|
| 2008 - Oktobar |
| U pripremi zakon o regionalnom razvoju |
31.10.2008. "Država planira da u podizanju kapaciteta za privlačenje stranih investicija i afirmacije tržišta nekretnina donese zakon o regionalnom razvoju i regulativu u oblasti industrijskih zona i parkova", rekao je on na panelu o budućnosti investicija u Srbiji u okviru Međunarodnog sajma nekretnina i investicija Belre. Jovanović je precizirao da je u zakonu o regionalnom razvoju predviđeno da nacionalna razvojna agencija s regionima radi na mapiranju potencijalnih lokacija za industrijske zone. Plan je da se kroz zakon o regionalnom razvoju definišu institucije koje će brinuti o regionalnom razvoju i koje će brinuti koje su konkretne lokacije koje mogu biti ponuđenje investitorima. "U ovom trenutku država finasira 29 industrijskih zona", kaže i objašnjava da su to parcele koje se infrastrukturno opremaju za potencijalne ili poznate investitore. Kao dobre primere gradnje industrijskih zona on je naveo Kragujevac, gde se planira gradnja i zone koja će biti ponuđena dobavljačima FIAT-a. Drugi primer je gradnja industrijske zone u Svilajncu za nemačku kompaniju koja će u gradnju fabrike za auto-delove uložiti 10 miliona evra. Jovanović je najavio i inoviranje nacrta zakona o industrijskim zonama, na čemu se, prema njegovim rečima, intenzivno radi. Partner u kompaniji Boyden Bojan Stanojević rekao je da je za razvoj infrastrukture u Srbiji potrebno donošenje zakona o privatno-javnom partnerstvu, zato što je postojeći Zakon o koncesiji loš, a država nije sposobna da sama gradi velike infrastrukturne objekte. Stanojević je istakao da je neophodna i promena Zakona o eksproprijaciji jer nerešeni imovinsko-ptravni odnosi odlažu i na više godina mnoge velike projekte. Potrebna je i reforma poreskog sistema, kako bi se što više vlasnika zemljišta koje stoji neiskorišćeno primoralo na gradnju, dodao je on. |
| Niska cena žita obeshrabrila ratare |
30.10.2008. Iako je rečo setvi kulture značajne za prehrambenu sigurnost zemlje, Ministarstvo poljoprivrede, osim obezbeđenih 50.000 tona veštačkog đubriva, čija je isporuka usporena, nije povuklo nijedan drugi potez koji bi olakšao setvu. - Računice govore da postoje razlozi za setvu pšenice na površinama većim od lanjskih 480.000 hektara. Iako je, sudeći prema cenama inputa, setva skupa, ukupna ulaganja u pšenicu niža su od ulaganja u druge industrijske kulture, kao što su soja, suncokret ili kukuruz. Osim toga, prognoze o kretanju cene pšenice ukazuju da će ona na duži rok biti stabilna - izjavio je za Danas Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije, podsećajući da bi bilo dobro da naredne godine Srbija raspolaže tržnim viškom od oko milion tona pšenice koju bi trebalo usmeriti u izvoz. Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine, potvrdio je za Danas da je, uprkos povoljnim vremenskim uslovima, setva pšenice obavljena tek na polovini planiranih površina. - Poljoprivrednici nisu motivisani da seju pšenicu jer ekonomska računica pokazuje da je rečo poslu koji se ne isplati. Cene žita su niske, pšenica nije artikal koji se traži, a na zalihama se nalaze količine koje bi mogle da podmire polovinu godišnjih potreba države. Sudeći prema tim podacima Srbiji je potrebno oko 300.000 hektara pod pšenicom, pod uslovom da naredne godine prinos bude oko četiri tone po hektaru. Na drugoj strani značajno su poskupeli svi inputi - đubrivo, gorivo i seme, što može da bude ozbiljan razlog za odustajanje od setve hlebnog žita. Jer, paori se još nisu oporavili od „šoka“ izazvanog padom cena poljoprivrednih proizvoda. Zbog svega toga procene su da će setva u Sremu u optimalnom roku biti završena na oko 60 odsto površina, a u Bačkoj na 30 do 40 odsto oranica - kaže Bugarin i podseća da su promet, kao i cena pšenice u zastoju zbog slabe tražnje. Prema rečima našeg sagovornika problem je i to što je ove jeseni rod kukuruza nadmašio očekivanja, dok je s druge strane stočni fond smanjen pa se nalazi oko milion tona kukuruza. - Od Republičke direkcije za robne rezerve zahtevali smo da otkupi tržni višak prošlogodišnjeg roda kukuruza, koji bi početkom naredne godine mogao da se izveze jer, sudeći prema cenama terminskih isporuka kukuruza na pariskoj berzi (za april iduće godine) cena je 140 evra za tonu, dok se na domaćem tržištu kreće oko 100 evra za tonu. Jedno od rešenja bila bi i izgradnja fabrike bioetanola koja bi mogla da „usisa“ proizvodnju kukuruza sa 300.000 hektara. Ali, od te investicije se očigledno odustalo - kaže Bugarin. |
