29.02.2008.
Inflacija u Srbiji iznosila je u februaru 0,7 odsto, dok ukupan rast cena robe i usluga u prva dva meseca ove godine iznosi 1,6 odsto, objavio Zavod za statistiku.

Kako se precizira u saopštenju, maloprodajne cene robe u februaru bile su 0,8 odsto veće nego u januaru, a cene usluga su povećane 0,5 odsto. Posmatrano po grupama proizvoda, u februaru su najviše poskupeli poljoprivredni proizvodi, koji su 2,5 odsto skuplji nego u januaru. Cene industrijskih prehrambenih proizvoda u proseku su povećane 0,8 odsto, a zabeležen je rast cena brašna, testenina, mlečnih proizvoda, prerađenog i konzervisanog povrća.

Piće je u proseku poskupelo 1,2 odsto, dok su cene industrijskih neprehrambenih proizvoda porasle 0,7 odsto. U toj grupi proizvoda zabeležen je rast cena naftnih derivata, dok se cene ostalih proizvoda uglavnom nisu menjale. Cene duvana ostale su nepromenjene, navodi se u saopstenju Zavoda. Troškovi života u Srbiji u februaru bili su viši 0,6 odsto nego u januaru, dok je porast troškova života u prva dva meseca 2008. bio 1,4 odsto..

Izvor: emportal

---

28.02.2008.
Srpska Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je konkurs za dodelu subvencija poslodavcima za otvaranje do 50 novih radnih mesta za 2008. godinu.

Kako je objavljeno, visina subvencije zavisi od razvijenosti opštine, tako da je za najnerazvijenije namenjeno 160.000 dinara, nerazvijene 130.000 dinara i 80.000 za razvijene. Taj iznos se uvećava se za 40.000 dinara, ako poslodavac zaposli lica sa invaliditetom, Rome, građane starije od 50 godina i decu bez roditeljskog staranja. Uslovi za podnošenje zahteva jesu da broj zaposlenih nije manji ni u poslednja tri meseca, ekonomski opravdan biznis plan, uspešno poslovanje najmanje godinu dana, da je nezaposleni najmanje šest meseci na evidenciji NSZ-a.

Izvor: emportal

---

27.02.2008.
Pravilnikom koji je ministar Dragan Jočić potpisao 24. januara, a objavljen je u novom Službenom glasniku, stavljen je van snage prošlogodišnji pravilnik koji je izazvao proteste u nekoliko opština.

Tim pravilnikom, iz 2007, bilo je predviđeno da Srbija bude podeljena na 34 registarska područja, a bez registarskih oznaka trebalo je da ostanu Aranđelovac, Vršac, Gornji Milanovac, Loznica, Paraćin, Priboj, Ruma i Trstenik. Prema novom pravilniku, biće 59 registarskih područja. Novi pravilnik će se primenjivati s početkom primene pravilnika o registraciji motornih vozila, kojim je propisan izgled tablica i saobraćajnih dozvola, odnosno od 6. jula. Tada će početi izdavanje novih registarskih tablica i saobraćajnih dozvola, a zamena će trajati tokom redovnog produžetka registracije.

Svim mestima i gradovima koji su do sada imali registarske oznake one su ostale. To su Aranđelovac (AR), Beograd (BG), Bor (BO), Valjevo (VA), Vranje (VR), Vršac (VŠ), Gnjilane (GL), Gornji Milanovac (GM), Đakovica (ĐA), Zaječar (ZA), Zrenjanin (ZR), Jagodina (JA), Kikinda (KI), Kragujevac (KG), Kraljevo (KV), Kosovska Mitrovica (KM), Kruševac (KŠ), Leskovac (LE), Loznica (LO), Niš (NI), Novi Pazar (NP), Novi Sad (NS), Pančevo (PA), Peć (PE), Paraćin (PN), Pirot (PI), Požarevac (PO), Prizren (PZ), Priboj (PB), Priština (PR), Prokuplje (PK), Ruma (RU), Smederevo (SD), Sombor (SO), Sremska Mitrovica (SM), Subotica (SU), Trstenik (TS), Užice (UE), Uroševac (UR), Čačak (ČA) i Šabac (ŠA). Nove registarske tablice biće bele boje, s plavim poljem na levoj strani, na kom je ispisana međunarodna oznaka Srbije, SRB. Posle oznake grada stajaće grb, a na desnoj strani, umesto kombinacije četiri do šest cifara, biće kombinacija tri ili četiri cifre i dva slova

