| 2008 - Novembar |
| U 2009. podsticajni krediti za MSP? |
28.11.2008. U zajedničkom saopštenju izdatom posle sastanka predstavnika Udruženja banaka i Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika ocenjeno je da mala i srednja preduzeća u Srbiji nisu prezadužena. "Mala i srednja preduzeća i zanatske radnje redovno vraćaju pozajmice i otplaćuju kredite u 98 odsto slučajeva, a bankarski sektor je konsolidovan i stabilan", ocenjeno je na sastanku. Navodi se i da je Udruženje banaka podržalo inicijativu da banke izdaju posebne platne i kreditne kartice vlasnicima malih i srednjih preduzeća i zanatskih radnji, pod nazivom "majstor". Sastanku su prisutvovali generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić sa saradnicima, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Žarko Milisavljević, predsednik Zanatske komore Beograda Dragomir Rakic i predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica. |
| Srbija u programu za preduzetništvo |
27.11.2008. „Ovaj Memorandum je važan jer se u uslovima globalne finansijske krize daje mogućnost preduzećima iz Srbije da imaju daleko lakši pristupjeftinijim kreditima koji se daju preko Evropske investicione banke“, izjavio je potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, prilikom potpisivanja ovog dokumenta. Dinkić je naglasio da je ovo konkretna podrška EU sektoru privrede Srbije i prva u nizu podrški koje će Srbija imati na putu ka punopravnom članstvu u EU. Ferhojgen je rekao da sektor MSP predstavlja stožer ekonomskog razvoja ne samo zemalja EU, već i Srbije pa zbog toga treba stvoriti okvir koji će omogućiti njihovo širenje. Ulaskom u Evropsku mrežu MSP-a, kako kaže Ferhojgen, Srbija će imati priliku da na mnoštvu informativnih punktova ostvari dobre poslovne kontakte. „Ovaj program je toliko značajniji ako imamo u vidu činjenicu da čak milion i trista hiljada građana srbije radi u sektoru MSP, da se 50 odsto izvoza iz srbije ostvaruje preko sektora malih i srednjih preduzeća“ , rekao je Dinkić, i dodao da preko 60 odsto ukupnog izvoza Srbije ide na tržište zemalja EU. |
| Bolja ocena EBRD-a za Srbiju |
26.11.2008. U Izveštaju EBRD-a o tranziciji za 2008. navodi se da je "Srbija zanačajno napredovala u pravcu regionalnih i evropskih integracija" i da je "postignut i napredak u pregovorima sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), čiji bi član mogla da postane u 2009. godini". Evropska banka za obnovu i razvoj je ocenila i da, iako Srbija ima visok ekonomski rast, probleme predstavljaju visok nivo inflacije i deficita tekućeg bilansa plaćanja. Kako se navodi, s obzirom na to da je monetarna politika u Srbiji restriktivna, neophodno je da fiskalna politika osigura da se javna potrošnja zadrži pod kontrolom. EBRD u Izveštaju o tranziciji navodi da će visoka stopa privrednog rasta u Srbiji verovatno biti smanjena, kratkoročno gledano, zbog uticaja svetske finansijske krize. Ističe se da će, ukoliko se zadrži politička stabilnost, Srbija verovatno postatati veoma zanimljiva stranim investitorima, ne samo zbog očekivanih privatizacija velikih kompanija i infrastrukturnih projekata, već i zbog prednosti geografskog položaja zemlje. Ključni rizik za stabilnost predstavlja pitanje Kosova ali, ocenila je EBRD, očekuje se da Vlada Srbije neće dozvoliti da to pitanje blokira ekonomski napredak i strukturne reforme. Prema oceni EBRD, privatizacija velikih kompanija u Srbiji sporo napreduje i veliki broj velkih društvenih i državni kompanije još nije prodat. Prema mišljenju EBRD, novoustanovljeni Nacionalni savet za infrastrukturu bi trebalo da odredi prioritete dugoročnih reformi kao što su efikasna i nezavisna regulativa i učešće privatnog sektora. Kako se navodi, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji i ukidanje zabrane izvoza žitarica, doprinelo je da Srbija popravi ocenu u oblasti trgovine i spoljnotrgovinske razmene sa tri plus na četiri minus. |