| Izbor najposlodavca u 2008. |
29.10.2008. Pravo učešća imaju kompanije s najmanje 25 zaposlenih koje posluju najmanje jednu godinu. Istraživanje će se sprovoditi putem anonimne ankete koju će popunjavati zaposleni u kompanijama i dostavljati Infostudu na analizu. Po završetku istraživanja svaka kompanija će dobiti izveštaj o zadovoljstvu svojih zaposlenih i kvalifikovaće se za nagradu Najboljeg poslodavca. Nagrade će biti dodeljene u četiri kategorije, a to su najbolji poslodavac, najbolji radni uslovi, najbolje razvojne mogućnosti i najbolji međuljudski odnosi. Nagrade će biti dodeljene početkom 2009, o čemu će učesnici biti naknadno obavešteni. Za prijavu potrebno je popuniti onlajn-formular na adresi http://mojtim.infostud.com/najbolji-poslodavac ili preuzeti sa sajta obrazac za prijavu koji će biti poslat na mejl najbolji-poslodavac@infostud.com. Rok za prijavu kompanija za učešće u projektu je 20. novembar. Više informacija o projektu može se naći na stranici http://mojtim.infostud.com/najbolji-poslodavac, a mogu se dobiti i telefonom, na broj 024 6 71 71 5. |
| U Srbiji ima 490.000 registrovanih gazdinstava |
29.10.2008. "Time će deo nelegalnih ekonomskih tokova biti vraćen u legalne i doprineće punjenju budžeta, ali ne novim porezima, već obuhvatanjem sive ekonomije", rekao je Milosavljević. On je najavio i da Strategija razvoja trgovine do 2012. iduće nedelje ulazi u proceduru usvajanja na Vladi. „Strategija se usvaja kako bismo unapredili trgovinu i stavili je u funkciju razvoja ekonomije. Ciljevi strategije su očuvanje malih i srednjih preduzeća, jačanje konkurencije i podrška koju ćemo davati našim trgovinskim lancima za izlazak na druga tržišta“, rekao je Milosavljević. On je rekao da su na Vladi usvojeni veoma važni zakoni, zakon o elektronskoj trgovini i zakon o bezbednosti proizvoda, i da je pravno-tehnička dorada zakona o zaštiti konkurencije završena, koji će za dve nedelje biti na javnoj raspravi. „U planu je donošenje zakona o zaštiti potrošača i zakona o robnim berzama i rezervama“, najavio je Milosavljević i dodao da je prošle nedelje Goran Tasić imenovan za direktora Direkcije za robne rezerve. „Direkcija je uložila milijardu dinara za veštačko đubrivo, semensku pšenicu i plasirala je tri milijarde dinara u poljoprivredu. Siguran sam da rezultati jesenje setve ne bi bili takvi kakvi jesu da Direkcija nije dobro uradila svoj posao“, rekao je Milosavljević. U prvom kvartalu naredne godine trebalo da bude usvojen i novi zakon o trgovini. Milosavljević je ponovio da podržava ideju domaćeg lanca maloprodaje CBA da se napravi Nacionalno udruženje maloprodavaca po ugledu na slične asocijacije koje postoje u Nemačkoj. On je rekao da danas počinje da radi telefon na koji će svi moći da prijave nepravilnosti u radu tržišnih inspektora, 0800 102 101. |
| U Srbiji ima 490.000 registrovanih gazdinstava |
28.10.2008. On je na Odboru Skupštine Srbije za poljoprivredu kazao da to nije realno stanje, objašnjavajući da su mnoge porodice koje imaju više od 100 hektara zemljišta registrovale po nekoliko gazdinstava kako bi mogle da dobiju subvencije od 100 do 120 evra po hektaru. "U Hrvatskoj ima ukupno registrovano 150.000 poljoprivrednih gazdinstava, a u Srbiji je samo u jednoj godini registrovano njih oko 200.000", kazao je Dragin. On je dodao da je razlog velikog broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i to što po zakonu ta gazdinstva ne moraju da uplaćuju poljoprivredni staž, odnosno mogu da postoje, a da nemaju evidentiranog ni jednog zaposlenog. Prema rečima Dragina, zbog uredbe o subvencijama od 100 do 120 evra po hektaru za površine zemljišta do 100 hektara biće i deficit u budžetu od oko sedam milijardi dinara. Srpski ministar poljoprivrede najavio je da će ministarstvo u narednoj godini pokrenuti izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu koje će podrazumevati da se izlicitirano zemljište plati unapred ili najduže za sedam dana, jer se često dešava da se to zemljište nikada ne plati. On je naglasio da će se te izmene odnositi i na prednost koja će biti data lokalnim poljoprivrednicima da lakše dođu do zemljišta u svojim sredinama. Dragin je najavio da će se raditi i na osnivanju lokalnih fondova za razvoj poljoprivrede. |
