|
| 2008 - Septembar |
| Poskupljuju krediti |
30.09.2008. "Marže koje banke dodaju na kamatne stope zbog lošeg rejtinga za Srbiju su osetno više. To, naravno, plaća klijent", rekao je Jelašić u intervjuu za Večernje novosti. On je dodao da će od popravljanja rejtinga zemlje zavisiti pod kojim uslovima će Srbija moći da se zadužuje i koliko će kapitala moći da privuče. Jelašić je rekao da zbog svetske krize stambeni krediti u Srbiji ne bi trebalo da budu obustavljeni, ali će biti skuplji. Guverner je uveren da će Srbija kraj godine dočekati s jednocifrenom inflacijom, ali je ukazao na to da je ključno pitanje šta će biti sa inflacijom 2009. zbog svetske finansijske krize, na koju Srbija ne može da utiče. |
| Potpisan ugovor s FIAT-om |
29.09.2008. Ugovor je potpisan na osnovu Memoranduma o strateškom partnerstu Vlade i FIAT-a, potpisanog 30. aprila u Beogradu. Prema ugovoru, FIAT će imati 67 odsto u zajednilčkoj kompaniji, a Vlada Srbije 33. FIAT će, prema ugovoru, preuzeti imovinu Zastave automobila. Prema planu, kompanija će proizvoditi 200.000 automobila godišnje do kraja 2010. Početna investicija je 700 miliona evra, a podrška Vlade biće 200 miliona, od kojih 100 miliona u novcu, 50 će biti krediti osnivača, a ostatak će činiti poreske olakšice. Kompanija će zapošljavati 2.400 radnika. Serđo Markione je izjavio na potpisivanju da FIAT na ovaj način širi bazu klijenata, povećava obim proizvodnje, ali i pomaže razvoj Srbije. “Preuzete obaveze su rezultat poverenja koje imamo u Srbiju”, rekao je on. Potpisivanju su prisutvovali predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Mirko Cvetković, a u italijanskoj delegaciji je ministar inostranih poslova Franko Fratini. Boris Tadić izjavio je da je potpisivanje ugovora nastavak ekonomske saradnje Srbije i Italije iz devedesetih godina, i to na simboličan način, zbog povratka FIAT-a. „Bilateralni odnosi Italije i Srbije su na visokom nivou, a ja očekujem i o njihov razvoj. Italija je među zemljama koje najviše podržavaju ulazak Srbije u EU“, rekao je Tadić i zahvalio se Fratiniju što je Italija podržala Srbiju, naročiti kada se Srbija suočavala s blokadom ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. “Posle 50 godina, to je novi početak. Delim raspoloženje građana koji su ponosni što je italijanska kompanija došla u Srbiju o što će biti ortvoreno oko 5.000 radnih mesta. Ugovorom i Srbija i Šumadija doživljavaju novi početak. Ugovor ima i politički značaj jer su naša bliskost sa Italijom i njena spremnost da pomogne naše integracije u EU sada utemeljene na ekonomskoj saradnji”, rekao je Tadić i pozvao radnike da prionu na posao jer od njih zavisi budućnost FIAT-a u Srbiji. Franko Fratini je rekao da potpisivanjem ugovora Srbija zauzuima prioritetno mesto u ekonomskim odnosima Italije s drugim zemljama. „Italija želi da bude najveći investitor u Srbiji, podrška proevropskim težnjama Srbije i njenim željama da što pre postane članica Evropske unije“, rekao je Fratini i dodao kako se nada da će Prelazni sporazum do kraja godine „biti osnažen“ i da će Srbija 2009. dobiti kandidaturu za EU. Fratini je dodao kako se nada da Srbija do sledećeg leta dođe do liberalizacije viznog režima za putovanje u zemlje EU. Mirko Cvetković je rekao da efekti pomenute investicije neće biti samo neposredni, već da se očekuje da ona privuče i druge velike inveticije, što se već pokazalo Memorandumom oo saradnji dve članice Grupe FIAT i Vlade Srbije. ”Ona će doprineti poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa jer se planira izvoz od više od milijardu evra i uticaće na podsticaj razvoja Kragujevca i regiona”, kaže Cvetković. Mlađan Dinkić je rekao da će više od 95 odsto proizvodnje iz fabrike automobila biti namenjeno izvozu. “Srbija namerava da u Kragujevcu napravi značajna ulaganja u infrastrukturu, oko 300 miliona evra, u naredne četiri godine”, rekao je Dinkić. Memorandum o kamionima Markione i Dinkić potpisali su i Memorandum o razumevanju o saradnji dve članice grupe FIAT, Iveca i Magnieti Marelija, s Vladom Srbije u proizvodnji autobusa, specijalnih vozila i automobilskih komponenti. Prema tom memorandumu, biće formirane dve zajedničke kompanije koje će biti 70 odsto u vlasništvu Italijana, a 30 odsto u vlasništvu Srbije. Početna investicija za te komapanije je 240 miliona evra, od čega je učešće Srbije 60 miliona evra, uz odgovarajuće poreske olakšice i ulaganja u infrastrukturu. Tim