|
| 2008 - Jul |
| "Inflacija do kraja godine oko 13 odsto" |
31.07.2008. Na to u značajnoj meri utiče veliki rast cena energenata, metala i hrane na svetskim berzama, rekao je on posle predstavljanja Strategije razvoja trgovine Srbije. Milosavljević je naveo da će pojeftinjenje cena nafte i derivata, u proseku za oko 2,5 dinara po litru, uticati na smanjenje avgustovske stope inflacije sa oko 0,24 do 0,25 odsto. Kako je dodao, najavljivano poskupljenje električne energije će uticati na porast inflacije, u mesecu u kome se bude realozovala ta korekcija, sa 0,6 do 0,7 procenata. |
| Do 2012. svaki peti posao u trgovini |
31.07.2008. To je rečeno na današnjoj promociji Strategije i politike razvoja trgovine Srbije, koju su predstavili Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga i profesor na Ekonomskom fakultetu Stipe Lovreta, rukovodilac projekta. „Imamo deset osnovnih ciljeva rada u narednom periodu: razvijeno unutrašne tržište roba i usluga, zaštita konkurencije, podsticaj izvoza, jačanje tržišne utakmice, zaštita potrošača, izgrađen i pozicioniran brend ’Srbija’, dalja liberalizacija tržišta, reforma Republičke direkcije za robne rezerve, unapređenje i definisanje sektora usluga i bolji nadzor primene EU standarda“, rekao je Milosavljević. Rad na projektu započeo je 2003. godine a analize su pokazale da je trgovinski sektor u poslednjih sedam godina porastao 140 odsto. U istom periodu, bruto društveni proizvod rastao je u proseku 15,1 odsto godišnje. Poslednjih godina tri i po puta povećan je i promet po stanovniku u maloprodaji a ministar je istakao i da se od septembra očekuje izrada i usvajanje zakona o trgovini, o elektronskoj trgovini, o opštoj bezbednosti proizvoda, o zaštiti proizvođača i o zaštiti konkurencije. Do 2012. godine očekuje se i izgradnja 1,4 miliona kvadratnih metara maloprodajnog prostora i ukrupnjavanje „trgovinske slike“ Srbije koju sada čine skoro 43.000 preduzeća od čega 43 odsto trgovinskih, 93.000 trgovinskih radnji i 100.000 prodajnih objekata. Komentari, sugestije i primedbe na Strategiju mogu se slati elektronskim putem na adresu strategijatrgovine@mtu.sr.gov.yu ili putem komentara na sajtu www.mtu.sr.gov.yu . |
| Dulić: Skratićemo vreme za građevinske dozvole |
30.07.2008. Trenutno proces izdavanja građevinskih dozvola traje u proseku 270 dana što je, kako je rekao ministar u intervjuu agenciji Beta, "destimulišuće za strane investitore i ugrožava konkurentnost domaće privrede". "U narednim mesecima Ministarstvo će se pobrinuti za izmene i usklađivanje zakona, kako bi se čitav proces izdavanja dozvola za izgradnju objekata i procene uticaja gradnje na životnu sredinu, skratio", kazao je Dulić. Prema njegovim rečima, jedan od ključnih razloga pada Srbije na 94. mesto liste globalnog indeksa konkurentnosti, predstavlja i dužina izdavanja građevinskih dozvola za grinfild investicije, jer se prema tom parametru Srbija nalazi na 140. mestu u svetu, u društvu najnerazvijenijih afričkih zemalja. On je istakao da će se u skupštinskoj proceduri prvo naći izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, čije su pojedine odredbe i nedorečenost glavni razlog sporog izdavanja dozvola za gradnju. Nakon toga će se, kako je dodao, pred Skupštinom naći i zakon o katastru nepokretnosti, kao i zakon o građevinskom zemljištu, koji će biti vezan za zakon o denacionalizaciji. |
| Prioritet ekonomska saradnja sa RS i BiH |
29.07.2008. “Dalja privredna saradnja Vojvodine sa RS i BiH, kao i nalaženje novih poslovnih partnera na tim područjima, biće jedan od prioriteta ovog sekretarijata”, najavila je Jadranka Beljan-Balaban na konferenciji za novinare i dodala da pokrajina jedino sa RS ima pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Ona je rekla da su priče da će Vojvodina imati kancelariju u Briselu “samo priče” i dodala da će se to desiti tek kada Srbija postane kandidat za prijem u EU. “Priče o kancelariji u Briselu su samo priče, jer Vojvodina u ovom momentu prvo mora da zna šta može da ponudi Evropi. Strani partneri su vrlo direktni kad nešto traže, pa bi bilo glupo da mi sad pričamo o nekakvoj kancelariji, a ne znamo ni šta hoćemo, niti čime raspolažemo”, rekla je Beljan-Balaban. |
| Sajam INOCOOP 2008. |
28.07.2008. Direktor Privredne komore Zrenjanin Milan Radovanović kaže da će na sajmu učestvovati veliki broj preduzetnika, preduzeća, banaka, fondova, investitora i poslovnih ljudi iz zemlje i inostranstva. "Već sada smo zadovoljni odzivom i interesovanjem preduzeća i privrednih komora iz Srbije, a očekujemo goste iz Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i dugih zemalja", rekao je on. U okviru sajma biće održani mnogi poslovni susreti, predstavljanja i stručni okrugli stolovi na kojima će se govoriti o problemima s kojima se sreću privrednici i preduzetnici. Organizatori ovogodišnjeg sajma su Regionalna privredna komora Zrenjanin, Opšte udruženje preduzetnika Zrenjanin i Turistička organizacija Opštine Zrenjanin. |
| Srbija treća po atraktivnosti za investiranje |