Izvor: emportal

---

26.02.2008.
Iako se NBS još nije oglasila, Moskovska banka je već zakupila poslovni prostor u Beogradu, a čak je izabrala i predsednika upravnog odbora buduće banke, kaže za novi broj magazina Bankar Aleksandar Komarov.

Kako je u u eksluzivnoj izjavi za martovski broj magazina Bankar izjavio direktor Odeljenja Moskovske banke za finanijske institucije Aleksandar Komarov, u toj banci očekuju da će do kraja februara dobiti grinfild licencu za rad u Srbiji i, nakon toga, zvanično krenuti u osnivanje. "Planovi se nisu izmenili. Kao što je poznato, hteli smo da kupimo jednu srpsku banku, razmatrali smo nekoliko, među njima Agrobanku, koja nam je najviše odgovarala. No, dok smo čekali odluku NBS-a, ona je povećala kapital i postala suviše skupa. Zato smo odlučili da otvorimo novu banku, da krenemo od nule, poučeni iskustvom u Kijevu od pre godinu i po dana. U toku je završnica kompletiranja neophodnih dokumenata. S nadležnima za licence u Narodnoj banci Srbije smo u kontaktu onlajn, a pomažu nam i konsultanuti iz firme Citadel. Nema posebne birokratije, radi se operativno, pa se nadam da ćemo do kraja februara dobiti grinfild licencu", rekao je Komarov za Bankar.

On je pojasnio da dolazak na srpsko tržište odgovara koncepciji razvoja Moskovske banke, koja je osnovala svoje banke u Rigi, Kijevu, Belorusiji i Talinu. „U Srbiji za sada nema nijedne ruske banke, zato je to tržište još interesantnije za nas. Imamo detaljne planove za razvoj od nule. Već smo sklopili jedan ugovor o zakupu prostora na dva sprata, a razmatramo još dve-tri adrese. Imamo što nam treba, čak i predsednika upravog odbora, mada banka još nije osnovana", navodi Komarov. Moskovska banka jedna je od većih komercijalnih banaka na ruskom tržištu, zauzima četvrto mesto po aktivi od oko osam milijardi evra, a treća je, posle državne Zberbanke i Vnještorgbanke, po visini depozita fizičkih lica.

Izvor: emportal

---

25.02.2008.
Unapređenje poslovanja u apotekama, uspešna komunikacija s klijentima, promocija farmaceutskih proizvoda i novi trendovi u apotekarskom sektoru neke su od tema kojima je posvećena serija seminara za farmaceute državnih i privatnih apoteka.

Seminare organizuje Velefarm holding A.D, a na seminaru će govoriti vodeći domaći i strani stručnjaci. "Želja nam je da farmaceutska delatnost i apoteke u Srbiji budu na nivou najrazvijenijih zemalja sveta, uz opremu i primenu dobrih praksi koje bezuslovno zadovoljavaju kriterijum da se lekovi i sredstva za lečenje čuvaju i stignu do krajnjeg korisnika na najpouzdaniji i najbezbedniji način", kaže Rade Lazarević, pomoćnik generalnog direktora za komercijalne poslove.