| Dva lica krize |
27.10.2008. „Kriza ima dve odlike, jedna je kriza poverenja, a druga kriza likvidnosti. Nadam se da će mere koje je donela Evropska komisija stabilizovati međunarodno tržište. Kada je reč o domaćem odgovoru Vlade na krizu, to je održavanje makroekonomske stabilnosti, kroz čvrstu fiskalnu i monetarnu politiku. Najveća garancija za sprečavanje krize poverenja su visoke devizne rezerve, koje su tri puta veće od dinarske mase u ovom trenutku“, kaže Dinkić. „To je naročito vazno u islovima kada bi moglo da bude poljuljano poverenje građana u bankarski sistem jer su, za razliku od devedesetih devizne rezerve trenutno duplo veće od ukupne štednje“, rekao je Dinkić na Drugom poslovnom okruglom stolu s predstavnicima Vlade Srbije koji organizuje Ekonomist Media Group. Kriza likvidnosti, kaže Dinkić, ogleda se u tome što neće biti lako privući direktne investicije sledeće godine jer će investitori biti oprezni gde ulažu. „Do sada se deficit platnog bilansa finansirao iz doznaka Sstranih direktnih investicija i inostranih kredita. U sledećoj godini biće mnogo manje inostranih kredita, pa izvor finasiranja deficita mogu biti doznake SDI i, na poslednjem mestu, devizne rezerve. Zato moramo da privučemo što više stranih direktnih investicija i u tom cilju već smo preduzeli mere stimulacije grinfild- investucija. Došao je FIAT, a razgovaramo i sa švedskom Ikeom“, kaže Dinkić. Dinkić je zaključio da će sledeća godina morati da bude godina štednje i čvrste fiskalne i monetarne politike. |
| Srbija bez mesa |
23.10.2008. Ovakvo stanje u stočarstvu posledica je nefunkcionisanja robnih rezervi. To se najbolje pokazalo proteklih godina kada je cena tovljenika spala na samo 50 dinara na tržištu, dok je cena koštanja, odnosno tova, bila dvostruko veća. Uprkos tome, nije bilo volje da se pomogne stočarima, otkupe tržišni viškovi, kako bi se obnovila proizvodnja i tov. To je dovelo do masovnog pokolja matičnog stada, a kasnije i do rasta cena u prodavnicama. Dosadašnje uredno snabdevanje posledica je povećanog pokolja stoke i viška mesa, a ne usled veće proizvodnje i prometa. - Sada je, međutim, stanje alarmantno, jer uglavnom trošimo meso iz uvoza, a usled nepoverenja stočara, stado se sporo obnavlja - ukazuju klaničari. - A, dokaz ovoj tvrdnji je činjenica da nemamo ni mesa za izvoz, pa će se znatno manje prodati junetine, nego proteklih godina. Momir Jovanović, predsednik ove Grupacije kaže da dok svet stimuliše svoje proizvođače, mi naše kažnjavamo, a oni ostavljaju prazne obore i staje. On dodaje da, kade je reč o promeni Sporazuma sa EU, najveći gubitak doživeće srpska poljoprivreda, odnosno njeni mali proizvođači. I Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS, ističe da Srbija ima zabrinjavajuće mali broj grla stoke. Prošle godine je tako, od dozvoljenog kontingenta izvoza junetine od 8.700 tona u EU prodato samo 2.000 tona, dok ove godine neće biti ni polovina te količine izvezena. Razlog je, kako navodi, desetkovan tov. Prema njegovom mišljenju stoke i izvoza neće biti sve dok država ne bude podsticala ovu proizvodnju. - Problem je što imamo zatvoreno, nekonkurentno tržište i proizvođačima nije teško da se dogovore oko nivoa cena, plus visoke trgovačke marže - ukazuju ekonomisti. - Koristi se situacija na tržištu, da kompanije u nekom momentu, kada im to odgovara podignu cene, a u drugom opet da ne dođe do njihovog pomeranja. To se posebno odnosi na robe iz poljoprivredno- prehrambenog sektora, čije cene imaju glavni udar na standard građana i inflaciju. Analitičari smatraju da bi liberalizacijom tržišta i faznim smanjenjem carinskih stopa do potpunog ukidanja došlo do jačanja i stvaranja zdrave konkurencije na srpskom tržištu. To bi dovelo do pozitivnog uticaja na smanjenje cena i životni standard. Razlozi za poskupljenje U Srbiji je poslednjih meseci značajno poskupelo sveže meso. Svinjski but je dostigao cenu od 520 dinara za kilogram. Razlog za paprene cene osnovnih namirnica, kakvo je meso, pored navedenog, leži i u velikoj koncentraciji u sferi prometa i proizvodnje, naročito nakon privatizacije preduzeća poslednjih godina. Za gorivo Zbog toga što nema dovoljno stoke, imamo višak kukuruza, a nemamo gde novi da smestimo, pa će ga narod verovatno koristiti kao energetsko gorivo posle najnovijeg poskupljenja gasa - kaže Momir Jovanović, predsednik Grupacije klaničara |
