29.08.2008.
Zaustavljeno stapanje Srpske banke i Fonda za razvoj u državnu investicionu banku, o čemu su se ranije dogovorili privrednici, Mirko Cvetković i Boris Tadić.

Tihi rat istih faktora za kontrolu nad finansijskim tokovima u Srbiji nastavlja se iza kulisa političke scene i posle formiranja vlade, a jedan od novih-starih frontova su preostale državne banke i novac koji teče kroz njih, saznaje Biznis. Najnovija žrtva ove igre, pored ozbiljnog gubitnika, Poštanske štedionice koja je postala rupa bez dna za dokapitalizacije iz budžeta, mogla bi da postane i jedna zdrava ustanova - Srpska banka. I pored toga što je, prema našim saznanjima, sa Mirkom Cvetkovićem, doduše kao ministrom finansija prošle vlade, i predsednikom Borisom Tadićem praktično dogovoreno da se spajanjem Srpske banke sa Fondom za razvoj, stvori Srpska razvojna banka, neko uporno pokušava da tu banku stopi sa Poštanskom štedionicom, koja je prošle godine imala gubitak od 1,3 milijarde dinara.

Kako Biznis saznaje, među članovima kluba „Privrednik" o mogućnosti osnivanja Srpske razvojne banke razgovarali su naši istaknuti privrednici sa tadašnjim ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem i predsednikom Tadićem i obojica su se složila da bi za Srbiju bilo veoma korisno da ima ovakvu jednu banku. - Kada smo im predočili na koji način bi razvojna banka funkcionisala i šta bi bio njen primarni cilj, i ministar Cvetković i predsednik Tadić su obećali su da će pomoći u njenoj realizaciji - kaže naš sagovornik iz Šekspirove, koji tvrdi da se ministar Mlađan Dinkić protivio stvaranju ovakve institucije, jer ne bi mogao da kontroliše i usmerava finansije kojima Fond za razvoj raspolaže. Tako stvorena srpska razvojna banka bila bi na prvom mestu po kapitalu koji poseduje, međutim, izgleda da ni Cvetković ni Tadić nisu želeli da se „konfrontiraju" sa Dinkićem i da je zarad mira u kući ovaj projekat stavljen „ad acta".

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić tvrdi za Biznis da nije učestvovao u bilo kakvim razgovorima o osnivanju Srpske razvojne banke i kaže da je ovo pitanje ingerencija Ministarstva finansija i da resorni ministar o tome odlučuje, tako da on nikako nije mogao da stopira ideju o osnivanju. - Nikada nije bilo reči o tome da se Fond za razvoj i Srpska banka udruže i da se osnuje Srpska razvojna banka. Takva institucija, i da se napravi, ne bi mogla da obezbedi kredite za velike infrastrukturne projekte ili restrukturiranje velikih preduzeća - kaže Dinkić i dodaje da i banke sa mnogo većim kapitalom imaju problema da obezbede sredstva za finansiranje ovako velikih projekata, tako da je besmisleno pričati o tome da bi srpska banka mogla da kreditira projekte kao što je Horgoš-Požega ili „Fijatovu" investiciju u Srbiji.

Milan Blagojević, direktor Srpske banke, kaže da je Srbiji potrebna domaća razvojna banka koja će kreditirati velike infrastrukturne projekte, ali i oživljavanje nekadašnjih giganata, poput „Prve Petoletke", IMT-a ili „Slobode Čačak". - Njihovo ponovno pokretanje uslovilo bi otvaranje i razvoj malih i srednjih preduzeća, koja bi bila angažovana kao njihovi kooperanti - kaže Blagojević, koji nije želeo ni da potvrdi niti da demantuje da se o fuzionisanju Srpske banke i Fonda za razvoj razgovaralo „na najvišim nivoima“.

Izvor: emportal

---

28.08.2008.
U socijalnim preduzećima i radnim centrima postoji mogućnost zapošljavanja ugroženih grupa stanovništva, kao što su osobe sa invaliditetom, dugotrajno nezaposleni i stariji radnici koji su ostali bez posla u procesu privatizacije.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja prepoznalo je da su za ugrožene grupe potrebne posebne mere kojima će se podstaći zapošljavanje, rekla je pomoćnica ministra Radmila Katić- Bukumirić. Usvajanjem Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, država će podstaći zapošljavanje ovih osoba u otvorenoj privredi, a za one koje to nije moguće, u okviru radnih centara, objasnila je ona. Za zapošljavanje teško zapošljivih lica na tržištu rada, potrebno je stvoriti podsticajan zakonski okvir, što uključuje i eventualne izmene Zakona o privrednim društvima, dodala je Katić-Bukumirić. Različiti oblici socijalnih preduzeća u zemljama Evropske unije postoje već duže od dve decenije i u njima je u proseku zaposleno oko šest odsto radne snage, dok je u Srbiji, tek u povoju, iako u neprofitnom sektoru već postoje pozitivni primeri..

Izvor: emportal

---

27.08.2008.
Vlada Srbije imenovala je nove članove Socijalno-ekonomskog saveta i njihove zamenike, čime su stvoreni uslovi da to telo razmatra proširenje dejstva Opšteg kolektivnog ugovora.

