|
| 2008 - Jun |
| Privatizacija: Produžeci posle penala |
30.06.2008. Već sad je verovatno da će ih oko 350 bankrotirati. Novogodišnja administrativna giljotina će, ipak, zaobići najveća preduzeća za koja će država pokušati da nađe strateške partnere, kao što je slučaj s kragujevačkom Zastavom. Premda je rok do kog bi privatizacija društvenih preduzeća trebalo da se završi nekoliko puta pomeran, za prodaju do kraja ove, prema trenutno važećem zakonu poslednje godine, ostale su firme koje ili imaju velika dugovanja ili njihov menadžment nije bio toliko sklon da ih proda, kažu u Agenciji za privatizaciju. Zna se da je za njih 152 sigurno "odzvonilo", dok je još neizvesno šta će biti s 200 preduzeća u kojima nema uslova da se sprovede postupak privatizacije, ali ni bankrot. U Agenciji očekuju da će ta preduzeća sazreti za bankrot do kraja ove godine. Putem akcija do kraja godine ponudiće se na prodaju 400, a na tenderima još 50 preduzeća. |
| Poništena prodaja Veterinarske stanice Bečej |
27.06.2008. Kako se navodi, tu odluku je doneo direktor Agencije 23. juna pozivajući se na pravo da Agencija može da poništi prodaju ako oceni da su učesnici aukcije narušili princip slobodne tržišne konkurencije. Postupak poništenja je određen Uredbom o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom. Ostali detalji zbog kojih je došlo do poništenja prodaje Veterinarske stanice Bečej ne navode se na sajtu Agencije za privatizaciju. Veterinarsku stanicu Bečej kupio je na aukciji 20. juna, za 2,9 miliona dinara, konzorcijum fizičkih lica koje je predstavljao Jovan Tadić iz Beograda. Početna cena preduzeća iznosila je 2,8 miliona dinara, a Tadić je na aukciji na kojoj je učestvovala i Mirjana Jerković iz Bačke Topole pobedio jednom podigavši početnu. Istog dana Tadić je kupio i Veterinarske stanice Pećinci i Žabalj, kao zastupnik drugih fizičkih lica, za ukupno 11 miliona dinara. Početna cena stanice u Pećincima iznosila je 6,1 milion dinara, a u Žablju 3,9 miliona. Obe aukcije bile su sa po dva učesnika, a samo pobednik je po jednom podizao cenu. Tadić, koji u svom vlasništvu već ima veterinarske stanice u Mionici i Ljigu, rekao je da je cilj kupovine tri stanice "objedinjavanje poslovanja svih pet veterinarskih stanica u veoma važnoj delatnosti koja je proteklih godina u Srbiji bila na marginama". |
| Preduzeća dobila novac za standardizaciju |
26.06.2008. Pokrajinski sekretar za privredu Siniša Lazić rekao je prilikom potpisivanja ugovora sa direktorima 14 malih i srednjih preduzeća da je cilj Izvršnog veća Vojvodine da bespovratna sredstva za sufinansiranje uvođenja standarda obezbedi za 400 preduzeća u Vojvodini. Preduzeća su dobila u proseku po 100.000 dinara. "Na ovaj način pokušavamo da navedemo ljude iz biznisa da se odgovorno ponašaju prema svom okruženju i da im omogućimo lakši nastup drugim tržištima", rekao je Lazić. Preduzeća koja su danas dobila sredstva odabrana su na konkursu i dužna su da standarde uvedu do decembra ove godine. Ovo je bio četvrti konkurs za ove namene, a broj malih i srednjih preduzeća koja su uskladila poslovanje u skladu sa zahtevima standarda ISO 9001 i ISO 14001 je blizu 140, rekao je Lazić. |
| "Manji porez na zarade ugrožava budžet" |
