|
| 2008 - April |
| Danas potpisivanje Memoranduma sa Fijatom |
30.04.2008. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić juče je novinarima kazao da su Italijani ubrzali potpisivanje Memoranduma o razumevanju za Zastavu zbog jučerašnjeg potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. On je precizirao da je potpisivanje ubrzano jer Fiat ima sigurnost za svoje ulaganje pošto će SSP obezbediti bescarinski izvoz srpskih proizvoda na evropsko tržište. Dinkić je najavio i da će danas u Beograd doći predsednik Fiata Serđo Markijone. Dinkić je dodao da će ce prvi čovek Fiata sastati i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Radi se, naveo je, o zajedničkom ulaganju sa Fiatom gde bi država zadržala manjinsko učešće u Zastavi sa mogućnošću da ga proda za pet godina i samim tim postigne mnogo veću cenu jer će to biti kompletno nova fabrika. Ukoliko taj model da rezultat Srbija bi sličan model primenila i na RTB Bor, ukoliko drugi tender propadne, ali i za "14. oktobar" i druge kompanije koje imaju ogromne dugove iz prošlosti. Dinkić je naglasio da su nastavljeni i kontakti sa Volkswagenom jer žele da i ta nemačka kompanija dođe u Kragujevac i napravi novu fabriku automobila. |
| Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruženju sa EU |
29.04.2008. Sporazum o stabilizaciji i pridruženju Srbije Evropskoj uniji u Luksemburgu je potpisao potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Potpisivanju su prisustvovali i predsednik Srbije Boris Tadić i ministar inostranih poslova Vuk Jeremić. Sporazum o stabilizaciji i pridruževanju biće potpisan u formi u kojoj je parafiran, a o njegovoj primeni naknadno će doneti procenu Savet ministara EU, izjavio je u Luksemburgu predsedavajući Saveta ministara Dimitrij Rupel. SSP sa Srbijom parafiran je 7. novembra 2007. |
| Profit 100 miliona evra veći |
28.04.2008. Ukupna dobit pre oporezivanja koju je ostvarilo 26 banaka je 29.802.197.000 dinara, što po prosečnom srednjem kursu za 2007. iznosi oko 372,7 miliona evra. Kada se od toga odbiju gubici devet banaka od oko 79,2 miliona evra, dobije se neto iznos od oko 293.547.000 evra profita. To je gotovo 100 miliona evra više od dobiti ostvarene u 2006. Na rang listi prvih 10 banaka po ostvarenom profitu nalazi se već standardna postava. AIK banka je na prvom mestu sa 63,3 miliona evra dobiti pre oporezivanja i 57,3 miliona evra po oporezivanju. Uprkos skepticima, AIK banka se iz perioda u period dokazuje svojim profitom i poboljšanjem tržišne pozicije, uspevajući da se izbori za mesto među bankama sa stranim kapitalom, infrastrukturom, knowhow i ostalim pogodnostima. Prinos na prosečan kapital pre oporezivanja od 21,7 odsto i visokih 8,6 procenata prinosa na prosečnu aktivu su izuzetan rezultat. Raiffeisen banka je, posle kraćih oscilacija, ponovo u vrhu po profitabilnosti i po ostalim parametrima poslovanja, nastojeći da odbrani lidersku poziciju. U 2007. Raiffeisen banka je uknjižila drugi po veličini profit od 56,4 miliona evra, uz solidan prinos na kapital od 15,9 odsto i nešto niži prinos na aktivu od tri odsto. Banka Intesa je na trećem mestu s 41,6 miliona evra profita i respektabilnih 16,3 odsto prinosa na kapital. Snažna dokapitalizacija je obeležila 2007. zbog mera Narodne banke Srbije, a to je delovalo na smanjenje prinosa na kapital i dovodilo akcionare u iskušenja oko ulaganja na to tržište. Do sada su oni verovali u potencijal tržišta, a ostaje da se vidi šta će se dešavati ubuduće. |
| EU odobrila izvoz mleka |