Članovi Saveta su ministri rada Rasim Ljajić, zdravlja Tomica Milosavljević, prosvete Žarko Obradović, ekonomije Mlađan Dinkić, državne uprave Milan Marković i finansija Dijana Dragutinović. Njihovi zamenici su Snežana Lakicević Stojačić, Marinko Bošnjak, Mišela Nikolić, Dragutin Radosavljević, Tomislav Santić i Radivoje Mitrović. Savet ima 18 članova - šest imenuje vlada, šest su predstavnici Unije poslodavaca Srbije, četiri predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije i dva predstavnika Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost. Savetu trenutno predsedava predsednik Nezavisnosti Branislav Čanak. Dva reprezentatvna sidnikata zatražila su ranije od vlade da obezbedi prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora, potpisanog u maju. To bi značilo da se kolektivni ugovor primenjuje u svim oblastima, a ne samo u firmma gde su aktivni potpisinici - predstavnici sindikata i Unije poslodavaca. Socijalno-ekonomski savet je nadležan za zaključivanje i primenu primenu opšteg kolektivnog ugovora.

Izvor: emportal

---

27.08.2008.
U kojoj fazi se nalazi privatizacija društvenih preduzeća u Srbiji jasno se videlo na poslednjoj aukciji Agencije za privatizacije u Novom Sadu, na kojoj je prodato samo jedno preduzeće, umesto planiranih 12!

Privatizacija se bliži kraju, najveći deo „dobre robe“ odavno je pronašao nove vlasnike, a u ponudi su mahom preostala neatraktivna preduzeća. Ova novosadska aukcija nije i najočitiji primer takve situacije u procesu privatizacije - prošlog meseca je na javnoj prodaji u Beogradu takođe prodato svega jedno preduzeće, ali od ponuđene 24 firme. Ukupno je, ovog leta, na sedam aukcija Agencije privatizovano 73 firme, ali za njih 86 ili nije bilo zainteresovanih kupaca ili su prodaje odložene za jesen. Jedino preduzeće prodato na poslednjoj novosadskoj aukciji, sremskomitrovački „Vojvodina tehnopromet“, barem prema podacima iskazanim u prospektu Agencije za privatizaciju, zaista deluje kao solidna firma. Taj trgovac tehničkom robom ima četiri lokala u Mitrovici, plus magacin i upravnu zgradu, te dugove koji se zaista mogu smatrati minornim, od svega tristotinak hiljada dinara. Stoga i ne čudi što je u nadmetanju dva potencijalna kupca cena porasla sa nešto više od jednog miliona, na blizu dva miliona evra.

Ipak, većina preduzeća sa društvenim kapitalom koja su preostala u portfelju Agencije za privatizaciju ne mogu se pohvaliti da su uspešna. Reč je mahom o firmama sa zastarelom mehanizacijom i tehnologijom, koje guše ogromni dugovi. S druge strane, ova preduzeća uglavnom nemaju ni neki drugi kvalitet koji kupce ponuka da nekada i za naizgled lošu firmu na sto izvade pozamašnu svotu novca, kao što su atraktivni objekti ili veliko poljoprivredno zemljište.Ništa bolja situacija nije ni sa tenderima. Ipak, za neka od tih velikih preduzeća država je izgleda pronašla spasonosni recept. On se sada prvi put primenjuje u „Zastavi“, a već je najavljeno da će se na jednak način postupiti i sa RTB Borom i nekim drugim preduzećima. Recept je jasan: pod nazivom zajedničko ulaganje sa strateškim partnerom, država zapravo kompanije besplatno poklanja krupnim investitorima pod uslovom da ovaj uloži novac potreban da bi firma stala na noge.

Tako će država, koja će u novom preduzeću imati 30 odsto vlasništva, „Zastavu“ besplatno dati „Fijatu“, a ovaj će zauzvrat investirati pozamašnjnih 700 miliona evra. Iako na prvi pogled izgleda da država ovim gubi novac - jer nema prihoda od prodaje, a treba isplatiti socijalni program - od ovakvih projekata korist će imati i budžet Srbije. Naime, poslednjih godina država je nekadašnjih privrednim gigantima oprostila preko sedam milijardi evra dugova. Mnoge male firme koje ovih letnjih dana na aukcijama niko neće da kupi, na žalost, imaće tužniju sudbinu i završiće u stečaju.

Izvor: emportal

---

26.08.2008.
Predstojeće donošenje zakona o opštoj bezbednosti proizvoda onemogućiće proizvodnju, uvoz, izvoz i prodaju obmanjujućih proizvoda koji izgledaju kao hrana, a to nisu i uticaće na smanjenje nelojalne konkurencije kaže Lucija Dujović.

Vlada je u četvrtak prihvatila predlog tog zakona. "Donošenjem zakona otkloniće se pravne praznine u pogledu bezbednosti proizvoda zato što će se on primenjivati na sve proizvode čija bezbednost nije uređena posebnim propisima", istakla je rukovodilac sektora za pravne poslove Ministarstva trgovine. Ona je ocenila da će primena tog zakona uticati na sprečavanje nelojalne konkurencije uspostavljanjem jednakih i jasnih pravila proizvodnje i distribucije isključivo bezbednih proizvoda. "Primena zakona ukloniće sa tržišta sve proizvođače i distributere koji su svesno, na uštrb bezbednosti, snižavali cene i time nelojalno konkurisali onima koji su znatno uložili u razvoj bezbednosnih svojstava proizvoda", kazala je Dujovićeva.