26.07.2008. Kao glavni razlog opadanja konkurentnosti srpske privrede u svetu ministar navodi sporost izdavanja građevinskih dozvola i najavljuje ubrzavanje tog procesa, što će privući strane investitore u našu zemlju. Ekologija kao predmet u školama? Izvor: emportal |
| Elektronski potpis u primeni od jeseni |
25.07.2008. Prioriteti u radu Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo biće popularizacija informacionih i komunikacionih tehnologija (ICT), razvoj i širenje komunikacionih tehnologija u Srbiji i uvođenje elektronske uprave na različitim nivoima države, rekla je Matićeva u intervjuu Tanjugu. Matićeva je najavila da će "u vrlo kratkom roku" u Srbiji biti odobrene licence operaterima "vajmaks" bežičnog, širokopojasnog Interneta, koji je već prisutan u zemljama u regionu. Ta će tehnologija povećati dostupnost širokopojasnog Interneta i za građane i za preduzeća. Najavila je i uvođenje elektronske uprave na različitim nivoima države - od republičke vlade do lokalnog nivoa, kako bi se podigao stepen korišćenja Interneta u komunikaciji državne uprave, preduzeća i građana, ukazujući da će to povećati efikasnost i transparentnost i smanjiti korupciju. Ona je najavila i realizaciju projekta "elektronske vlade", koji će u sebi imati više različitih segmenata, a jedan od njih je i elektronski servis vlade, kako bi sami ministri počeli da se više služe ICT-jem. Na taj način bi se ministrima omogućilo da materijale za sednicu vlade imaju u elektonskoj formi, koja omogućava i lako pretraživanje, a ne da se, kao sada, dobijaju materijali teški i po 50 kilograma. Matićeva je kazala da je plan ministarstva da građanima omogući pristup jedinstvenom šalteru, u saradnji sa MUP-om Srbije i Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ona je ukazala da je usvojen Zakon o elektronskom potpisu, ali "ne funkcioniše zato što nemamo sertifikovna tela, ali i taj proces će se završiti na jesen i 'Pošta' će biti prvo telo koje može da ih primenjuje u distribuciji". Matić je navela da se globalna informatička mreža u domaćim firmama ne koristi mnogo, ali je primetno da one polako počinju da se bave time sve više i mnoge imaju svoje veb sajtove. Na drugoj strani, korišćenje Interneta u domaćinstvima poraslo je sa 10,1 odsto u 2005. godini na 16,92 odsto u 2007. godini i to nije ono čime bismo mogli da budemo zadovoljni, pri čemu 38,01 odsto domaćinstava u Srbiji ima fiksni telefon, navela je ona. |
| Još osam dana za upis akcija |
25.07.2008. Do sada se za besplatne akcije EPS-a, Telekoma Srbija, Jat Airwaysa, NIS, Aerodroma Nikola Tesla i Galenike prijavilo 4.646.680 građana. Zahtev za odricanje podnelo je njih 117.102. Koliko će ih zvanično imati pravo na akcije utvrdiće Agencija za privatizaciju, u saradnji s nadležnim službama koje će proveravati podatke o prijavljenim građanima. Do kraja godine Agencija je u obavezi da sve građane pismenim putem obavesti o njihovom statusu. To se odnosi na potvrdu o ostvarenom pravu na besplatne akcije, ali i na eventualne dopune prijave kako bi bili u mogućnosti da se evidentiraju kao nosioci prava na besplatne akcije, kažu u Agenciji za privatizaciju. Prijavljivanje za besplatne akcije javnih preduzeća počelo je 28. januara i traje do poslednjeg dana jula. |
| Srbija treća po atraktivnosti za investiranje |
24.07.2008. Taj indeks pokazuje još jednom da, pored zemalja u naglom razvoju iz tzv. BRIK grupe (Brazil, Rusija, Indija i Kina), koje nastavljaju da nude interesantne prilike za investiranje, postoje i druge, čak bliže lokacije koje takođe nude atraktivnu alternativu za britanske kompanije koje žele da investiraju na rastućim tržištima u svetu, navodi se u saopštenju PwC. Ian Kolman, rukovodilac sektora za tržišta u razvoju u PwC, je izjavio da je "politički rizik faktor koji ima odlučujuć uticaj na uspon i pad zemalja na ovoj listi" i da se to "posebno odnosi na Srbiju, koja je dramatično popravila položaj na listi, pre svega zahvaljujući poboljšanju političke stabilnosti posle 2000.". "U 2008. Srbija je na 3. mestu, u poređenju s 2004, kada je bila 25", kaže on, prenosi Tanjug. Prvo mesto u oblasti investiranja u proizvodnju je zauzeo Egipat, druga je Bugarska. Srbija, Bugarska i Rumunija čine svojevrstan zlatni trougao pošto su sve tri među prvih 10 i po atraktivnosti investiranja u sektor usluga. Srbija je u toj kategoriji na 7. mestu, Rumunija na 4, Bugarska na 5, dok je na prvom Poljska). EM20 indeks pokazuje da jugoistočna Evropa, i pored određenih problema u oblasti infrastrukture i upravljanja, zaslužuje ozbiljnu pažnju kao region sa znatnim potencijalom, navodi se u izveštaju. "Iznenađenje" Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da je takvo visoko rangiranje Srbije pravo iznenađenje. „Bolje poslovno okruženje sigurno imaju baltičke zemlje, a i pojedine zemlje ’trećeg sveta’, kao što su Emirati. Pre godinu dana, kad su rađena istraživanja, interesantna je bila i Bocvana“, ocenio je Prokopijević. On je dodao da je politički rizik samo jedan od rizika koji se posmatraju u poslovnom okruženju. "Nastaviti sa otklanjanjem prepreka" Ekonomista Nikola Fabis kaže da je 3. mesto Srbije svakako dobra vest jer pokazuje da je period političke nestabilnosti stvar prošlosti i da se može očekivati veći priliv stranih investicija u narednom periodu. „To znači da Vlada Srbije trebalo da nastavi da otklanjanja prepreke za investicije, a koje se odnose na komplikovane administrativne procedure, dobijanje građevinskih dozvola, obezbeđenje građevinskog zemljišta i još prisutnu korupciju“, kaže Fabis. Prema njegovoj oceni, 3. mesto Srbije na toj listi jeste dobar znak da strani investitori veruju novoj Vladi. |