| Unija poslodavaca predložila mere za ublažavanje krize |
25.11.2008. Unija je predložila formiranje socijalnog pakta u vreme trajanja krize, koji bi usvojili svi socijalni partneri i prema kome poslodavci ne bi otpuštali radnike i jurili za profitom po cenu davanja otkaza radnicima, dok bi sindikati obustavili štrajkove i sarađivali u radu na suprotstavljanju krizi, a vlada obezbedila što veću uštedu u javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnoj samoupravi i svuda gde je to moguće. Predlaže se i formiranje saveta socijalnog pakta i potkomisije ovog saveta za praćenje efekata svetske finansijske krize, kao i privremeno ukidanje ili prepolovljavanje poreza i doprinosa na zarade u kompanijama direktno pogođenim svetskom finansijskom krizom. Unija poslodavaca sugeriše da kompanije izvoznike koje imaju manjak narudžbina i pad prodaje, zbog svetske ekonomske krize, treba osloboditi plaćanja izvoznih dozvola i administrativnih taksi, a predlaže i ukidanje avansnog plaćanja PDV-a. Predložena je i izmena tendera o javnim nabavkama i davanje prednosti domaćim preduzećima, kako bi novac ostao u Srbiji, zatim osnivanje agencije za naplatu potraživanja i pravljenje strategije o plasmanu robe i usluga na vanevropska tržišta. |
| Primena elektronske uprave donosi uštede za državu |
25.11.2008. Direktor te kompanije Vladislav Miletić ocenio je na konferenciji za novinare da bi se uvođenjem elektronskog poslovanja i povećanjem efikasnosti administracije moglo uštedeti nekoliko stotina miliona evra. Prema njegovim rečima, državna uprava treba da bude više otvorena za informatičke tehnologije, ali postoji otpor zbog sumnje u sigurnost tog sistema, a problem je i neobučenost kadrova. On je naveo primer Privredne komore Srbije i Penzijsko invalidskog fonda, za koje je završen sistem elektronskih obrazaca i uskoro bi trebalo da počne probni period. Kako je pojasnio, primena informaciono komunikacionih tehnologija bila bi korisna i u zdravstvu, gde bi se pregledi mogli zakazivati sms servisom. |
| Izveštaj EBRD-a o tranziciji ove nedelje |
24.11.2008. "Rast u 2009. godini će biti ispod nivoa koji se beležio prethodnih godina", navodi se u najavi izveštaja o privredi država istočne Evrope i bivših sovjetskih republika, čija tema je privredni rast u tranziciji. O izveštaju za Srbiju će, kako je najavljeno, u petak 28. novembra u Beogradu govoriti glavni ekonomista EBRD-a Erik Berglof. U većini zemalja centralne Evrope i Zajednice nezavisnih država napredak je nastavljen uprkos lošijim ekonomskim prilikama, a da bi se nastavio i dugoročni rast potrebni su efikasna zaštita konkurencije i ulaganja u obrazovanje, ocenili su stručnjaci EBRD-a. Prethodni izveštaj predstavljen je u novembru 2008. godini i u njemu je navedeno da Srbija ima potencijal za visok privredni rast, ali da je potrebno poboljšati poslovnu klimu i ubrzati privatizaciju i restrukturiranje. |
| Prosečna plata se istopila za 50 evra |