25.06.2008. On je ukazao da bi jedno od rešenja bilo uvođenje jedinstvene stope poreza na plate, veće od sadašnje, uz povećanje neoporezivog dela zarada. To bi učinilo oporezivanje zarada progresivnijim i smanjilo opterećenje najnižih zarada, a prihodi budžeta ne bi bili značajnije ugroženi, rekao je Guzijan. "Da ilustrujem. Neka stopa poreza iznosi 20 odsto i neoporezivi deo 15.000 dinara. Zarada od 30.000 dinara bi imala efektivnu stopu od 10 odsto, dok bi zarada od 200.000 dinara imala efektivnu stopu od 18,5 odsto. Mada, moguća su i druga rešenja", rekao je Guzijan u intervjuu za Magazin Ekonomist. U odgovoru na pitanje da li je moguće smanjenje poreza na zarade sa 12 na 10 odsto, kao što je to predložio ministar za ekonomiju Mlađan Dinkić, Guzijan je podsetio da je stopa poreza na zarade u Srbiji ispod regionalnog proseka. On je naveo da bi uz povećanje neoporezivog dela zarade na 8.000 dinara smanjenje poreza na plate dovelo do smanjenja prihoda budžeta 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda godišnje. Sa sadašnjom strukturom javne potrošnje, opterećene novim najavama izdašnijih javnih davanja, budžetski deficit bi porastao, s njim javni dug, a makroekonomska stabilnost bi bila narušena, upozorio je Guzijan. |
| Uskoro vetrogeneratori u Vojvodini? |
24.06.2008. Nakon sastanka predsednika Izvršnog veća Vojvodine Bojana Pajtića i predsednika te kompanije Miodraga Andrića, saopšteno je da bi u periodu od naredne četiri godine bila finansirana izgradnja 17 vetrogeneratora, ukupne snage 20 megavata. U IV Vojvodine ranije je formiran Savet za korišćenje energije vetra kao obnovljivog izvora energije, čiji je zadatak da koordinira realizaciju ovakvih projekata. Kako se navodi, do sada je sa desetak investitora već potpisan protokol o saradnji za izgradnju vetrogeneratora na nekoliko lokaliteta u Vojvodini. |
| Potpisan ugovor za projekat IT za svakog |
23.06.2008. "IT za svakog", projekat vredan 17 miliona dinara, predstavlja dosad najveći projekat iz oblasti elektronskog učenja u našoj zemlji, a njegov cilj je besplatno obrazovanje velikog broja građana Srbije iz oblasti kompjuterskih tehnologija, saopštilo je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo. Kursevi će pokrivati različite oblasti kompjuterskih tehnologija i sve nivoe znanja a biće urađeni po ECDL (European Computer Driving Licence) programu. Ugovor je finansiran iz Nacionalnog investicionog plana, a vrednost projekta je oko 17 miliona dinara. "Portal 'IT za svakog' nudiće građanima besplatne kurseve za pripremu kandidata za polaganje ECDL testova, odnosno dobijanje 'Evropske kompjuterske vozačke dozvole"', objasnio je Domazet i napomenuo da će taj internet portal nuditi i sedam besplatnih kurseva iz programiranja. Domazet je ocenio da je IT opismenjavanje građana preduslov za razvoj informacionog društva i izrazio očekivanje da će u periodu od 10 godina oko 500.000 građana koristiti kurseve Fakulteta informacionih tehnologija u Beogradu, navedeno je u saopštenju. |
| Hypo banka odobrava subvencionisane poljoprivredne kredite |
20.06.2008. Krediti će se odobravati za izgradnju i dogradnju objekata, nabavku opreme, kao i finansiranje poljoprivredne i prehrambene proizvodnje. Za te pozajmice država će davati subvencije u vrednosti 12 do 20 odsto dela glavnice kredita. Iznos kredita je od 5.000 do 300.000 evra, sa rokom otplate od tri do pet godina i fiksnom godišnjom kamatom od 11,3 odsto, koja se plaća na umanjeni deo glavnice. Odloženi rok vraćanja, odnosno grejs period je najmanje godinu dana, a maksimalno dve godine. Otplata kredita je u jednakim tromesečnim, polugodišnjim i godišnjim ratama. Hipo banka je sklopila i ugovore o saradnji sa svim značajnijim dobavljačima opreme i mehanizacije za poljoprivredu, čime je poljoprivrednicima omogućeno kreditiranje pod najpovoljnijim uslovima, na rok i do 10 godina, uz period počeka do dve godine. |
| AIK banka imala najveći dobitak, Intesa aktivu |
