30.05.2008.
Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio danas da referentnu kamatnu stopu poveća pola procentnog poena, na 15,75 odsto.

Kako se navodi u saopstenju NBS-a, Monetarni odbor je konstatovao da dosadašnji stepen restriktivnosti monetarne politike nije dovoljan da bi se do kraja ove godine bazna inflacija zadržala u planiranom okviru od tri do šest odsto. Ocenjeno je da su inflatorna očekivanja porasla i da su više cene derivata nafte i industrijskih prehrambenih proizvoda uticali na porast bazne inflacije, što je dovelo do toga da u drugom tromesečju bude iznad očekivane. Kao još jedan od razloga za povećanje referentne kamatne stope Monetarni odbor je naveo mogućnost fiskalne ekspanzije i porast zarada u javnom sektoru, imajući u vidu obaveze koje proističu iz budžeta.

Monetarni odbor je naveo da će pažljivo pratiti ekonomska kretanja i da će odrediti stepen restriktivnosti monetarne politike da bi obezbedio da se ostvare projekcije ciljane bazne inflacije za ovu i za narednu godinu. Poslednja promena referentne kamatne stope bila je 24. Aprila, kada je ona povećana 0,75 procentnih poena, na 15,25 odsto, zbog, kako je rečeno, visokih inflatornih očekivanja, rasta plata u javnom sektoru i političke nezizvesnosti. Prethodno je 13. marta referentna kamata povećana tri procenta poena, sa 11,5 na 14,5 odsto. Osnovne kamatne stope na finansijskom tzržištu utvrđuju se prema visini referentne kamatne stope. Prema tome, referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće kamatne stope.

Izvor: emportal

---

29.05.2008.
Ministarstvo finansija Srbije trebalo bi danas da donese odluku o novim cenama goriva.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije je 22. maja predložilo da gorivo u proseku poskupi 12,48 odsto, ali je Ministarstvo finansija "davanje mišljenja" odložilo za sedam dana, uz obrazlozenje da se radi o relativno visokom procentu. O predlogu povećanja cena goriva pre dva dana je raspravljano na sednici Odbora Vlade Srbije za privredu i finansije, a kao jedna od mogućnosti ublažavanja efekta poskupljenja goriva na inflaciju pominjano je i smanjenje akciza, ali, najverovatnije, to se neće desiti.

Izvor: emportal

---

28.05.2008.
Tokom protekle godine stopa piraterije u Srbiji je bila 76 odsto, što je dva odsto manje nego 2006, rezultati su studije međunarodne IT analitičke kuće International Data Corporation.

„Domaća ekonomija je zbog vrlo visoke stope piraterije pretrpela gubitke od 72 miliona dolara“, izjavio je Miša Ognjanović, predsednik Odbora AmChamza zaštitu intelektualne svojine AmCham Srbija. On kaže da su tek u januaru ove godine otpočele konkretne akcije poreske uprave i Specijalnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala koje bi trebalo da u velikoj meri smanje stepen piraterije u Srbiji. Nova radna mesta u samoj softverskoj industriji i drugim oblastima vezanim za ovu tehnologiju moguća su samo ukoliko dođe do kvalitetne zaštite proizvoda intelektualne svojine“, izjavio je Dejan Cvetković, generalni direktor Microsoft-a u Srbiji.

On kaže da su za razliku od prethodnih godina Vlada i Ministarstvo finansija pokazale potpunu opredeljenost u suzbijanju piraterije. Globalni nivo piraterije je po rezultatima pomenute studije, porastao za 3 procenta i iznosi 38 odsto, najpre zbog rasta globalnog PC tržišta u zemljama sa visokom stopom softverske piraterije kao što su Rusija, Indija, Kina i Brazil. Na globalnom nivou, Rusija je za godinu dana zabeležila najveći pad piraterije od sedam odsto. Rezultati studije takođe ukazuju da među susedima, najveći stepen piraterije ima Crna Gora (83 odsto), dok je kod ostalih zemalja udeo nelegalnog softvera niži nego u Srbiji.