25.04.2008. To odobrenje, dobijeno od Stalnog komiteta za lanac ishrane i zdravlje životinja pri Komisiji EU, uskoro će biti objavljeno i u Službenom glasniku EU, kaže direktor Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede Miroslav Marinković. On objašnjava da je ta odluka potvrda da je Srbija ''ozbiljna zemlja koja je na najbolji način regulisala proizvodnju i promet mleka i da ima sistem koji može da garantuje kvalitet". To praktično znači da će svi domaći proizvođači, koji imaju robu koja sadrži više od šest procenata mleka, moći da je izvoze u zemlje Unije. Po ukidanju zabrane EU na uvoz i prevoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije, povećava se šansa da velike multinacionalne kompanije premeste proizvodnju u Srbiju. Naime, nekoliko svetskih kompanija, među njima švajcarska kompanija Nestle, zainteresovali su se za investiranje u nove prerađivačke kapacitete. Procenjuje se da bi investicije mogle dostići više desetina miliona evra. U Srbiji 20 mlekara poseduje dozvole za izvoz mleka i mlečnih proizvoda na tržište drugih zemalja, preko zemalja EU. Međutim, nijedna mlekara nema sertifikat EU za izvoz, a Uprava za veterinu je kandidovala pet mlekara za dobijanje tog sertififkata. |
| EU: Redosled mera za ukidanje viza sa Srbijom pre izbora |
24.04.2008. Evropska komisija će prethodno potpuno uobličiti tekst ovog dokumenta, koji će biti dostavljen Vladi Srbije, s predlogom da se pokrene dijalog o sklapanju sporazuma EU-Srbija o ukidanju viza, što bi moglo da počne postepeno da se primenjuje početkom iduće godine. Kroz izradu nacrta ovih mera za liberalizaciju viza za srpske državljane ocenjeno je da je Srbija po pripremama za uvođenje "biometrijskih pasoša" i drugim dostignutim standardima, odmakla ispred ostalih država Zapadnog Balkana koje još nemaju režim bez viza sa EU. U dokumentu, koji su prihvatili stalni predstavnici članica EU, podvlači se da liberalizacija viza spada u okvir "evropske perspektive Zapadnog Balkana", kao i da će brzina ukidanja viza za građane svake pojedinačne zemalja Zapadnog Balkana "zavisiti od napretka koji svaka od njih postigne u ostvarivanju nužnih uslova". Jedan od glavnih uslova za potpunu bezbednost dokumenata i stavljanje Srbije na "belu Šengensku listu", kako proizilazi iz nacrta "redosleda mera" u koji je imala uvida Beta, jeste izdavanje "biometrijskog pasoša u skladu sa standardima EU i Orgnizacije za međunarodnu civilnu avijaciju (ICAO)", u kojem moraju biti biometrijski podaci, fotografija i otisci prstiju. U nacrtu "redosleda mera (putne mape)", podvlači se i velika važnost visoke bezbednosti i pouzdanosti svih dokumenata i posebno ličnih karata koje su u zemljama EU takođe već uglavnom "biometrijske". Iako to dosad nije bilo pominjano, prvi put se navodi da će u postupku vizne liberalizacije biti "uzimana u obzir" i stopa odbijenih zahteva za izdavanje EU viza državljanima Srbije, a to znači i drugih zemalja regiona. Od Srbije se zahteva efikasnost u suzbijanju ilegalne imigracije i sprovođenja sporazuma o prihvatanju vraćenih ilegalnih imigranata-readmisiji, da zakonski uspostavi potpuno siguran nadzor granica uz uspostavljenje stručnih i efikasnih pograničnih službi koje moraju sarađivati sa srodnom posebnom službom EU-Frontex. Kao posebno važno se postavlja otkrivanje i razbijanje mreža ilegalne imigraciju, kao i usaglašavanje merila za davanje azila sa propisima i standardima EU. |
| VIP dobio nagradu za najveću grinfild-investiciju |
23.04.2008. Ta kompanija, koja je zadobila poverenje pola miliona korisnika, najavila je da će dodatno investirati 250 miliona evra u poslovanje u Srbiji. Britanska kompanija Alena Limited, koja je zakupila deo Jumka iz Vranja, koja trenutno zapošljava 800 radnika i planira da zaposli još 3.000 uz investiranje veće od pola miliona evra, dobila je nagradu za najveće investiranje. Kao najveći investitor nagrađen je norveški mobilni operater Telenor, koji je za kupovinu kompanije Mobi 63 uložio 1,5 milijardi evra. "To priznanje je dokaz ne samo za našu kompaniju već i za ceo ekonomski razvoj Srbije, koju želimo da podržimo kao biznis lidera u regionu", rekla je Jasmina Vignjević, direktorka Telenora za odnose s Vladom i pravne poslove. SIEPA je dodelila i specijalnu nagradu za društveno odgovornu investiciju kompaniji Hemofarm, dok je nagrada za ulaganja u nedovoljno razvijene delove Srbije pripala slovenačkoj kompaniji Elrad, koja je 2006. investirala u proizvodnju kvalitetnih elektronskih regulacija u Vlasotincu. VIP Mobile,Telenor i Alena Limited konkurisaće za nagradu Investitora godine koju organizuje OECD na nivou jugoistočne Evrope. Jasna Matić, državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razloga, rekla je da već tri godine za redom srpske kompanije dobijaju tu nagradu. |