| Uskoro zakon o zapošljavanju invalida |
22.10.2008. „Između ostalog, cilj je da se unaprede kvalifikacije osoba sa invaliditetom da bi bile u stanju da odgovore na potrebe tržišta i da se omogući njihovo zapošljavanje u otvorenoj privredi u skladu sa radnim sposobnostima“, istakla je Prijićeva. Svega 12 do 13 procenata od ukupnog broja osoba s invaliditetom je zaposleno, a kako je naglašeno na konferenciji, poseban problem 24 hiljade OSI-ja prijavljenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje je loša kvalifikaciona struktura. Najveći broj je lica sa prvim i drugim stepenom stručne spreme, oko 12 hiljada, dok je sa 6. i 7. stepenom svega oko 550 lica. Ovim zakonom se predviđa, kaže Prijićeva, i utvrđivanje radnih sposobnosti na drugačiji način, a cilj je da se obuhvate sve takve osobe i da se utvrdi koji su to poslovi koje one mogu da obavljaju. Kao jedna od novina u Zakonu najavljeno je i regulisanje na drugačiji način postojećih preduzeća za radno osposobljavanje i omogućavanje uključivanja onih lica čiji je radni učinak ispod prosečnog u posebne organizacione celine, socijalna preduzeća i socijalne organizacije. Direktor Udruženja invalidskih preduzeća Srbije, Miroslav Velimirović, kaže da postoji nesklad u funkcionisanju ovih preduzeća i same države: „Ukidanjem raznih olakšica ove firme su bukvalno stale. Ovaj projekat je pokazao gde se nalaze ova preduzeća, svega dve, tri firme rade ozbiljno. Nadamo se da ćemo uskoro nekim novim projektima dovesti ove firme u poziciju da mogu da nastupaju na otvorenom tržištu.“ Dvadeset jedna hiljada osoba sa invaliditetom je u radnom odnosu, od čega nešto preko dve hiljade je zaposleno u preduzećima za rad na osposobljavanju i zapošljavanju invalida. „Teško možemo da govorimo o socijalnoj inkluziji ako su ta lica nezaposlena, jer nezaposlenost je jedan od najvećih problema sa kojima se čovjek može susresti zato se i pristupilo izradi novog zakona koji se odnosi na zapošljavanje osoba s invaliditetom po zaštićenim uslovima.“, zaključuje Prijićeva. |
| Strategija regulatorne reforme od 2008. do 2011. |
21.10.2008. Na predavanju na Sinergiji, on je kazao da se u sektoru informacionih tehnologija vodi debata o tome da li treba prioritet dati razvoju softvera koji će biti na računarima i drugim uređajima korisnika ili razvoju softvera kao usluge, koja će korisnicima biti dostupna preko Interneta. Prema njegovim rečima, u Microsoftu smatraju da je potrebno razvijati i jedan i drugi segment i kombinovati ih tako da se najbolje iskoriste prednosti koje pružaju oba sektora. Softver koji se koristi na internetu, kao usluga, omogućava korisnicima da programe koji su im potrebni imaju bez obzira na to gde se nalaze jer im je potreban samo pristup Internetu, dok programi instalirani na kompjuterima i drugim uređajima omogućavaju bolje prilagođavanje korisnicima i manju brigu za zaštitu podataka. Sinergija je počela 14. oktobra i završava se danas. |
| „Budućnost IT-a u kombinaciji softvera i Interneta“ |
20.10.2008. Na predavanju na Sinergiji, on je kazao da se u sektoru informacionih tehnologija vodi debata o tome da li treba prioritet dati razvoju softvera koji će biti na računarima i drugim uređajima korisnika ili razvoju softvera kao usluge, koja će korisnicima biti dostupna preko Interneta. Prema njegovim rečima, u Microsoftu smatraju da je potrebno razvijati i jedan i drugi segment i kombinovati ih tako da se najbolje iskoriste prednosti koje pružaju oba sektora. Softver koji se koristi na internetu, kao usluga, omogućava korisnicima da programe koji su im potrebni imaju bez obzira na to gde se nalaze jer im je potreban samo pristup Internetu, dok programi instalirani na kompjuterima i drugim uređajima omogućavaju bolje prilagođavanje korisnicima i manju brigu za zaštitu podataka. Sinergija je počela 14. oktobra i završava se danas. |
| Precizni planovi regionalnog razvoja tek 2012. godine |