| Još 440 firmi čeka privatizaciju |
23.07.2008. Kada je reč o tenderima, do kraja godine bi trebalo da bude ponuđeno na prodaju 43 firmi, kazuju najnoviji podaci agencije. Na tendersku prodaju čekaju preduzeća kod kojih je proces privatizacije u postupku, čiji su paketi u poftfelju Akcijskog fonda i deo firmi sa državnim kapitalom. U Akcijskom fondu se nalaze paketi poznatih srpskih firmi za koje je predviđeno da se prodaju putem tendera. Reč je o paketima akcija Mostogradnje, Duvana iz Ljubovije, Jumka i Simpa iz Vranja, 14 oktobra iz Kruševca i Jagodinske pivare, a u tim firmama je 11.185 radnika. Kada su u pitanju aukcije, uglavnom su za prodaju preostale veterinarske stanice, radio i televizijska javna preduzeća, trgovinske firme, poljoprivreda dobra, nekoliko firmi iz građevinske branše i delovi firmi u postupku restrukturiranja (EI iz Niša, "Goše" Smederevska Palanka...). Prema najnovijim izmenama, Zakona o privatizaciji privatizacija firmi sa društvenim kapitalom trebalo bi da se okonča najkasnije do 31. decembra 2008. godine. |
| "Kvota za šećer zavisi od roda" |
22.07.2008. On kaže da zadovoljenje izvozne kvote od 180 hiljada tona šećera može biti ugroženo zbog smanjenih zasada šećerne repe i ukoliko bude loša digestija. „Nezadovoljstvo poljoprivrednih proizvođača na otkupnu cenu roda 2007. godine najviše je doprinelo smanjenoj setvi šećerne repe“, rekao je Mašić, dodajući da i same šećerane nisu pokazale veliki interes za povoljnije subvencionisanje i kreditiranje proizvođača ove biljne kulture. Nakon konstituisanja Odbora za poljoprivredu, Mašić (SRS) je za Emportal rekao da će prioritet ovog odbora u narednom periodu biti rad na donošenju po ubrzanom postupku još 15 zakona koji bi Srbiju trebalo da približe pristupnim fonovima EU u oblasti poljoprivrede. „Sredstva iz pristupnih fondova Srbija će moći da koristi kada budu usvojeni zakoni o bezbednosti hrane, o dobrobiti životinja, o poljoprivrednoj proizvodnji, zaštiti zdravlja bilja. |
| Prosečna plata u junu 32.648 dinara |
21.07.2008. Kako se navodi, ta zarada je u poređenju sa istim mesecom prošle godine nominalno veća za 17,09 odsto, a realno za 1,03 odsto. Bruto zarada u junu ove godine iznosila je 45.608, što je u odnosu na maj nominalno više za 1,72 odsto, a realno za 1,21 odsto. Prosečna bruto zarada u junu ove godine nominalno je za 17,20 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine,a realno za 1,12 odsto. |
| Do kraja godine BDP 7.000 evra po stanovniku |
18.07.2008. Ministarstvo je, upravo zbog toga, pripremilo predlog nove uredbe koja predviđa da država pokrije do 25 odsto vrednosti ulaganja strateškim investitorima koji ulože više od 200 miliona evra i zaposle više od hiljadu ljudi, najavio potpredsednik vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja u intervjuu Tanjugu. "Ova posebna pogodnost ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji u ovom trenutku u jugoistočnoj Evropi i važiće samo do 2010. godine, jer je naša ideja da ko prvi dođe na ovo tržište od velikih kompanija ima te posebne uslove, a kasnije neće biti potrebe za tim stimulacijama", precizirao je Dinkić i dodao da je ideja bila da se podstakne ulazak velikih kompanija iz oblasti informatike, telekomunikacija i elektronike. Odgovarajući na pitanje kada će građani Srbije moći da vide prve efekte rada nove vlade, potpredsednik Vlade Srbije je istakao da će svaka godina približavanja EU donositi veći nivo BDP-a i da će svake godine će biti bolje, a podsetio je da smo pre godinu dana imali BDP oko 5.500 evra po stanovniku. "Neće se stvari dešavati 'preko noći', ali bitno je da svake godine napredujemo po malo, a onog časa kada postanemo članica EU da budemo ravnopravni članovi sa drugim zemljama centralne Evrope, koje su već ušle u EU", istakao je Dinkić. Antikorupcijski zakoni idu u skupštinu Dinkić je najavio da će sledeće nedelje u skupštinsku proceduru biti poslat obećani set antikorupcijskih zakona, zakon o zapleni imovine stečene korupcijom i kriminalom i drugi zakonski predlozi, koji će pokazati rešenost vlade da se obračuna i sa korupcijom. Što pre za sto s Rusima Govoreći o energetskom aranžmanu sa Rusijom, Dinkić je naglasio da će prvo sačekati da Skupština ratifikuje sporazum i da očekuje da će on biti verifikovan velikom većinom glasova poslanika i najavio da će odmah zatim obavestiti kolege u Rusiji o potrebi da se što pre sedne za sto i dođe do konačnog ugovora koji bi omogućio brzo