21.11.2008. Objašnjenja stručnjaka zašto evro svakodnevno jača prema domaćoj valuti su manje-više ista i svode se na nesrazmeran odnos ponude i tražnje za devizama na tržištu. Ono što građane mnogo više interesuje jeste to kako da izađu na kraj sa već postojećim i onim najavljenim poskupljenjima kao posledicom slabljenja dinara. Naime, ove godine srpska valuta je najvišu vrednost prema evru dostigla 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,75 dinara za evro, a prosečna plata građana Srbije tada je iznosila nešto više od 420 evra, dok je prema današnjem, kursu koji iznosi 87,60 dinara za evro, ta plata za oko 50 evra niža. Ni bankari ni ekonomisti ne žele da prognoziraju dokle će se klizanje dinara nastaviti, ali se slažu da i psihološki momenat ima određeni uticaj i dodaju da će građani u narednom periodu morati da se spreme na mnoga odricanja dok se situacija ne stabilizuje. Ekonomski analitičar Centra za visoke ekonomske studije Duško Vasiljević ističe da slabljenje dinara evidentno ima negativni efekat na potrošnju i cene. - Jedna stvar su skuplji krediti, pa se time umanjuju ostala raspoloživa sredstva, sa druge strane rastu cene uvoznih sredstava. Grube procene su da jednu trećinu potrošačke korpe čine uvozna dobra. To, zatim, znači i skuplje sirovine iz uvoza i to je još jedan kanal kojim slab dinar utiče na cene. Sve ovo dovodi i do inflacije jer su procene da 10 odsto slabiji dinar podiže inflaciju za tri odsto - objašnjava Duško Vasiljević i dodaje da će građani morati da se spreme na odricanje. Ekonomista Danilo Šuković kaže da se slabljenje domaće valute moralo desiti pre ili kasnije jer je dugo kurs bio nerealan s obzirom na naš deficit u razmeni sa inostranstvom. - Kad-tad je moralo da dođe do ovoga jer nema priliva kapitala iz inostranstva. Pritisak na dinar je samim tim veliki, pa će u tom smislu i naše plate u evrima biti niže. Međutim, ja ne mislim da će nam standard drastično opasti jer mi kupujemo robu u dinarima - ističe Šuković. On, ipak, dodaje da će svi građani osetiti posledice jačanja evra u odnosu na dinar. - Kod nas i uvoznici i trgovci cene preračunavaju u evrima. Naravno da ako plate ne rastu, imate pad standarda, ali mislim da će plate nominalno rasti, dok će realno ostati iste, te zbog toga ne očekujem veliki pad standarda - kaže Šuković. Međutim, iz udruženja za zaštitu potrošača poručuju da je sada suštinsko pitanje kako da se u ovom nestabilnom odnosu evra i dinara potrošači zaštite od skoka cena. Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda, smatra da potrošači i pojedinačno i organizovano moraju adekvatno da reaguju. - Svetska kriza je evidentno prisutna i u Srbiji, ali kod nas ima i zloupotrebe svetske krize i pada dinara od onih koji donose odluke, što se koristi kao izgovor za rast cena. Sve to opterećuje budžet potrošača. U takvoj situaciji potrošači se ponašaju racionalno i štite svoj interes na osnovu sopstvene procene, odnosno smanjuju obim tražnje. To je opomena trgovcima da pred sobom imaju potrošača kojim se ne sme manipulisati - ističe Bogosavljević. Ipak, još se niko ne usuđuje da daje prognoze o tome da li će se domaća valuta oporaviti, ali se stručnjaci slažu da se kurs neće vratiti na nivo od pre tri meseca. Prema rečima Zorana Petrovića, zamenika predsednika IO „Rajfajzen banke“, preduzeća, banke i građani traže stabilniju valutu, a priliv čvrste valute (stranih kredita, stranih direktnih investicija, izvoza itd), a time i ponude na našem deviznom tržištu, umnogome će zavisiti od razvoja na globalnom tržištu. Za evro 88,28 dinara Zvaničan srednji kurs evra danas iznosi 88,2883 saopštila je Narodna banka Srbije. Tako je u odnosu na juče dinar prema evru oslabio za 0,80 dinara, čime je dinar na najnižem nivou od početka godine. Srednji kurs evra u pojedinim menjačnicama juče je dostizao i 89 dinara. Zbog toga je tokom dana Narodna banka Srbije na međubankarskom deviznom tržištu prodala 30 miliona evra, kako bi sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa. Indikativni kurs na osnovu prepodnevne trgovine iznosio je 88,453 dinara, a posle intervencije NBS utvrđen je srednji kurs evra koji danas iznosi 88,2883. NBS je od početka novembra zaključno sa jučerašnjom intervencijom prodala 162 miliona evra, a tokom oktobra je intervenisala sa 269 miliona evra da bi povećala promet na tržištu i sprečila prevelike dnevne oscilacije. Ove godine evro je najslabiji bio 7. avgusta, kada je njegov srednji kurs bio 75,7543 dinara. Rast cena na malo u oktobru u odnosu na septembar u procentima Robe 1,1 |