17.10.2008. Đelić je na sastanku Stalne konferencije gradova i opština rekao da je cilj da manje razvijeni delovi republike dobiju novac od EU, ali i to da sredstva neće doći u Srbiju pre 2011. godine, odnosno pre nego što Srbija postane kandidat za članstvo u EU i ne predloži fondove za regione. Na sastanku je istaknuto da u Srbiji postoji velika podrška ulasku Srbije u Evropsku uniju, ali i to da građani i drugi činioci društvenog života nisu u potpunosti svesni kolike troškove i napore treba preduzeti u sferi privrede, politike i društva. Imajući u vidu ustavne i zakonske nadležnosti lokalne samouprave, neophodno je aktivirati lokalni nivo vlasti u cilju aktivnog doprinosa integracionim procesima. „Ljudima se ponekad čini da su evropske integracije apstraktne, da nas Evropa ’muze’ i da se ne vidi veza za naše građane“, rekao je Đelić i dodao da su evropski projekti učinili da u Evropi zavlada mir. On je istakao da se u Srbiji očekuje proces regionalizacije, kao i to da se „ide protiv mitova“. Jedan od načina da se sprovedu ovi projekti jeste i taj da se formiraju kapaciteti i posveti pažnja razvoju regionalnog, ruralnog i ljudskog kapitala. Poenta je da se dobije desetak regiona u kojima bi se sproveli kvalitetni projekti i napravili moduli institucija. ,,Bilo bi lepo da uz dobijanje statusa kandidata za članstvo uporedo radimo na sertifikaciji naših finansijskih službi, a na lokalu da posvetimo pažnju internoj reviziji, vezi sa trezorom Srbije i novoj agenciji za agrarna plaćanja’’, rekao je Đelić i najavio da će do kraja 2012. godine biti napravljeni precizni planovi razvoja, kao i da će se raditi na tome da Srbija ima ravnopravan tretman kao i članice EU. Srbija je dosad za razvoj lokalne samouprave od Evrope dobila 11 miliona evra bespovratne pomoći. Za razvoj lokalne infrastrukture u 2008. godini predviđeno je 45 miliona evra. Jedan od ciljeva je i razvijanje prekogranične saradnje za koju je Evropa Srbiji namenila 27 miliona evra. |
| Godišnja inflacija u septembru u Srbiji 10,9 odsto |
16.10.2008. Kako se navodi u saopštenju, maloprodajne cene robe i usluga za ličnu potrošnju u septembru su bile za jedan odsto više nego u avgustu. U septembru 2008. godine je zabeleženo najveće povećanje cena u grupi "alkoholna pića i duvan". Cene u toj grupi bile su 8,1 odsto više nego u avgustu, pre svega zbog povećanja cene cigareta. Najveći pad cena - 2,5 odsto, zabeležen je u grupi "transport" zbog nižih cena derivata nafte. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navodi se u saopštenju. Prema metodologiji EU, inflacija se meri na osnovu prosečne promene maloprodajnih cena roba i usluga za ličnu potrošnju, a uključuje i cenu iznajmljivanja stana, finansijske usluge, usluge obrazovanja i ugostiteljske usluge. |
| Preko interneta do tržišta |
15.10.2008. BizBuzz je jedina takva manifestacija južno od Beograda i upravo će jedna od glavnih tema konferencije biti kako poboljšati položaj juga Srbije i šta treba raditi kako bi se unapredilo poslovanje i povećala konkurentnost malih i srednjih preduzeća iz tog dela Srbije. Skup će otvoriti Jasna Matić, ministar za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije. Izlagači na BizBuzzu biće realizatori uspešnih projekata koji su imali veliki uticaj na domaću Internet scenu i zajednicu kako bi predstavili svoju uspešnu priču i dali smernice za pravac daljeg razvoja. Ciljna grupa konferencije BizBuzz su mala i srednja preduzeća, privrednici za koje je veoma bitno da osvoje nova tržišta, da se na Internetu predstave na najbolji mogući način i da što je najbitnije budu primećeni u svojoj branši. Ovogodišnja konferencija pod nazivom Web sadržaj: značaj i upravljanje izložiće različite strategije predstavljanja firmi i ponuda na internetu, ciljanje potencijalnih klijenata na domaćem i svetskom internetu. |
| Subvencije za nastup na Novosadskom sajmu |
14.10.2008. Na ovakav potez resorni Sekretarijat odlučio se zbog činjenice da je građevinarstvo jedna od najpropulzivnijih grana u Srbiji, da je Vojvodina najveće gradilište u Srbiji i najkraća veza sa Evropskom unijom. Podsticanjem razvoja ove privredne grane u velikoj meri može se smanjiti nezaposlenost i time poboljšati standard građana Vojvodine, piše u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za informacije. |