"To je deo ukupnih napora kompletnog farmaceutskog lanca snabdevanja, kako veledrogerija, tako i proizvođača lekova, Farmaceutske komore i naših grupacija u Privrednoj komori Srbije, da se stanje u snabdevanju zdravstva uredi tako da se obezbede sigurnost, kontinutitet i kvalitetet snabdevanja, sa optimalnom cenom za sistem i krajnjeg korisnika", kaže on. Učesnici su seminar ocenili kao izuzetno značajan za unapređenje komunikacije uz primenu profesionalnih etičkih principa i osavremenjenje apotekarskog poslovanja u Srbiji..

Izvor: emportal

---

22.02.2008.
Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović izjavio je da bi Vlada Srbije naredne nedelje trebalo da donese odluku o produžavanju važenja uredbe o zabrani izvoza pšenice.

On nije mogao da precizira na koliko će uredba, koja ističe 3. marta, biti produžena. Prema njegovim rečima, Ministarstvo poljoprivrede razmatra i mogućnost uvoza 200.000 tona pšenice bez carine, od čega bi jedan deo uvezla država preko Robnih rezervi, dok bi ostatak žita bio komercijalni uvoz. To bi, kako je kazao, zbog veće ponude uticalo na smanjenje cene pšenice na domaćem tržištu. Golubović smatra da nije presudno po kolikoj ceni će se žito iz uvoza plaćati, koliko je bitno da se obezbede dovoljne količine pšenice u robnim rezervama, s obzirom na situaciju u kojoj se zemlja nalazi.

Golubović je kazao da Ministarstvo poljoprivrede još razmatra da li će novom uredbom biti produžena i zabrana izvoza kukuruza ili će se dozvoliti njegov izvoz. Naredne sedmice trebalo bi da se reguliše i nastavak izvoza pšeničnog brašna, rekao je on, navodeći da se kvota od 30.000 tona verovatno neće povećavati, već će smo bio omogućen izvoz do te količine, koja nije bila potpuno iskorišćena po prethodnoj uredbi.

Izvor: emportal

---

21.02.2008.
Iako svaka banka u Srbiji ima u ponudi i e-bankarstvo, procenat onih koji koriste tu uslugu je na niskom nivou slažu se učesnici okruglog stola magazina Bankar, dela Ekonomist media grupe. Za pet godina ni jedne jedine prevare.

Danijela Gavrilović iz Raiffeisen banke smatra da je nepoverenje građana prema tom vidu plaćanja glavni razlog za tu situaciju. "S druge strane, 70 korporativnih klijenata koristi tu uslugu", kaže ona. Miloš Nedeljković iz Banke Intesa kaže da je razumljivo što tako malo ljudi koristi e-bankarstvo zato što u Srbiji manje od 30 odsto domaćinstava koristi internet, ali i oni uglavnom za slanje i-mejla, a za e-bankarstvo manje. "I banke i telekomunikacione kompanije i država treba da rade na edukaciji kako bi se procenat korišćenja e-benkinga podigao", kaže on.

Miodrag Mirčetić iz Pexima, koji pruža tehničku osnovu za pružanje usluga e-bankarstva, kaže da je, suprotno predrasudama, e-bankarstvo sigurnije od "papirnog" bankarstva, jer za pet godina, koliko se e-bankarstvo koristi u Srbiji, nije bilo nijedne prevare tog tipa. Mirčetić smatra da ne postoji dovoljna inicijativa unutar samih banaka za veću promociju e-bankarstva, odnosno njegovo omasovljavanje. Više od 50 odsto novčanog toka preko banaka obavlja se elektronski, a više od 70 odsto privrednih subjekata koristi tu uslugu. Učesnici okruglog stola magazina Bankar saglasili su se da je ključan preduslov za rast e-bankarstva obrazovanje stanovništva, a da je prvi korak na tom putu razbijanje straha kod šireg građanstva od novčanih transakcija koje se odvijaju preko interneta.