memorandumom je pridviđeno da do kraja 2012. Iveco kao suvlasnik Zastava kamiona u Srbiji proizvodi specijalna vozila i oko 2.200 autobusa godišnje. Magnieti Mareli će prozivoditi komponente i delove. Đelić: Vlada skinula znak poverljivosti sa dokumenata Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je juče da je na jučerašnjoj sednici Vlade ukinuta poverljivost na dokumente za potpisivanje ugovora o ulaganjima FIAT-a u Zastavu. Đelić je rekao da će se ta dokumenta pojaviti na sajtu Vlade Srbije čim ih organi FIAT-a budu usvojili i kako očekuje da će se to desiti u sredu. Fijatova akcija u padu Vrednost Fijatove akcije danas je pala na Italijanskoj berzi za oko tri procenta, na 9,82 evra. Fijatovim običnim akcijama trgovalo se za 219,96 miliona evra po ceni između 9,75 i 10,13 evra. Pored automobila, grupa Fijat, najveće industrijsko preduzeće u Italiji, proizvodi poljoprivredne i građevinske mašine, kamione i komericijalna vozila, kao i komponente. Ekonomisati uglavnom pohvalno o ugovoru Ekonomski analitičari ocenili su i izjavama Tanjugu da je potpisani ugovor sa FIAT-om o zajedničkom ulaganju u kragujevačku fabriku Zastava veoma značajan za Srbiju, ali i da će njegov uspeh biti potpun ukoliko se automobili iz Kragujevca budu izvozili u Rusiju. Ekonomski ekspert Danijel Cvetićanin ocenio je da postoji mogućnost da ugovor sa FIAT-om, ukoliko se stekne niz povoljnih okolnosti, "bude jedan dobar posao po Srbiju". "Trebalo bi da rusko tržište prihvati ne par hiljada, već par stotina hiljada, u perspektivi i par miliona srpskih automobila, po ugovoru koji postoju između Rusije i Srbije, opet pod uslovom da se neki drugi aranžmani sa Rusijma ostvare", istakao je on. Prema rečima ekonomiste Jurija Bajeca, ugovor sa FIAT-om "znači novi početak automobilske industrije u Srbiji i modernizaciju srpske privrede u celini". "To će biti prilika da Srbija na konkretnom primeru i u saradnji sa renomiranim svetskim proizvođačem dokaže da je kao zemlja, kao lokalna samouprava i kao fabrika spremna da primi jednu tako veliku investiciju i da obezbedi sve neophodne infrastrukturne, kadrovske i druge pretpostavke neophodne da takav projekat zaživi", kazao je Bajec. Ekonomista Milan Kovačević smatra da finansijski ugovor sa FIAT-om nije dovoljno transparentan, ali da je sigurna korist od njega što će obezbediti nova radna mesta i povećati izvoz iz Srbije. On je naglasio da nisu poznate sve karakteristike tog posla, "jer smo dobili veoma škrte informacije". "Kaže se da će naša strana uložiti 33 odsto, da ćemo dati postojeću imovinu 'Zastave. 'Zastava' ima mnogo obaveza, ne znamo šta će se dogoditi sa obavezama, pa ne znamo ni kolika je prava vrednost imovine koju ćemo dati u tu kompaniju", istakao je Kovačević. On je ukazao da bi bilo bolje da je država privatizovala kragujevačku fabriku, umesto što ulazi u proizvodnju automobila u "Zastavi", "u koju smo inače kao rupu bez dna dugo bacali novac". Grčka kompanija kupila zemljište Grčka investiciona grupacija Global Financies International Limited kupila je 3,75 hektara zemljišta nedaleko od parcele gde se gradi Plaza centar u Kragujevcu. Član gradskog veća za investicije Nebojša Vasiljević rekao je da je grčka investiciona grupacija kupila tri parcele u naselju Stara radnička kolonija za 15 miliona evra. Prema njegovim rečima, konzorcijum GFIL planira da investira u gradnju stambeno-poslovnog kompleksa. |
| Konkurs za zapošljavanje stručnjaka u selima |
26.09.2008. Vasin je u razgovoru s predsednikom apatinske opštine Živoradom Smiljanićem rekao da sve vojvođanske opštine Sekretarijatu treba da navedu potrebe za fakultetski obrazovanim stručnjacima. "Akcijom treba smanjiti broj nazaposlenih i doprineti oživljavanju vojvođanskog sela, što je jedan od ciljeva Izvršnog veća Vojvodine", kaže Vasin. Svi koji odluče da rade u nekoj od seoskih ili manje razvijenih sredina potpisaće ugovor kojim će se obavezati da dve godine provedu u odabranoj sredini. "Svi novi zaposleni će u svojim novim sredinama boraviti stalno, a ne samo tokom radnog vremena, pa očekujemo da na tom radnom mestu ostanu i po isteku obaveznog roka", naveo je Vasin. Pored primanja koje im obezbedi poslodavac, stručnjaci će dobijati i 10.000 dinara neto, a biće im delom pokriveni troškovi smeštaja o novoj sredini, najviše 4.000 dinara. Vasin očekuje da će do kraja godine Sekretarijat realizovati oko 80 ugovora o zapošljavanju, za šta je pripremljeno 16 miliona dinara. |