| Stopa nezaposlenosti osoba sa invaliditetom 74,5 odsto |
19.11.2008. On je rekao na okruglom stolu o zapošljavanju osoba sa invaliditetom u Srbiji, koji je organizovao dnevni list Danas, da je od 700.000 tih osoba samo samo 21.000 u radnom odnosu. "Oko 50 odsto takvih osoba ima završenu samo osnovnu školu ili nema nikakvo obrazovanje", kazao je Ilić. Ilić je rekao i da je u proceduri zakon o profesionaloj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i izrazio nadu da će Skupština Srbije usvojiti taj zakon tokom 2009. godine. Prema njegovim rečima, to je prvi zakon takvog tipa u Srbiji, a bitno je i to što predviđa obavezu za poslodavca da zaposli osobe sa invaliditetom. "Svaki poslodavac moraće da na 50 zaposlenih, zaposli po jednu osobu sa invaliditetom", najavio je Ilić i dodao da očekuje da će već u prvoj godini primene tog zakona biti oko 7.000 novozaposlenih osoba sa invaliditetom. Kako je rekao, novim zakonom predviđeno je i formiranje Centra za podsticanje zapošljavanja osoba za invaliditetom, koji će biti u okviru NSZ. Predstavnik Međunarodne organizacije rada Ildiko Rigo rekla je da od zapošljavanja takvih osoba koristi ima i društvo, jer se smanjuju socijalni troškovi. Prema njenim rečima, veliki nivo nezaposlenosti osoba sa invaliditetom znači gubitak produktivnosti u proizvodnim kapacitetima. Rigo je navela da su najveće prepreke za normalan rad osoba sa invaliditetom to što se ne javljaju na oglase za posao, zatim nepristucpačne zgrade i prevoz, nedosatak pomoćnih sredstava, negativno ponašanje, strahovi i streoptipi. Kako je navela Rigo, sledeće godine Međunarodna organizacija rada planira da u Srbiji radi na podizanju svesti o toj temi i da započne paket obuke za poslodavce. |
| Subvencije poljoprivrednicima se neće menjati |
18.11.2008. Dragin je na konferenciji za novinare u Novom Sadu rekao će se to ministarstvo truditi da u narednoj godini ispuni sve svoje obaveze prema regresiranju poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Prema njegovim rečima, to znači da će i mera od 120 evra po hektaru obradivih površina za registrovana poljoprivredna gazdinstva ostati na snazi i naredne godine, bez obzira na restriktivnija izdavanja u toj oblasti. On je objasnio da u subvencije u kojima će biti smanjenja budžeta spadaju mere investicione podrške i neke druge subvencije, koje će morati da budu smanjene zbog zahteva Međunarodnog monetarnog fonda za smanjenje javne potrošnje u Srbiji. |
| Otpuštanja su neminovna |
17.11.2008. Zlatna malina je priznanje koje ima gotovo istu reputaciju kao filmski Oskar. Razlika je samo u tome što se Oskar dodeljuje za najbolje ostvarenje, a malina za najveće promašaje, najveći gubitak ili najveću štetu. U kategoriji otpuštanja radnika, kad bi postojala Zlatna malina za poslodavca godine, verovatno bi je ovih dana osvojio Predrag Ranković. U nekoliko kompanija koje posluju u sastavu njegovog holdinga Invej otkaze je poslednjih dana dobilo više stotina radnika. Kandidata za tu malinu ima previše. Jesen u Srbiji je, dakle, počela sa oko 1.000 otkaza, još 1.000 radnika je na prinudnom odmoru, a ima indicija da će ih biti još. Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović ocenio je da bi u Srbiji u 2009. bez posla moglo ostati oko 120.000 radnika, najviše onih koji su zaposleni u preduzećima koja izvoze na tržišta pogođena svetskom ekonomskom krizom. Brojni su uslovi i motivi koji mogu ubrzati talas otpuštanja. Mihailo Arandarenko, predsednik UO Fonda za razvoj ekonomske nauke, primećuje da su otpuštanja u nekoliko fabrika nešto na šta su poznavaoci prilika računali i što bi i u redovnim okolnostima bila loša vest. |
