15.07.2010.
Ohrabruju jasni znaci da se privreda Srbije kreće u pravom smeru, oslanjajući se manje na rast zasnovan na potrošnji i zaduživanju nego u periodu pre krize, navedeno je u danas objavljenom Pismu o namerama, koje je Vlada Srbije uputila Međunarodnom monetarnom fondu.

"Nadamo se da će se oporavak privrede ubrzati krajem godine u skladu s našom osnovnom projekcijom rasta, ali ćemo sprovoditi politiku vodeći računa o potencijalnim rizicima", navedeno je u pismu, koje su potpisali premijer Mirko Cvetković, ministarka finansija Diana Dragutinović i guverner u ostavci Radovan Jelašić i koje je vlada usvojila 10. juna. Prema raspoloživim pokazateljima za prvo tromesečje, privredni rast je i dalje nedovoljan i suviše neujednačen da bi mogao da utiče na oživljavanje tržišta rada, uglavnom zbog nedostatka podsticaja na strani spoljne tražnje i pada investicija. U Srbiji se u ovoj godini očekuje realni rast bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto i tri odsto u 2011. godini, s rastom zaposlenosti od 2011.

"Nažalost, oporavak naše privrede verovatno neće biti onako brz kako smo se nadali, a svesni smo rizika u pogledu negativnog uticaja grčke dužničke krize na region i ekonomskih tenzija u evrozoni", navedeno je u pismu. Kao pozitivnije kretanje istaknuto je znatno smanjenje inflacije, što omogućava trajno stabilizovanje inflacije u granicama niskog jednocifrenog raspona, kao i veoma dobro stanje deviznih rezervi, koje obezbeđuje Narodnoj banci Srbije dovoljno prostora da održi stabilne uslove na deviznom tržištu. Sporiji tempo privrednog oporavka, u kombinaciji s niskom potrošnjom i uvozom, imaće negativan uticaj na poreske prihode i dovešće do većeg fiskalnog deficita od prvobitno planiranog. Kako je navedeno, rashodna strana budžeta za 2010. uglavnom će biti u skladu s planom, a fiskalni deficit biće povećan na 4,75 odsto BDP-a, čime će biti nadoknađen podbačaj prihoda, uslovljen slabijim privrednim rastom od očekivanog, dok bi u 2011. godini deficit bi trebalo da bude sveden na četiri odsto BDP-a.

Smanjenje mase zarada u konsolidovanom sektoru države na oko osam odsto BDP-a i neto izdataka za penzije na oko 10 odsto do 2015. godine predstavlja ključno uporište napora vlade da uspostavi stabilnije javne finansije, navedeno je u pismu. Nominalne zarade u javnom sektoru ostaće zamrznute tokom 2010. godine. Redovna polugodišnja indeksacija zarada u javnom sektoru počeće 2011. godine, a prilagođavanje će biti sprovedeno u aprilu 2011. i aprilu 2012. prema rastu potrošačkih cena tokom prethodnih šest meseci i jednoj polovini stope realnog rasta BDP-a, ukoliko bude pozitivna, ostvarene u prethodnoj godini, kao i u oktobru 2011. godine prema rastu potrošačkih cena tokom prethodnih šest meseci. Nominalne penzije će takođe ostati zamrznute u 2010. godini, a na redovnu polugodišnju indeksaciju penzija do aprila 2012. biće primenjivano isto pravilo kao i na zarade u javnom sektoru. Posle indeksacije u aprilu 2012, penzije će i dalje biti indeksirane u polugodišnjim intervalima rastom potrošačkih cena, i počev od aprila 2013. godine, dodatni rast penzija biće jednak realnom rastu BDP-a ostvarenom u prethodnoj godini, umanjenom za četiri odsto. Ta formula indeksacije biće zadržana sve dok neto rashodi za penzije ne padnu na oko 10 odsto BDP-a.

Izvor: EMG

---

14.07.2010.
Dosadašnja sveobuhvatna reforma propisa nije dala zadovoljavajuće i očekivane rezultate, a proces je trajao duže nego što je bilo planirano, rekao je danas predsednik Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Vladimir Čupić.