| Ko će stvarati nacionalni brend? |
25.09.2008. Procenjena vrednost javne nabavke je 83 miliona dinara, u šta je uračunat i PDV. Javni poziv poziv naći će se u Službenom glasniku i dnevnom listu Politika i jednom stranom časopisu, prema odluci Komisije za javne nabavke. Okvirni rok za dodelu ugovora za javnu nabavku je 20 dana od otvaranja ponuda, a za zaključenje ugovora 20 dana posle toga. Sredstva za nabavku usluga obezbeđena su iz budžeta i iz Nacionalnog investicionog plana. |
| Za razvoj klastera 53 miliona dinara |
24.09.2008. Jovanović je rekao da će 31,8 miliona dinara biti izdvojeno iz budžeta, dok je 21 milion donacija Norveške. U klastere se, kako je naveo, najčešće povezuju preduzeća srodnih ili povezanih delatnosti i nosioci znanja, poput fakulteta i instituta. Preduzeća se u klaster povezuju na osnovu zajedničkih interesa u pristupanju resursima, radnoj snazi, uslugama ili tehnologijama. Prema njegovim rečima, Ministarstvo podržava razvoj 14 klastera, među kojima klastera auto-industrije, koji će povezati 22 preduzeća čiji je promet 140 miliona evra godišnje, i pet instituta i fakulteta. Taj klaster, koji će podstaći internacionalizaciju poslovanja firmi, njihovo povezivanje s firmama u inostranstvu i razvoj konkurentnosti i znanja, dobija poseban značaj u kontekstu potpisivanja ugovora o ulaganju FIAT-a u Zastavu, kaže Jovanović. |
| Uskoro obavezna fiskalizacija za sve delatnosti |
23.09.2008. Milosavljević je tokom posete Arilju rekao da je u Vladi Srbije pokrenuta inicijativa da obaveznom fiskalizacijom budu obuhvaćeni i vlasnici tezgi s tekstilnim proizvodima. Inicijativa je pokrenuta i kod Uprave carina, radi promene načina carinjenja gotovih tekstilnih proizvoda, rekao je on i precizirao da će ta promena značiti da osnova carinjenja, pri uvozu, ne bude samo nabavna faktura već i količina robe. Praktično bi to trebalo da bude promena zakonskog okvira za kontrolu, od proizvodnje, preko nabavke, do trgovine tekstilnim proizvodima, a rezultat bi bio smanjenje sive ekonomije i nelojalne konkurencije u toj grani industrije, rekao je Milosavljević. Milosavljević je u Arilju razgovarao sa predstavnicima lokalne samouprave i tekstilnih preduzeća o mogućnostima za promociju žiga "ariljski tekstil". |
| "Veliki deo NIP-a za infrastrukturu" |
22.09.2008. Verica Kalanović je na sastanku s predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, čija misija boravi u Beogradu, rekla da će takav pristup dati doprinos razvoju infrastrukture i povećati direktne investicije, izvoz, zaposlenost i ekspanziju ekonomije i kako je uverena da će uspostavljanje sistema, koordinacija i kontrola u narednom periodu poboljšati realizaciju, omogućiti bolju kontrolu i javnost projekata. |
| Prosečna plata u avgustu 33.131 dinar |
19.09.2008. Kako se navodi u saopštenju, prosečna neto zarada isplaćena u avgustu bila je realno za 5,48 odsto veća i nominalno za 17,72 odsto veća nego u istom mesecu 2007. godine. Prosečna plata sa porezom i doprinosima u Srbiji u avugustu je bila 46.222 dinara (601 evro), što je realno za 0,13 odsto više a nominalno za 0,23 odsto više nego u julu. |
| "Zanatlijama dupliran porez od 2004." |
18.09.2008. "Porez zanatlijama je dupliran od 2004. do danas", navodi se u saopštenju i dodaje da od početka septembra vlasnicima zanatskih radnji stižu nova poreska rešenja s većim iznosom poreza. Zbog novih nameta države mnoge zanatlije će, kako ukazuje Unija poslodavaca, biti onemogućene da rade. Unija podseća da je u 300.000 zanatskih radnji u Srbiji u proteklih pet godina zaposleno više od 200.000 radnika koji su proglašeni tehnološkim viškom u državnim preduzećima i 45.000 mladih koji su bili prijavljeni na tržištu rada. |
| Ratarima 300 evra po toni |