Ona je navela da je zakon u znatnoj meri preuzeo odredbe Direktive EU o opštoj bezbednosti proizvoda i u potpunosti, Direktive EU o obmanjujućim proizvodima što znači da će se uvesti sistem brze razmene informacija. Dujovićeva je naglasila da u Srbiji još ne postoji pravni okvir za garantovanje opšte bezbednosti svih proizvoda. Nema ni propisa koji sadrže izričite i precizne odredbe o obavezama proizvođača i distributera da na tržište stavljaju isključivo bezbedne proizvode sa aspekta svih poznatih rizika koje bi proizvod mogao da predstavlja.

Izvor: emportal

---

26.08.2008.
U Novom Sadu naredne godine biće organizovana Ekonomska konferencija evropskih gradova i regija, saopštio je pokrajinski sekretarijat za informacije.

Kako se navodi, odluka o organizovanju ove konferencije koja će biti velika šansa da Novi Sad predstavi svoje potencijale evropskim partnerima, doneta na Generalnoj Skupštini Instituta evropskih regija (IRE) koja se održava u Salcburgu. U Salcburgu je u organizaciji IRE u toku Konferencija evropskih regija i gradova, koja se završava danas. Vojvodina je od 2006. godine članica IRE, koja okuplja regije i gradove širom Evrope, ali i kompanije iz oblasti industrije, energetskog sektora, bankarstva, osiguranja koje putem regionalne saradnje traže šansu za nove investicije.

Izvor: emportal

---

25.08.2008.
Pri podizanju kredita valja obratiti pažnju na bankarske provizije, troškove obrade kredita i tražiti plan otplate jer ako se ti podaci ne dobiju zajam je skuplji nego što može izgledati.

"Bankari su veći trgovci od nas samih. Novac je najtraženija roba, a oni manje rizikuju i bolje se pogađaju nego mi", sumira odnos privrednika i bankara jedan od srpskih preduzetnika. On dodaje kako su pri ugovaranju zajma podaci koje banke prikažu uvek tačni, samo što one povoljne za preduzetnika bankari ističu, dok one nepovoljne prećute. "U obračun kamatne stope ne uključuju se provizija banke, troškovi obračuna kredita ni ostali troškovi, što poskupljuje zajam i do 1,5 procentnih poena", kaže Zlatko Šćepanović, doskorašnji direktor preduzeća Fruterra.

Više od cene po kojoj će se plaćati zajam preduzetnicima smeta to što banke neretko traže učešće pri podizanju kredita i hipoteku, koja prevazilazi vrednost kredita dva do tri puta. Ma koliko se "pogađali" privrednici i bankari, prvi da prođu što jeftinije, drugi da prodaju usluge što skuplje, u dve stvari su strane saglasne, a to je da je najteže podići start-ap kredit i, premda neophodne, ne postoje olakšice za izvozne poslove pri odobravanju kredita.

Izvor: emportal

---

22.08.2008.
Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević izrazio je bojazan da Republička direkcija za robne rezerve neće otkupiti dovoljne količine pšenice koje bi garantovale stabilnost cena hleba u narednom periodu.

Milosavljević je za Emportal izjavio da je Direkcija za robne rezerve od početka godine otkupila 43.000 tona pšenice prošlogodišnjeg roda, a za kupovinu ovogodišnjeg roda u budžetu je ostalo još oko 600 miliona dinara. „U zavisnosti od cene, za taj novac kupićemo još 35, 40 ili možda koju hiljadu tona više. Mislim da to neće biti dovoljno, ali u budžetu novca za nabavku većih količina nema“, rekao je Milosavljević.

Robne rezerve još nisu počele kupovinu ovogodišnjeg roda pšenice, a jedan od razloga jeste to što se čeka imenovanje novog direktora Direkcije, što je proces koji dugo traje, istakao je ministar trgovine. Milosavljević je za Emportal precizirao da će država otkupljivati pšenicu pre svega od individualnih proizvođača ukoliko ponude kvalitet i cenu u skladu sa tržišnim odnosima. „Verovatno će pšenica biti kupovana po 14 dinara i to je prihvatljivo za državu. Bilo je zahteva proizvođača da se plaća viša cena pšenice, ali cilj ovog Ministarstva je da za rezerve kupi što veće količine hlebnog žita po što nižim cenama“, kaže Milosavljević, po čijem bi mišljenju država trebalo da iznađe dodatna sredstva i interveniše većim otkupom ukoliko cena pšenice padne ispod 11 dinara za kilogram.

Izvor: emportal

---

21.08.2008.
Republička agencija za telekomunikacije saopštila da će troškovni model za utvrđivanje cena telekomunikacioniih usluga početi da se primenjuje 2009.

Pravilnik o primeni troškovnog modela je završen, Upravni odbor RATEL-a će ga razmotriti na sledećoj sednici i potom će biti upućen na javnu raspravu koja će trajati dve sedmice, kažu u RATEL-u. Jedna od uloga RATEL-a je da kontroliše cene na tržištu telekomunikacija da bi stimulisao konkurenciju, navodi se u saopštenju u kom se ističe da RATEL kontroliše cene dominantnih operatera, Telekoma i SBB-a. Ministarka za telekomunikacije Jasna Matić izjavila je prošle sedmice kako očekuje da posle početka primene pravilnika pojeftine Internet i telefonski razgovori sa inostranstvom, ali da će porasti cene za domaće telefonske pozive.