sprovođenje tog sporazuma. Dinkić, koji je na čelu Radne grupe vlade za pregovore sa ruskim partnerom, najavio je da će u sveobuhvatnoj i efikasnoj diskusiji sa ruskom stranom zajednički pokušati da se dođe do ugovora koji tretiraju izgradnju gasovoda Južni tok, podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i privatizaciju NIS-a na način koji će dati maksimalne efekte i za srpsku i za rusku ekonomiju. "Svesni smo naše pozicije male zemlje. Međutim, s druge strane mislim da i ruska strana u nama može imati daleko solidnijeg partnera ukoliko ispregovaramo ugovor kojim su obe strane pođednako zadovoljne. I daću sve od sebe da se to i desi", poručio je Dinkić. Na pitanje da li je taj sporazum uslovljen političkom podrškom Rusije oko statusa Kosova i Metohije, Dinkić je odgovorio da su Rusi više puta ponovili da je njihov stav oko Kosova principijelne prirode, a da se u ekonomskim pitanjima rukovode ekonomskim interesima i principima tržišta. Završetak privatizacije ove godine Govoreći o procesu privatizacije društvenog kapitala koji treba da bude završen do kraja ove godine, Dinkić je istakao da je Agencija za privatizaciju dala projekciju da će do kraja godine objaviti sve preostale aukcije i tendere i naveo da je ostalo da se privatizuje oko 400 preduzeća, u kojima radi oko 100.000 radnika, što je svega četiri odsto ukupno angažovane radne snage u Srbiji. S druge strane, možemo očekivati značajne prihode od privatizacije Galenike, zatim kad dođe na red inicijalna ponuda akcija Telekoma, želimo da to veoma dobro pripremimo, tokom leta treba da završimo izbor privatizacionog savetnika, da do kraja godine završimo i usvojimo u vladi strategiju listiranja Telekoma na berzi i da onda, prvi put, neka velika srpska javna kompanija izađe na Londonsku berzu, rekao je Dinkić. Zamoljen da proceni od kojih se privatizacija očekuju najveći efekti, Dinkić je istakao da će značajna biti transakcija listiranja Telekoma na berzi i Galenike ako se dobro pripremi, jer vlada želi da EPS zadrži u većinskom državnom vlasništvu. "EPS je sada najvrednije javno preduzeće. On tek treba da se pripremi za izlazak na berzu, koji bi trebalo da se dogodi tek krajem 2010. godine i u tom smislu ne možemo računati na neke velike privatizacione prihode", rekao je Dinkić. |
| Kresanje javne potrošnje |
17.07.2008. "Ono što je pred nama je rebalans budžeta, odredićemo za koje namene je koliko para raspoloživo", rekla je ona i navela da je deficit planiran "samo za krupne infrastrukturne projekte". Diana Dragutinović je uverena da će dobiti podršku kolega iz Vlade za rebalans budžeta. Ministarka je za RTS rekla i da se smanjenje akciza na naftne derivate može očekivati od 1. januara sledeće godine ako se nastavi rast cena tih derivata. |
| Izvoz brašna ugrožen visokim cenama |
16.07.2008. Đukanović je na konferenciji za novinare kazao da je pšenica u Srbiji ove godine skuplja nego drugde u regionu zbog čega bi kompanije iz Rumunije i Bugarske mogle da preuzmu tržišni udeo Kikindskog mlina u Makedoniji. Države u Evropskoj uniji i regionu subvencionišu proizvodnju pšenice, naglasio je on dodajući da na primer, u Hrvatskoj država poljoprivrednicima odobarava 300 evra subvencija po hektaru. Da bi se stanje popravilo, Đukanović je predložio da Vlada Srbije subvencioniše domaće proizvođače sa 150 evra po hektaru uz dva dinara premije po kilogramu pšenice. "U takvim uslovima cena brašna u Srbiji bi pala sa 33 na 23 dinara po kiloramu", kazao je on, ali je dodao da je u Rumuniji i Bugarskoj cena oko 11 dinara. Direktor je rekao da je Kikindski mlin do sada otkupio oko 30.000 tona pšenice i planira da otkupi još oko 5.000 tona za 15 dinara kilogram. |
| Vodovod čuvati kao porodično srebro |
15.07.2008. Kako protekla Vlada nije imala previše sluha za zahteve komunalaca, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije Branimir LJumović izjavio je juče za naš list da od nove Vlade očekuje više razumevanja prilikom privatizacije ovog kompleksnog sektora, kako ne bi došli u situaciju da ne možemo da platimo čašu pijaće vode. - Privatizacija javnih komunalnih preduzeća nije moguća pre nego što se donese zakon o povraćaju imovine od Republike lokalnoj samoupravi i uradi katastar nepokretnosti JKP, kako bi se tačno znalo šta se prodaje - kaže LJumović. - Vidite kako se nije znalo šta se prodaje pod Lukom Beograd, pa je prodato i veliko građevinsko zemljište. Osim toga, mora da se definiše strategija koja će se odnositi na poziciju preduzeća. Pitanje delatnosti povlači mogućnost brojnih zloupotreba zato što zakon o komunalnoj privredi dozvoljava da lokalni organi vlasti putem tendera povere obavljanje komunalnih delatnosti nekima od privrednih subjekata, a, s druge strane, upravo su JKP osnovani od lokalne vlasti da obavljaju taj posao. Zato, s obzirom da se radi o veoma osetljivim delatnostima, najpre treba da se donesu zakoni koji će omogućiti sprovođenje novog Ustava Srbije. Sagovornik kaže da je u pitanju sektor od značaja za čitavu zemlju i njene građane, zbog čega Vlada Srbije