| Srbija ima šansu da ojača i privuče investicije |
13.10.2008. Đelić, koji učestvuje na godišnjoj skupštini Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda u Vašingtonu, izjavio je da za tako nešto postoje dva uslova. "Prvi je, i to je prvi cilj našeg dolaska ovde, da zaokružimo finansiranje ključnih infrastrukturnih projekata, pre svega Koridora 10", rekao je Đelić i dodao da s tim u vezi sa Svetskom bankom želi da postigne dogovor da od 600 miliona dolara finansiranja dve trećine idu na Koridor 10, a da već sledeće godine taj iznos bude 200 miliona dolara veći. Srbija će takođe, naveo je Đelić, od Evropske investicione banke tražiti 500 miliona evra za iste namene jer će pod uslovima na jeftin i održiv način jačati konkurentnost u okolnostima kada je kapitala sve manje i kada je on skuplji. "Naš drugi cilj je da u ovim veoma otežanim okolnostima pošaljemo snažnu poruku o svojoj stabilnosti celom svetu. To podrazumeva da imamo odgovoran budžet za 2009. i on će biti ključan argument u razgovorima s MMF-om", rekao je on. On je dodao da će se razmotriti i mogućnost potpisivanja jednogodišnjeg sporazuma sa MMF-om. "Samo želim da kažem da će taj program, ako do njega dođe, biti zajednički ne samo između Srbije i MMF-a, već i sa Svetskom bankom i Evropskom unijom, kao jedan sklop mera koji će obezbediti da Srbija pokaže da je stabilna i predvidiva zemlja u koju vredi investirati", rekao je Đelić. |
| SIEPA: Strane investicije u 2008. veće nego 2007. |
10.10.2008. "Do kraja godine one će narasti na četiri do 4,2 milijardi dolara, što je više nego u 2007. Dobro je što politika nije uspela da ugrozi priliv stranog kapitala u Srbiju", rekao je on za Biznis. Janković je ocenio da to pokazuje da 2008. nije izgubljena za strana direktna ulaganja, iako je gotovo pola godine potrošeno na izbore i formiranje Vlade. Janković je procenio da je Srbija po broju grinfild projekata bolja od svih zemalja u regionu, osim od Rumunije, koja, kako je rekao, ima tri puta više stanovnika. "U protekle dve godine bilo je 65 takvih projekata i SIEPA ih je podržala zajedno sa Vladom Srbije. Njihov broj stalno raste i interesovanje u inostranstvu za Srbiju je veće nego ikad", rekao je on. Prema rečima Jankovića, sve je veće interesovanje nemačkih kompanija za ulaganja u Srbiji, Italija je postala spoljnotrgovinski partner broj jedan, iz dobre signali dolaze i iz Francuske. |
| Kriza drma i Beogradsku berzu |
09.10.2008. Na konfrerenciji za novinare oni su ocenili da je nepostojanje strategije razvoja tržišta kapitala razlog za to što srpski indeksi padaju više nego na svetskim berzama. Iza klizanja srpskog tržišta stoji i nedostatk sistemskih mera, na primer u vidu poreskih stimulansa, za podsticaj trgovine hartijama od vrednosti. I Zakon o investicionim fondovima došao je, kako je rekla direktorka Berze Gordana Dostanić, u nezgodnom trenutku, kada je srpsko tržište ekstremno raslo. Pored toga, od 1.800 kompanija na Berzi, trguje se sa 100-200, zavisno od dana do dana, a samo četiri kompanije su na berzanskom tržištu. Među negativnim faktorima jesu i nizak nivo korporativne kulture, kao i politički ambijent koji utiče na donošenje investicionih odluka. Na takvoj podlozi Beogradska berza dočekala je krizu i reagovala padovima. Naime, strani institucionalni investitori sa problemima na domicilnim tržištima počeli su da izlaze iz pozicija na srpskom tržištu. Isto rade i domaći investitori, mahom pod psihološkim pritiskom, uključujući investicione fondove koji izlaze iz pozicija na Berzi zbog zahteva njihovih investitora za povlačenjem novca. Berza je na nastalu situaciju reagovala oruđem koje joj je na raspolaganju, odnosno administrativnim merama. Na snazi je već novi način utvrđivanja cene na zatvaranju za trgovinu hartijama od vrednosti metodom kontinuirane trgovine. Na Berzi su razmatrane i druge mere, poput sužavanja zone fluktuacije, ali je ocenjeno da bi to u ovom trenutku donelo veću ponudu i manju tražnju a ne obratno. Kada je o zatvaranju Berze reč, o čemu se spekuliše u javnosti, direktorka je istakla da je za to "isključivo nadležna Komisija za hartije od vrednosti". Komisija, međutim, ne može da pruži finansijsku "injekciju", što je potez koji bi trebalo da sledi zatvaranje tržišta, kazala je Dostanićeva. Ona je naglasila da bi sistemska mera koja bi pomogla tržištu bilo povećanje tražnje ali i da je to nešto što ne može da uradi Berza. |