Izvor: emportal

---

21.08.2008.
Delegacija nemačke privrede za Srbiju i Crnu Goru i Nemačka savezna agencija za privredne aktivnosti u inostranstvu počele su da izdaju glasnik o Srbiji kao lokaciji za privredne aktivnosti.

Ta publikacija na nemačkom jeziku, koja može besplatno da se čita u onlajn-formi, izlaziće ubuduće jednom mesečno. U prvom broju glasnika objavljene su informacije o novoj vladi Srbije i njenim planovima vezanim za privredni razvoj zemlje u narednih nekoliko godina, kao i aktuelne vesti o kretanjima u srpskoj ekonomiji. Navodi se da je Srbija "interesantno tržište za nemačka preduzeća". Kao glavni argumenti za investiranje u Srbiji ističu se niski porezi, niski troškovi rada, centralni položaj u jugoistočnoj Evropi, ugovor Beograda o privrednoj saradnji sa Rusijom, kao i članstvo u zoni slobodne trgovine zemalja CEFTA. Dalje rubrike posvećene su najatraktivnijim branšamna u Srbiji, planovima Srbije za dalji razvoj infrastrukture i predviđanjima privrednog rasta u narednih nekoliko godina.

U 2007. godini je trgovinska razmena Nemačke i Srvbije vredela 2,133 milijarde evra. Nemački izvoz u Srbiju porastao je lane u poređenju sa 2006. za 22 odsto, na 1,459 milijardi evra, a uvoz iz Srbije povećan je 26 odsto, na 654 miliona. Anketa koju je među 982 nemačke firme u 12 zemalja centralne i jugoistočne Evrope napravila Nemačka spoljnotrgovinska komora (AHK) pokazala je da su one izuzetno zadovoljne poslovnim rezultatima i uslovima poslovanja u Srbiji. Čak 97 odsto nemačkih firmi ponovo bi se opredelilo za odlazak u Srbiju, na drugom mestu je Slovačka (86 odsto firmi bi se ponovo angažovalo u toj zemlji) i na trećem Bugarska (84 odsto).

Izvor: emportal

---

20.08.2008.
Država mora da profesionalizuje poljoprivredu i da ljudima koji su registrovali poljoprivredna domaćinstva i ceo život provode na zemlji pomogne da tu proizvodnju razviju i postanu okosnica naše poljoprivrede, kaže ministar poljoprivrede Saša Dragin.

Dragin je rekao da je važno odvojiti one koji se zaista bave poljoprivredom od onih kojima je poljoprivreda hobi, i velike sisteme, koji mogu sami da funkcionošu, a to su firme. Dragin je rekao da je jedan od zakona koji bi trebalo da bude što pre u republičkoj skupštini i zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju Srbije. "Taj zakon definiše i formiranje agencije, koja će preuzeti sve poslove koje je dosad radio trezor i daleko lakše i jednostavnije, s daleko manje papirologije, novac će stizati do poljoprivrednika", objasnio je ministar za RTS.

Izvor: emportal

---

19.08.2008.
Zadrugarstvo se u Srbiji već decenijama sputava, iako bi država trebalo da ga podstiče raznim merama, kaže saradnik u Privrednoj komori Srbije Branislav Gulan.

On je rekao da bi što pre trebalo doneti novi zakon o zadrugama koji će biti usklađen s promenama u privrednom sistemu i sa savremenim kretanjima u zadružnom organizovanju pošto je poslednji zakon koji reguliše tu oblast u Srbiji donet 1996. Gulan je dodao da je veliki deo imovine zadruga upisan u katastre kao društvena imovina i da postoji opasnost da ona, po Zakonu o privatizaciji, bude otuđena.

Zadruge su ranijim integracijama prenele ogromnu imovinu poljoprivrednim kombinatima ili prehrambenoj industriji i nisu je vratile kada su se izdvajale, iako je to bilo na odgovarajući način regulisano Zakonom o zadrugama, objasnio je on. Procenjuje se da zadrugama u Srbiji još nije vraćeno oko 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje je pri poljoprivrednim kombinatima i podleže privatizaciji. Gulan je naveo da banke nerado kreditiraju zemljoradničke zadruge i da, ako im odobre kredite, traže garancije koje one ne mogu da obezbede. Problem je i što u mnogim zadrugama upravljaju zaposleni, koji su ujedno jedini zadrugari i odlučuju o svemu, čime se narušavaju principi na kojima počiva zadrugarstvo.

Prema podacima Zavoda za statistiku, u oblasti poljoprivrede i ribarstva u Srbiji ima 2.108 zadruga, od kojih je Narodnoj banci Srbije finansijske izveštaje za 2006. podnelo njih 1.496. Ukupan obim poslovanja zemljoradničkih zadruga u 2006. bio je 33 milijarde dinara, a od onih zadruga koje su podnele finansijske izveštaje 34,7 odsto njih je poslovalo s gubitkom, kaže Gulan.

Izvor: emportal

---

18.08.2008.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić najavio je da će u septembru početi realizacija projekta "giljotina propisa", nakon kojeg će prestati da važi jedna trećina propisa. "Biće ukinuti propisi koji komplikuju procedure i to će omogućiti lakše investiranje u Srbiji, pre svega privatnom sektoru", rekao je on agenciji Beta. Dinkić je ocenio da bi realizacija "giljotine propisa" trebalo da traje od 12 do 15 meseci.