| Sojaprotein dobro poslovala |
14.11.2008. Rashodi kompanije su u posmatranih devet meseci dostigli 12,19 milijardi dinara. Sojaprotein je saopštila i da joj je vrednost zarade po akciji, izračunata na osnovu ostvarene neto dobiti podeljene ponderisanim brojem akcija, za devet meseci ove godine zaključno sa septembrom 279,88 dinara. Poređenja radi, zarada po akciji za isti period lane bila je 162,46 dinara. Akcije Sojaproteina nalaze se na A Listingu Beogradske berze. Trenutno hartija košta 1.042 dinara prema pre par dana ubeleženom minimumu za godinu dana od 830 dinara i maksimumu od 3.990 dinara registrovanom početkom februara. Tržišna kapitalizacija Sojaproteina je 5,6 milijardi dinara. |
| Krediti za MSP u cilju prevazilaženja krize |
13.11.2008. Kako bi mala i srednja preduzeća u što manjoj meri osetila udar finansijske krize, na raspolaganju imaju povoljne kredite u vrednosti od skoro još 50 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Fonda revolving kredita Srbije, naveli su danas predstavnici Ministarstva ekonomije i Agencije za razvoj MSP na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. „U 2007. broj zaposlenih u sektoru MSP povećan je za 30.000, a procene su da sledeće godine neće biti otpuštanja kao posledica krize jer su mali sistemi fleksibilniji u odnosu ne veće“, rekao je Dejan Jovanović, državni sekretar za regionalni razvoj u Ministarstvu ekonomije. Od 2003. EBRD je Srbiji dao kredite u dve tranše, od čega je prva, 20 miliona evra, potrošena, a od druge, vredne 45 miliona, ostalo je 24 miliona evra. To su krediti s kamatom od 8,89 odsto, na 12 godina, s grejs periodom od tri do pet godina, a koji se mogu podići kod Komercijalne, UniCredit, Privredne banke Beograd i Čačanske banke. Druga linija kredita dolazi iz EU, a preko Evropske agencije za rekonstrukciju, koja je Srbiji dodelila po pet miliona evra bespovratne pomoći u pet tranši. Kredite iz tog izvora, od 20.000 do 200.000 evra, s kamatnom stopom od takođe 8,89 odsto, moguće je podići kod Komercijalne, Unikredit, Erste, OTP i Čačanske banke. U poslednjih godinu dana sektoru MSP dodeljeno je 127,8 miliona dinara bespovratnih sredstava i start-up kredita ukupne sume 2,8 milijardi dianra, podsetio je Goran Džafić, direktor Agencije za razvoj MSP. Plan za sledeću godinu je više novca za taj sektor iz državne kase, a najavljena je i nova, italijanska kreditna linija od 30 miliona evra, koja će uskoro biti dostupna malim i srednjim preduzećima, ali i opštinama. |
| SIEPA: Investitori žele da premeste fabrike u Srbiju |
12.11.2008. Organizator sajma je internet portal za zapošljavanje Bolji posao a posetioci će moći da uspostave kontakt sa kompanijama kojima su potrebni novi radnici. Poslodavci će, kako je najavljeno, tražiti mlade sa završenom srednjom školom, studente, kao i osobe koje su već napredovale u karijeri, a žele da pronađu bolji posao. Sajam će imati organizovana i predavanja stručnjaka kompanije Koka-kola, Viner štediše, Japan tobako internacional, Erste banka, Vip mobajl i druge, a posetioci će moći da se upoznaju i sa primenom novih informacionih tehnologija u kompaniji Delta sport. U okviru sajma predviđen je karijerni centar gde će posetioci moći da dobiju savete u vezi s pisanjem biografija i propratnih pisama. Pokrovitelj sajma je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. |