19.06.2008. Na drugom mestu, prema rang listi mesečnika Biznis i finansije, je Raiffeisen banka s dobiti posle oporezivanja od 4,5 milijardi dinara, dok je treća Intesa, s 3,2 milijardi dinara. Slede ih Komercijalna banka, čija je dobit iznosila nešto manje od tri milijarde dinara, Vojvođanska banka, 1,89 milijardi, UniCredit, 1,85 milijardi, Societe Generale, 1,5 milijardi, Hypo Alpe Adria, 1,4 milijardi, Eurobank, 1,3 milijardi, i OTP banka, milijarda dinara. Banka Intesa je prvoragnirana po ukupnoj aktivi, 194,8 milijardi dinara, na drugom mestu je Raiffeisen, 157,1 milijardi dinara, a treća je Komercijalna banka, 147,2 milijarde dinara. Raiffeisen banka je 2007. imala najveći kapital, 34,8 milijardi dinara, zatim AIK banka, 29,3 milijardi, i Intesa, 28,2 milijardi dinara. |
| Milion evra za veću konkurentnost MSP |
18.06.2008. Cilj ovog projekta je bio unapređenje poslovanja već uspešnih malih i srednjih preduzeća, čime bi se omogućilo otvaranje novih radnih mesta i povećanje konkurentnosti kroz unapređenje proizvodnje ili uvođenje novih standarda u poslovanje. Istovremeno, ovim projektom je podstaknut i ravnomerniji regionalni razvoj, budući da je realizovan posredstvom regionalnih agencija i kancelarija. Sredstva su dodeljivana putem javnog konkursa, a pojedinačnim iznosima su se kretali između 100.000 i 600.000 dinara. Za bespovratna sredstva najviše se prijavilo MSP iz oblasti proizvodnje, njih 65 procenata, dok se ostala mala i srednja preduzeća bave uslugama, poljoprivredom i građevinarstvom. Najviše sredstava dodeljeno je za uvođenje novih sistema kvaliteta i sertifikaciju - 224 zahteva, odnosno 70 odsto ukupnih sredstava. Pored toga, preduzeća su dobila sredstva za istraživanje tržišta (17 zahteva), za unapređenje procesa proizvodnje i poboljšanje organizacione strukture (po 29 zahteva), kao i za poboljšanje postojećih i razvoj novih proizvoda i usluga (29 zahteva). Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća odobrila je i sredstva za razvoj i usavršavanje informacionog sistema, za dizajniranje proizvoda i pronalaženje poslovnih partnera i investitora. Za bespovratna sredstva najviše se prijavilo kompanija iz prerađivačke industrije (55 odsto), a ostale delatnosti vezane su za uslug, poljoprivredu i građevinarstvo. Najviše firmi koje su se prijavile su iz Beograda (34 odsto), Novog Sada (15 odsto) i Niša (14 odsto), dok je po sedam odsto preduzeća iz Kragujevca, Kruševca, Loznice i Valjeva. |
| Monetarna politika uslovljena budžetom |
17.06.2008. "Da bi Monetarni odbor NBS-a doneo nove mere kojima će se smanjiti restriktivnost monetrane politike potrebno je da se vidi kako će izgledati nova vlada i kako će troštiti budžet", rekao je Jelašić novinarima u NBS. On je naglasio da od nove vlade očekuje da sprovodi budžet koji je usvojen za ovu godinu, a kojim je predviđena inflacija od 6,5 odsto. "Nadam se da će budžetski rashodi biti u okvirima koji će obebediti planiranu inflaciju", istakao je Jelašić. Nova vlada, prema njegovim rečima, odmah mora da započne neophodne ekonomske reforme, jer, kako je dodao, svaki dan odlaganja reformi donosi veće troškove u suzbijanju inflacije. "Bilo bi dobro da se ne kaže da je ova godina već izgubljena i da od iduće treba krenuti sa reformama", naglasio je guverner. |
| Prestaje uredba o zabrani izvoza pšenice i kukuruza |
16.06.2008. Odluka o tome da Vlada Srbije ne produžava važenje uredbe doneta je nakon analize zaliha i procene ovogodišnjeg roda, koji bi trebalo da bude dovoljan za podmirenje domaćih potreba. Golubović je istakao da je ove godine zasejano oko 470.000 pšenice i da je očekivani rod od 1,8 do dva miliona tona, dok je kukuruz posejan na oko 1,3 miliona hektara i da se očekuje prinos od oko 6,5 miliona tona. On je podsetio da je zabrana izvoza bila iznuđena mera, zbog velike prošlogodišnje suše i umanjenja roda koja, kako je kazao, ne bi trebalo da se ponovi. |
| Objavljen poziv za kupovinu državnih zapisa |