mora da uradi strategiju razvoja javnih preduzeća. Podseća da je zbog čestih primera nekontrolisane privatizacije JKP, Vladi Srbije svojevremeno predloženo da stavi moratorijum na postupke lokalnih organa vlasti koji imaju za cilj privatizaciju JKP pre donošenja nacionalne strategije o privatizaciji komunalnih sistema i zakonskih propisa kojima se imovina vraća lokalnim organima vlasti. LJumović smatra da bi JKP trebalo restrukturirati i izdvojiti one delatnosti koje nisu u funkciji osnovne delatnosti ili nisu od značaja za samu delatnost, kako bi se omogućila delimična privatizacija, odnosno prodaja sporednih poslova, a nikako osnovne delatnosti. - Ne smije se prodati vodovod i kanalizacija, prečišćavanje otpadnih voda i obezbeđivanje vode za piće, kao ni daljinske sisteme grejanja, deponije i groblja, jer bi odsustvo ozbiljne državne kontrole moglo da ugrozi izvršavanje ovih poslova i bude štetno za građane - kaže LJumović. - Građani moraju da znaju da bi prvi zahtev novog vlasnika vodovoda bio veća cena vode radi sticanja profita. LJumović kaže da će voda za pola veka biti skuplja od dijamanata i da će se izvori čuvati, na šta se danas ne može zažmuriti i zbog čega ne smemo da ugrozimo budućnost naše dece. Voda je osnov života i na njoj se ne može stvarati profit i mora se voditi računa o bezbednosnom aspektu, odnosno ispravnosti dovoljno vode za piće. Isto je i s deponijama, na kojima se zbog velike zarade može odložiti opasan hemijski ili radioaktivan otpad, što bi bilo pogubno za građane, zbog čega je neophodna državna kontrola javnih sistema. Sagovornik kaže da će se novoj Vladi predložiti da formira jedinstveno telo koje bi se bavilo komunalnom delatnošću, možda agenciju i slično, jer se sada ova oblast proteže kroz brojna ministarstva, a gde je puno babica, kilava su deca. Prodavali pa vraćali Imali smo prilike da vidimo loše primere privatizacije vodovoda u našem okruženju, od Rumunije i Bugarske, gde je voda preskupa i za umivanje, te Mađarske, gde su u Budimpešti vodovod najpre prodali, a onda ga za tri puta veću cenu otkupili. Austrijanci, na primer, nisu privatizovali vodovod u svojoj zemlji, a to očekuju kod nas. I susedna Hrvatska se opire privatizaciji vodovoda. |
| Rast prometa na produktnoj berzi |
14.07.2008. Finasijski promet bio je veći 97,33 odsto i bio je 70,6 miliona dinara. Indeks Produktne berze PRODEX je na kraju prošlonedeljnog trgovanja pao 0,4 indeksnih poena i bio je 149,68 indeksnih poena, što je poseledica pada cene pšenice, koja ima jači uticaj na formiranje indeksa. Trgovanje pšenicom je, kako su ocenili na toj berzi, konačno počelo da dobija intenzitet karakterističan za ovaj period godine. Prošle nedelje, pored prometa pšenice JUS kvaliteta od 2.300 tona, trgovalo se pšenicom I klase u količini od 600 tona. Pšenicom roda 2008. u JUS kvalitetu trgovalo se po prosečnoj ceni od 16,65 dinara za kilogram s PDV-om, pri čemu se cena tokom nedelje kretala od 16,58 do 16,96 dinara za kiilogram. Vrednost prosečne cene žita bila je manja za 0,53 odsto nego nedelju dana pre. Prošle nedelje prodato je i 450 tona kukuruza kroz devet transakcija. Prosečna cena kukuruza je bila 16,18 dinara po kilogramu s PDV-om, 0,62 odsto više od prosečne cene sedam dana pre. Od ostalih roba trgovalo se još samo mineralnim đubrivom UREA, po ceni od 36,72 dinara za kilogram s PDV-om. |
| Strane investicije u prvom polugodištu 808 miliona evra |
11.07.2008. Ukupan priliv stranih investicija u Srbiju od 2001. godine iznosio je oko deset milijardi evra. Najviše je investirano 2006. godine - 3,3 milijarde evra. Procenjeno je da bi za sprovođenje planiranih ekonomskih ciljeva nove Vlade Srbije u naredne četiri godine bilo neophodno da godišnji priliv stranih investicija bude od tri do pet milijardi evra. Izvoz robe iz Srbije za šest meseci ove godine bio je u vrednosti 2,97 milijardi evra, dok je uvoz bio u iznosu od 6,39 milijardi, tako da je spoljnotrgovinski deficit iznosio 3,4 milijarde evra. Spoljnotrgovinski deficit je 2001. godine iznosio 2,8 milijardi evra i od tada je stalno u poratu, a najveći je bio prošle godine - 6,9 milijardi evra. |
| Ponovo poskupljenja goriva |
10.07.2008. Predloženo je da litar benzina u proseku poskupi za 1,38 dinara (1,22 odsto), a litar dizel goriva za 1,61 dinar (1,62 odsto), piše u saopštenju Ministarstva. Bezolovni motorni benzin evro premijum BMB 95 trebalo bi da poskupi za 1,56 dinara na 122,82 dinara, a benzini MB 95 i BMB 95 za po 1,33 dinara na 112,03 dinara po litru. Ukoliko ministarstva trgovine i finansija prihvate predložene izmene cena, dizel gorivo D-2 poskupeće za 1,46 dinara na 98,46 dinara, eko 3 dizel za 1,57 dinara na 102,9 dinara po litru, a evro dizel za 1,67 dinara na 108,06 dinara po litru. Nova cena ulja za loženje trabelo bi da bude 94,97 dinara po litru, što je 1,86 dinara više nego do sada. Ministarstvo energetike je predlog obrazložio time je u proteklih 15 dana cena sirove nafte izražena u dinarima porasla 2,14 odsto. |
| Manji porez na plate i carina na automobile |
09.07.2008.