Izvor: emportal

---

18.08.2008.
Ukupan obim prometa na Produktnoj berzi u Novom Sadu od 11. do 15. avgusta iznosio je 2.469 tona što je za 26,68 odsto više od prometa u predhodnoj sedmici, saopštila je ta berza.

Kako je istaknuto, finansijska vrednost prometa bila je 31.488.230 dinara što je za 22,05 odsto manje nego prošle nedelje. Ovu sedmicu karakteriše dominacija kukuruza u strukturi ukupnog prometa. Prošlogodišnjim rodom kukuruza trgovano je u količini od 701 tone, po prosečnoj ceni od 10,92 dinara za kilogram, dok se novim rodom kukuruza trgovalo u količini od 900 tona i po ceni od 9,18 dinara za kilogram. Prodato je 600 tona pšenice po prosečnoj ceni od 14,80 dinara za kilogram, a to je pad u odnosu na prethodnu nedelju, za 4,20 odsto. Soje u zrnu su prodate 153 tone, a prosečna cena bila je 38,88 dinara za kilogram.

Izvor: emportal

---

15.08.2008.
Privredna komora Srbije preporučila da Direkcija za robne rezerve otkupi 100.000 tona pšenice, umesto planiranih 40.000 tona, po ceni od 14 dinara za kilogram.

Vojislav Stanković, saradnik u Centru za naučno-istraživački rad i ekonomske analize u Privrednoj komori, kaže da bi Direkcija, uz davanje premije od dva dinara po kilogramu, trebalo da otkupi još 50.000 tona koje bi, u razmeri 1:2, zamenila za merkantilnu pšenicu. „Tako bi povukla oko 200.000 tona pšenice, a ostalih 400.000 tona proizvođači bi trebalo da uskladište za drugo polugodište semenske sezone, kad će biti stvoreni uslovi da prodaju kilogram za 15 do 16 dinara po kilogramu. Cenu pšenice sada obara crnomorski region, ponudom od 25,5 miliona tona”, rekao je Stanković. On kritikuje ponašanje žitomlinskih organizacija, za koje kaže da bi morale da se uključe u rizik proizvodnje tako što bi na početku sezone avansno ugovarale određenu proizvodnju i tako olakšavale poziciju proizvođača koji bi, makar delom, radili za poznatog kupca. Ove godine, prema Stankovićevim rečima, Srbija ima rekordan rod od 2,15 miliona tona pšenice. Kad se ishrani dodaju količine potrebne za rezerve i seme, potrebno je, kako on kaže, oko 1.500.000 tona pšenice, pa je višak oko 600.000 tona.

Izvor: emportal

---

14.08.2008.
U 2007. godini je zabeležen porast broja aktivnih malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji od oko 30.000 poslovnih entiteta, što uključuje i mala i srednja preduzeća i preduzetnike, zbog čega se može očekivati da će ovaj sektor imati sve značajnije učešće razvoju privrede i u narednom periodu.

Kako je rekao na predstavljanju Izveštaja o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2007. godinu Dejan Jovanović, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, mala i srednja preduzeća ostvaruju polovinu izvoza i zapošljavaju dve trećine radnika izvan finansijkog sektora. Sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, prema najnovijim podacima Agencije za privredne registre, broji 102.042 mala i srednja preduzeća i 216.703 preduzetnika, okji čine 99,8 odsto ukupnog broja preduzeća nefinansijskog sektora. Jovanović je upozorio na izraženu koncentraciju, geografsku i po delatnosti, koja postoji u ovom sektoru.

U Gradu Beogradu posluje skoro trećina malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, dok je u Južnobačkom okrugu smešteno 10 procenata od ukupnog broja. Najveća koncentracija je u oblasti usluga, jer se uslužnim delatnostima bavi dve trećine firmi, od čega 37 odsto trgovinom. Od ostalih delatnosti, najzastupljeniji su industrija sa 17 odsto i građevinarstvo sa 7,6 procenata od ukupnog broja. Prema Jovanovićevim rečima, sektor MSP je jedan od stubova regionalnog razvoja, a MSP ima ogromne kapacitete za zapošljavanje i podizanje životnog standarda. Istraživanje je pokazalo da postoji gotovo linearna zavisnost između stepena jednog administrativnog okruga u ovom trenutku i broja MSP i preduzetnika na tom području. Jovanović je takođe kazao da je u toku i izrada Zakona o regionalnom razvoju koji je prvi sistemski zakon vezan za ovu oblast. Tim aktom biće definisani pravni okvir i ključne institucije na nacionalnom i regionalnom nivou koiji će se baviti budućim razvojem preduzetništva u Srbiji.

“Nacionalna agencija za regionalni razvoj i Fond za regionalni razvoj institucije koje će omogućiti da se Srbija pripremi za što bolje korišćenje i pretpristupnih fondova i strukturnih fondova EU”, kazao je Jovanović i dodao da u Ministarstvu očekuju da zakon bude usvojen do kraja godine. Svetska banka je na listi od 178 država, po poslovnom ambijentu Srbiju svrtala na 86 poziciju u 2006. godini, što je slabije za dva mesta nego u 2006 godine. Od država iz okruženja, Hrvatska je na 97. poziciji, BiH na 105, Albanija na 136. Bolje od Srbije rangirane su Mađarska koja je zauzela 45 mesto, Rumunija (48), Slovenija (55), Makedonija (75) i Crna Gora koja je na 81 poziciji.