| Sajam Karijera 12. i 13. novembra |
12.11.2008. Organizator sajma je internet portal za zapošljavanje Bolji posao a posetioci će moći da uspostave kontakt sa kompanijama kojima su potrebni novi radnici. Poslodavci će, kako je najavljeno, tražiti mlade sa završenom srednjom školom, studente, kao i osobe koje su već napredovale u karijeri, a žele da pronađu bolji posao. Sajam će imati organizovana i predavanja stručnjaka kompanije Koka-kola, Viner štediše, Japan tobako internacional, Erste banka, Vip mobajl i druge, a posetioci će moći da se upoznaju i sa primenom novih informacionih tehnologija u kompaniji Delta sport. U okviru sajma predviđen je karijerni centar gde će posetioci moći da dobiju savete u vezi s pisanjem biografija i propratnih pisama. Pokrovitelj sajma je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. |
| Skladištari će morati da budu upisani u registar |
11.11.2008. Registar javnih skladišta će voditi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i u njemu će biti upisani podaci o rednom broju, nazivu, sedištu javnog skladišta, broj dozvole za rad skladišta i datum izdavanja te dozvole, vrsta i količina poljoprivrednih proizvoda za koje se izdaje dozvola za rad skladištu, informacije o kršenju zakona, a svi podaci iz registra će biti javni. Zakonom je predviđeno da javna skladišta moraju da imaju skladišni prostor za prijem, čuvanje i isporuku poljoprivrednih proizvoda u kom će biti obezbeđeno očuvanje kvaliteta i higijenske ispravnosti uskladištenih poljoprivrednih proizvoda. Skladišta moraju imati opremu za merenje količine i utvrđivanja kvaliteta proizvoda. Predviđeno je da skladište može da obnovi dozvolu za rad podnošenjem zahteva najkasnije 30 dana pre isteka roka važenja postojeće dozvole. Javno skladište će moći da skladišti i izda robni zapis samo za vrste i količine poljoprivrednih proizvoda za koje ima dozvolu i ne sme da odbije da uskladišti proizvode pogodne za skladištenje ako ima slobodne kapacitete. Vlasnik robnog zapisa, koji se sastoji iz "priznanice" i "založnice" će moći da podiže iz javnog skladišta samo one proizvode na koje se taj zapis odnosi, a troškove skladištenja će podmirivati pre podizanja uskladištenog proizvoda. Javna skladišta će imati obavezu da vode evidenciju o izdatim robnim zapisima u Registru robnih zapisa za poljoprivredne proizvode, a cene usluga će morati da budu istaknute na vidnom mestu poslovnog prostora skladišta. Prema tom zakonu robni zapisi će moći da budu predmet trgovine, uključujući i trgovinu na berzi. Za one koji budu obavljali tu delatnost, a nisu upisani u Registar javnih skladišta predviđene su kazne od 300.000 do tri miliona dinara. |
| Uskoro udruženje maloprodavaca |
10.11.2008. Milosavljević je za časopis Market rekao da je njegovo ministarstvo u saradnji s trgovinskim kompanijama i udruženjima iniciralo osnivanje uidruženje koje bi se borilo za interese trgovaca na malo. "Udruženje bi okupilo sve trgovine na malo po modelu Saveza nemačkih maloprodavaca, koji posluje već 80 godina, ima oko 100.000 članova i 250 milijardi evra prometa godišnje", rekao je Milosavljević. Ministarstvo trgovine i usluga će osnivanje tog udruženja pomoći finansijski i povezivanjem s nemačkom organizacijom, koja može da pomogne iskustvom. "Zadatak asocijacije biće da artikuliše interese maloprodavaca, državnih organa i ostalih javnih i profesionalnih institucija", rekao je Milosavljević. |