13.06.2008. Nominalna vrednost jednog zapisa je 10.000 dinara, a minimalna vrednost ponude za kupovinu je 100.000 dinara. Zapisi će biti izdati u utorak, 17. juna, za kad je zakazana i njihova aukcijska prodaja, a rok dospeća je 16. septembar ove godine. Državne zapise mogu kupovati sva domaća pravna lica i građani preko članova Centralnog registra hartija od vrednosti. Iznos prodatih državnih zapisa, kako navodi Ministarstvo finansija, zavisi od ponuđene diskontne stope na nominalnu vrednost zapisa i odluke ministra, ili lica koje on ovlasti, o najvišoj diskontnoj stopi koju ponuda za kupovinu mora da sadrži da bi bila prihvaćena. |
| U drugoj fazi privatizacije obim transakcija biće veći |
13.06.2008. Sa prosečnim rastom bruto-domaćeg proizvoda (BDP) od šest odsto godišnje, region jugoistočne Evrope drugi je u svetu po brzini rasta i u Srbiji, u narednom periodu, se očekuje povećani priliv investicija, ocenio je član Izvršnog odbora Raiffeisen Investmenta AG iz Beča Hajc Sernec. Na konferenciji za novinare, Sernec je ukazao da u regionu, tokom 2008. godine, treba očekivati rast akvizicija među kompanijama, bez obzira na hipotekarnu krizu koja je zahvatila SAD i Evropu i dovela do smanjenja slobodnog kapitala na tržištu za 40 do 50 odsto. U drugom talasu privatizacije težište spajanja i akvizicija (preuzimanja) biće prebačeno sa državnog na privatni sektor i tu se očekuje mnogo veći finansijski efekti, ocenio je generalni direktor Raiffeisen Investmenta Radoš Ilinčić. On je dodao da se u procesu najavljene privatizacije šest velikih javnih preduzeća (JAT, NIS, EPS, Telekom, Aerodrom i Galenika) može očekivati veliki priliv kapitala i oživljavanje finansijskog tržišta.. |
| "Minimalna otkupna cena pšenice 20 dinara" |
12.06.2008. Jevtić je na konferenciji za novinare u Zadružnom savezu Vojvodine rekao da je to minimalna prihvatljiva cena pšenice za proizvođače u Srbiji i da se tom cenom pokrivaju troškovi proizvodnje i minimalne akumulacije za proizvođače. On je preporučio proizvođačima da skladište pšenicu posle žetve, do ostvarivanja više tržišne cene u odnosu na onu koja će biti formirana tokom žetve. Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov rekao je i da bi ta cena trebalo da bude i podsticaj seljacima za narednu setvu. "Kako su svi troškovi u proizvodnji pšenice značajno porasli, pitanje je koliko ćemo je ove godine zasejati, pogotovo ako se zna da u Vojvodini nikada nije zasejano manje pšenice nego ove godine", kazao je Jovanov. Stojan Jevtić je od Vlade Srbije zatražio da stavi van snage uredbu o zabrani izvoza kukuruza i pšenice, navodeći da bi to bio dobar način da se spreči da veliki deo pšenice ne ode u stočnu hranu.. |
| Mlinari traže dva dinara premije za pšenicu |
11.06.2008. Ciljevi su skladištenje što većih količina i obezbeđivanje prehrambene sigurnosti zemlje, izjavio je direktor Žitovojvodine Sima Matić. Prema proceni, na osnovu očekivanog roda hlebnog žita, u tom udruženju smatraju da je za isplatu premija za merkantilnu pšenicu u Vojvodini neophodno oko 1,8 milijardi dinara, za premiranje semenske oko 200 miliona i još toliko za podsticaje proizvođačima u centralnoj Srbiji, što ukupno iznosi oko 2,2 milijardi dinara. To nije veliki novac ako se ima u vidu značaj pšenice kao sirovine za proizvodnju najvažnijeg prehrambenog proizvoda, hleba, rekao je Matić i naglasio da bismo "u ovako osiromašenoj privredi i socijalnom stanju morali da shvatimo da je pšenica najznačajniji strateški proizvod države". "Ako tome dodamo aktuena kretanja na svetskom tržištu hrane, onda nije teško zaključiti da bismo sa pšenicom, kao izvoznim brendom Srbije, mogli dugoročno da ostvarujemo i značajne ekonomske efekte", naglasio je Matić. Članice Žitovojvodine, kao i najveći broj ostalih mlinskih industrija u Srbiji, smatraju da bi premiju za pšenicu ubuduće trebalo davati proizvođačima koji ostvare referentni prinos od četiri tone po hektaru u Vojvodini i 3,5 tona u centralnom delu države. |