U saobraćaj će, prema njegovim rečima, biće uloženo oko pet milijardi evra u neredne četiri godine. Prioritet je završetak Koridora 10, kazao je on, što će biti finansirano iz pretpristupnih fondova EU, privatizacionnih prihoda i od kredita međunarodnih finansijskih institucija. “Očekujemo da ćemo za tri godine iz pretpristupnih fondova EU dobiti tri milijarde evra, ako dobijemo status kandidata. Tražićemo kreditnu podršku Svetske banke i EBRD-a”, kazao je Dinkić. Dinkić je podsetio da je 31. jul poslednji dan prijavljivanja za besplatne akcije, za koje se dosad prijavilo 4.300.000 građana. Nakon toga sledi sređivanje baze podataka, jer od ukupnog broja privaljenih oko 200.000 je onih koji su već ispunili pravo na akcije. Tranzicija pri kraju Dinkić je kazao da je planiran i završetak procesa privatizacije, tako što će se na aukcijama prodati 350 preduzeća do kraja godine. On je podsetio da je prošle godine biloukupno 1.200 preduzeća predviđeno za aukcijsku prodaju. „Ostalo je još 40 preduzeća za privatizaciju putem tendera, od kojih će za desetak kompanija tender biti objavljen ovog meseca“, rekao je Dinkić. Do kraja jula planirano je da se objavi tender za preduzeće Prva petoletka, pretkfalifikacioni tender o strateškom partnerstvu za RTB Bor, Mostogradnju, Genex hotele na Kopaoniku, tender za FAP iz Priboja za koji je planirana slična privatizacija kao kragujevačke Zastave, kazao je Dinkić. Javni poziv za potencijalne strateške partnere RTB-a Bor biće objavljen 11. jula, najvio je Dinkić. „Do kraja septembra ćemo znati ko je zainateresovan za strateško partnerstvo RTB-a a onda na osnovu toga odrediti model privatizacije. Budući investitor neće morati državi da plati cenu za RTB Bor, ali će imati obavezu da preuzime komercijalnie dugove RTB-a i da ulaže u zaštitu životnu sredine“, rekao je Dinkić. Dinkić je rekao da bi do kraja jula takođe trebalo da bude objavljen tender za Jat i da će biti izabran savetnik za inicijalnu javnu ponudu (IPO) za Telekom. Dinkić je rekao da je promenjen model privatizacije Galenike, neće biti IPO već će biti tenderska većinska privatizacija. Odmah nakon formiranja Vlade, Heineken je pokazao zainteresovanost za privatizaciju jagodinske pivare, koja je jedina ostala neprivatizovana, rekao je Dinkić i dodao da je, takođe, nekoliko japanskih kompanija zainteresovano je za ulaganja u Srbiji. Gasni aranžman dobar, ali pregovarati o NIS-u Gasni aranžman s Rusijom povoljan je za Srbiju, ali je cena za NIS preniska i trebalo bi pregovarati o tome sa Rusima, ocenio je ministar: “U direktnim pregovorima sa Rusima, insistiraću da se dobije adekvatna cena za NIS, a predmet pregovora trebalo bi da budu i investicije i cena za NIS, jer ugovorom nije precizirano koja se imovina prodaje i po kojoj ceni”, rekao je Dinkić. Intenziviranje pregovora sa Fijatom Ministar je rekao da će već sledeće nedelje početi završni pregovori o zaključenju ugovora o strateškom partnerstvu i zajedničkom ulaganju u kragujevačku Zastavu. Fiat će biti prvi korisnik Uredbe koja bi mogla biti usvojena sledeće nedelje, a kojom je predviđeno da država podsticajnim sredstvima pomogne investitorima u oblasti autoindustrije, informatike i elektronike. “Investitori koji budu bili spremni da investiraju u tim sektorima više od 200 miliona evra i zaposle više od 1.000 ljudi, dobiće bespovratna sredstva iz budžeta Srbije do 25 odsto ukupne investicije, uključujući i besplatno zemljište i komunalnu infrastrukturu”, rekao je Dinkić. Ugovor sa Fiatom podrazumeva i kompletnu modernizaciju autoputa od Kragujevca do Batočine, izgradnju železničke pruge, izgradnju obilaznica, trafostanica, premeštanje i čišćenje stare fabrike i dogradnju novih kapaciteta, naglasio je Dinkić. Nakon formiranja vlade još jedan veliki svetski proizvođač automobila pokazao je interesovanje za izgradnju nove fabrike automobila u Srbiji i razgovori sa predstavnicima te kompanije očekujumo u drugoj polovini avgusta, najvaio je Dinkić . Dinkić je istakao da će Kragujevac dobiti još 15 fabrika koje će proizvoditi komponenete za automobile, dok će jedan od najznačajnijih dobavljača Mercedesa uskoro zaključiti ugovor o izgradnju svoje fabrike. Nema ustupaka koncesionaru Dinkić je kazao da Ministarstvo ekonomije nije spremno da prihvati ustupke koncesionaru za izgradnju autoputa Horgoš-Požega i kazao da očekuje da će taj ugovor biti raskinut. "Mi nismo spremni da prihvatimo ustupke koncesionaru, koji znače i prihvatanje devet faktičkih promena osnovnog ugovora i nismo spremni da idemo na aneks ugovora kojim bi garantovali protok saobraćaja i time zapravo rekli da ćemo iz budžeta da pokrivamo eventualne gubitke koncesionara", istakao je Dinkić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. On je ukazao da je Ministarstvo pre za to da se autoputevi u Srbiji grade iz klasičnih izvora finansiranja a ne putem koncesije, dodajući da će verovatno biti održan sastanak sa koncesionarem na kome bi trebalo da bude dogovoreno "da suštinski iskoristimo te projekte koji su do sada rađeni, a da se ugovor o koncesiji raskine". Dinkić je zaključio da koncesionar nije ispunio ono što je potpisao, nije krenuo u radove, nije zatvorio finansijsku konstrukciju, što znači da nije sposoban da realizuje ugovor, napomenuvši i da vlada još nije dobila glavni projekat koncesije. Turizam jedan od prioriteta Jedan od prioriteta nove Vlade biće i razvoj turizma. Za projekat razvoja Stare planine tri ponuđača spremna su da investiraju 250 miliona evra, rekao je Dinkić. “Planirali smo, takođe, modernizaciju banja Srbije, po modelu ugovaranja sa starteškim partnerima, a jedna od prvih na listi je Banja Koviljača”, kazao je ministar. Prema njegovim rečima Zakon o regionalnom razvoju trebalo bi da se donese do kraja godine. |