17.09.2008. Reklo bi se da su upravo zbog mogućnosti velikih zarada na stranim tržištima uljari popustili pod pretnjom da će izgubiti carinsku zaštitu i izvoznu stimulaciju od države ukoliko ne budu poštovali poljoprivrednike i suncokret otkupljivali po već ugovorenoj ceni. Proizvođači ulja nedavno su spustili cene ulja u maloprodajnim objektima za oko trećinu pređašnje cene po litru i, kako saznajemo, još jedno sniženje nije na vidiku. Sniženje u maloprodaji uzrokovale su velike zalihe ulja prerađivača suncokreta, ali i želja da se pribavi novac za otkup celog ovogodišnjeg prinosa suncokreta, koji je ove godine rekordan. Iz istog razloga uljari su pokušali sirovinu za taj proizvod da otkupe od poljoprivrednika po nižoj ceni od ugovorene prilikom prošlogodišnje setve. Na negodovanja poljoprivrednika reagovalo je nadležno ministarstvo pretnjom da će ukinuti sve benefite uljarima od prošle godine ako ne budu poštovali uzgajivače. I to je urodilo plodom. Olga Čurović, direktorka Poslovne zajednice industrijskog bilja iz Novog Sada, kaže da fabrike ulja poštuju ugovore sa poljoprivrednicima. - Ministar je bespotrebno na strani uzgajivača. Fabrike neće da prevare proizvođače. Dogovor se poštuje i suncokret se otkupljuje po ugovorenoj ceni od oko 300 evra po toni, a jedino je „Invej“ ponudio 50 evra više onima koji žele isplatu u ratama. Ugovori se razlikuju po uslovima, jer neki su ponudili besplatno seme, drugi finalni proizvod, treći isplatu u ratama i slično - objašnjava Čurovićeva. Ona kaže da uljari ove godine imaju jedinstvenu šansu da postanu veliki izvoznici. - Prošle godine fabrike su otkupile 280.000 tona suncokreta, a od ovogodišnjeg prinosa već je otkupljeno 420.000 tona - kaže Čurovićeva i dodaje da ulje više neće pojeftinjavati u maloprodaji. Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine, kaže da i proizvođači i prerađivači moraju da počnu tržišno da se ponašaju, a ne da se kao i uvek prečesto oslanjaju na zaštitu države. - Prošle godine nije bilo dovoljno suncokreta i država je zaštitila uljare, a ove godine, kada ima dovoljno roda, uljari se na neki način svete onima sa kojima nisu ugovorili proizvodnju - objašnjava Bugarin. Ministar poljoprivrede Saša Dragin najavio je da će registrovanim poljoprivrednicima do kraja godine država isplatiti subvencije od 120 evra po hektaru. Nema dovoljno silosa U Srbiji je prošlogodišnja žetva obavljena na oko 135.000 hektara, koliko je bilo zasejano suncokretom, a ove godine žanje se sa 180.000 hektara. Brza žetva i veliki rod doprineli su da smeštajni kapaciteti ove sirovine postanu usko grlo. Tako da su neki proizvođači nespremni dočekali rekordan prinos suncokreta. U „Dijamantu“ 20.000 tona je pod vedrim nebom, uljare iz Vrbasa, Sombora i Nove Crnje ne mogu od kiše da zaštite i više od 50.000 tona sirovine za proizvodnju jestivog ulja. Upravo zbog toga mnoge fabrike moraće da ulažu u izgradnju novih silosa. |
| Samostalni sindikat metalaca traži radnička prava |
16.09.2008. Predsednik tog sindikata Zoran Vujović je rekao da su ljudi koji rade na crno u stalnom strahu da ne ostanu bez posla i da zbog toga "gube zdravlje, porodice i smisao života, dok ih poslodavci tretiraju kao robove". Vujović je najvio da će taj sindikat, u saradnji s ministarstvima za rad i socijalna pitanja i ekonomije i privrednog razvoja, organizovati kontrole zaposlenih u stotinak preduzeća u Srbiji, bez najave. |
| Domaćinstva u proseku mesečno imaju 41.044 dinara |
15.09.2008. Od tih raspoloživih sredstava, 94 odsto je bilo u novcu, a šest odsto u naturi. Najveći udeo u novčanim prihodima imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa, 54,3 odsto, i penzije, 29,5 odsto. Prema anketi Zavoda, izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznose 37.656 dinara, od čega je najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića, 43,5 odsto. Učešće potrošačkih i investicionih kredita u novčanim sredstima kojima raspolažu domaćinstva u Srbije je 1,7 odsto, a ostalih primanja, kao što su štednja ili naknade od osiguranja, 4,6 odsto. Anketom je bilo obuhvaćeno 1.161 domaćinstvo u Srbiji. |
| Povećanje PDV-a poguralo bi inflaciju |
12.09.2008. Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, u izjavi za „Blic“ upozorio je „da nije fer da se građani zamajavaju pričama da je moguće povećati zarade i penzije, graditi koridore, ulagati u infrastrukturu, a da se ne povećaju prihodi“. A to znači, naglasio je on, da će država povećati poreze, PDV i druge namete, što se prećutkuje. Na pitanje da preciznije kaže koji su to nameti, guverner je odgovorio: - Ako se sredstva za povećanje potrošnje budu nalazila kroz povećanje budžetskih prihoda po osnovu uvećanja poreskog nameta, to će neizostavno negativno uticati na cenovnu stabilnost. Povećanje PDV-a, na primer, direktno utiče na rast domaćih cena. Umesto da se nerealni zahtevi izmiruju na taj način koji doprinosi inflaciji, država bi morala svoje rashode da zadrži u projektovanim okvirima - kaže Jelašić. To, kako guverner NBS objašnjava, konkretno znači da se rebalansom ne povećava ovogodišnji