Izvor: emportal

---

13.08.2008.
Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj (EAR) podržaće sa 3,5 miliona evra izgradnju tehnološkog parka na 30 hektara u industrijskoj zoni u Vršcu, izjavila je jjuče menadžerka opštine Vršac Eva Knežević.

Vesna Knežević je na konferenciji za novinare rekla da opština Vršac mora da bude vlasnik poseda na kojem će biti izgrađen tehnološki park kako bi iskoristila sredstva koja je obezbedio EAR, i dodala da su pri kraju pregovori o otkupu parcela koje nisu u vlasništvu opštine. "Infrastrukturni radovi počeće i završiće se u narednoj građevinskoj godini. Do kraja septembra otvoren je konkurs za potencijalne izvođače radova koji će izgraditi vodovodnu, gasovodnu, kanalizacionu, kao i mrežu kolovoza i trotoara", rekla je Kneževićeva. Dodala je da je opština obavezna da obezbedi potreban nivo elektrifikacije i telekomunikacija. Menadžerka opštine Vršac rekla je da postoji interesovanje za podizanje novih pogona, ali da se imena zainteresovanih čuvaju u tajnosti. "Biće poznata tek 2010. godine kada budu postojali svi uslovi za izgradnju poslovnih objekata, kada budu mogli da uđu u posed na 99 godina. Novi pogoni biće podrška postojećim industrijskim kapacitetima u opštini", rekla je Eva Knežević.

Izvor: emportal

---

12.08.2008.
Aktualna slovenačka vlada i dalje će se zauzimati da Srbija opozove odnosno zamrzne provođenje sporne uredbe o "tihoj nacionalizaciji" imovine slovenačkih preduzeća, navode u ljubljanski mediji.

"Upotrebićemo sva raspoloživa pravna sredstva da zaštitimo interese slovenačkih pravnih osoba u Srbiji", rekao je neimenovani izvor iz Ministarstva spoljnih poslova Slovenije za ljubljansko Delo. Eventualna prodaja tih preduzeća na aukciji srpske Agencije za privatizaciju za Sloveniju će biti "ništavna i slovenska strana je neće priznati", dodao je izvor, pojašnjavajući da je Srbija potpisnica sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ i da je prodaja te imovine nezakonita. Kako navodi vodeći slovenački dnevni list, Slovenija namerava oformiti skupinu stručnjaka koja će se baviti tom problematikom budući da sadašnja Vlada Srbije nije u skladu s očekivanjima zamrznula provođenje sporne uredbe donesene još u vreme tehničke vlade bivšeg premijera Vojislava Koštunice te nakon što nisu uspele diplomatske note protiv takvog poteza što su ih Srbiji uz Sloveniju uputile Hrvatska i BiH.

Izvor: emportal

---

11.08.2008.
Poslodavci pune 85 odsto budžeta. To je novac koji ministri, kao sluge javnog interesa, troše. Stranke koje formiraju Vladu ne mogu da kontrolišu potrošnju preko skupštinskih odbora u kojima sede njihovi članovi.

Kompanije i preduzetnici u Srbiji obezbeđuju više od 80 procenata novca za budžet, a s druge strane iskustvo u upravljanju firmom nema ni 2,5 odsto poslanika aktuelnog saziva Parlamenta, pokazuju podaci Unije poslodavaca Srbije. U Skupštini sedi pet preduzetnika, a još toliko je poslanika koji su bili direktori društvenih ili javnih preduzeća ili savetnici u privatnim firmama. Privreda je, međutim, znala i za gore dane jer se u ranijim sazivima dešavalo da u skupštinskim klupama nema nijednog poslanika koji dolazi iz privrede, podseća Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Država od poslodavaca, po njegovim rečima, ne može imati štete. “Može samo da dobije pravi savet kako da napravi dobar privredni ambijent, u kom bi radili i domaći i strani investitori”, kaže Avramović. Prvo bi, prema njegovim rečima, trebalo dozvoliti vlasništvo nad građevinskim zemljištem, omogućiti da se apsolutna prava mogu preneti na novog vlasnika. “Poslodavci u Srbiji ne mogu da se zaduže kod evropskih fondova i dobiju povoljne kredite jer ne mogu da daju garanciju za svoju fabriku i zemljište na kom se ona nalazi”, rekao je Avramović. On kaže da se pozitivni znaci ipak naziru, u vidu smanjenja poreza na zarade, koje je moglo da bude i veće od najavljenog.

Izvor: emportal

---

08.08.2008.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio da je novi zakon o zapošljavanju već godinu dana spreman za ulazak u skupštinsku proceduru.

Novi zakon će omogućiti dokup staža radnicima društvenih preduzeća u restukturiranju, kojima je ostalo manje od pet godina do penzije, rekao je Dinkić. Izmena vezana za dokup radnog staža biće uneta na osnovu zahteva sindikata zaposlenih u kragujevačkoj Zastavi. Dinkić je precizirao da će to olakšati završetak privatizacije društvenih preduzeća. "Proces privatizacije društvenih preduzeća je pred krajem, u društvenom sektoru radi oko 100.000 ljudi od ukupno 2,5 miliona zaposlenih u Srbiji", naveo je Dinkić, dodajući da će dokup staža važiti samo za radnike u društvenim preduzećima u restrukturiranju.