| Osniva se 10 centara za zaštitu potrošača |
22.04.2008. Centri za zaštitu potrošača biće u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Subotici, Zrenjaninu, Šapcu, Užicu, Zaječaru i Leskovcu. Na taj način će se, kako se navodi u saopštenju, značajno poboljšati nivo zaštite potrošača, a Srbija će biti bliža standardima Evropske unije u toj oblasti. U Savetu ministra za zaštitu potrošača su predstavnici organizacija potrošača i ministarstava i stručnjaci. To telo je formirano prošle godine i ima savetodavnu i organizacionu funkciju u ostvarivanju i kreiranju politike zaštite potrošaca. |
| Više od 20.000 građana preuzelo besplatne softvere |
21.04.2008. "Reč je o slobodnim softverima OpenOfis, Mozila fajerfoks, Mozila Tanderbrd I Fedora 8 koji su prevedeni na srpski jezik i to je prvi put da je država investirala u lokalizaciju slobodnog softvera otvorenog koda", rekla je Smiljanićeva na prezentaciji besplatnog softvera na srpskom jeziku na Prirodno-matematičkom fakultetu. Naglasivši da je vrednost tog projekta osam miliona dinara, Smiljanićeva je objasnila da je prevedeno i prilagođeno srpskom jeziku nekoliko softverskih alata za kancelarijsko poslovanje, pretraživanje Interneta, slanje elektronske pošte i operativni sistem. Ministarstvo za telekomunikacije uskoro će objaviti i tendere u oblasti elektronske uprave i elektronske javne nabavke, a u okviru projekta "Elektronska Srbija" koji imaju za cilj smenjenje troškova i obavljanje celokupne administrantivne procedure putem Interneta, najavila je ministarka. Uskoro će biti objavljen i pravilnik o načinu i dodeljivanju licenci za fiksni i bežicni pristup Internetu. Planirano je da svaki okrug u Srbiji ima po tri licence. |
| Izveštaji o poslovanju firmi u 2007. od sutra na sajtu NBS |
18.04.2008. Kako se navodi u saopštenju, podaci o ukupnoj aktivi, osnovnom kapitalu, poslovnim prihodima, profitu i broju zaposlenih moći će da se pretraže besplatno upitom po matičnom broju firme. NBS je završila obradu 130.647 od ukupno 139.520 primljenih finansijskih izveštaja, a obrada preostalih bi trabalo da bude završena do 30. aprila. Uporedo sa objavljivanjem pojedinačnih osnovnih podataka poreskih obveznika, ističe se, NBS završava i makroekonomska saopštenja o rezultatima poslovanja po delatnostima preduzeća koje će objaviti na sajtu. Izveštaji o poslovanju banaka, društava za osiguranje, brokersko-dilerskih društva, davaoce finansijskog lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, društva za upravljanje investicionim fondovima biće objavljivani od 21. aprila, Saopštenja za privredna društva i preduzetnike biće objavljivana do 15. maja. Navodi se i da će od 5. maja će biti NBS izdavati izveštaje o bonitetu za 2007. godinu, na zahtev korisnika. Kako se dodaje, trenutno najaktuelnija usluga boniteta - skoring, odnosno ocena sposobnosti preduzeća da izmiruje finansijsk obaveze biće dostupna od 15. maja. |
| CRM tehnologija neminovnost i za sitne preduzetnike |
17.04.2008. “CRM (Costumer relationship management) je poslovna strategija koja u središte postavlja klijenta i koja firmama omogućava da gradeći trajne odnose s klijentima ostvare dugoročan profit”, izjavio je Ivković za Ekonomist. "Gotovo sve firme koriste tabelarne programe u kojima pišu podatke o svojim klijentima. Međutim, ove podatke niko nema integrisano, u smislu jedinstvenog pogleda od menadžmenta na to kakvo je poslovanje, koliki je broj klijenata zainteresovanih za usluge koje firma pruža i efekte koje postiže. A to je CRM, jedinstveni pogled na poslovanje kroz marketinšku komunikaciju, prodajnu komunikaciju i kroz kasniju komunikaciju podrške klijentima koje ste već osvojili, objasnio je Milan Šmigić, direktor kompanije Front Range Solutions, koja je na konferenciji u hotelu Hyatt ponudila mogućnost rešenja za implementaciju CRM-a. Ističući da se ta tehnologija u svetu