budžet, već da se izvrši preraspodela unutar njega, kao i da budžet za 2009. bude predložen u okvirima koji su usvojeni u Vladinom memorandumu o ekonomskoj i fiskalnoj politici do 2010. - Država može da raspodeljuje raspoloživa sredstva kako želi, uključujući i dodatne potrošačke zahteve, ali fiskalna politika mora da obezbedi da i budžetski rashodi i budžetski prihodi ostanu u planiranim okvirima koji obezbeđuju makroekonomsku stabilnost - upozorio je Jelašić. Iako guverner upozorava i glasno govori ono što drugi prećutkuju, u Ministarstvu finansija kažu da očekuju veće prihode budžeta u iznosu do 20 milijardi dinara, koji su rezultat većeg rasta ekonomije, ali, nažalost, i višu inflaciju od prvobitno planirane. Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija, najavljujući rebalans ovogodišnjeg budžeta nedavno je rekao da se razmatra da deo minusa u državnoj kasi bude pokriven tako što će se krenuti u emitovanje državnih hartija od vrednosti. Guzijan je tada istakao da je plan da se izdaju zapisi trezora krajem godine, ali će ta odluka zavisiti od kretanja domaćih kamata, pošto su one dosta visoke u ovom trenutku. Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, kaže da bi naša država, da je ozbiljna, trebalo da sledi iskustva zemalja koje su ostvarile visoke stope rasta, a to je način da povećate životni standard. - Nijedna zemlja nije rasla uz ovako visoku državnu potrošnju. Da se država želela baviti rastom i razvojem, smanjivala bi učešće državne potrošnje u bruto domaćem proizvodu. Nažalost, ova vlada radi u suprotnom pravcu i bojim se da ovo novo povećanje penzija neće moći da prođe bez novih poreza ili deficita. To su nam dve opcije, koje su obe loše. Postoji još jedna opcija, a to je preraspodela, i baš me zanima gde bi i kome država mogla da smanji izdatke - smatra Stevanović. |
| Uljari obećali otkup svih ugovorenih količina |
11.09.2008. Očigledno je, dakle, da je velika razlika u ceni ulja različitih proizvođača uticala i na poslovne rezultate uljara i povećala njihove zalihe. Stopama Inveja krenula je i Fabrika ulja Banat koja je, takođe, spustila cenu pa litar ulja proizveden u toj fabrici sada košta 116 dinara. Đorđe Bugarin, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine izjavio je za Danas da je otkup ovogodišnjeg roda počeo i da se otkupna cena kreće oko 26 dinara za kilogram. - Suncokret je zasejan na oko 180.000 hektara i reč je o površinama koje su, uz prosečan rod, dovoljne za podmirenje potreba domaćeg tržišta.Sudeći prema prvim rezultatima žetve, prosečan prinos po hektaru premašiće dve tone, što znači da će ovogodišnji rod suncokreta biti dovoljan, ali i će uljari morati da se potrude u vezi s plasmanom, imajući u vidu veću ponudu suncokreta i pad cena na svetskom tržištu, ali i okruženju - ističe Bugarin i dodaje da bi realna cena trebalo da se kreće između 115 i 120 dinara po litru. On podseća da je do lanjskog rasta cena ulja došlo "omaškom"uljara koji nisu ugovorili setvu dovoljnih površina. Problem nedostatka sirovina za proizvodnju prvi je osetio Invej, (odnosno uljare Sunce i Vital), koji je morao da uveze sirovo ulje za preradu. "Zbog uvoza skupe sirovine Invej je prvi podigao cenu ulja na oko145 dinara za litar, a ostali proizvođači sledili su njihov primer. Ove godine Invej se bolje pripremio i ugovorio setvu suncokreta na oko 120.000 hektara," kaže Bugarin. Komentarišući nesporazume u vezi sa otkupnom cenom suncokreta naš sagovornik ističe da je u vreme setve ugovarana otkupna cena od 350 evra za tonu (uz besplatno seme), pod uslovom da prinos ne bude niži od dve tone po hektaru. On smatra da treba pohvaliti stav ministra poljoprivrede koji traži od uljara da poštuju ugovorene obaveze, insistirajući pritom na činjenici da ministarstvo u uslovima slobodnog tržišta neće zabranjivati izvoz poljoprivrednih proizvoda. U Inveju priznaju da su uljare imale problema u otkupu, ali tvrde da nije reč o ucenama ili pokušaju obaranja cena, već u tome što žetva ide brže od očekivanja, pa su smeštajni kapaciteti postali "usko grlo". U kompaniji Invej takođe ističu da su uljare Vital i Sunce, već otkupile više od 80.000 tona suncokreta od proizvođača širom Vojvodine, a najveće količine otkupljene su od Udruženja proizvođača Vojvodina Agrar (više od 30.000 tona). "Otkup suncokreta je u toku, a planirano je da se otkupi ukupno 120.000 hiljada tona suncokreta. Svi ugovori potpisani sa poljoprivrednim