Drugi nivo bilo bi usavršavanje rešenja, pogotovo, kako je rekao Dragoljub Lukić iz Univerzal banke, žestoko usavršavanje "mobi" kanala, odnosno SMS poruka I kasnije m-bankarstva. Slobodan Stanković, direktor Vesimex kompanije koja se bavi implementacijom rešenja sigurnosnih IT roba, smatra da se u oblasti e-bankarstva marketing mahom svodi na edukaciju korisnika. Stanković je istakao da određeni standardi koji su regionu postali obaveza, u Srbiju još nisu ni stigli.

Izvor: emportal

---

20.02.2008.
Vlada Srbije dostavila je parlamentu na razmatranje, izmene i dopune zakona o zaštiti konkurencije, prema kojima učesnik na tržištu može, ali ne mora, imati dominatan položaj ako je njegov udeo veći od 40 odsto.

U tom slučaju, preduzeće samo snosi teret dokazivanja da nema dominantan položaj na tržištu. Prema nacrtu zakona, dominantan položaj mogu imati dva ili više nezavisnih učesnika na tržištu ukoliko između njih u pogledu određene vrste roba i usluga ne postoji značajnija konkurencija, tako da zajednički deluju kao jedan učesnik. Pri utvrđivanju kolektivne dominacije uzimaće se u obzir udeo koji firma i njeni konkurenti imaju na tržištu, prepreke pri ulasku na određeno tržište, ekonomska snaga učesnika i njegovih potencijalnih konkurenata, kao i ekonomska snaga kupaca.

Dva ili više učesnika mogu zajednički imati dominantan položajaj ako imaju udeo veći od 50 odsto na tržištu, ali ne moraju, šo će morati i da dokažu pred Komisjiom za zaštitu konkurencije. Dominacijom na tržištu smatraće se i ukoliko godišnji prihod najmanje dva učesniika u koncentraciji, ostvaren u prethodnoj obračunskoj godini prelazi po učesniku 20 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po kursu na dan sastavljanja godišnjeg računa. Tržišnom dominacijom će se smatrati i ako svi učesnici u koncentraciji imaju više od 25 odsto udela na relevantnom tržištu u Srbiji.

Izvor: emportal

---

19.02.2008.
Narodna banka Srbije intervenisala je na međubankarskom deviznom tržištu prodajom 10 miliona evra, s ciljem da deluje proaktivno na stabilnost ovog tržišta. Dinar danas jači, sutra jača evro.

NBS raspolaže znatnim deviznim rezervama koje joj omogućavaju da deluje preventivno i spreči da politički događaji utiču na eventualnu uznemirenost ili uzdržanost aktera u međubankarskoj trgovini devizama. Narodna banka Srbije saopštila je da pažljivo prati kretanja na deviznom tržištu i spremna je da reaguje, ne samo u slučaju prevelikih dnevnih oscilacija kursa, već i kada je obim prometa na međubankarskom tržištu deviza osetnije smanjen zbog povećane neizvesnosti. Učestvujući danas na strani ponude, kako je navedeno u saopštenju, Narodna banka je povećala nivo transakcija na deviznom tržištu.

Dinar je juče porastao 0,15 odsto prema evru, pa je zvaničan srednji kurs dinara dostigao 83,34 dinara za jedan evro. Takav kurs rezultat je međubankarske trgovine u četvrtak, 14. februara, koji je zbog proslave Dana državnosti Srbije bio poslednji radni dan prošle sedmice. Prema podacima Narodne banke Srbije, srednji kurs evra prema dinaru niži je 12 para u odnosu na 14. februar, kada je jedan evro vredeo 83,46 dinara. Vrednost dinara u ovoj godini bila je najslabija 13. februara, kada je za jedan evro trebalo izdvojiti 83,48 dinara, dok je dinar najviše vredeo 22. januara, kada se za jedan evro dobijalo 80,32 dinara.

Evro je ojačao za 0,15 odsto na jučerašnjem međubankarskom deviznom tržištu, tako da će srednji kurs danas iznositi oko 83,5 dinara za jedan evro. Promet novca je mali, kotaža je tri puta veća i iznosi 30 para, što je prilično visoko, s obzirom na to da standardna kotaža iznosi 10 para. Prema Nikolićevoj oceni, kurs evra bi skočio kad bi se obavile veće transakcije u iznosu od pet do deset milina evra. Trenutno, su te transakcije male na međubankarskom tržištu, trguje se samo sa 500 hiljada do milion evra.