primenjuje već 20 godina, dok u Srbiji ona tek postaje prepoznata razvojem malog i srednjeg biznisa, Šmigić je za Ekonomist rekao da predstavnici malih firmi u Srbiji važnost primene CRM-a prepoznaju na lakši i teži način. "Oni koji imaju iskustva, koji intuitivno razumeju tržište, na lakši način usvajaju strategiju CRM-a za razliku od onih koji tek kada izgube klijente shvate koliko im je pomenuta tehnologija potrebna", rekao je on. Navodeći da je CRM u Srbiji počeo ozbiljnije da se razvija pre 3-4 godine, Ivković je rekao da sada već postoje specijalizovani konkursi na kojima se traže ljudi koji će voditi CRM u firmama. Međutim, ta tehnologija se znatno brže razvija u predstavništvima stranih firmi kod nas koje prvo uspostavljaju call centre, a zatim i određene sisteme CRM-a. Korist od usvajanja CRM tehnologije za klijenta jeste veća pažnja koju dobija od prodavca. Na konferenciji je održana prezentacija uglednih kompanija koje nude sistemska rešenja za implementaciju CRM-a, kao što su Microsoft, Algotech, SRC sistemske integracije, Saga, Spinnaker, Front Range Solutions. |
| Nova radna mesta, manji porezi |
16.04.2008. Na prvom samitu preduzetnika najuspešniji preduzetnici najavili su povećanje broja novih radnih mesta za 16 posto u 2008. godini, a potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić predstavio je niz podsticajnih mera za razvoj preduzetništva. U domenu finansiranja MSP sektora predviđa se uvođenje kredita za početnike koji bi se odobravali bez hipoteke sa kamatnom stopom od jedan posto. Ovim kreditima bi bilo obuhvaćeno 3.000 početnika, a cilj je otvaranje 12.000 novih radnih mesta širom Srbije. Kao dodatni podsticaj zapošljavanju, Đelić je najavio i smanjenje poreza na zarade zaposlenih sa 12 posto na 10. U domenu kreditiranja predviđa se i smanjenje obavezne rezerve poslovnih banaka kod NBS-a za start-ap kredite. Potpredsednik Vlade ocenio je da bi razvoj malih i srednjih preduzeća trebalo da ide u pravcu smanjenja koncentracije jer je više od polovine preduzeća smešteno u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Vršcu i Pančevu. Pored geografske, u Srbiji je izražena i granska koncentracija, jer 67 odsto preduzeća posluje u tri sektora (trgovina, prerađivačka industrija i oblast saobraćaja, veza i skladištenja). „U Srbiji postoji dosta uspešnih preduzetnika, ali nažalost više od pola njih nalazi se u četiri najrazvijenija okruga u Srbiji. Dodatna sredstva iz Evropskog budžeta biće usmerena za ravnomerni regionalni razvoj, što će pokrenuti mnogo više radnji, MSP, kao i smanjenje nezaposlenosti“, rekao je Đelić. Učesnici Samita istakli su da jedan od problema u dolaženju do sredstava leži u povećanom oprezu banaka, koje su pretežno okrenute fizičkim licima i velikim kompanijama, jer prepoznaju veću sigurnost u tim klijentima. “Banke se ponašaju prema svakome ko započinje svoj posao na isti način, kao da će sigurno propasti. Umesto toga, potrebno je diferencirati rizik, jer nisu svi početnici gubitnici”, rekao je Đelić. Smanjenje obevezne rezerve poslovnih banaka kod Narodne banke Srbije na kredite za otpočinjanje posla, koje sada iznose 100 odsto ukupnog kredita, takođe je jedna od ključnih mera za stvaranje povoljnijih uslova za početnike, najavio je Đelić. Đelić je rekao da će Srbija dobiti znatna sredstva za podsticaj preduzetništva ako potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Đelić je rekao da bi trebalo podsticati sektor visokih tehnologija u Srbiji. Najavljena je mogućnost registracije preduzeća na jednom mestu, obezbeđenje veće efikasnosti i koordinacije inspekcijskih službi, primena elektronskog potpisa, kao i usvajanje zakona o elektronskom trgovanju doprineće značajnom poboljšanju uslova poslovanja u MSPP sektoru, ocenjeno je na samitu. Vidosava Džagić, predsednica Regionalne privredne komore Valjevo izjavila je da predstoji čišćenje zakona ili takozvana „giljotina propisa“, kao što je to već urađeno u susednim zemljama. “Očekuje se eliminacija administrativnih procedura, koje povećavaju troškove i čine firme nekonkurentnim“, rekla je Džagićeva. U Srbiji ima oko 309.000 malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a anketa sprovedena među 450 najuspešnijih pokazuje da je preko 95 posto u 2007. godini povećalo broj zaposlenih u proseku za oko 22 posto. |