| Od danas izvodi dostupni u svim kancelarijama APR-a |
10.11.2008. U saopštenju se precizira da će preduzetnici i privredna društva izvode dobijati mnogo lakše i brže, bez potrebe da dolaze u Beograd, ali i bez čekanja od nekoliko dana koliko je potrebno da bi se izvodi poslali poštom. U APR smatraju da će nova mogućnost u dobijanju izvoda olakšati rad privrednicima, kojima su izvodi, odnosno rešenja o upisu u registar, često potrebni u poslovanju sa državnim institucijama, poreskom upravom ili bankama. Zahvaljujući novom softverskom rešenju, izvode će moći da izdaju kancelarije u Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Pančevu, Požarevcu, Valjevu, Kraljevu, Užicu, Zaječaru, Kragujevcu, Nišu, Leskovcu i Kosovskoj Mitrovici. |
| „Svetska kriza neće uticati na zaposlenost“ |
07.11.2008. Ilić je kazao da na srpsko tržište rada do sada nije uticala svetska ekonomska kriza, ali da se sada verovatno više pažnje poklanja informacijama o otpuštanju. Povodom vesti o otpuštanju u livnici u Kikindi, Ilić je kazao da ne može da kaže da je svetska finansijska kriza samo izgovor poslodavaca, pogotovo u slučaju automobilske industrije koja je prva na udaru finansijske krize, ali je dodao da je veruje da će mere koje se preduzimaju u svetu vratiti poverenje na tržište. "Svakog meseca u Srbiji bez posla ostane 50.000 ljudi, a 60.000 ljudi dobije posao", kazao je Ilić i dodao da je u velikom broju slučajeva reč o istim ljudima, kojima istekne ugovor na određeno pa ga opet potpišu. "Ja sam uveren da svetska finansijska kriza neće imati ozbiljne posledice na zapošljavanje u Srbiji, što ne znači da neće imati uopšte imajući u vidu da veliki broj stranih kompanija već radi u Srbiji", kazao je on. Ilić je rekao da je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje poslednjeg dana septembra bilo registrovano 726.465 ljudi, što je oko 6.000 manje nego u avgustu i oko 81.500 manje nego u septembru 2007. godine. |
| Proširenje bescarinskog izvoza u Rusiju? |
06.11.2008. Premijer je u izjavi novinarima u Krasnodaru, gde je danas otvorio izložbu srpske privrede, podsetio da je sporazumom o slobodnoj trgovini s Ruskom Federacijom obuhvaćeno 90 odsto proizvoda i da je srpska strana veoma zainteresovana za dodatno proširenje liste. Sastankom međuvladinog komiteta 24. novembra će predsedavati ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu, a srpsku delegaciju vodiće prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić. U sledećoj rundi pregovora razgovaraće se, između ostalog, o ukidanju carina za monitore, automobile, nameštaj i televizore. |
| Usvojeni zakoni o otpisu kamate i duga za osiguranje |
05.11.2008. Usvajanjem tih zakona omogućeno je firmama da redovno izmiruju tekuće obaveze. Dugovi se odnose na period tokom 1990-tih godina, a na njih su kasnije samo pripisivane kamate. Zakon o otpisu kamata na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje utvrđuje delimičan ili potpun otpis kamate za glavni dug, u zavisnosti od roka njegove otplate. Radi se o dugovanjima za deset vrsta poreza i doprinosa među kojima su porez na dobit preduzeća, prenos apsolutnih prava, porez na promet i fond zarada. Dužnici neće biti oslobođeni plaćanja osnovnog duga nastalog do kraja 2007. godine već samo plaćanja kamata, ako u naredne četiri godine izmiruju tekuće obaveze. U slučaju da se dug otplati do kraja 2008. godine otpisuje se sav iznos kamate, ako se otplati do kraja marta 2009. godine otpisuje se 75 odsto iznosa kamate, a ako je otplata do kraja juna 2009. godine dužnik će morati da plati pola iznosa neizmirenih kamata. Zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje utvrđuje da