Izvor: emportal

---

07.08.2008.
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da Prelazni sporazum sa Evropskom unijom neće stupiti na snagu pre 15. septembra, kada se održava naredni sastanak Saveta ministara EU.

Gostujući u emisiji "Prelistavanje" na B92, Đelić je izrazio uverenje da će najpre glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc pripremiti pozitivan izveštaj za Savet ministara EU, posle čega će briselska dvadesetsedmorica odlučiti da odblokira Prelazni sporazum. Govoreći o Skupštini Srbije, Đelić je istakao da je neophodno da opozicija odblokira njen rad, kako bi bio ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. "Bilo bi veoma nelagodno za Srbiju da dođemo u Brisel i Luksemburg 15. septembra, a da nije ratifikovan sporazum. To bi značajno oslabilo našu poziciju", ocenio je Đelić. Đelić je kazao i da niko ne treba da bude iznenađen ako izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija ne bude povoljan, s obzirom da je parlament u blokadi, pa nije moguće usvajati evropske zakone.

Izvor: emportal

---

06.08.2008.
Republička Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća dodelila je bespovratnih 16 miliona dinara (200.000 evra) udruženjima preduzetnika u Srbiji.

U okviru programa podrške 56 udruženja iz 48 gradova potpisalo je ugovore vredne od 100.000 do 800.000 dinara. Neka od njih su Udruženje poslovnih žena, Srpsko livačko društvo, Udruženje starih, umetničkih zanata i domaće radinosti-Sombor, Savetodavno-informativni marketing centar i druga. Mala i srednja preduzeća (MSP) jedna su od najvažnijih poluga razvoja Srbije u kojima radi više od 60 odsto ukupno zaposlenih u Srbiji i odakle dolazi više od polovine BDP-a, istakao je Dejan Jovanović, državni sekretar za regionalni razvoj u Ministartvu ekonomije. „Ovo je treći projekat Agencije koja želi da pomogne malim i srednjim preduzećima u poslovanju jer ona čine 90,9 odsto svih preduzeća u Srbiji. Cilj nam je da se svake godine otvori 12.000 novih radnih mesta a pomoću dodeljenih start-up kredita ukupne vrednosti 2,8 milijardi dinara već je otvoreno 2.276 novih preduzeća“, zaključio je Goran Džafić, direktor Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. Za pomoć je bio raspisan javni konkurs a najveće interesovanje pokazala su udruženja iz Beograda, Čačka i Niša. Među njima najviše sredstava dodeljeno je za promociju, obrayovanje, podršku u infrastrukturi, poslovne susrete i povezivanje i umrežavanje.

Izvor: emportal

---

05.08.2008.
Nakon završetka upisa besplatnih akcija, ekonomisti ocenjuju da će građani dobiti manje novca od prvobitno obećanih hiljadu evra.

Pošto je upis besplatnih akcija završen, građane Srbije najviše zanima da li će dobiti po hiljadu evra koliko je ranije procenjeno da će vredeti akcije šest javnih preduzeća. Prvobitni plan Vlade Srbije bio je da građani Srbije dobiju besplatne akcije šest javnih preduzeća, čija je vrednost tada procenjena na hiljadu evra. Ipak, kako sada stvari stoje, taj iznos će biti znatno manji. Ekonomisti smatraju da je već sada očigledno da će taj iznos biti manji, jer se prijavilo milion ljudi više od predviđenog broja, ali i da će sve zavisiti i od cene koja bude postignuta za prodaju preduzeća. Problem je u tome, kako objašnjavaju ekonomisti, što se, u međuvremenu, promenio i plan privatizacije pojedinih preduzeća.

Tako će, zbog male prodajne cene Jata, građani, umesto akcija avioprevoznika, dobiti novac. Ekonomista Goran Nikolić je rekao da građani, kada budu dobili akcije, ne bi trebalo odmah da ih prodaju. Kako Nikolić objašnjava, novi vlasnici mogu da povećaju vrednost preduzeća, mada se ne isključuje mogućnost i obaranja cene. "Ja bih uzeo akcije EPS-a i Telekoma. Te akcije bih najviše držao, jer očekujem da tržišna kapitalizacija i moj deo u tim akcijama najviše porastu“, savetuje Nikolić. Prvi novac od besplatnih akcija građani Srbije mogu da očekuju već u prvoj polovini sledeće godine, dok će se same akcije deliti do kraja 2010.

Izvor: emportal

---

04.08.2008.
Za besplatne akcije šest velikih državnih sistema (NIS, Jat, Telekom, EPS, Galenika i Aerodrom Nikola Tesla) prijavilo se 149.776 zaposlenih i bivših zaposlenih.