Izvor: emportal

---

18.02.2008.
Trikotaža Ivković proglašena je za Izvoznika godine u sektoru osvajanja novih tržišta, od strane SIEPA. Ova modna kuća 80 izvozi odsto svoje proizvodnje, 90 od 130 miliona dinara prometa pravi na stranim tržištima, gde džemper marke Ivko košta dva i po puta skuplje nego u Srbiji.

„Pošto ne ciljamo masovno tržište, morali smo proširiti bazu kupaca, što nas je uputilo ka izvozu. Ali nismo mi pravili nikakve strategije, istraživanja, jednostavno smo išli na sajmove, zajedno sa ostalim predstavnicima Srbije. Tek 2005. u februaru smo prvi put sami uzeli štand u Dizeldorfu i imali preko 100 narudžbina i bili smo najposećeniji. Bile su to male isporuke od 20-ak komada, ali niko se ne sme zanositi da će otići na sajam i dobiti porudžbinu od sto hiljada pantalona, jer to se ne dešava ni najjačim kompanijama. Mi i danas imamo isporuke od 20 do 13 hiljada komada garderobe“, kaže direktor kompanije Miloš Ivković u intervjuu za Ekonomist magazin.

Izvor: emportal

---

15.02.2008.
Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja i Međunarodni računovodstveni standardi objavljeni su u novom broju Službenog glasnika.

Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja sadrže i odrednice o prvoj primeni tih standarda, plaćanju akcijama, poslovnim kombinacijama, ugovorima o osiguranju, prestanku poslovanja, istraživanju i procenjivanju mineralnih resursa. Međunarodni računovodstveni standardi se odnose na predstavljanje finansijskog izveštaja, zalihe, ugovore o izgradnji, porezu na dobitak, lizingu, prihodima, primanju zaposlenih i druge odrednice bitne za rad računovođa.

Izvor: emportal

---

14.02.2008.
Preduzetnici Srbije, u organizaciji Privredne komore Srbije, Zajednice preduzetnika Srbije, Komore Beograda i regionalnih komora, okupili su se juče na Saboru u beogradskom Domu Sindikata, proslavili slavu Sveta tri Jerarha i uputili više zaključaka i zahteva na adrese nekoliko ministarstava i same Vlade, tražeći da ih oni što pre sprovedu.

Preduzetnici su, za njih goruće teme, smestili u tri panela i o svakoj, zajedno sa panelistima, otvoreno rekli šta misle. Najviše košta i boli siva ekonomija čiji se obim ne smanjuje nego povećava, zatim visoki porezi i državne dažbine kao i troškovi koje nameće lokalna samouprava. Jedna računica pokazala je da mali trgovac u Beogradu sa jednim zaposlenim radnikom, mesečno mora državi i opštini da plati 92.000 dinara na ime raznoraznih poreza i drugih dažbina. Istovremeno, visoko ih kažnjavaju za svaku učinjenu grešku. Zato su zatražili da država otpiše kamate na postojeća dugovanja kako poreska tako i za neuplaćene doprinose za zdravstvo. Odmah bi porezi morali da se odrede prema poreskoj snazi preduzetnika, jer su među njima vrlo velike razlike.