| Odličan rod pšenice |
08.07.2008. Ukupan rod iznosiće oko dva miliona tona, a žita će, uz prelazne zalihe od 330.000 tona, biti dovoljno za podmirenje domaćih poteba, ali i za izvoz, rekao je on. Saković je naveo da je veliki prinos, iako je prošle godine zasejano samo 462.000 hektara, posledica povoljnih vremenskih uslova, ali i povećane primene agrotehničkih mera, koju su koristili poljoprivrednici podstaknuti prošlogodišnjim visokom cenama pšenice. Prema njegovim rečima, izvoz žita se trenutno ne isplati zbog niske cene na svetskom tržištu. Rekordan ovogodišnji rod, posebno u Evropi, već je doveo do pada cene pšenice, koja se u okolnim državama prodaje za 12 do 14 dinara po kilogramu, dok se u Srbiji žito otkupljije po cena od 14 do 16,5 dinara, naveo je Saković. On je precizirao da se ove godine očekuje rekordan rod pšenice u svetu od 650 miliona tona, što je za 50 miliona tona više nego lane. Direktor Fonda za žito je uzdržan u prognozi koliko bi žita zaista moglo da se izveze iz Srbije u ovoj godini, iako se očekuje višak od 600.000 tona. |
| Besplatni kursevi kompjutera od 15. decembra |
07.07.2008. Obuka će se odvijati preko interneta u saradnji sa Fakultetom informacionih tehnologija, biće prilagođena za različite nivoe znanja, broj polaznika nije ograničen, a program se finansira se iz Nacionalnog investicionog plana, naveli su u Ministarstvu. Ugovor o realizaciji projekta IT za svakog potpisali su ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandra Smiljanić i dekan Fakulteta informacionih tehnologija Dragan Domazet. |
| Osiguranje za mala i srednja trgovinska preduzeća |
04.07.2008. Paket, pod nazivom Biz partner, namenjen je malim i srednjim preduzećima trgovinske delatnosti, čija vrednost imovine ne prelazi milion evra, saopšteno je iz Dunav osiguranja. Ta osiguravajuća kompanija, uz poviljnu cenu, nudi osiguranje objekata, opreme i zaliha od mnogobrojnih rizika kao što su požar, oluja, grom, eksplozija, manifestacije i demonstracije, poplava, izliv vode iz instalacija, udar automobila u objekat, provalna krađa i razbojništvo. U paket je uključeno i osiguranje staklenih površina, zatim osiguranje novca u kasama i prilikom transporta do banke, ali i osiguranje zaposlenih od nezgode. Pored osnovnog paketa, klijenti imaju pravo da izaberu još četiri izborna pokrića koja su unapred definisana - osiguranje robe i u domaćem transportu, osiguranje opšte odgovornosti za štete pričinjene trećim licima, osiguranje uređaja - kase, klima uređaja, rashladne vitrine kao i osiguranje prekida poslovanja usled požara. Osiguranje podrzumeva naknadu poslovnog dobitka i troškova zarade. Do kraja godine Dunav osiguranje planira da razvije pakete za čitavo tržište malih i srednjih peduzeća iz drugih delatnosti. |
| Isuviše malo podsticaja za izvoz |
03.07.2008. Goran Radosavljević iz kabineta potpredsednika Vlade Srbije kazao je kako je u Srbiji izvoz po stanovniku 11 puta niži nego u Sloveniji i 2,3 puta niži nego u Hrvatskoj i da bi Srbiji trebalo pet do 10 godina da dostigne nivo izvoza po stanovniku te dve zemlje ukoliko bi one stagnirale i 27,4 godine da bi dostigao Sloveniju uz dosadašnji tempo rasta izvoza. “Delom je za probleme srpske privrede odgovorna Vlada, a delom privrednici. Činjenica da je vlada trajala 10 meseci otežala je sprovođenje potrebnih reformi i izmena u programima podsticaja privrede”, dodao je Radosavljević. Prema nedavno objavljenim podacima, spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvih pet meseci 2008. godine porasla je za 24,2 odsto na 9,37 milijardi evra, pri čemu je uvoz rastao brže od izvoza, a deficit je dostigao 3,42 milijarde evra. Prema rečima Radosavljevića, potrebne su izmene u sistemu poljoprivrednih subvencija i drugih podsticajnih mera, a treba očekivati rezultate od primene Strategije izvoza Srbije za period od 2008. do 2011. godine, kojom je predviđen godišnji rast izvoza od 25 odsto i aktivno učešće privrednika u izradi podsticajnih mera. Vlasnik konfekcijske kuće Mona Đorđe Momirović kazao je da privrednici "stalno predlažu mere za unapređenje privrede, ali da rezultata nema" i dodao da treba ispitati koje su od najavljenih planova državni organi realizovali. Dragan Tadić iz zemunskog Instituta za kukuruz kazao je da se više isplati da se semenski kukuruz proizvodi u Turskoj i Rumuniji zbog jakog kursa dinara. Privrednici, među kojima su i direktori beogradskog Ikarbusa i predstavnici proizvođača cipela BN Boš kazali su da je potrebno jasnije utvrditi pravac razvoja privrede i davati više podsticaja srpskim proizvođačima jer, kako su naveli, strani investitori nekada imaju bolje uslove za rad. |