| Blago povlačenje nafte s rekordnih visina |
10.06.2008. Petrolej je u petak napravio svoj najveći jednodnevni skok u istoriji, od gotovo 11 dolara - na 138,54 dolara za barel - što je povećanje za više od osam proceneta. A ono je došlo posle poskupljenja od 5,50 dolara dan ranije na njujorškoj berzi. Danas, na kraju trgovanja u Aziji nafta je pala za 2,21 dolar, na 136,33 dolara za barel. Pad se ubrzao početkom trgovine u Evropi. Analitičari očekuju "neko povlačenje" uz "uzdrmano razdoblje skokova i padova". Ne očekuju bitno smanjenje svetske potražnje. Brige oko sigurnosti snabdevanja će nastaviti da podržavaju cene, kažu oni. |
| Agrar može da iskoristi rast cena hrane |
09.06.2008. Na svetskom tržištu došlo je do povećanja tražnje hrane zbog ekonomskog rasta zemalja u razvoju, pre svega Kine i Indije, niskog nivoa zaliha, klimatskih promena i sve većeg korišćenja agarnih proizvoda u proizvodnji biogoriva, što, kako je rekao, otvara mogućnost da Srbija, kao poljoprivredna zemlja, poveća izvoz. On je rekao da su proizvodni potencijali srpske poljoprivredno-prehrambene industrije poslednjih godina korišćeni 30 do 40 odsto. |
| Socijalno-tržišna privreda u Srbiji? |
06.06.2008. Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković ocenio je da veliki broj nezaposlenih, siromaštvo i demografska starost populacije čine objektivne granice socijalno-tržišne privrede u Srbiji. Svaki zahtev za socijalna davanja mora biti povezan s realnim izvorima iz kojih će se oni pokriti, a sindikati u svojim nastupima moraju imati u vidu privredni rast i tražiti kompromise koji će biti najbolje zaštiti radnike u datim okolnostima, rekao je Stojiljković. “Nalazimo se u fazi kada je potrebno uporedo graditi državu i graditi tržište”, rekao je Stojiljković, dodavši da je u tom periodu posebno važna uloga antimonopolskih i antikorupcijiskih organa. Stojiljković je naveo i da se u Srbiji godišnje pet odsto GDP-a gubi kroz koruptivne kanale. Prema njegovim rečima, za finansiranje značajne političke stranke u Srbiji bilo bi potrebno godišnje sedam do devet miliona evra, što se ne može pokriti iz članarina, priloga i budžeta. Plaćanje na ruke i fiktivni ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji samo su neki od načina da se realan iznos troškova umanji, odnosno prenese na drugog. Socijalni zahtevi u Srbiji, usled sankcija, ubistva premijera i stalno otvoreno pitanje državnih granica, veći su nego u drugim zemljama u tranziciji, koje sa takvim izazovima nisu bile suočene, kazao je Mihailo Crnobrnja, direktor Instituta Fakulteta za Ekonomiju, finansije i administraciju. “Jedino objektivno merilo gde se nalazi Srbija u procesu tranzicije može se dobiti kroz poređenje s postignućima drugih zemalja posle osam godina tranzicije”, rekao je Crnobrnja na jučerašnjem skupu. Uspešnost Srbije prema tom kriterijumu, je u okvirima proseka, dodao je on. Bolje ocene dobijene su na polju liberalizacije cena, jer su i u SFRJ postojali elementi tržišne privrede, dok su loše ocenjeni uslovi konkurencije na tržištu. Prema njegovim rečima, Srbija je na 91. mestu po konkurentnosti. |
| Sporazum za povećanje prodaje srpske robe preko interneta |