Ukazali su i da su se pojavila neprimereno visoka potraživanja nekih udruženja muzičara na ime zaštite autorskih prava. Apostrofirani su SOKOJ i njemu slična udruženja, koja sama određuju tarife i procenjuju osnovice za naplatu tih tarifa. Ispada tako da frizerski salon ili servis za pranje automobila, ako puštaju muziku, moraju godišnje da plate više od 100.000 dinara samo za to. Ljuti su i zbog nezainteresovanosti javnog servisa RTS (ali i ostalih medija) za rad i probleme preduzetnika. Posebno su pogođeni nedavnim odlukama Vlade da se započne proces sjedinjavanja sva tri penziona fonda – PIO samostalnih delatnosti, PIO poljoprivrednika i Fonda PIO zaposlenih. Preduzetnici su juče odlučno zahtevali od Vlade da se taj proces odmah obustavi, a u roku od 30 dana urade izmene i dopune zakona koji je to omogućio i po hitnom postupku uputi parlamentu na usvajanje

Izvor: Privredna komora Srbije

---

14.02.2008.
Prema važećim odredbama, obaveza je naručioca da javne nabavke oglašavaju u jednim dnevnim novinama, a ubuduće bi od toga bile izuzete nabavke u vrednosti većoj od pet miliona dinara za dobra i usluge i 20 miliona dinara za radove. "Uvođenjem specijalizovanog portala javnih nabavki obezbedilo bi se oglašavanje na jednom mestu, ali i značajno smanjenje troškova, jer bi takvo oglašavanje bilo besplatno, dok su procenjeni godišnji izdaci za oglašavanje u dnevnim novinama u Srbiji najmanje dva miliona evra", rekao je direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.

Portal će, prema njegovim rečima, postati efikasan instrument Uprave za javne nabavke u proveri i kontroli regularnosti postupaka javnih nabavki. "Objavljivanju javnog poziva naručioca na Portalu prethodiće provera pravnih stručnjaka Uprave da li oglas sadrži nepravilnosti, kao što je skraćivanje rokova ili nedozvoljeno visoke cene konkursne dokumentacije, koje diskriminišu ponuđače i ograničavaju konkurenciju", ukazao je Jovanović.

Većoj transparentnosti javnih nabavki doprineće i objavljivanje obaveštenja o zaključenom ugovoru, obustavi postupka, kao i odluka Komisije za zaštitu prava. Na taj način će, kako je istakao Jovanović, biti stvoreni preduslovi za efikasniju kontrolu ukrštanjem podataka iz odluke Komisije za zaštitu prava i kvartalnih izveštaja naručilaca, što će omogućiti Upravi da sazna koji naručioci zaključuju ugovore suprotno odluci Komisije. On je dodao da će predložene novine u oglašavanju javnih nabavki omogućiti da se prate svi sprovedeni postupci javne nabavke velike vrednosti, a ne samo određeni, kako je to sada slučaj.

Izvor: emportal, www.emportal.co.yu

---

13.02.2008.
Uprava carina radi na jedinstvenoj bazi podataka (elektronski prozor) u koju će se unositi podaci o robi koja se izvozi, što bi trebalo bi da smanji prosečno vreme zadržavanja vozila na granici, troškove firmi i u krajnjoj instanci poboljša konkurentnost na stranom tržištu, rečeno je danas na seminaru o olakšicama u trgovini koji je održan u Privrednoj komori Beograda.

Elektronski prozor je, olakšica koja strankama uključenim u trgovinu i transport omogućava da podnesu standardizovane informacije i dokumentaciju na jednom mestu a njegovo uvođenje obavezna je i etapa u pridruživanju EU.

Izvor: Tanjug

---

12.02.2008.
Poreska uprava je saopštila je 11. februara da će obaviti selekciju poreskih obveznika kod kojih će se u ovoj godini vršiti kontrola zakonitosti i pravilnosti obračuna poreza na dobit u 2006. i 2007. godini.

Selekcija će biti obavljena posle prijema i obrade poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dobit preduzeća za prošlu godinu.
Kako je u saopštenju navedeno, kontrolom će biti obuhvaćeni "fiskalno najizadašniji" poreski obveznici, banke i druge finansijske organizacije.
Kontrola će započeti početkom juna, do kada će biti proveravani postojeći i prikupljati potrebni dokazi o nepravilnosti obračuna poreza.