Izvor: emportal

---

27.05.2008.
Srbija je zemlja u razvoju sa "vema atraktivnim ekonomskim pokazateljima i mogućnostima koje bi mogle da zanimaju mnoge investitore širom sveta, a posebno u Americi", objavio je u najnovijem broju magazin Forin afers.

U specijalnom dodatku dvobroja maj/jun pod simboličnim nazivom "Srpska evrovzija" (Serbia's Eurovision), čuveni američki magazin pažnju posvećuje aktuelnim političkim, ekonomskim i investicionim prilikama u Srbiji, sa ciljem da doprinese boljem upoznavanju stranih investitora sa mogućnostima koje im se nude u našoj zemlji. Publikacija je rezultat projekta koji je u velikoj meri realizovan zahvaljujući podršci investicione kompanije "Citadel" iz Beograda, navedeno je u saopštenju te kompanije. Urednički tim magazina "Forin afers" predstavio je Srbiju kao "zemlju u razvoju koju odlikuju veoma atraktivni ekonomski pokazatelji poput prosečne stope rasta od 5,9 odsto u poslednjih šest godina i sve veći priliv direktnih stranih investicija koje već sada iznose više od milijardu dolara godišnje".

Upravo takva situacija, navodi se u tekstu, kao i brojne poslovne prilike koje se otvaraju u sektorima energetike, bankarstva, turizma, transporta i informacionih tehnologija u Srbiji, bili su i glavni razlog za pokretanje ovog projekta. Značaj objavljivanja publikacije "Srpska evrovizija" u magazinu kakav je Forin afers ogleda se prvenstveno u tome što taj časopis, prema mnogim istraživanjima, danas ima najveći uticaj na odluke i mišljenje političkih i poslovnih lidera u SAD - daleko više od Vol strit džornala ili Ekonomista, navodi se u saopštenju.

Izvor: emportal

---

26.05.2008.
U Privrednoj komori Srbije danas su uručena priznanja najuspešnijim domaćim malim i srednjim preduzećima i radnjama po izboru Kluba privrednih novinara.

U kategoriji veoma malih preduzeća i radnji prvu nagradu dobila je zanatska radnja Ekovel iz Beograda pronalazača Velimira Grujičića koji proizvodi korektivne uloške za stopala. U kategoriji malih preduzeća prvu nagradu dele Vinarija Aleksandrović iz Topole i sajt Infostud iz Subotice, dok je u kategoriji srednjih preduzeća prvu nagradu dobila Industrija nameštaja Jela iz Jagodine. Priznanje Probiznis lider dobili su i Institut NLP iz Gornjeg Milanovca, Promex-Nešković iz Inđije, novosadski Velebit, niški Kartofleks, Astra iz Novog Sada i DIV-Ćabros u Loznici. Za priznanje Probiznis lider ukupno je bilo kandidovano 203 radnje i preduzeća, a stručni žiri na osnovu rasta proizvodnje, izvoza i profita izabrao je 10 najuspešnijih kojima Prokredit banka finansira posetu jednoj međunarodnoj privrednoj ili sajamskoj konferenciji.

DIV Čabros dobitnik i međunarodne nagrade
Loznička kompanija Drvna industrija Vučetić Čabros dobitnik je međunarodne nagrade za kvalitet IQS, koju će u Njujorku, na 22. Internacionalnom samitu menadžera, primiti vlasnik tog preduzeća Dragoljub Vučetić. Osnovanu kao privredno društvo 1999, kompaniju DIV Čabros prošle godine je dokapitalizacijom je preuzela Chabros International Group iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kompanija koja se bavi primarnom preradom drveta, više od 90 odsto proizvodnje plasira u Ujedinjene Arapske Emirate, a ostatak u zemlje Evropske unije.

Izvor: emportal

---

23.05.2008.
Politički stručnjaci i predstavnici vlada zemalja jugoistočne Evrope razgovarali su u Parizu o načinima podsticanja ekonomskih reformi u regionu.