„Do sada je sprovedeno 63 preporuke čiji je rezultat ušteda od oko 50 miliona evra“, rekao je Čupić i dodao da je do danas do Vlade Srbije došlo oko 200 preporuka od ukupno 340. Predsednik Upravnog odbora NALED-a rekao je na predstavljanju drugog Kvartalnog izveštaja o stanju administrativnih prepreka za poslovanje u Srbiji, da Srbija mora da ukine suvišne administrativne procedure ne samo zbog privlačenja novih investitora već i zbog olakšavanja poslovanja onima koji su već prisutni u Srbiji. On je istakao da investitori hoće da ulažu tamo gde na lak i jednostavan način mogu da realizuju svoju ideju, bez suvišnih proceduralnih postupaka. Prema Čupićevim rečima, najaktivnija ministarstva u pogledu uklanjanja suvišnih propisa i procedura bili su Ministarstvo finansija, Ministarstvo infrastrukture i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Rok za sporovođenje Giljotine propisa istekao je 30. juna, a do tada sprovedeno samo 56 preporuka i sedam preporuka koje prvobitno nisu bile usvojene, ali su naknadno usklađene sa regulatornim telima. Ukupno je usvojeno 217 preporuka za sprovođenje. Šef pravnog tima programa Američke agencije za razvoj (USAID) MEGA Dušan Vasiljević je kazao da zajedno sa lokalnim zajednicama rade na projektu ocene privrednog ambijenta u opštinama i projektu koji bi trebalo da da precizne informacije koliko koštaju administrativne obaveze u pojedinim opštinama. Vasiljević je istakao da postoje velike razlike u pogledu poreskih opterećenja u različitim jedinicama lokalne samouprave i da te razlike mogu da budu toliko drastične da u nekim slučajevima, u uslovima krize, mogu da dovedu i do gašenja preduzeća. On je kazao da je istraživanje Svetske banke pokazalo da je Srbija po poreskim opterećenjima na 35. mestu u svetu, ali da je među poslednjima kada se uzme u obzir vreme koje se utroši na plaćanje poreza. Vasiljević je kazao da je to istraživanje pokazalo da je potrebno 35 radnih dana da se plate svi porezi.

Prema Vasiljevićevim rečima, Srbija je do sada izgubila oko 1,3 milijardi evra zato što lokalne samouprave ne raspolažu svojom imovinom, a godišnje nastavlja da gubi po 103 miliona evra zbog toga. Na okruglom stolu je ocenjeno i da se preporuke za ukidanje nekih propisa, koje je vlada usvojila u oktobru i novembru prošle godine, nisu mogle ispoštovati jer je realno rok bio kratak. Ocenjeno je i da bi u Srbiji trebalo ukinuti oko 8.800 propisa i da je bitno da se propisi koji zastarevaju postepeno ukidaju, jer u suprotnom reforma nakon nekoliko godina neće imati efekta.

Izvor: EMG

---

12.07.2010.
Sekretar Odbora za poljoprivredu Priredne komore Srbije (PKS) Milan Prostran ocenio je danas da država što pre mora otkloniti diskriminaciju između regostrovanih i neregistrovanih gazdinstava.

"Ta diskriminacija nije poznata ni po Ustavu Srbije, a ni po evropskom zakonodavstvu", rekao je on. Prema njegovim rečima, nije bilo dobro ni to što se subvencije daju samo registrovanim gazdinstavima koji plaćaju penziono osiguranje, dok je veliki deo njih ostao bez podsticaja, kao i veliki agrokompleksi. Povodom prve dve godine rada Vlade Srbije, Prostran je ocenio da je agrarni budžet i dalje mali. "Prošle godine bio je samo dva odsto ukupnog budžeta, ove godine iznosi tri odsto, dok su zahtevi privrede da se obezbedi bar pet odsto ukupnog budžeta za poljoprivredu, mada bi najidealnije bili oko 10 procenata", rekao je on. Prostran je naveo da su srpski zemljoradnici u protekle dve godine od Ministarstva poljoprivrede dobili uređenije zakonodavstvo. Kako je rekao, urađen je "veliki posao u zakonodavstvu', usvojen je 31 zakon usaglašen sa zakonodavstvom Evropske unije ali, kako je dodao, "glavna manjkavost bila je nemogućnost da se poljoprivreda više finasjiski podrži iz budžeta". Prostran je podestio i da još nisu završeni Nacionalni program razvoja poljoprivrede i Nacionalni program ruralnog razvoja na osnovu kojih poljoprivreda treba da se dobije više novca iz budžeta, što je po novom Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju trebalo da se uradi do 11. juna.

Izvor: EMG

---

09.07.2010.
Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić izjavila je danas da je uvođenje elektronske uprave u Srbiji veoma značajno za privredu i proces evropskih integracija zemlje.