Poreska uprava će zabraniti delatnost svim poreskim obveznicima kod kojih se utvrdi da su u poreskoj prijavi ili bilansu iskazali netačne podatke, naveli manju poresku osnovicu ili neosnovano ostvarili pravo na poreske podsticaje propisane zakonom.
Zabrane delatnosti biće od tri do 12 meseci, zaključeno je u saopštenju.

Izvor: Ekapija

---

11.02.2008.
Inspektori rada krenuli su na teren sa namerom da posete sva preduzeca u Srbiji i provere ažurnost gazda u sastavljanju dokumenta u kojem se do detalja opisuju opasnosti kojima su izloženi zaposleni, kao i mere za njihovo otklanjanje. Poslodavcima u Srbiji istekao je u septembru rok za donošenje akta o proceni rizika na radnom mestu, a one koji to još nisu ucinili sacekace prijava i izuzetno visoka kazna od 800.000 do milion dinara.

- Sprecavanje tragedija je osnovni cilj novog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a to se može uciniti samo preciznom procenom rizika pre pocetka rada i donošenjem mera za njihovo otklanjanje - rekao je Radovan Ristanovic, direktor republickog Inspektorata za rad. Procenjivanjem opasnosti u radnom okruženju, ipak, ne može da se bavi svako. Potpis na ovakav dokument može da stavi samo lice koje je položilo strucni ispit u Republickoj upravi za bezbednost bez obzira na to da li ga piše za svoju ili tudu firmu. Za ovaj posao, vece komapnije uglavnom angažuju strucnjake koji moraju da imaju licencu. U Srbiji, ovakvu dozvolu dobilo ih je stotinak, razlicitih specijalnosti.

Poslodavci moraju da ispišu procenu rizika za svako radno mesto, kako bi se zaposleni na vreme upoznali sa mogucim opasnostima na svom radnom mestu koje bi mogle da prouzrokuju povrede na radu ili oboljenja zaposlenog.

Izvor: Ekapija

---

11.02.2008.
Kompanija "Microsoft" predstavila je na Sajmu brendova u Beogradu novi integrisani informacioni sistem "Dynamics NAV Express" sprecijalno prilagođen za mala i srednja preduzeća u Srbiji.
Ovaj sistem je u Srbiju uveden pre šest meseci i do sada ga je primenilo sedam preduzeća.Pomoću njega preduzeća mogu da vrše obračun zarada, upravljaju inventarom, obračunavaju putne naloge, vode evidenciju o kupcima i prodaji, komuniciraju sa dobavljačima, prate zalihe u magacinu i slično.

Sistem je pojednostavljen i namenjen malim firmama koje imaju jednostavnije poslovne delanosti kao što su trgovina na malo, izvoz i uvoz, troškovi su znatno smanjeni i može da se postavi u roku od 15 dana.
"Microsoft" svim zaposlenima obezbeđuje kompletnu obuku, a prvi put se nudi i korisničko upustvo na 200 do 300 strana.
Pored tehničke podrške predviđeno i automatsko ažuriranje softvera sa promenama zakonskih propisa u Srbiji.

Izvor: Ekapija

---

08.02.2008.
Kompanija ''Linde gas Srbija'' uložiće ove godine dodatnih 2,5 miliona evra u obnovu i opremanje fabrike za proizvodnju tečnog ugljendioksida u Bečeju, saopštio je juče Fond za podršku investicija u Vojvodini. Rukovodstvo te kompanije iznelo je predstavnicima Fonda rezultate dosadašnjeg rada i najavilo da će 1,5 miliona evra uložiti u adaptaciju stare fabrike a milion za nabavku osnovnih sredstava.

Izvor: Tanjug

---

07.02.2008.
Upravni odbor »Sojaprotein«A.D. Bečej je na svojoj sednici održanoj 04.02.2008. godine doneo Odluku o izdavanju javnom ponudom akcija VIII emisije.
Odlukom Upravnog odbora utvrđeno je da se izdaju nove obične akcije sa pravom glasa VIII emisije javnom ponudom i to 650.000 komada, bez nominalne vrednosti sa računovodstvenom vrednošću od 463,661404 dinara.
Akcionarima Sojaprotein a.d. Bečej koji imaju pravo prečeg upisa, akcije VIII emisije će se prodavati po ceni od 3.100,00 dinara.