Takođe, bilo je reči o budućim političkim izazovima, kao i o vidu saradnje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Saveta za regionalnu saradnju (RCC). "Ovo je posebno vidljivo u oblastima kao što su investicije, trgovina, finansijsko tržište i poreska politika. Usaglašavanje sa standardima OECD bi dalje moglo da bude ubrzano kroz regionalne organizacije i inicijative kao što su RČ i Investicioni sporazum OECD za jugoistočnu Evropu", piše u saopštenju izdatom posle sastanka. RCC je trenutno ključno regionalno telo koje sprovodi ekonomske i društvene reforme u regionu, a Investicioni sporazum od 2000. godine radi sa zemljama u regionu na poboljšanju investicione klime i ohrabrivanju razvoja privatnog sektora. Generalni sekretar RCC-a Hido Biščević istakao je da Investicioni komitet za jugoistočnu Evropu radi na učvršćivanju regionalnog političkog dijaloga i na pomoći za uspostavljanje konsenzusa o reformskom programu investiranja u jugoistočnu Evropu.

Kako piše u saopštenju sa sastanka, zemlje jugoistočne Evrope su poslednjih godina postigle značajan ekonomski napredak. Prosečan godišnji BDP (bruto društveni proizvod) trenutno se kreće između 5 i 6 odsto, a direktne strane investicije su u 2007. dostigle rekord od 27.5 milijardi dolara. Međutim, i dalje ostaje da se reše pitanja nerazvijene infrastrukture u nekim zemljama, kao i unapređivanje regionalnog poslovanja, manjka stručnjaka i još uvek slaba regionalna trgovina..

Izvor: emportal

---

22.05.2008.
Kompanije Interactive intellegence i Saga predstavile su jedinstvenu softversku platformu za IP PBX komunikacije, koja spaja glas, podatke i ljude.

Miloš Savić, iz Saginog sektora za elektronsko poslovanje, rekao je na pres konferenciji da je to najbolji način da se objedini preduzeće sa jednim "all-in one" rešenjem koje ujedinjuje komunikacije u celoj kompaniji po sektorima i nivoima odloučivanja. Saga, u saradnji sa kompanijom Interactive intellegence, od 2004. godine objedinjuje poslovne komunikacije, a novi projekat na kome rade jeste Beogradski pozivni centar: "Uskoro planiramo da putem ovog centra olakšamo Beograđanima da što pre stignu do potrebnih informacija kada su razne usluge u pitanju: gradski saobraćaj, komunalije, informacije iz elektrodistribucije. Agenti koji će raditi u Servis desku, obaveštavaće građane o načinima na koji bi najbrže mogli da reše problem ili stignu na određeno mesto", rekao je Savić. Zanimljivo je to da ovakav Centar već postoji u Novom Sadu, ali Savić nije mogao da precizira kada ćega i Beograđani dobiti..

Izvor: emportal

---

21.05.2008.
Srbija je u trgovini sa šest zemalja članicama sporazuma CEFTA ostvarila u prva tri meseca ove godine suficit od skoro 350 miliona evra.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, izvoz Srbije u zemlje potpisnice sporazuma CEFTA u tom periodu bio je 768,3 miliona dolara, a uvoz sa tog tržista 419,5 miliona dolara. Tržište CEFTA je, tako, jedno od retkih na koje Srbija više izvozi nego što uvozi, a suficit je prvenstveno rezultat većeg izvoza poljoprivrednih proizvoda u te zemlje. Prema podacima Privredne komore Srbije, izvoz u zemlje CEFTA u 2007. godini bio je 2,8 milijardi dolara, što je 31,6 odsto ukupnog izvoza, a uvoz je bio 1,49 milijardi dolara, što je 8,1 odsto ukupnog uvoza Srbije.

Izvor: emportal

---

20.05.2008.
Sinoć je u na Novosadskom sajmu otvoren Međunarodni radni sastanak ISO/TC 176 na temu unapređenja standarda kvaliteta poslovanja na tržištima Evrope i sveta.

Konferenciju je organizovala kompanija Carlsberg Srbija u saradnji sa Institutom za standardizaciju Republike Srbije. Centralni događaj ovogodišnjeg okupljanja biće obeležavanje i proslava dvadesetogodišnjice postojanja i primene ISO standarda 9001, specifičnog po tome što je to jedini standard menadžmenta kvaliteta koji je sveobuhvatno primenljiv na sve organizacije, usluge i proizvode. Tom prilikom, Isak Šeps, generalni direktor firme Carlsberg Jugoistočna Evropa izjavio je da je želja ta kompanija da podrži razmenu znanja i ideja na polju unapređenja kvaliteta, kao i iskustva u poslovanju koje će biti još jedan korak približavanju evropskim tokovima. Međunarodna standardizacija postoji već skoro 150 godina. Svetska industrija danas investira milijarde dolara u standardizaciju, budući da standardi imaju važno mesto u pokušajima da se proširi tržište.