Agencija za privatizaciju će do kraja nedelje građanima koji su se prijavili poslati obaveštenje o tome da li su stekli pravo na dodelu besplatnih akcija. Za jednu grupu građana rok je produžen do kraja godine. „Svi građani koji su tokom devedestih godina stekli pravo na akcije, a do sada nisu stekli dobit od tih starih akcija, moći će da ih se odreknu u korist Akcijskog fonda i prijave se za dodelu besplatnih akcija u narednih šest meseci. Takođe će građani koji iz tehničkih razloga nisu mogli da se prijave, zato što im je nedostajao izvod iz matične knjige rođenih ili tome slično, moći u istom roku da se prijave. Rok za ostale građane je istekao juče i neće se produžavati“, kaže Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

On je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije povodom zavšetka procesa prijavljivanja građana za besplatne akcije rekao da će od broja prijavljenih građana svakako zavisiti cena akcija koje će biti podeljene građanima. „Ali, ona će naročito zavisiti od cene po kojoj će biti prodato šest državnih sistema. U uslovima stabilne političke i ekonomske situacije i približavanja Evropskoj uniji, što je sad izvesnije, smatramo da će cena tih sistema značajno rasti, pa i cena akcija tih preduzeća“, kazao je Ćirić.

On je naglasio kako građani, pored besplatnih akcija, imaju pravo na novac iz Privatizaciong registra gde su sredstva dobijena iz privatizacije preduzeća koja su se do sada prodavala putem tendera. Taj novac bi, prema njegovim rečima, građani trebalo da dobiju u prvom kvartalu 2009. Radi se o oko 200 miliona dinara. Goran Ćirić, generalni direktor PTT Srbija, kaže kako je na poslu prijavljivanja akcija radilo 1.500 šaltera u poštama širom Srbije i kako se prosečno za akcije prijavljivalo 27.140 građana, te da je prosečno vreme za prijavljivanje bilo dva minuta.

„Rekord je postignut 30. Januara, kad se prijavilo 131.664 građana. Prvih dana se prijavljivalo 100.000 do 130.000 građana, da bi se poslednih dana do isticanja roka prijavljivalo po oko 80.000 građana“, kaže Ćirić. Kao kuriozitet on je naveo podatak da je 54,71 odsto prijavljenih žena, dok je 45,29 odsto muškaraca. Od nešto više od pet miliona građana koliko se prijavilo za besplatne akcije, evidentirano je 55.664 nepokretnih građana, kao i 3.732 prijava lica koja su lišena poslovne sposobnosti. Dodeljeno je i 3.174.811 tekućih računa Poštanske štedionice građanima koji nisu imali račun. Što se tiče akcija velikih državnih sistema, za akcije EPS-a se prijavilo 71.774, za Telekom 40.635, za NIS 24.052, za Jat 6.479, a za Galeniku 5.329 zaposlenih i bivših zaposlenih. Konačan broj prijava znaće se krajem sledeće nedelje. Očekuje se da će se broj prijavljenih povećati nekoliko hiljada, saopšteno je na konferenciji.

Izvor: emportal

---

04.08.2008.
Maloprodajne cene roba i usluga u julu 2008. bile su po 0,1 odsto veće nego u junu, a 6,2 odsto veće nego u decembru 2007, saopštio je Zavod za statistiku.

Kako se navodi, troškovi života u Srbiji u julu ove godine u proseku su 1,1 odsto bili niži nego u junu, ali su u odnosu na decembar 2007. veći 5,8 odsto. Dodaje se da su posmatrano po grupama proizvoda u julu 2008. u odnosu na jun cene poljoprivrednih proizvoda bile niže 13,7 odsto, na šta je uticalo sezonsko sniženje cena povrća i voća. Cene industrijsko prehrambenih proizvoda u julu su u odnosu na jun 2008. u proseku bile veće 0,5 odsto, dok su cene pića u proseku povećane 0,6 odsto, a cene industrijsko-neprehrambenih proizvoda 1,3 odsto. Prema podacima Zavoda, u julu 2008. u Srbiji su cene usluga u proseku povećane 0,1 odsto, dok su cene duvana ostale su na istom nivou kao i u junu 2008.

Izvor: emportal

---

01.08.2008.
Republički zavod za statistiku saopštio je da je industrijska proizvodnja u Srbiji u junu 2008. godine bila za 1,8 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine, a za 3,2 odsto veća u odnosu na prosek 2007. godine.

Prema podacima RSZ Srbije, u prvih šest meseci 2008. godine industrijska proizvodnja ostvarila je rast od 4,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U saopštenju RSZ Srbije se dodaje i da obim industrijske proizvodnje u junu 2008. godine u odnosu na jun 2007. godine beleži rast kod 16 oblasti, a pad kod 13 oblasti. Prema podacima RSZ, najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u prvi šest meseci ove godine, u odnosu na isti period 2007. godine imale su proizvodnja:hemikalija i hemijskih proizvoda, električne energije, metalnih proizvoda i osnovnih metala.

Izvor: emportal

---

01.08.2008.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede traži da bude ispitano postoji li monopol u formiranju cene pšenice na tržištu Srbije i da li je taj monopol stvorila žitomlinska industrija.

Ministar Saša Dragin je izjavio da u Srbiji ne postoji razvijeno tržište poljoprivrednih proizvoda, a da na cenu pšenice određuje dogovor nekolicine otkupljivača. "Ako želimo da formiramo slobodno tržište, cena bi trebalo da se formira na osnovu ponude i potražnje, a ne da pet ljudi sednu za sto i tu cenu dogovore", rekao je Dragin na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu. Ratari nemaju dovoljno skladišnih kapaciteta, što im onemogućava da proizvode čuvaju i da ih prodaju tek onda kada im cena odgovara i kada smatraju da mogu najviše da zarade, kazao je on.

Izvor: emportal

---