| Fondovi EU jedina šansa za davanja za poljoprivredu |
15.04.2008. Srbija u narednih nekoliko godina neće moći toliko značajno da poveća ulaganja, a korišćenje evropskih fondova jedina je mogućnost za razvoj domaćeg agrara, rekao je Milosavljević na koferenciji za novinare. Prema njegovim rečima, godišnje bi Srbija iz tih fondova mogla da dobije od 120 do 160 miliona evra, koja bi bila namenjena razvoju sela, farmerstva, usvajanju standarda za plasman poljoprivrednih proizvoda na inostrana tržišta. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Milan Petrović rekao je da je ove godine iz agrarnog budžeta za direktne posticaje bilo izdvojeno 300 miliona evra, a da bi sledeće godine taj iznos trebalo da iznosi oko 350 miliona evra. Srpskom agraru je godišnje potrebno oko pola milijarde evra da bi se napravio ozbiljniji pomak ka standardima poljoprivrede u EU, ali i kako bi se izvoz povećao sa prošlogodišnjih 1,7 milijardi dolara na četiri ili pet milijardi dolara, kazao je on. |
| Izmene Zakona o konkurentnosti čekaju novu Skupštinu |
14.04.2008. "Konkurentnost je preduslov za stvaranje tržišne privrede. Konkurentnost je centralno pitanje i zbog našeg opredeljenja da uđemo u Evropsku uniju", rekao je Bubalo. Ministar je najavio da će izmenama i dopunama zakona Komisija za zaštitu konkurencije dobiti veća ovlašćenja, ali da će biti zadržan dvostepen sistem, odnosno da će i dalje biti moguće sudu podnositi žalbe na rešenja Komisije sudu. Predsednica Saveta Komisije Dijana Marković-Bajalović navela je da Komisiji za efikasno obavljanje posla nedostaju stručni kadrovi i da to telo često ne može da dobije podatke od drugih institucija jer se oni ili ne prikupljaju ili se prikupljanju na način koji ne odgovara Komisiji. "Na primer, Zavod za statistiku radi po metodi uzorka, što je možda dobro za čitavu teritoriju, ali kada Komisija pravi analizu na lokalnom nivou, ti podaci nam nisu dobri. Zato bi možda trebalo da imamo i svoju bazu podataka", rekla je ona. Ona je rekla da je veliki problem to što je Veće za upravne sporove pri Vrhovnom sudu zatrpano sporovima, a da bi sudije za donošenje presuda u tim slučajevima morale imati makar elementarno znanje iz ekonomije. Takođe, prema njenim rečima, država još okleva da uspostavi konkurenciju na nekim elementima tržišta, poput energetike i saobraćaja, u kojima su državna preduzeća monopolisti. Komisija je već radi sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju na projektu jačanja institucionalnog kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije, koji će se realizovati u naredne tri godine. |
| Bez Uredbe o Centralnom registru Fonda PIO |
11.04.2008. Snežana Lakićević-Stojačić, državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalnog staranja, kaže za EMportal kako je prelazno rešenje do formiranja nove Vlade trebalo da bude Uredba kojom bi se donela odluka o formiranju Centralnog registra jer tehnička Vlada nije ovlašćena da donese Zakon o Centralnom registru. Uredba nije upućena Vladi na glasanje, pa bi dalje odlaganje moglo da prouzrokuje "kaznu“ Svetske banke. Naime, pre tri godine je Srbiji odobren zajam od 25 miliona dolara za reformu penzionog sistema, pri čemu je najveći deo tog kredita namenjen formiranju jedinstvene baze korisnika penziono-socijalnog osiguranja, odnosno pravljenju Centralnog registra. Zbog toga što sredstva sa računa Svetske banke nisu povlačena sve do sredine prošle godine, plaćeni su kazneni penali od 150.000 dolara. Projekat Centralnog registra je trenutno u pripremnoj fazi pošto su izabrani direktor Saveta za reformu penzionog sistema, direktor i članovi projektnog tima. Na "prečišćavanju“ podataka u Fondu penziono-invalidskog osiguranja i Poreskoj upravi angažovano je 100 ljudi, a tokom trajanja projekta trebalo bi da ih bude uposleno 523 tokom trajanja projekta. Taj registar treba da poboljša naplatu doprinosa za Fond PIO i da olakša sređivanje papira pri odlasku u penziju jer bi se sva procedura završavala na jednom mestu. |