Izvor: emportal

---

19.05.2008.
Jubilarni 75. međunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu tokom osam dana posetilo je više od 600.000 ljudi, čime su zadovoljni i predstavnici i izlagači te manifestacije.

Izvršni direktor za sajmsku delatnost Novosadskog sajma Bojan Gajić ocenio je na konferenciji za novinare da su inostrani izlagači izuzetno zadovoljni nastupom jer su zbog veće posete poslovnih ljudi realizovali veliki broj ugovora. Gajić je rekao da se ove godine pokazalo opravdanim što je prvi put uvedena Hala rekordera, Kuća šampiona i Hala zadrugara i istakao da će sledeće godine Novosadski sajam uvesti još neke novine.

Prema rečima direktorke Direkcije za marketing i odnose s javnošću, Marijete Lazor, na Novosadskom sajmu je tokom manifestacije dnevno bilo uposleno oko 7.000 ljudi, i pratilo je skoro 1.000 akreditovanih novinara. Glavne karakateristike ovogodišnjeg sajma bile su brojne poslovne aktivnosti u Kongresnom centru, a prema opštoj oceni izlagača sklopljen je rekordni broj ugovora i ostvareni su mnogi poslovni kontakti, koji će konkretne rezultate dati po završetku sajma. Prema podacima organizatora, prodata je skoro sva izložena poljoprivredna mehanizacija vredna nekoliko miliona evra, a kompanija Agropanonka MTZ Finke ugovorila je i prodaju traktora za tržište Afrike. Naredni Međunarodni poljoprivredni sajam na Novosadskom sajmu biće održan od 9. do 16. maja sledeće godine.

Izvor: emportal

---

19.05.2008.
Agencija za privatizaciju saopštila je da je omogućila svim građanima da provere status prijave za besplatne akcije.

Od danas, svi građani na sajtu Agencije za privatizaciju, na internet adresi: http://www.priv.yu/besplatne_akcije/prirucnik_kako-do-ba.php jednostavnim unosom ličnih podataka mogu da provere status svoje prijave. Evidentiranje građana za besplatne akcije šest javnih preduzeća trajaće do 31. jula.

Izvor: emportal

---

16.05.2008.
Strateški prioriteti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji su korporacijski sektor, infrastruktura i finansijski sektor.

Kako se navodi u izveštaju o Srbiji objavljenom na sajtu kreditora pred godišnju skupštinu u Kijevu, u korporacijskom sektoru u Srbiji EBRD namerava da nastavi da obezbeđuje sredstva za privatizaciju i postprivatizaciono restrukturisanje i lokalnim i stranim firmama, pri čemu će se sve više koncentrisati na konsolidaciju velikih kompanija i njihove planove ekspanzije. EBRD je u izveštaju ukazao na usporavanje programa privatizacije u Srbiji poslednjih godina i produžavanje roka za završetak do kraja godine i naveo da je između 2002. i 2007. privatizovano 1.737 preduzeća u vrednosti većoj od dve milijarde evra.

Takođe će EBRD, kako se navodi, nastaviti da podržava preduzeća kroz programe TAM/BAS koji u Srbiji deluju od 2001. i kroz koje je uspešno realizovano 86 projekata, navodi se u izveštaju. Na polju infrastruktre, EBRD će zadržati ključnu ulogu, uz Evropsku investicionu banku, EU i Svetsku banku, u razvoju saobraćanja, eneregetike i lokalne infrastrukture u Srbiji. Očekuje se da najveći deo budućih ulaganja EBRD u Srbiji završi na sektoru saobraćaja, kako bi se kompletirao razvoj modernih autoputeva i železnice na Koridoru 10. Kada je o finansijskom sektoru reč, EBRD očekuje dalju konsolidaciju bankarskog sistema u godinama koje slede i želi da pomogne bankama da razviju nove proizvode i povćaju udele na tržištu. Takođe će EBRD nastaviti da radi sa bankama na kreditnim linijama za mala i srednja preduzeća. Pored toga, EBRD će više pažnje posvetiti nebankarskim finansijskim institucijama, prvenstveno na sektorima osiguranja, privatnih penzijskih fondova i investicionih fondova. EBRD je najveći investitor u Srbiji gde se obavezao u visini 1,2 milijarde evra za 74 projekta.