05.06.2008. Privredna komora Beograda će ove sedmice početi da poziva članove da preko E-dućana ponude robu u inostranstvo, kazala je generalni sekretar Komore Ivana Zeljković juče, na konferenciji za novinare. Sporazumom o zajedničkoj promociji elektronske trgovine, koji su Komora i E-dućan potpisali u maju, predviđeno je i uvođenje nove vrste platnih Master kartica sa znakom Privredne komore Beograda, rečeno je na konferenciji. Direktor E-dućana Goran Takač ukazao je da su u Srbiji carinske stope za uvoz i izvoz robe naručene preko interneta visoke a procedure složene, što otežava poslovanje. Za isporuku maloprodajne porudžbine u Srbiji potrebno je popuniti 14 formulara i platiti 3.600 dinara takse, a visoke su i izvozne carine, kazao je on. Komora i E-dućan su od ministarstava trgovine i finansija zatražili da pojednostave proceduru za isporuku robe u Srbiju i iz Srbije u trgovini preko interneta i da se vrednost robe koja se isporučuje u Srbiju bez plaćanja carine poveća na 100 evra, kazala je na konferenciji za novinare predstavnica Komore Dušanka Brajović-Car. Traženo je, kako je navela, da se izjednače uslovi pod kojima robu isporučuju poštanska preduzeća, koja imaju bolje uslove i firme koje se bave elektronskom trgovinom. E-dućan, kako je navedeno, nudi prodaju robe iz Srbije i sveta i u Srbiji i u inostranstvu, odvojene su usluge za maloprodaju i za prodaju preduzećima, a postoji i mogućnost da građani nude predmete za prodaju, kao na međunarodnom sajtu "i-bej" (E-bay). |
| Raste inflacija, raste uvoz, rastu plate |
04.06.2008. U takvim uslovima privređivanja, krajem aprila i početkom maja meseca zabeležena su negativna kretanja u srpskoj ekonomiji: "Ona su se posebno odrazila na sledeće privredne pokazatelje: industrijsku proizvodnju, izvozne porudžbine, spoljnotrgovinski saldo, spoljni dug, ukupne devizne rezerve i cene na malo", rekao je Miloje Kanjevac direktor Instituta za tržišna istraživanja, na konferenciji za novinare. Pozitivna kretanja registrovana su u građevinarstvu, izvozu, domaćoj porudžbini, likvidnim sredstvima poslovnih banaka i prosečnim neto zaradama. Robna razmena sa inostranstvom u prva četiri meseca ove godine je viša za 41.7 odsto u odnosu na isti period prošle godine. No, Kanjevac kaže da je zabrinjavajuće to što stopa rasta izvoza zaostaje za stopom rasta uvoza, tako da je izvoz porastao za 39,6 a uvoz za 42,6 odsto, što doprinosi sve većem spoljnotrgovinskom deficitu. Najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije u prva četiri meseca ove godine je Rusija, realizovana je robna razmena u vrednosti od 1,4 milijarde dolara, što je za 50,1 odsto više u odnosu na prva četiri meseca prošle godine. Sa Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom registrovano je smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, a jedan od razloga barem kada su Slovenija i Hrvatska u pitanju je poziv na bojkot roba koje dolaze iz ovih zemalja: "Da bi se smanjio ogromni spoljnotrgovinski deficit, neophodno je pored priliva većih grinfild investicija i novih tehnologija kreirati ozbiljnu državnu strategiju koja se ne bi oslanjala samo na ekonomsku saradnju sa Evropskom unijom, nego i na ostale regione u svetu, pre svega sa Azijom, Afrikom, Rusijom" - kaže Kanjevac. Ukupne devizne rezerve Narodne banke Srbije u aprilu mesecu iznosile su 15,7 milijardi dinara što je za pet odsto manje nego mesec dana ranije. Razlog je što se NBS izlaže povećanim troškovima kako bi veštački odbranila kurs domaće valute zbog političke krize u zemlji. Saša Đogović, saradnik Instituta rekao je da NBS vodi relaksacionu politiku deviznog kursa i da sem monetarnoj, pažnja treba da se posveti i fiskalnoj politici, odnosno Vlada treba da interveniše kako bi se obuzdala inflacija, što je u trenutnim političkim okolnostima nemoguće. "Prognoza u narednih tri do šest meseci nije optimistična, doći će do daljeg intenziviranja cena na malo i do pooštravanja monetarne politike" - kaže Đogović. Jelašić sumnja u procene da će inflacija biti 20 odsto Guverner NBS Radovan Jelašić je ocenio je da