zadrugama poštuju se, jer moramo da brinemo o proizvođačima, od kojih dobijamo sirovine. Ugovorena cena će sigurno biti isplaćena. Jedino je moguće da se preuzeti suncokret plati na rate, ili kroz eskont odmah - kažu u Inveju. U Srbiji je lane suncokretom bilo zasejano oko 135.000 hektara, a ove godine 180.000 hektara. Dobar rod i velika ponuda suncokreta naterali su poljoprivrednike koji nisu potpisali ugovore sa uljarama o setvi i otkupu suncokreta (oko 20 odsto setvenih površina nije pokriveno ugovorima), da ponude suncokret po nižim cenama. U međuvremenu pojavio se i problem nedostatka skladišnog prostora, mada su, posle sastanka sa resornim ministrom, uljare najavile da će poštovati otkupne cene utvrđene ugovorima. Ako je za utehu uljari najavljuju da će tržišne viškove otkupljivati po minimalnoj ceni od 300 evra za tonu. Paori, međutim, upozoravaju da uljare već danima nisu otkupile ni zrno suncokreta i da umesto ugovorenih cena koje se kreću od 300 ili 350 evra nude znatno manje. |
| Završena preregistracija iz .yu u domen .rs |
10.09.2008. Kako se navodi, registrovano je 34.615 domena u registru .rs, od čega je iz domena .yu preregistrovano njih 19.372. Podseća se da je u registru .yu bilo registrovano oko 40.000 domena i da su pravo prvenstva pri preregistraciji izgubili svi koji to nisu uradili do danas. Sajtovi koji žele da zadrže slično ili isto ime koje su imali u registru .yu mogu da pokušaju da registruju željeno ime od ponedeljka, 15. septembra, preko ovlašćenih registara. Kako ističe RNIDS, u ponedeljak u podne biće pušteni u promet svi rezervisani, a neiskorišćeni domeni iz registra .yu koji su sada slobodni za registraciju u registru .rs. |
| NBS poziva na predaju finansijskih izveštaja |
09.09.2008. U saopštenju se precizira da usvojene godišnje finansijske izveštaje NBS prima najkasnije 30. septembra, a usvojene konsolidovane finansijske izveštaje, koje sastavljaju matična pravna lica za srednju ili veliku ekonomsku celinu, najkasnije 31. oktobra 2008. Protiv obveznika revizije koji ne dostave ili kasne u dostavljanju usvojenih finansijskih izveštaja u navedenim rokovima NBS će podneti prijave za privredni prestup. Obveznici revizije koji do sada nisu dostavili usvojeni finansijski izveštaj, a od 4.500 obveznika do danas je tu obavezu izvršilo njih 1.580, treba da ubrzaju aktivnosti eksterne revizije, sprovedu postupak usvajanja i u zakonom propisanom roku dostave usvojeni finansijski izveštaj. Podaci o pravnim licima koja treba da dostave usvojeni godišnji finansijski izveštaj za 2007. prikazani su na pretraživaču Narodne banke "Pretraživanje obveznika revizije", kom se pristupa preko Info-servisa na Internet-strani NBS-a, www.nbs.yu. Upitom po matičnom broju na tom pretraživaču mogu se dobiti statusni podaci o svim obveznicima revizije, odnosno o velikim i srednjim pravnim licima i o malim pravnim licima čijim se hartijama od vrednosti trguje na organizovanom tržištu, a koja su takođe obavezna da dostave usvojeni godišnji finansijski izveštaj Narodnoj banci. Na istom pretraživaču objavljene su i informacije o načinu dostavljanja usvojenih finansijskih izveštaja i toku njihove obrade. Usvojeni finansijski izveštaji, godišnji i konsolidovani, dostavljaju se Narodnoj banci bez plaćanja naknade za prijem i obradu, u pismenoj ili elektronskoj formi, isključivo poštom, na adresu Narodna banka Srbije, Odsek za prijem finansijskih izveštaja i bonitet u Novom Sadu, Vase Stajića 22, 21000 Novi Sad. Za dodatna obaveštenja zainteresovana lica mogu se obratiti Info-desku Odeljenja za registre, na telefone 021 42 25 48 i 021 66 13 951, navodi se u saopštenju NBS-a.. |
| Pošalji SMS i prodaj krompir |
08.09.2008. Srpski seljak više neće morati da prodaje robu na pijaci. Ubuduće će mu za to biti dovoljan mobilni telefon. Jedan SMS i posao je obavljen. Nema više ranog ustajanja i borbi za tezge, a krompir, luk i šargarepa, ipak, stižu do kupca. Zahvaljujući projektu „Podrška ruralnom razvoju kroz SMS aukciju i berzu poljoprivrednih proizvoda” kragujevačke firme „GM Konsalting” i NVO „Internet klub” iz Ljiga, srpski domaćin će, po svemu sudeći, moći slobodno da nakrivi šajkaču. Ovaj projekat se našao u finalu Sajma razvojnih ideja, takmičenja koje već 10 godina organizuje Svetska banka. Finale u Vašingtonu biće održano od 22. do 28. septembra ove godine, a na takmičenju će biti predstavljeno 100 projekata iz 43 zemlje sveta. Srpski