Izvor: emportal

---

15.05.2008.
Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević izjavio je da ove godine očekuje dobar rod i rast poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, 10 procenata više nego prethodne godine.

On je novinarima tokom obilaska 75. međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu rekao da je Ministarstvo podsticajnim merama pomoglo povećanje stočnog fonda i da će taj trend biti nastavljen i ove godine. "Što se tiče cene mesa, očekujem da će ona ostati u okviru koji je prihvatljiv za građane Srbije", rekao je ministar. Milosavljavić je rekao i da nije realno očekivati da će neke značajnije investicije doći u Srbiju pre konstituisanja nove vlade i skupštine Srbije i izrazio nadu da će se to što skorije dogoditi.

"Moramo podići produktivnost, povećati prinose i ukupan nivo proizvodnje u poljoprivredi", rekao je Milosavljević. Prema njegovim rečima, kvote za izvoz mesa u Evropsku uniju se ne ostvaruju zbog nedovoljnog stočnog fonda i većih cena na domaćem tržištu zbog smanjene konkurencije. Milosavljević je danas najavio i da će učešće u regresiranju dugoročnih kredita u poljoprivredi biti veće od 10 odsto. "Ministarstvio planira da poveća učešće 20 odsto za navodnjavanje, 15 odsto za višegodišnje zasade i vinograde, a 12 odsto za sve ostalo", rekao je on. Kako je istakao Milosavljević, kada se računica napravi, nema razloga da banke ne krenu da značajne finansijske potencijale ne plasiraju u najprofitabilniju granu privrede, a to je poljoprivreda.

Izvor: emportal

---

14.05.2008.
Kompanija ABS Holdings predstavila je na Sajmu tehnike transformatore koji troše 25 odsto manje energije i čijom bi upotrebom Srbija godišnje mogla da uštedi oko 12 miliona evra.

Upotrebom ovih transformatora u elektroenergetskim postrojenjima Srbije, kako su novinarima kazali predstavnici ABS Holdingsa, godišnje bi moglo da se uštedi električna energija koju proizvede elektrana od 20 megavata. ABS Minel Trafo koji je član ABS Holdingsa, je proizvođač ovih štedljivih transformatora koji će se, kako je najavljeno, uskoro naći u upotrebi na tržištu Srbije, Rusije i Evropske unije. ABS Holdings je danas na 52. Međunarodnom sajmu tehnike koji traje do 16. maja, predstavio i sistem relejne zaštite PC 210 koji štiti elektroenergetske uređaje od havarije i apsorbuje sve anomalije u energetskim postrojenjima. Kako je najavljeno, sistem relejne zaštite biće u septembru plasiran na tržište Srbije.

Generalni direktor ABS Holdingsa Srbija Zoran Radosavljević kazao je da je ta kompanija lider i glavni inovator u oblasti energetike u zemlji, naglasivši da će danas predstavljeni proizvodi podići tehnološki nivo celokupnog sektora energetike Srbije, čineći ga konkurentnim onim u regionu EU. ABS Holdings je međunarodna grupa kompanija koja se bavi proizvodnjom energetske opreme, električnih podstanica, izgradnjom energetskih postrojenja i pružanjem kompletnih resenja po sistemu "ključ u ruke". Kompanija posluje u Evropi, Rusiji, Kini, Dubaiju i bivšim republikama Sovjetskog saveza, a godišnji promet kompanije je preko 500 miliona dolara..

Izvor: emportal

---

13.05.2008.
Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) smanjene su u aprilu za 160,4 miliona evra i iznosile su 9,39 milijardi evra (14,62 milijarde dolara), saopštila je danas centralna banka.

