kazao je Orbović. On je rekao da sindikati nisu upoznati sa predlogom Unije poslodavaca o "kriznom kolektivnom ugovoru" i da još ne znaju šta to podrazumeva. Orbović je dodao da sindikati neće odustati od štrajkova ukoliko ne bude postignut dogovor sa socijalnim partnerima, a konačna odluka o tome trebalo bi da bude doneta 22. janura na zajedničkoj sednici Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikta Nezavisnost. 
"Moja želja je da zakon bude što pre usvojen i da tu obavezu i pravo da dobijemo novi evropski zakon o zaštiti konkurenicije što pre iskoristimo", kaže ministar. Kako je rekao, taj zakon je bitan za jačanje konkurencije i atraktivnosti Srbije za privlačenje investicija i zbog potrebe da Srbija u toj oblasti dostigne evropske standarde i uspostavi jasna pravila igre, kojih će morati svi da se prodržavaju. "To je jedan od najvažnijih zakona u sferi ekonomije i tržišta koji je potreban srpskoj privredi, ali i jedan od uslova da uđemo u brže partnerstvo sa Evropskom unijom", rekao je Milosavljević. Arhiva novosti |
|
Januar 2009 Januar
Januar
|