svi dugovi po osnovu kamata na neizmirene doprinose, nastale do kraja 2008. godine, miruju do kraja 2011. godine. Ako dužnik do tog roka bude redovno izmirivao tekuće obaveze dugovi će mu u celini biti otpisani, a u slučaju da to ne učini biće mu naplaćen ukupan iznos dugova sa pripadajućim kamatama. Zakon, koji će stupiti na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, počeće da se primenjuje od 1. januara 2009. godine. Zbog starog duga veliki broj građana nije mogao da overava zdravstvene knjižice i time stekne pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. |
| Uskoro razvojna banka Vojvodine |
05.11.2008. On je na skupu VIII ekonomski forum Srbije rekao da je prošle godine nezaposlenost u Vojvodini smanjena više od 20 odsto i da u Vojvodini posluje 1.800 kompanija s potpunim ili delimičnim učešćem stranog kapitala, što je, po njemu, dovoljna preporuka za druge investitore da se odluče za Vojvodinu kao mesto za ulaganje. On je rekao da Izvršno veće Vojvodine investira u industrijske zone i poslovne inkubatore koji posluju na teritoriji cele pokrajine. „Spremni smo da damo logističku podršku i da garantujemo za svaku investiciju“, rekao je on i dodao da još nijedan investitor nije otišao iz Vojvodine. |
| Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni agrara |
04.11.2008. Od početka godine do kraja septembra ostvaren je izvoz u vrednosti od 1,4 milijarde dolara, što je više za 18,6 odsto nego u istom periodu lane, objavljeno je na sajtu PKS. Istovremeno, vrednost uvoza bila je nešto viša od milijardu dolara, što je za 43 odsto više nego što je ostvareno od januara do septembar prošle godine. Šećer je sa, 100,6 miliona dolara, na prvom mestu najvažnijih proizvoda agrarnog izvoza za prvih devet meseci. Sledi zamrznuta malina vrste "rolend" u vrednosti od 74,7 miliona dolara i pivo koje je izvezeno za 47,4 miliona dolara. Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, tradicionalno dominira grupa takozvanih nekonkurentnih proizvoda - sirova kafa (67,3 miliona dolara) i banane (43,7 miliona dolara). |
| Rakiju će prodavati samo registrovani |
03.11.2008. "Uvođenjem registra biće sprečeni nelegalna proizvodnja i promet, eliminisaće se proizvodnja falsifikata, a omogućiće se praćenje svih puteva alkohola i kontrola procesa proizvodnje, čime će se garantovati poreklo i kvalitet proizvoda", kaže Mitreski. Registar će, između ostalog, sadržati podatke o proizvođaču, uređajima i opremi za proizvodnju, podatke o proizvodnji, o vrsti i količini proizvedene rakije. Prema zakonu, svaki proizvođač koji nije upisan u registar moći će da koristi rakiju koju proizvede samo za sopstvene potrebe i neće imati pravo da je stavlja u promet. Predviđene kazne za one koji budu proizvodili rakiju koja nije za njihove potrebe su 5.000 do 30.000 dinara. Zakonom je zabranjeno da se na pijacama i ugostiteljskim objektima izlaže i prodaje rakija u rinfuzi i korišćenje etanola sintetičkog porekla u proizvodnji. Osim procenat etanola u rakiji i drugim alkoholnim pićima, zakon definiše tehnološke postupke za dobijanje rakije, odvojenost pogona za proizvodnju od skladišnog prostora, izdvajanje evidencione markice s hologramom, oznake i imena rakija, deklarisanje i punjenje i zatvaranje boca radi očuvanja kvaliteta. Precizirani su i način ispitivanja kvaliteta, kao i transport i promet rakije. Svaki proizvođač moraće da ima zaposlenog stručnjaka, odnosno inženjera poljoprivrede ili da obezbedi stručno rukovođenje procesom proizvodnje preko drugog preduzeća koje pruža usluge u poljoprivredi i ima odgovarajuće stručnjake. |
Arhiva novosti |
|
Januar 2010 Januar 2009 Januar
Januar
|