Kako se navodi u saopštenju, na smanjenje deviznih rezervi NBS-a u aprilu najviše je uticao povraćaj 94,1 milion evra austrijskom A-tecu nakon raskida ugovora o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Od A-tecove uplate zadržano je 6,4 miliona evra za licitacionu garanciju, navodi NBS i dodaje da je za izmirenje obaveza prema stranim kreditorima isplaćeno je 18,9 miliona evra.

Ukupne devizne rezerve Srbije na kraju aprila bila su 10,11 milijardi evra odnosno 15,75 milijardi dolara, pošto su devizne rezerve poslovnih banaka iznosile 720,6 miliona evra, navela je NBS. Devizne rezerve NBS od 9,39 milijardi evra četiri puta su veće od novčane mase M1 odnosno obezbeđuju pokrivenosto od 333 odsto. Najznačajniji priliv u devizne rezerve NBS tokom aprila bio je otkup 31,2 milona evra od ovlašćih menjača od 31,2 miliona evra, što je za 10,6 miliona evra više nego u martu. Devizne rezerve centralne banke povećane su za devet miliona evra uplatom donacije vlade Nemačke za uspostavljanje sistema osiguranja depozita u Srbiji, dodaje se u saopštenju NBS-a.

Izvor: emportal

---

12.05.2008.
Susret privrednika dve zemlje, upriličen u okviru 75. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, na kome učestvuje oko 80 kompanija iz Mađarske, pozdravili su i sekretar Ministarstva kancelarije predsednika Vlade Mađarske Đerđ Giljan i u ime domaćina skupa, potpredsednik Izvršnog veća Vojvodine Ištvan Pastor.

Giljan je naglasio da Mađarska na sve načine podržava dobrosusedske i prijateljske odnose sa Srbijom, izražavajući zadovoljstvo sve intenzivnijom ekonomskom saradnjom, kojoj posebno doprinose susreti privrednika. On je ukazao da je potrebno iskoristiti sve izvore finansiranja EU, u čemu Mađarska sa svojim iskustvima može mnogo pomoći i preneti svoja znanja Srbiji kako da na najbolji način dođe do sredstava iz raznih fondova Unije. Vojvodina je "most, kopča koja povezuje sve privredne delatnosti u regionu i mi moramo iskoristiti priliku da unapredimo odnose Mađarske i Srbije kako bi svi na ovom prostoru živeli lepšse i bolje", rekao je Giljan.

Pastor je ocenio da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, kao i energetski sporazum sa Rusijom, snažno doprineti i privrednim odnosima između Srbije i Mađarske, i naglasio da je za Vojvodinu od posebnog značaja regionalna, kao i saradnja pograničnih oblasti. O dobroj međukomorskoj i uopšte privrednoj saradnji dve zemlje govorio je i predsednik Privredne komore Vojvodine Nikola Stojšić. Privredni forum je održan juče u organizaciji "ITD Hungari", a nastup gotovo 80 mađarskih kompanija na najvećem sajmu agrobiznisa u jugoistočnoj Evropi podržala su ministarstva ekonomije i saobraćaja Mađarske, a pod pokroviteljstvom AMC (Agrar Marketing Centrum), institucije koju je osnovalo Ministarstvo poljoprivrede te zemlje, nastupa više od 30 firmi iz oblasti proizvodnje prehrambenih artikala.

Izvor: emportal

---

09.05.2008.
Agencija za promociju izvoza i stranih ulaganja dodelila je 43,4 miliona dinara za 83 preduzeća u cilju poboljšanja izvoznog marketinga.

Sredstva su dodeljena u okviru četvrtog kruga programa koji traje od 2006, malim i srednjim preduzećima, a iznos se kretao od 150.000 do 1,5 miliona dinara. „Mala i srednja preduzeća su rešenje problema nezaposlenosti jer se prošle godine 22 odsto povećala zaposlenost u tom sektoru, a ove godine planiraju povećanje od 16 odsto. Drugi veliki problem je izvoz. Taj program će im pomoći da pokriju troškove izlaganja, marketinga, poboljšanja ambalaže, dobijanje sertifikata“, rekao je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić.