| Ustavni sud traži mišljenje Skupštine o zakonu o akcijama |
09.10.2008. Sudija izvestilac o tom predmetu Stanka Milanović je na današnjoj sednici Ustavnog suda rekla da je sudu podneto više inicijative za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu građanima u privatizaciji. U tim inicijativama se, kako je rekla, navodi da je nekim odredbama tog zakona povređeno načelo jednakosti građana pred zakonom i načelo zabrane diskriminacije, jer se građani, odnosno zaposleni za isto pravo dovode u različit pravni položaj. Rok za davanje mišljenja je 30 dana od dana prijema dopisa Ustavnog suda. |
| Srbija i JAR bez institucionalizovane trgovine |
08.10.2008. Ona je kazala da je je reč o trgovinskom sporazumu, sporazumu o unapređenju i zaštiti ulaganja i sporazumu o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Za prvih osam mjeseci ove godine izvoz u Južnoafričku repuliku nešto je viši o milion dolara, dok je uvoz iznosio nešto manje od 13 miliona istaknuto je na danas konferenciji održanoj povodom susreta južnoafričkih i srpskih preduzetnika u Privrednoj komori Beograda. “Mi smo 10 godina učestvovali na Tehničkom sajmu u Beogradu što nije dovelo do unapređenja saradnje, tako da smo se odlučili da ostvarimo lične kontakte sa privrednicima za koje se nadamo da će imati bolje efekte”, rekla je Mandisa Dona Maraša, ambasadorka Južnoafričke republike u Grčkoj. Ona je ocenila da bi priključenje Srbije Evropskoj uniji unapredilo saradnju s Južnoafričkom republikom jer ona ima razvijen zakonski okvir saradnje sa EU. Oblasti koje su intersantne za saradnju jesu poljoprivreda, građevinarstvo, energetika, telekomunikacije i informacione tehnologije. “Mi smo ekonomski patuljak u odnosu na Južnoafričku republiku. To je bogata zemlja. Jedan od problema je nedovoljno informacija, što se bi trebalo da prevaziđemo ovakvim kontaktima”, rekao je Slobodan Korać, potpredsednik Privredne komore Beograda. Delegacija privrednika će boraviti u Beogradu do 10. Oktobra. |
| SIEPA objavila konkurs za pomoć izvoznicima |
08.10.2008. Kako se navodi u saopštenju, preduzeća za projekte poboljšanje izvoza mogu da dobiju od 150.000 do 1,5 miliona dinara. Pomoć se isplaćuje kao povraćaj 50 odsto troškova koje je firma imala za realizaciju projekta kojim je povećala ili započela izvoz. Rok za podnošenje prijava je 24. oktobar 2008. godine. SIEPA je za ovu godinu izdovojila ukupno 60 miliona dinara za finansiranje takvih projekata, a do sada je raspodeljeno 44 miliona dinara. |
| Opštine i Vojvodina ponovo će posedovati imovinu |
07.10.2008. Trgovina Vojvodine sa Slovenijom stalno raste i sada čini 3,5 odsto ovogodišnje spoljne trgovine Vojvodine. U prvih šest meseci iz Vojvodine je izvezeno robe vredne 98,8 miliona dolara. Najveći izvoznici su Livnica, Petrohemija Pančevo, Metal, Kovis, Dag Co, Kolpa i Mladost. Za prvih šest meseci u Vojvodinu je iz Slovenije uvezeno robe za 80 miliona dolara. Najveći uvoznici su bili Krka-Farma, Livnica, Gorenje-Tiki, JUB, Hipol, Kovis i Etol JVE. Prema zvaničnim podacima, kapital slovenačkih firmi u Vojvodini je 1,2 milijardi evra. |
| Vojvodina ima suficit sa Slovenijom |
06.10.2008. Trgovina Vojvodine sa Slovenijom stalno raste i sada čini 3,5 odsto ovogodišnje spoljne trgovine Vojvodine. U prvih šest meseci iz Vojvodine je izvezeno robe vredne 98,8 miliona dolara. Najveći izvoznici su Livnica, Petrohemija Pančevo, Metal, Kovis, Dag Co, Kolpa i Mladost. Za prvih šest meseci u Vojvodinu je iz Slovenije uvezeno robe za 80 miliona dolara. Najveći uvoznici su bili Krka-Farma, Livnica, Gorenje-Tiki, JUB, Hipol, Kovis i Etol JVE. Prema zvaničnim podacima, kapital slovenačkih firmi u Vojvodini je 1,2 milijardi evra. |
| Potpisani memorandumi o trgovini i poljoprivredi |