| Usvojena odluka o javnim radovima u 2008. |
11.04.2008. Prema ranijim najavama, za javne radove u ovoj godini iz budžeta je izdvojeno 650 miliona dinara, a na tim poslovima bi trebalo da se uposli oko 8.000 ljudi. Vlada je na današnjoj sednici donela i Uredbu o kriterijumima za formiranje cene lekova. Odlučeno i da se izda doplatna poštanska marka povodom 90 godina proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Usvojene su izmene Uredbe o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje repromaterijala za proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura u 2008. Na sednici su usvojene izmene Uredbe o korišćenju podsticajnih sredstava za gensko unapređenje mlečnog govedarstva u 2008, a dopunjena je i Uredba o korišćenju podsticajnih sredstava za tov junadi. Vlada je donela i Uredbu o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune. Na sednici su usvojene izmene programa za korišćenja sredstava za razvoj infrastrukture u turizmu. Vlada je odobrila i otvaranje graničnih prelaza Mokra gora i Perućac, s Bosnom i Hercegovinom. Vlada je donela rešenja o korišćenju sredstava za naknadu šteta od elementarnih nepogoda. Za opštine Ćuprija, Gornji Milanovac i Barajevo je izdvojeno 10 miliona dinara. Na sednici su doneta rešenja o dodeli nacionalnih sportskih priznanja za poseban doprinos afirmaciji i razvoju sporta. Odlučeno je da se doneli novčana nagrada ženskoj reprezentaciji za osvojenu srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu u odbojci. Data je saglasnost na program poslovanja Javnog preduzeća Zavod za udžbenike za 2008, ističe se u saopštenju Vlade. |
| Srbija daleko od evropskih standarda |
10.04.2008. U toku te manifestacije, biće obeleženo i 20 godina od izdavanja prvog standarda ISO 9001, a Srbiju će posetiti generalni sekretar ISO Alan Brajden. Skup organizuju kompanija Karlsberg i Institut za standardizaciju Srbije. Generalni direktor Karlsberga za jugoistočnu Evropu Isak Šeps izjavio je juče na konferenciji za novinare da je Tehnički komitet odgovoran za pripremu međunarodnih standarda upravljanja kvalitetom, poput standarda porodice ISO 9000, i da će tokom te nedelje, radne grupe u okviru komiteta raditi na izradi novih standarda. On je dodao da će sastanak biti održan na Novosadskom sajmu i da su već rezervisane sobe za oko 170 učesnika iz 37 zemalja poput SAD, Velike Britanije, Kine, Irana, Australije, Južne Afrike, Nemačke, Francuske, Španije... Vršilac dužnosti direktora Instituta za standardizaciju Ivan Krstić istakao je da primenom standarda preduzeće podiže nivo kvaliteta proizvoda, a to može da traži i od dobavljača, čime bi obezbedilo kvalitet sirovina za proizvodni proces. Primenom standarda otklanjaju se i prepreke za izvoz na inostrana tržišta. Krstić je podsetio da je jedan od strateških ciljeva Instituta harmonizacija nacionalnih standarda sa evropskim jer jedan od uslova koje naša zemlja mora da ispuni za ulazak u EU jeste da izvrši usaglašavanje sa regulativom EU. - Drugim rečima, zadatak Instituta je da preuzme oko 18.000 evropskih standarda. U ovom trenutku naši standardi su veoma slabo harmonizovani sa evropskim i usaglašavanje bi trebalo obaviti do 2012. godine. Institut treba da preuzme najmanje 80 odsto evropskih standarda, a u februaru smo doneli 244 srpska standarda, od kojih je najveći deo harmonizovan sa evropskim dokumentima, a u martu smo objavili još 130 standarda - rekao je Krstić i dodao da je u 2007. objavljeno i prvih 65 srpskih standarda na engleskom jeziku. |
| "Od početka godine inflacija 2,7 odsto" |