On je dodao da će porez na zarade biti smanjen sa 12 na 10 odsto, što će povećati plate i izvoz i da će se dodeliti 2.000 kredita za početnike s kamatom od jedan odsto na godišnjem nivou. Najviše sredstava SIEPA je dodelila za izradu novih promotivnih materijala, 47 odsto sredstava, za dizajn 33 odsto, za učešće na međunarodnim sajmovima u inostranstvu 17, i za istraživanje stranog tržišta i reklamiranje u stranim časopisima 15 odsto. Za bespovratna sredstva najviše su se prijavila preduzeća iz prehrambene industrije, 29 odsto, tekstilne 12, drvne i IT industrije devet odsto. „Do sad je dodeljeno ukupno 200 miliona dinara u te svrhe, što pokazuje koliki broj preduzeća shvata važnost i ozbiljnost predstavljanja na ino-tržištu. Posebno nam je drago što su sve više zainteresovana preduzeća iz sektora usluga“, rekao je zamenik direktora SIEPA Bojan Janković. Najviše firmi kojima su dodeljena sredstva je iz Beograda, 27 odsto, Novog Sada 11, Užica šest odsto, dok je manji broj iz Čačka, Kragujevca, Loznice i drugih gradova. Konkurs za peti krug finansijske pomoći počinje u avgustu.

Izvor: emportal

---

08.05.2008.
Za pomoć sektoru malih i srednjih preduzeća (MSP) u Srbiji ove godine će, kroz razne programe i institucije, putem donacija i kredita, biti uloženo oko 20 milijardi dinara.

Kako je danas rečeno na konferenciji o osnaživanju izvoza MSP Srbije u Evropu, sredstva koje izdvaja država Srbija za pomoć MSP su se u poslednje tri godine povećala četiri puta, a podrška tom sektoru se osnažila i po broju institucija koje učestvuju u njoj Državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić je naglasila da svake godine samo Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) izdvaja oko milion dolara bespovratne pomoći za oko 100 MSP, gde se do 50 odsto pomaže finasiranju njihovih projekata usmernih na izvoz. Ovogodišnji budžet agencije SIEPA za te namene iznosi 60 miliona dinara, rekla je Matić i najavila da će se u petak dodeliti prva tranša pomoći od 40 miliona dinara.

Veliku pomoć sektoru MSP, koji u ukupnom izvozu Srbije učestvuje sa skoro 50 procenata, pruža i Fond za razvoj svojim nekomercijalnim kreditima, čiji je budžet za ovu godinu sedam milijardi dinara, dodala je Matićeva. Kao najveće probleme MSP u Srbiji, ona je navela nedostatak finasijskih sredstava, komplikovane propise i sporu administraciju, te nedostatak informacija o stranim tržištima i potrošačkim trendovima, ali je istakla da država intenzivno radi na njihovom rešavanju kako bi taj sektor zaista postao okosnica privrede.

Izvor: emportal

---

07.05.2008.
Bečejska kompanija Soja protein [SJPT] objavila je na sajtu Beogradske berze prospekt za izdavanje akcija.

Biće izdato 650.000 akcija, a ukupna vrednost dokapitalizacije je 301,37 miliona dinara. Reč je o VIII emisiji običnih akcija sa pravom glasa. Kako je objavljeno u prospektu, akcije se prodaju po emisionoj ceni od 3.455 dinara ,a za akcionare sa pravom preče kupovine cena je 3.100 dinara. Prodaja će se smatrati uspešnom ako se u roku upišu i uplatu uplati najmanje 50 odsto ponudjenih akcija.

Sredstva koja se prikupe dokapitalizacijom biće upotrebljena za izgradnju fabrike sojinih proteinskih izolata i koncentarta, kapaciteta 15 hiljada tona godišnje. Najveći akcionar Soja proteina sa 25,6 odsto kapitala je novosadska Victoria Group, čiji su vlasnici biznismeni Milija Babović, Zoran Mitrović i Stanko Popović, podaci su Agencije za privredne registre Srbije. Akcijama Soja proteina na Beogradskoj berzi se trguje od novembra 2002. Soja protein je u prošloj godini ostvarila rekordan profit od 1,25 milijardi dinara (15,6 miliona evra), 90 odsto viši nego 2006.godine.