03.10.2008. Memorandume su potpisali srpski ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević i ministar spoljne trgovine Kube Raul de la Nuez Ramirez. Učesnici sastanka su se saglasili da je pitanje dugovanja Kubi tema o kojoj treba razgovarati s ciljem da se dođe do pozitivnog rješenja i da je bitno da to pitanje ne smije da poremeti privredno-trgovinske odnose dvije zemlje. Kubanski ministar De la Nuez rekao je da bi predloženi projekti bili odličan impuls i da bi mogli da intenziviraju bilateralne odnose. On je naglasio da su Kubi potrebni projekti za izgradnju stanova koji bi odoleli udarima uragana i izrazio želju da srpski projektanti učestvuju u izradi ovih projekata. |
| “Važno zaposliti starije od 55 i mlađe od 30 godina” |
02.10.2008. Ilić je novinarima na Sajmu zapošljavanja u Novom Sadu rekao da će u centru pažnje biti nezaposleni stariji od 55 i mlađi od 30 godina i osobe obrazovnih profila koje su teže dolazile do posla. "Dolaskom stranih investitora u Srbiju dosta se raščistilo stanje u toj oblasti jer su osobe s traženim kvalifikacijama lako našle posao. Sada nam sledi znatno teži posao jer moramo primeniti mere kako bismo zaposlili teže zapošljive kategorije", rekao je Ilić. Prema njegovim rečima, u Srbiji po zvaničnim podacima na evidenciji NSZ-a ima 733.000 nezaposlenih, ali je stvaran broj nezaposlenih koji aktivno traže posao oko 400.000, pošto mnogi još koriste privilegije koje im donosi taj status. Na sajmu zapošljavanja u Novom Sadu 40 poslodavaca danas je ponudilo više od 500 slobodnih radnih mesta u ekonomskoj, komercijalnoj, pravnoj, elektrotehničkoj, građevinskoj, mašinskoj, hemijskoj, tehnološkoj, prehrambenoj, tekstilnoj, veterinarskoj, turističkoj i ugostiteljskoj struci, a traženi su bili menadžeri, dizajneri, trgovci, pakeri, vozači, dispečeri, pekari, stolari, fizički radnici, vaspitači, a ponuđena su i slobodna radna mesta za zanimanja gerontodomaćica, anketar i saradnik u osiguranju. |
| U 2008. strane investicije 4,2 milijarde evra |
01.10.2008. Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić podsetio je da se Srbija nalazi u završnoj fazi tranzicije, u kojoj dominiraju grinfild investicije, zbog čega na odluku investitora značajnu ulogu igra i zakonodavni okvir, koji će biti unapređen kroz proces “giljotine” propisa. On je napomenuo da nije samo republička administracija ta koja treba da pojednostavi svoje procedure i olakša poslovanje, već da je to posao i lokalnih organa, na način koji su već pokazale samouprave koje su dobile sertifikat. Kragujevac, Inđija i Loznica prve su tri opštine koje su dobile sertifikat Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) za povoljno poslovno okruženje. Sertifikat podrazumeva da je grad ili opština, po oceni konsultanata NALED-a, ispunio unapred postavljene kriterijume, kao garanciju postojećim privrednicima i potencijalnim investitorima da će dobiti usluge ili informacije na način koji olakšava njihove poslovne aktivnosti. Predrag Mihajlović, predsednik Upravnog odbora NALED-a, ocenio je da će program i sertifikati koji se u okviru njega dodeljuju podstaći opštine da se ponašaju više tržišno i da imaju više sluha za potrebe investitora. On je rekao i da se nada da će konkurencija opština za privlačenje investitora uksoro imati i svoju materijalnu podlogu u povećanju ukupnih ulaganja. Predsednik opštine Inđija, Goran Ješić, ocenio je da u Srbiji postoji veći broj opština koje bi mogle da se nadaju sertifikatu i dodao i da se nada da će se proces decentralizacije nastaviti vraćanjem imovine opštinama i autonomnoj pokrajini Vojvodina. Za sertifikat se do sada prijavilo sedam opština, od kojih su tri u ovom krugu sertifikovane. U NALED-u očekuju da će se veći broj opština uključi u program, a predviđeno je da se sertifikati dodeljuju periodično, kada bude potvrđeno da i druge lokalne samouprave ispunjavaju kriterijume. Sertifikati nemaju konačnu snagu, već će se peridično vršiti resertifikacija. Stvaranje privlačne poslovne klime ne odnosi se samo na finansijske olakšice, iako su i one bitan faktor, već i kvalitet komunikacije koju privrednici ostvaruju sa lokalnim vlastima, profesionalizam, preciznost i utisak o očekivanjima u budućoj saradnji. Sertifikati za povoljne uslove za biznis dodeljeni su u okviru programa koji realizuje NALED u saradnji sa Minstarstvom ekonomije i regionalnog razvoja, a uz finansijsku podršku programa za podsticaj ekonomskog razvoja opština (MEGA) Američke agencije za međunarodnu pomoć (USAID). |
Arhiva novosti |
|
Januar 2009 Januar
Januar
|