09.04.2008. Cvetković je rekao da se, ipak, može očekivati da inflacija do kraja godine bude jednocifrena, ako Srbija nastavi saradnju sa EU i proces evropskih integracija, ali i da se, ako se zaustave integracije, "može se očekivati udar na kurs i na inflaciju". "U prvom kvartalu ove godine povećane su cene hrane i energenata, a pošto se očekuje da će u narendnom kvartalu hrana pojeftiniti, onda se može očekivati da inflacija pada i otuda optimističke prognoze da ona može biti jednocifrena do kraja godine", rekao je Cvetković. On je dodao da se u Srbiji tenutno troši 20 odsto više nego što se proizvodi i ocenio da se ta razlika mora obezbediti od stranih investicija ili privatizacije, a ako to izostane, moraće da se smanji potrošnja, što će dovesti do promene kursa dinara i povećavanja kredita. "Ako pada kurs dinara, onda zaduženost lica s kreditima raste", rekao je Cvetković. On je istakao da "turbulencija" na političkoj sceni Srbije može uticati na inflaciju i na odnose sa investitorima. "U prva tri meseca ove godine imali smo dobru saradnju sa investitorima, a sada, kada smo ušli u ovu turbulenciju pojavljuju se investitori koji pokušavaju da svoje obaveze prolongiraju", rekao je Cvetković. |
| Informacije o radu investicionih fondova |
08.04.2008. Milan Marinković, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima FIMA Invest, pričaće s građanima preko besplatne telefonske linije 0800 346 246 (0800 FIMA IN), od 16.00 do 17.00. Tom akcijom rukovodstvo FIMA Investa nastavlja pružanje informacija o radu fonda Fima Proactive, ali i sa edukacijom građanstva o mogućnostima ulaganja slobodnih sredstava na srpskom finansijskom tržištu. "Veoma smo posvećeni klijentima i nastojimo da im u svakom trenutku ponudimo najbolji savet i pravu informaciju na osnovu svog znanja i iskustva", naveo je u saopštenju Marinković. Društvo za upravljanje investicionim fondovima Fima Invest već treći mesec za redom sprovodi akciju "S menadžmentom Fime jedan sat u Kontakt-centru", u cilju edukacije i pružanja potrebnih informacija. Pored toga što je tim operatera u Fima Kontakt centru na raspolaganju građanima 12 sati dnevno, radnim danima od 8.00 do 20.00, svakog prvog ponedeljka u mesecu građani mogu da direktno razgovaraju s top menadžmentom FIMA Investa.. |
| Ukinuti Nacionalni investicioni plan |
07.04.2008. Saradnik tog instituta Saša Đogović je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da NIP utiče na rast javne potrošnje, što se odražava na inflaciju, koja pod njegovim uticajem raste. "NIP je nekoristan instrument i trebalo bi ga ukinuti jer više služi za jačanje stranačkih interesa i propagandu nego za jačanje ekonomskih performansi Srbije", kaže Đogović i dodaje da bi država trebalo da više pažnje posveti smanjenju javne potrošnje jer će tako i privreda ojačati. U budžetu Srbije za 2008. za NIP je izdvojeno 47 milijardi dinara. |
| Konkurs za pomoć udruženjima preduzetnika |
04.04.2008. Konkurs će biti otvoren do 24. aprila, navodi se u saopštenju. Udruženja pojedinačno mogu da dobiju 100.000 do 800.000 dinara za jačanje kapacitata. To podrazumeva projekte za uvođenje sistema i standardizacije, istraživanje tržišta, podsticanje regionalnog i međunarodnog udruživanja, edukaciju i treninge, promotivne aktivnosti, organizovanje poslovnih susreta i takmičenja. Biće finansirani i projekti za razvoj privatno-javnih partnerstava, ali i drugi projekti koji podižu nivo preduzetničke kulture. Sva zainteresovana udruženja za dodatne informacije mogu se obratiti Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. |
| Dosad najslabija očekivanja učesnika na tržištu |
03.04.2008. Koliko su očekivanja negativna pokazuje i to što je aprilski Belexsentiment snažno pao u odnosu na martovski, koji je i u okviru negativne teritorije nagoveštavao oporavak tržišta. U vrednost aprilskog pokazatelja očekivanja ukalkulisani su i vanredni parlamentarni izbori i ta činjenica doprinela je povećanju težine uticaja faktora iz sfere politike, navodi se u saopštenju. Berza je saopštila da je prošlog meseca vrednost ukupnog prometa od 4,5 milijardi dinara, koju sa gotovo 94 odsto čini trgovina akcijama, smanjena u poređenju sa već niskom februarskom za 18 odsto. Bila je to najmanja vrednost mesečnog prometa od januara 2006. Promet iz trgovine akcijama smanjen je u martu 19 odsto na mesečnom nivou, čime je potvrđen trend pada započet u januaru. Na Berzi ocenjuju da su performanse tržišta u regionu odraz stanja na globalnom tržištu akcija, dok su lokalni rizici u funkciji pojačivača ili reduktora snage investicionih reakcija. |