"Elektronska uprava će omogućiti građanima i privredi da se sa administracijom posluje lako, efikasno, uz manje troškove, visok nivo transparentnosti i smanjenjenu korpuciju", kazala je Matićeva u Klubu poslanika na otvaranju srpsko - belgijskog skupa o elektronskoj upravi. Ona je navela da je skup organizovan radi razmene iskustava sa stručnjacima belgijskog Saveznog ministarstva za informacione tehnologije i da Srbija treba da obezbedi građanima i privredi sve pogodnosti kao u zemljama Evropske unije (EU). "Danas je i datum kada Belgija obeležava početak predsedavanja Evropskom unijom tako da je to za nas odličan znak", rekla je ministarka. Matićeva je navela da je Belgija jedan od pionira elektronske uprave i da je svoju elektronsku upravu zasnovala na sličnim elementima kao u Srbiji, odnosno ličnim kartama sa čipom i elektronskim sertifikatom. Ministarka je kazala da je juče na sednici vlade usvojena Strategja za razvoj informacionog društva Srbije do 2020. godine, u skladu sa evropskim standardima, podsetivši da je EU "digitalnu agendu" postavila kao jedan od sedam prioriteta za razvoj Evrope u narednih 10 godina.

Izvor: EMG

---

08.07.2010.
Ministarstvo poljoprivrede preduzeće niz mera kako bi štete koje su izazvale obilne padavine i poplave bile umanjene, a poljoprivrednici osetili boljitak, izjavio je ministar Saša Dragin i dodao da nije zadovoljan načinom na koji je protivgradna služba reagovala.

Ministarstvo poljoprivrede će zbog teških vremenskih uslova na jesen subvenicionisati nabavku 150.000 tona NPK đubriva s 10.000 dinara po toni, kazao je Dragin i podsetio da je Ministarstvo već subvencionisalo nabavku 300.000 tona đubriva KAN za zimsko đubrenje. Ministarstvo će finasirati i skladištenje poljoprivrednih proizvoda u javnim skladištima s 50 odsto, naveo je Dragin, dodajući da je ove godine na raspolaganju prostor za 300.000 tona robe. Dragin je podsetio da je Ministarstvo poljoprivrede u opštinama gde je proglašena elementarna nepogoda oslobodilo poljoprivrednike plaćanja ovogodišnjih vodoprivrednih naknada za sve površine koje su više od 30 odsto bile ugrožene vodama. "Pored toga, Ministarstvo poljoprivrede je donelo zaključak da se neće naplaćivati korišćenje državnog zemljišta za 2010. za sve proizvođače koji su u opštinama gde je proglašena elementarna nepogoda imali štetu veću od 30 odsto", naglasio je Dragin.

Izvor: EMG

---

08.07.2010.
Direktor Direkcije republičkih robnih rezervi Goran Tasić rekao je danas da je Vlada Srbije donela odluku da interventno otkupi 70 000 tona pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 12 dinara za kilogram.

On je na konferenciji za novinare rekao da će se prodaja pšenice obavljati isključivo preko Produktne berze u Novom Sadu, a da će se otkup vršiti samo od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Prema njegovim rečima, iz budžeta je obezbeđeno 840 miliona dinara za otkup. “Da bismo zahvatili što veći broj poljoprivrednih gazdinstava odlučili smo da minimalna količina koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva bude 20 tona, a maksimalna 100 tona”, rekao je Tasić. On je dodao da će interventni otkup biti ravnomerno raspoređen po celoj Srbiji, kao i da će se isplata obaviti u rekordnom roku od 15 dana. Kroz naturalnu razmenu po povoljnim paritetima nabaviće se dodatnih 50 000 tona pšenice, tako da će se ukupno iz ovogodišnjeg roda uskladištiti količina oko 120 000 tona merkantilne pšenice.

Izvor: EMG

---

06.07.2010.
Ministar poljoprivrede Saša Dragin izjavio je danas u Novom Sadu da je kvalitet ovogodišnje pšenice relativno dobar, ali da će zbog kiša prinos biti umanjen za deset odsto.

"Sudeći po reprezentativnom uzorku, 50.000 tona požnjevenih na različitim mestima u Srbiji, hektolitarska vrednost pšenice je u proseku 76,5, što se smatra prilično dobrim", rekao je on u razgovoru s novinarima posle obilaska pivare Ujedinjene srpske pivare u Novom Sadu. Prema njegovim rečima, međutim, prinosi će, zbog obilnih kiša krajem juna i početkom jula, biti manji za deset odsto. "Počela su da funkcionišu i javna skladišta, tako da će silosi primiti 300.000 tona pšenice", rekao je Dragin i najavio da će ministarstvo, zbog vremenskih nepogoda, platiti polovinu troškova skladištenja. Dragin je ponovio da će država pomoći onima čiju su letinu uništile poplave i podzemne vode. "U opštinama koje su proglasile elementarne nepogode, a prinosi zbog toga umanjeni za 30 odsto, poljoprivredni proizvođači će u tom iznosu platiti manje dažbine za vodoprivredna preduzeća, a isto tako će biti umanjen i zakup državnog zemljišta", zaključio je Dragin.