Za akcionare koji su iskoristili pravo prečeg upisa i za sva ostala zainteresovana lica akcije VIII emisije će se prodavati po ceni od 3.445,00 dinara.Pravo prečeg upisa akcija VIII emisije imaju akcionari upisani u Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti na dan 19. februar 2008. godine, srazmerno broju celih posedovanih akcija.

Na Beogradskoj berzi akcija Sojaproteina, jedne od tri kompanije sa A Listinga, prethodnog dana je menjala vlasnika po 3.568 dinara.

Izvor: www.soyaprotein.com

---

06.02.2008.
Poreska uprava je najavila da će od 11. februara početi pojačana kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa. Poreski inspektori će kontrolu obavljati kako tokom radnog vremena tako i u večernjim terminima. Za one poreske obveznike za koje poreski inspektori utvrde da ne evidentiraju promet preko fiskalne kase i ne izdaju fiskalne račune, na licu mesta će izreći kazne o zabrani obavljanja delatnosti na 60 dana. Ujedno će podnositi i prijave za poreski prekršaj, za koji je predviđena kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica, od 5.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice, od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnike.

Izvor: EMportal

---

05.02.2008.
Posle drugog kruga predsedničkih izbora indeksi na berzi su porasli. Indeks Belexline je skočio za više od 4% na 3.837 indeksnih poena dok je indeks Belex15 skočio za više od 6% na 2.346 poena.

Akcije preduzeća Agrocoop iz Novog Sada (Belex: AGRC) skočile su za oko 20% na cenu od 2.758 dinara. Akcije Telefonkabla iz Beograda (Belex: TLKB), skočile su za 16% na cenu od 14.500 dinara. Akcije somborske uljare Sunce (Belex: SNCE) skočile su za 14 %. Akcije Globos osiguranja (Belex: GLOS) su za 13 odsto uvećale vrednost na cenu od 5.558 dinara. Akcije građevinskog preduzeća Napred (Belex: NPRD) takođe su skočile i to za 12% na 7.900 dinara. Najviše se trgovalo akcijama niške AIK banke (Belex: AIKB). Akcije te banke skočile su za % odsto i tako dostigle cenu od 10.300 dinara.

Dosta se trgovalo i akcijama Sojaprotein (Belex: SJPT) koja je ostvarila promet od gotovo 42 miliona dinara. Akcije su skočila za 9% na 3.654 dinara, dok je traženo gotovo duplo više akcija nego što je bilo ponuđeno.

Izvor: EMportal

---

05.02.2008.
Đelić je novinarima rekao će Vlada Srbije ove godine početi sa odobrava od 500.000 EUR do 5 mil EUR uspešnim preduzetnicima da bi povećali proizvodnju i napravili proboj na inostrano tržište.
- Zauzvrat, država bi dobila učešće u vlasništvu tog privatnog preduzeća, ali ne bi glasala u Upravnom odboru, jer bi bila pasivni akcionar i ne bi se mešala u poslovnu politiku -objasnio je Đelić.

On je dodao da država očekuje dividende i da privatnik može da posle dužeg vremenskog perioda otkupi svoj udeo i tako vrati novac državi, uvećan za prinos.
Država bi na taj način uvela novost u privredu, a to je prisustvo "biznis anđela", koji su prisutni u SAD i zemljama EU.

Đelić je rekao da će druga mera biti edukacija uspešnih biznismena da postanu uspešniji menadžeri a takođe je najavio da će Vlada Srbije u naredna tri meseca organizovati prvi samit 1.000 najuspešnijih preduzetnika Srbije.

Izvor: Ekapija

---