| Virtuelna berza |
03.04.2008. Namera uredničkog tima sajta Virtuelnaberza.com je da posetiocima tog portala omogući da se besplatno oprobaju u virtuelnoj trgovini hartijama od vrednosti koje su listirane na Beogradskoj berzi i tako unaprede znanja i informisanost o kretanjima na domaćem berzanskom tržištu. Novina koju donosi sajt je to što će svi učesnici u igri virtuelnog berzanskog trgovanja na njemu, osim klasične kupovine i prodaje HoV, imati mogućnost i da prvi put u Srbiji nauče šta je i kako funkcioniše short, trgovanje pozajmljenim hartijama od vrednosti. Reč je o berzanskom instrumentu koji investitorima pruža šansu da zarađuju dok berza pada i koji se na razvijenim tržištima koristi dosta dugo, dok u Srbiji još čeka na dobijanje zakonske, odnosno institucionalne forme. |
| Održiv razvoj kao primarni cilj Srbije |
02.04.2008. Na okruglom stolu o održivom razvoju Beograda i Srbije u Privrednoj komori Beograda, Bubalo je rekao da bi trebalo menjati i sistem školstva, a da se razvoj Srbije ne sme zasnivati samo na proizvodnji sektora koji trenutno dominiraju, kao što je prerada metala, hemijska i gumarska industrija. Pozivajući se na studiju privrednog razvoja Srbije koja je rađena za period od 2006. do 2012. godine, Bubalo je rekao da bi do 2012. godine trebalo bi nastaviti sa rastom BDP-a od sedam odsto. “Da bi se to ostvarilo potrebno je da imamo rast izvoza od 17 odsto godišnjei da umesto 28 odsto učešća izboza u BDP koliko smo imali 2005. u 2012. godini dostigli 45 odsto”, izjavio je Bubalo. Prema njegovim rečima nema razloga za strahove od majskih izbora, jer se strani investitori ne povlače iz Srbije. “Primer je Carlsberg koji planira nove investicije u Srbiji. Najveći razlog za to je rast u BDP-a u proseku od sedam odsto u poslednje četiri godine, dok je 2004. iznosio oko tri odsto. Aleksandar Vučić, generalni sekretar Srpske radikalne stranke kazao je da će njegova stranka garantovati i poštovati principe pravne sigurnosti za sve domaće i strane investiore. “Zaintersovani smo za dolazak što većeg broja stranih investitora a uvek ćemo obezbediti takve političke uslove da strain investitori mogu slobodno i nesmetamno da ulažu u Srbiju. Uveren sam da će doći do promene vlasti na nivou grada Beograda, gde ćemo nastojati da rešimo administrativne probleme i olakšaćemo poslovanje kompanijama”, rekao je Vučić. Jedan od prioriteta ekonomskog razvoja Srbije jeste oživljavanje energetskog sporazuma sa Rusijom, rekao je Dragan Đuričin, profesor na Ekonomskom fakultetu. „Uvek treba praviti sporazume sa zemljama koje imaju prirodne resurse, kao što je nafta, gas i drvo koji se nalaze u Rusiji. Bez obzira na proces političke konfuzije u kojoj se Srbija nalazi, taj sporazum treba operacionalizovati, jer ako Srbija bude imala energetski aranžman sa Rusijom onda će njena pregovaračka moć sa EU biti veća“, izjavio je Đuričin. |
| Nove subvencije poslodavcima za zapošljavanje |
01.04.2008. Prema oglasu, koji je objavljen u današnjem broju lista Nacionalne službe zapošljavanja Poslovi, pravo na subvenciju, u visini 100.000 dinara po zaposlenom na neodređeno vreme, imaju poslodavci koji planiraju da otvore do 50 takvih radnih mesta. Sredstva su, prema oglasu, ograničena na zapošljavanje 200 nezapslenih, s tim što taj broj može biti povećan i za to je ovlašćen Programski savet projekta Otpremninom do posla. Subvencija se odobrava prema uslovima navedenim u oglasu i ne odnosi se na državne organe, organizacije i druge direktne i indirektne budžetske korisnike, kao i na korisnike koji nisu isupnili ranije obaveze prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje, poljoprivredenike i taksiste. Zahtevi se podnose Nacionalnim službama zapošljavanja prema mestu prebivališta poslodavca, na posebnom obrascu. |
Arhiva novosti |
|
Januar 2009 Januar
Januar
|