Izvor: emportal

---

06.05.2008.
Na Novosadskom sajmu će se od 10. do 17. maja održati 75. međunarodni poljoprivredni sajam na kome se očekuje nastup 2.000 izlagača koji će prikazati proizvode iz Srbije, ali i 60 zemalja sveta.

Na sajmu će se predstaviti proizvođači poljoprivredne mehanizacije, ratarskih, povrtarskih, voćarskih i vinogradarskih kultura, uzgajivači stoke, kao i prehrambena industrija, rekla je juče na konferenciji za novinare u Beogradu direktorka Direkcije za medije Novosadskog sajma Marijeta Lazor. Prema njenim rečima, na sajmu će, pored ostalih, izlagati firme iz Austrije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Italije, Izraela, Makedonije, Mađarske, Nemačke, Poljske, Slovenije, Turske, Holandije, Hrvatske, Crne Gore, Švajcarske, Španije. Organizovan nastup imaće 80 firmi iz Mađarske, te firme iz Poljske i Holandije, predstaviće se i Hrvatska privredna komora, Austrijska poljoprivredna asocijacija, dok će izlagači iz Nemačke na kolektivnoj izložbi ponuditi opremu za mesnu i klaničnu industriju, za mlinove i silose, naveli su organizatori. Kako je istaknuto, među najznačajnijim događajima na sajmu biće Nacionalna izložba stoke, koja se radi u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede Srbije.

Biće predstavljen i uzgoj ribe, pčelarska proizvodnja, a prvi put i farme muva i glista. Na Poljoprivrednom sajmu će se održati i prolećna berza cveća, konjički turnir, kao i niz predavanja i tribina na kojima će govoriti agrarni stručnjaci iz zemlje i inostranstva. Na sajmu će se, u posebnom prostoru, predstaviti i oko 70 zadruga iz 26 opština Srbije, a svoje potencijale i iskustva razmeniće sa zadrugama iz Slovenije, Hrvatske i Mađaraske. .

Izvor: emportal

---

05.05.2008.
U 2007, aktiva banaka porasla je za trećinu, plasmani privredi i stanovništvu za polovinu, a kapital banaka uvećan je 52 odsto..

Ukupna dobit pre oporezivanja koju je ostvarilo 26 banaka je 29.802.197.000 dinara, što po prosečnom srednjem kursu za 2007. iznosi oko 372,7 miliona evra. Kada se od toga odbiju gubici devet banaka od oko 79,2 miliona evra, dobije se neto iznos od oko 293.547 hiljada evra profita. To je gotovo 100 miliona evra više od dobiti ostvarene u 2006. Na rang listi prvih 10 banaka po ostvarenom profitu nalazi se već standardna postava. AIK banka je na prvom mestu sa 63,3 miliona evra dobiti pre oporezivanja i 57,3 miliona evra po oporezivanju. Uprkos skepticima, AIK banka se iz perioda u period dokazuje svojim profitom i poboljšanjem tržišne pozicije, uspevajući da se izbori za mesto među bankama sa stranim kapitalom, infrastrukturom, knowhow i ostalim pogodnostima.

Prinos na prosečan kapital pre oporezivanja od 21,7 odsto i visokih 8,6 procenata prinosa na prosečnu aktivu su izuzetan rezultat. Raiffeisen banka je, posle kraćih oscilacija, ponovo u vrhu po profi tabilnosti i po ostalim parametrima poslovanja, nastojeći da odbrani lidersku poziciju. U 2007. Raiffeisen banka je uknjižila drugi po veličini profit od 56,4 miliona evra, uz solidan prinos na kapital od 15,9 odsto i nešto niži prinos na aktivu od tri odsto. Banka Intesa je na trećem mestu s 41,6 miliona evra profi ta i respektabilnih 16,3 odsto prinosa na kapital. Snažna dokapitalizacija je obeležila 2007. zbog mera NBS-a, a to je delovalo na smanjenje prinosa na kapital i dovodilo akcionare u iskušenja oko ulaganja na to tržište. Do sada su oni verovali u potencijal tržišta, a ostaje da se vidi šta će se dešavati ubuduće.

Izvor: emportal

---