projekat je jedan od tri evropska koja su se domogla finala. Uspeh je tim veći, ako se zna da je za finale konkurisalo 1.900 radova iz celog sveta. Pobedniku će pripasti nagrada od 200.000 dolara i mogućnost da usavrši svoj projekat. – Borićemo se da pobedimo, ali i ovo je veliki uspeh. Osim nas, iz Evrope su pozvana samo još dva projekta, po jedan iz Ukrajine i Azerbejdžana. Ukoliko pobedimo, potrudićemo se da usavršimo svoj projekat do stepena funkcionalnosti i prilagodimo ga potrebama korisnika – kaže u izjavi za „Politiku” vlasnica kragujevačke firme „GM Konsalting” Gordana Matović. Prema njenim rečima, projekat „Podršaka ruralnom razvoju kroz SMS aukciju” rađen je s namerom da srpskom seljaku omogući lakšu trgovinu svojim proizvodima. – Putem mobilnog telefona, svaki srpski domaćin će ubuduće moći da dobije informacije gde i po kojoj ceni može da proda svoju robu, te da se raspita o ponudi i potražnji – kaže naša sagovornica, koju je Svetska banka, kao tim lidera, pozvala da predstavi projekat. Projekat kragujevačke firme i NVO „Internet klub” iz Ljiga za sada pokriva Šumadijski, Pomoravski i Kolubarski okrug, a poljoprivredni proizvođači iz tih delova Srbije moći će, kaže Matovićeva, da postavljaju i specifične zahteve. – Biće dovoljno da u SMS-u napišu: „Imam 100 kilograma krompira i tonu pšenice, gde mogu to da prodam”. Tu poruku ćemo, jednostavno, uporediti s našom bazom podataka i poslati mu odgovor gde se nalazi zainteresovan kupac i koliko nudi za robu. Moguće je i obrnuto, kada neko želi nešto da kupi. Srpskom seljaku nije teško da proizvede, on ima problema s plasmanom robe. Dosadašnja berza poljoprivrednih proizvoda nije ispunila svoj zadatak, a ja se uzdam u ovaj projekat – kaže Matovićeva. Prema njenim rečima, projekat je zasnovan na korišćenju mobilnog telefona, a ne Interneta, posle analize o zastupljenosti ova dva medija u ruralnim područjima Srbije. – Pristup Iinternetu u Srbiji ima svega 18 odsto seoskog stanovništva, a mobilni telefon poseduje čak 80 odsto srpskih domaćina – objašnjava naša sagovornica. Sajam razvojnih ideja u organizaciji Svetske banke ustanovljen je kao takmičenje 1998. godine. Na njemu se predstavljaju projekti iz celog sveta koji ne mogu biti finansirani, kako je objašnjeno u pozivu organizatora, uobičajenim sistemima finansiranja. Zato ne mogu učestvovati dve profitabilne firme. Tako je i došlo da povezivanja kragujevačkog „GM Konsaltinga” sa NVO „Internet klub” iz Ljiga, a oba partnera već godinama rade na projektima koji za cilj imaju razvoj ruralnih područja u Srbiji. |
| Nova minimalna cena rada 13.572 dinara |
05.09.2008. Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, posle sednice Saveta, rečeno je da je formirana stručna grupa koja ima zadatak da izračuna efekte dejstva proširenog kolektivnog ugovora i da analizira konkurentnost Srbije u odnosu na zemlje u regionu. Premijer je objasnio da se prošireno dejstvo kolektivnog ugovora odnosi na uključivanje toplog obroka i regresa kao posebnih kategorija, koji ako se uključe, izazivaju veliki porast troškova rada. On je rekao da je potrebno utvrditi koliki su ti troškovi i napomenuo da postoje različiti stavovi o tome da li to treba uključiti u sve zarade ili samo u one najniže, a jedan od zadataka radne grupe biće i da to proceni. Cvetković je rekao da će stručna grupa analizirati i šta to Srbija nudi u odnosu na zemlje regiona, kako njena privreda može postati konkurentnija a takođe će pratiti javnu potrošnju i upoređivati je sa potrošnjom u tim državama. "Iz analize te stručne grupe biće jasno kakva je javna potrošnja u Srbiji, kako je smanjiti a da se, u isto vreme, obezbedi socijalno odgovorna država i stabilan privredni rast", rekao je Cvetković. “Zadatak i odgovornost socijalno-ekonomskog saveta je da u srednjem i dugom roku obezbedi makroekonomsku stabilnost i da na izbalansirani način obezbedi interese različitih interesnih grupa”, rekao je Cvetković. On je dodao da SES treba da doprinese da se razmotri uloga države, koja se, kako je rekao, javlja kao poslodavac u odnosu na zaposlene u državnoj upravi, a sa druge strane kao regulator, koji predlaže odgovarajuće propise. Novi predsedavajući Saveta i predsednik Unije poslodavaca Stevan Avramović ocenio je da je današnja sednica Saveta bila veoma bitna jer je prvi put predsedavajući izabran iz redova poslodavaca. Avramović je podsetio i da je Socijalno-ekonomski savet jedina institucija u kojoj se dijalogom zauzimaju stavovi Ii mišljenja, a da je alternativa izlasci na ulice i neposlušnost u ispunjavanju obaveza i drugo. |