Izvor: EMG

---

05.07.2010.
Ministarstvo poljoprivrede saopštilo da je 5.185 poljoprivrednika do sada preuzelo kratkoročne i dugoročne subvencionisane kredite, vredne 31,8 miliona evra.

U okviru kreditne podrške poljoprivredi, koju sprovodi Ministarstvo poljoprivrede u saradnji s poslovnim bankama, do sada je sedam banaka odobrilo dugoročne kredite vredne 18,2 miliona evra. Dugoročne kredite poljoprivredni proizvođači su najčešće uzimali radi kupovine kombajna, traktora i druge mehanizacije i za gradnju skladišnih prostorija i drugih objekata.

Izvor: EMG

---

02.07.2010.
Kompanija PIK Bečej koja posluje u okviru kompanije Irva investicije ove godine planira da izveze proizvode u vrednosti od četiri miliona evra, što je za 1,5 miliona više nego prošle godine, saopštio je danas direktor prodaje PIK Bečeja Mihajlo Đukić.

„Za prvih šest meseci ove godine više od pedeset odsto plana je ostvareno, a ako se tako nastavi očekujemo da plan bude premašen“, rekao je Đukić. On je naveo da PIK izvozi robu u Rusiju, zemlje bivše SFRJ, Francusku, Italiju, Tursku i Mađarsku, a u planu je i plasman robe na Bliski istok. Izvršna direktorka PIK-a Svetlana Gagić rekla je da je ta kompanija 2009. godinu završila sa gubitkom od 800 miliona dinara. „Profit nam se topi, jer vraćamo kredite koje smo ranije uzeli. Inicijalno bi bilo dovoljno pet miliona evra da izađemo iz blokade i krenemo u novi krug proizvodnje“, rekla je Svetlana Gagić. Prema njenim rečima, kompanija ima problema sa likvidnošću, očuvanjem zemljišnih resursa i restrukturiranjem. Kako je ona navela, PIK će ponuditi malim farmerima da rade u kooperaciji. PIK Bečej se bavi proizvodnjom u ratarstvu, stočarstvu, kao i proizvodnjom i preradom voća i povrća. Osim toga, PIK poseduje i ribnjak, ergelu i hotel Fantast. Kompanija ima 1.550 zaposlenih i u poslednjih deset godina je uložila više od 23 miliona evra u proizvodnu tehnologiju.

Izvor: EMG

---

01.07.2010.
U periodu od januara do maja u Srbiji je boravilo ukupno 716.794 turista, što je 10 odsto manje u odnosu na isti period lane, saopštila je danas Turistička organizacija Srbije.

Od ukupnog broja turista, domaćih je bilo 492.066, ili za 13 odsto manje, ali oni ujedno predstavljaju i 69 odsto od ukupnog broja, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Inostranih turista bilo je 224.728, što predstavlja smanjenje od tri odsto. Turisti su ostvarili ukupno dva miliona i 194.948 noćenja, što je 18 odsto manje u odnosu na prvih pet meseci prošle godine, a od toga su domaći turisti ostvarili jedan milion i 714.471 noćenje, odnosno 21 odsto manje, što, međutim, čini 78 odsto od ukupnog broja. Istovremeno, inostrani turisti imali su za pet odsto manje noćenja, odnosno 480.477. Mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći gosti su najviše boravili u banjskim mestima -35 odsto, zatim slede planine sa 34 odsto. Inostrani gosti najviše su boravili u glavnim adminstrativnim centrima -64 odsto. Domaći turisti su se najduže zadržavali u Vrnjačkoj Banji, na Kopaoniku, Zlatiboru i u Beogradu. Inostrani turisti najviše su boravili u Beogradu, gde su ostvarili za jedan odsto više noćenja, zatim u Novom Sadu i na Zlatiboru. Najveći broj noćenja ostvarili su turisti iz BiH -50.503, što je za 17 odsto manje u poređenju sa istim periodom lane, zatim slede turisti iz Crne Gore, Slovenije, Hrvatske i Italije.

Izvor: EMG

---