je u ovom trenutku teško prognozirati kolika će inflacija biti do kraja godine ali je izrazio sumnju u procene nekih domaćih eksperata da bi ukupna inflacija mogla dostići čak 20 odsto. Posle razgovora sa privrednicima u Regionalnoj privrednoj komori u Subotici, Jelašić je najavio i preduzimanje dodatnih mera NBS kako bi se smirila narastajuća inflacija, ali je upozorio da će, ukoliko i drugi ne budu preuzeli svoj deo odgovornosti, te mere biti uzaludne. Bazna inflacija je dostigla 8,9 odsto što je iznad zacrtane gornje granice od šest odsto za ovu godinu, a ukupna inflacija već je oko 11,6 odsto, podsetio je Jelašić na konferenciji za novinare i napomenuo da su cene pod kontrolom države već dostigle rast od 12,7 odsto. Guverner je upozorio da bi povećanje penzija iznad sadašnjeg nivoa uticalo i na stabilnost cena i na inflaciju, i pojasnio da je "bolje zadržati stabilnost nivoa penzija nego ih povećati, što bi bilo po onoj narodnoj davala, pa uzimala". "Bilo bi dobro da u trenutku kada je inflacija, ne pred vratima, već je ušla kroz vrata, podsetiti građane na posledice pogubne inflacije koju smo već imali", upozorio je Jelašić i još jednom ponovio da "bolji život u Srbiji neće doneti veće plate, nego isključivo stabilne cene". |
| Društveno odgovorno poslovanje doprinosi održivom rastu |
03.06.2008. Grinfild je u razgovoru sa članicama Američke privredne komore u Beogradu istakao da uključivanje brige o zaposlenima, dobrobiti šire društvene zajednice i životnoj sredini u uobičajene poslovne aktivnosti kompanije ne oduzima njenu sposobnost da ostvaruje profit već je upravo suprotno. Grinfild je najavio da će sutra prisustvovati otvaranju nove organizacije Forum poslovnih lidera, koja će kompanijama u Srbiji dati priliku da se sastanu i uključe društveno odgovorno poslovanje u svoje aktivnosti. Prema rečima Nevena Marinovića, izvršnog direktora neprofitne organizacije SmartKolektiv, koja se bavi promocijom društveno odgovornog poslovanja u Srbiji, rekao je da je cilj osnivanja Foruma poslovnih lidera promocija koncepta društvene odgovornosti među kompanijama u Srbiji, kako bi on postao integralni deo njihovog poslovanja. Osnivači udruženja su većinom strane kompanije koje posluju u Srbiji: Coca Cola, Erste bank, Holcim, KPMG, U.S. Steel Srbija, ukupno 13 kompanija. Od domaćih preduzeća u Forumu poslovnih lidera su radio-televizija B92 i Grand kafa, a očekuje se da će krug zainteresovanih uskoro biti proširen.. |
| Ko izgubi vreme u tranziciji, izgubio je sve |
02.06.2008. "Ko izgubi vreme u tranziciji, izgubio je sve", upozorio je Đuričin na 14. savetovanju ekonomista Srbije, na kome su stručnjaci raspravljali o Uticaju regionalnog razvoja na konkuretnost. Đuričin je ocenio da je potrebno ostvariti tri stvari da bi se izašlo iz tranzicionizma - stvoriti nacionalnu koheziju, redefinisati ekonomske i političke odnose sa Ruskom Federacijom kroz energetski sporazum i ubrzati integracije sa Evropskom unijom". On je kazao da je "ekonomija Srbije raštimovana" i da je indeks nekomfornosti privrede prošle godine iznosio čak 32 odsto. Taj indeks dobija se kada se saberu stopa nezaposlenosti i inflacija, a tolerantnim nivoom smatra se rast tog indeksa najviše do 10 odsto, podsetio je Đuričin. Upozoravajući na sve demografske rizike, Đuričin je rekao da je Srbiji potrebno najmanje 3,5 milijardi evra investicija godišnje "da bi se preživelo, a ne da bi se stvorio višak". U prošloj godini Srbija je dostigla 66 odsto bruto društvenog proizvoda u odnosu na dostignuti nivo 1989. godine, kazao je on. Savetovanje tradicionalno organizuju Savez ekonomista Srbije i Društvo ekonomista Niša, uz pomoć Regionalne privredne komore. |
Arhiva novosti |
|
Januar 2009 Januar
Januar
|