| Zahtev Vladi Srbije da izmiri dugove poljoprivrednicima |
04.09.2008. Zahtev se odnosi na dugove vezane za primenu Uredbe o regresiranju repromaterijala za proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura u 2008. godini. Kako se navodi u saopštenju sa sednice pokrajinske vlade, da bi se stvorili uslovi za zasnivanje nove setve predloženo je da Vlada Srbije blagovremeno odredi stimulacije za proizvodnju pšenice roda 2009. godine za domaće potrebe i izvoz. Protekle jeseni u Vojvodini su, umesto planiranih 310.000 hektara, zasejana 242.862 hektara ozime pšenice, što su najmanje površine u poslednjih 25 godina. Prosečni prinos pšenice i ozimog krmnog ječma u ovoj godini bio je oko pet tona po hektaru, a prinosa jarog ječma 4,15 tona, što je iznad višegodišnjeg proseka u Srbiji. |
| EBRD povećava podršku lizingu u Srbiji |
03.09.2008. Kako je navedeno u saopštenju na sajtu EBRD-a, sredstva zajma biće iskorišćena za pomoć srpskim kompanijama u kupovini opreme, uključujući industrijsku opremu i laka komercijalna vozila, radi unapređenja njihove delatnosti. Predsednik EBRD Tomas Mirou, koji se nalazi u poseti Srbiji, rekao je da je, s obzirom na rast srpske privrede, važno da mala i srednja preduzeća dobiju dovoljan pristup finansijama kako bi zadovoljila svoje potrebe. Ovaj zajam , Reiffeisen Leasing-u, značajnom partneru EBRD, pomoći će u zadovoljenju tih potreba, ukazao je Mirou. Direktor Reiffeisen Leasing-a,Ralf Cajtlberger je ocenio da su mala i srednja preduzeća kičma svake ekonomije i da stoga imaju primarnu ulogu u podršci privrednog rasta Srbije. Ovaj zajam predstavlja dodatak prvobitnoj kreditnoj liniji od 10 miliona evra koju je Reiffeisen Leasing-u, u junu 2006. odobrila Institucija EBRD za finansiranje malih i srednjih preduzeća zapadnog Balkana koja je specijalno oformljena radi pružanja podrške preduzećima u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. |
| Halo preko Interneta |
02.09.2008. Korisnici Interneta u Srbiji uskoro će moći da koriste i pogodnosti voip telefonije (prenos glasa putem Interneta), koja je do sada zbog zaštite interesa Telekoma „Srbija”, bila zakonski sankcionisana. To znači da će svaki vlasnik računara koji ima izlaz na Internet slobodno moći da uspostavlja telefonsku vezu sa inostranstvom, i to po cenama koje su višestruko niže nego u fiksnoj telefoniji. Legalizaciju Internet telefonije omogućiće pravilnik o voipu, čije se usvajanje, prema rečima Jovana Radunovića, predsednika Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije (Ratel) očekuje uskoro. Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo već je dalo saglasnost na Predlog pravilnika o voipu, tako da se primena tog dokumenta, nakon što ga Ratel usvoji, može očekivati do kraja ove godine. Nakon toga, vlasnici personalnih kompjutera moći će da putem voip telefona ili najjednostavnijih slušalica i mikrofona koji su povezani sa kompjuterom, uz odgovarajući softver, pozivaju brojeve u fiksnoj telefoniji. Vezu između kompjutera i željenog fiksnog ili mobilnog telefonskog broja preusmeravaće operater – Internet provajder koji će formirati cene . Sve pogodnosti voipa u Srbiji će, međutim, biti dostupne tek naredne godine, kada se očekuje puna liberalizacija telekomunikacija. Internet provajderi i kablovsko distributivni sistemi (kablovske televizije) tada će biti u stanju da svojim korisnicima dodeljuju i fiksne – Internet brojeve. U tom slučaju, korisnici Interneta će moći da pozivaju i primaju telefonske pozive. Voip telefonija, inače, ima tri vida uspostavljanja veze. Najjednostavniji način jeste između dva kompjutera i takva komunikacija ni do sada nije bila zakonski sankcionisana. Sledi uspostavljanje veze između računara i telefona (predviđeno pravilnikom o voipu), a potom na red dolazi komunikacija između dva telefona, pri kojoj se prenos glasa – zvuka obavlja putem Interneta. Ta pogodnost, kao što je već rečeno, može se očekivati sledeće godine. |
| Ukidaju se prevremene penzije |
01.09.2008. Novim zakonom biće regulisano i pitanje najviših i najnižih penzija jer je, kako je rekao, nedopustivo da najviša penzija u Srbiji posle oktobarskog povećanja od 17 odsto pređe 100.000 dinara, a da najniža bude svega deset odsto toga. |
Arhiva novosti |
|
Januar 2009 Januar
Januar
|