| Industrijska zona u Zrenjaninu |
03.07.2008. Stankov je dodao da je Zrenjanin za projekat aplicirao prošle godine, kao i da će to biti najvredniji projekat te vrste u Srbiji. Od 105 projekata koje je podnelo 27 opština i gradova, devet projekata je zadovoljilo kriterijume EAR-a. Na osnovu toga i stepena pripremljenosti tehničke dokumentacije, EAR je odlučio da finansira četiri projekta, pri čemu je gradnja Industrijske zone Ečka-jugoistok najviše rangiran projekat, pa će i njegova realizacija prva početi. Predstavljajući projekat, Stankov je rekao da je predviđeno da EAR finansira infrastrukturno opremanje industrijske zone, odnosno sistem vodosnabdevanja, fekalnu i atmosfersku kanalizaciju i internu putnu mrežu. Industrijska zona Ečka-jugoistok biće smeštena na zemljištu površine 72 hektara uz mogućnost proširenja na 1.000 hektara. Stankov je naveo da je tender za izbor građevinskih firmi za sprovođenje projekta otvoren i da će trajati do 28. jula, kao i da će već tokom septembra biti poznati izvođači radova koji će trajati 18 meseci. Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras rekao je da se evropska perspektiva Srbije ne odnosi samo na razvoj u Beogradu, već na razvoj cele Srbije. "Nadam se da će Vlada koja će uskoro biti formirana imati za cilj socijani i ekonomski razvoj i da će sprovesti Zakon o lokalnoj samoupravi", rekao je Ljoveras. Danijel Đularis, šef EAR-a u Srbiji, naveo je da projekat Gradnja Industrijske zone Ečka-jugoistok nije slučajno odabran, već da je zadovoljio brojne kriterijume. Jedan od njih je i ekonomsko-socijalni značaj, kao i činjenica da je Zrenjanin u zonu već uložio 2,2 miliona evra, dok je iz NIP-a predviđeno 90 miliona dinara. |
| Julski Belexsentiment veći od junskog |
02.07.2008. U saopštenju Berze se ukazuje na već uvreženo smirivanje tržišnih aktivnosti u letnjim mesecima s jedne i činjenicu da dugo iščekivanje pozitivnog investicionog ambijenta ne bi trebalo da mari za kalendar, s druge strane. Konačno formiranje Vlade očigledno upućuje i na očekivanja nadoknađivanja propuštenog vremena u političkim kampanjama i brži rad na poslovima ekonomskog razvoja i institucionalnog privlačenja novih investicija, navodi se u saopštenju. |
| Prosečna neto zarada u maju u Srbiji 32.147 dinara |
01.07.2008. U privredi je prosečna neto zarada u istom periodu iznosila 30.136 dinara, dok je u vanprivredi iznosila 35.867 dinara. Prosečna neto zarada u periodu od januara do maja ove godine iznosila je 30.943 dinara. |
| Spoljnotrgovinski deficit za pet meseci 3,4 milijarde evra |
01.07.2008. Vrednost spoljnotrgovinske razmene porasla je za 24,2 odsto na 9,37 milijardi evra, a uvoz je rastao brže od izvoza pa je pokrivenost uvoza izvozom bila 46,6 odsto, dok je u istom periodu 2007. godine izvozom bilo pokriveno 47,2 odsto uvoza. Izvoz je porastao za 23,1 odsto na 2,98 milijardi evra, a uvoz za 24,7 odsto na 6,39 milijardi evra, navodi se u saopštenju. Srbija je najviše uvozila iz Rusije - 1,58 milijardi dolara, Nemačke - 1,18 milijardi dolara i iz Italije - 944,7 miliona dolara, a najviše je izvozila u Crnu Goru - 528,8 miliona, Bosnu i Hercegovinu - 524 miliona dolara i Italiju - 506,7 miliona dolara. Srbija je u prvih pet meseci ove godine ostvarila suficit u trgovini sa Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, a najveći deficit zabeležen je u razmeni sa Rusijom zbog uvoza energenata i činjenice da srpski privrednici nedovoljno koriste Sporazum o slobodnoj trgovini s tom zemljom. Suficit sa zemljama CEFTA sporazuma iznosi 720 miliona dolara i rezultat je izvoza poljoprivrednih proizvoda. Najznačajniji uvozni proizvodi su nafta - 149 miliona dolara, gas - 68 miliona dolara, putnički automobili - 63 miliona dolara i plinsko ulje - 63 miliona dolara, a najznačajniji izvozni proizvodi su toplo valjani limovi i valjani proizvodi prevučeni kalajem - 115 miliona dolara i struja - 17 miliona dolara. |
„Smanjiće se opšta stopa poreza na plate i povećaće se deo plata koji se ne oporezuje sa 5.000 na 8.000 dinara, a s druge strane povećaće se stopa oporezovanja bogatih. Oni koji više zarađuju moraće više da plate, a privreda i srednja i niža klasa imaće manje opterećenje“, rekao je ministar ekonomije i potpredsednik vlade na prvoj konferenciji za novinare posle formiranja nove vlade. Dinkić je najavio i 50 odsto nižu carinu na uvoz automobila od 1. januara 2009. Dinkić je kazao da će ciljeve Vlade, da BDP u naredne četiri godine raste po stopi od oko sedam odsto godišnje i da se otvori najmanje 200.000 novih radnih mesta i tako smanji stopa nezaposlenosti sa 18,1odsto nа 11,9 odsto, biti moguće ostvariti većim ulaganjima u infrastrukturu, saobraćaj i energetiku.Arhiva novosti |
|
Januar 2009 Januar
Januar
|