05.02.2012.
Vlada Srbije proglasila vanrednu situaciju na teritoriji cele zemlje zbog snežnih padavina i niskih temperatura.

"Imajući u vidu da je 37 opština proglasilo vanrednu situaciju, da je, prema našim procenama, 70.000 ljudi zavejano i odsečeno od civilacije, da 3.000 ljudi učestvuje u spasavanju ljudi, da je devet osoba stradalo a jedna se vodi kao nestala, procenjeno je da posledice nije moguće otkloniti redovnim delovanjem", rekao je Dačić. On je istakao da vanredna situacija podrazumeva angažovanje svih resursa, mobilisanje mehanizacije i ljudstva u opštinama gde je najkritičnije i stanovništvu kome je pomoć neophodna. Štab je zaključio da bi vanredna situacija trajala sedam do 10 dana, imajući u vidu da se u Srbiji i dalje očekuju obilne snežne padavine, praćene veoma niskim temperaturama. Načelnik Štaba Predrag Marić rekao je da je i oko 5.000 kilometara puteva neprohodno i da je proglašenje vanredne situacije neophodno s obzirom na vremenske prilike i tendenciju pogoršanja vremena koje se očekuju u naredna dva dana. On je kazao da je neophodno da se svi neophodni resursi stave u funkciju, a to su vojska, policija, dodatna mehanizacija, ljudstvo, kako bi se pomoglo opštinama u kojima je najkritičnije i da efekti odluke o proglašenju vanredne situacije moraju da se vide u naredna dva do tri dana. Marić je rekao da je danas iz Rafinerije Pančevo upućena nafta ka ugroženim područjima. Prema njegovim rečima, dodatna mehanizacija, ljudstvo, dnevnice, gorivo tokom vanredne situacije koštaće 85 miliona dinara. Vojska Srbije je spremna da 14.000 ljudi stavi na raspolaganje za čišćenje puteva, spasavanje, evakuacije i pomoć stanovništvu u hrani i lekovima, a svu neophodnu pomoć pružiće i policija. Štab je pozvao građane kao pojedince da uklone sneg ispred svojih kuća i lokala.

Proglašenje vanredne situacije ne znači i prekid poslova
Zaposleni koji mogu da stignu do radnih mesta trebalo bi da se pojave na poslu i u slučaju proglašenja vanredne situacije, izjavila je direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić-Trefalt. "Rad u zatvorenom prostoru se može obavljati, naravno, u zavisnosti da li se može doći do radnog mesta", kazala je Vera Božić-Trefalt i dodala da nije moguće izdati naredbu o prestanku obavljanja svih poslova. Ona je dodala da poslodavci, ipak, mogu da odluče i da prekinu s radom ako zaposleni ne mogu da stignu do radnog mesta ili radi uštede energije. Prema njenim rečima, u vanrednoj situaciji moraju se obavljati i oni poslovi na otvorenom koji su od elementarne važnosti, a poslodavac je dužan da obezbedi posebne uslove za to. "Sneg se mora rašćišćavati, a i javni gradski prevoz treba da funkcioniše u okviru mogućnosti", kazala je ona i dodala da bi poslodavci u takvim situacijama trebalo da drugačije organizuju rad, omoguće kraće smene, obezbede zaštitnu opremu i tople napitke.

Vanredno stanje u opštini Bečej
Zbog nastale teške situacije 04. februara u u 13,00 časova je proglašeno vanredno stanje na teritoriji naše opštine. Predsednik opštine Peter Knezi je zamolio građane da se povodom toga, pridržavaju se sledećih instrukcija:

1. Svako neka hitno i neodložno ocisti trotoar ispred svoje kuce, stana ili prodavnice. Time ce u mnogome olakšati saobracaj u ovoj teškoj situaciji.
2. Samo u krajnjoj nuždi krenite na put. Ukoliko je to ipak potrebno, cinite to samo motornim vozilom ili peške. Korišcenje bicikla, malog motora ili motocikla u ovim okolnostima je opasno po život.
3. Sledece nedelje, dakle od 6-og do 1o-og februara, U ŠKOLAMA NA TERITORIJI OPŠTINE BECEJ NECE BITI NASTAVE. TO VAŽI I ZA OSNOVNE, I ZA SREDNJE ŠKOLE. Dakle nemojte slati decu u školu u ponedeljak!
4. Ukoliko u vašem okruženju žive sami stariji ljudi, ili bolesni,iznemogli. molim Vas, da ih obidjete povremeno, jer u ovakvim teškim situacijama jako puno znaci medjusobna pažnja i pomoc.

Izvor: EMG

---

02.02.2012.
Vlada Srbije usvojila je danas zaključak da se porodiljama privatnim preduzetnicama, koje su do sada bile duplo oporezivane, vrati novac uplaćen za socijalno osiguranje.

Radi o obavezama dospelim od 1. jula 2011. do 7. januara ove godine i Vlada je saglasna da te obaveze preuzme država Srbija, izjavio je šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović na konferenciji za novinare posle sednice Vlade Srbije. Prema pisanju medija, pre stupanja na snagu novog Zakon o doprinosima, 7. januara, vlasnice privatnih firmi tokom porodiljskog bolovanja su morale da uplaćuju sve dažbine za socijalno i penzijsko osiguranje.

Izvor: EMG

---

01.02.2012.
Narodna banka Srbije saopštila je da se od danas primenjuje se novi iznos poreske olakšice za uplate u dobrovoljne penzijske fondove, uvećan sa dosadašnjih 4.343 na 4.647 dinara.

Tako se uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 4.647 dinara po zaposlenom mesečno. Uplate u istom iznosu koje poslodavac obavlja putem administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog, takođe su oslobođene plaćanja poreza. U 2006. godini, kada su dobrovoljni penzijski fondovi počeli poslovanje, poreska olakšica je iznosila 3.000 dinara i od tada se, na osnovu odluka Vlade Srbije, obavlja usklađivanje tog iznosa sa visinom inflacije u prethodnoj godini, podseća NBS. S tim u vezi, uobičajeno je da se članovi fondova prilikom opredeljivanja za visinu mesečnih uplata u penzijske fondove, rukovode utvrđenom visinom neoporezivog iznosa, te prosečni iznos mesečnog doprinosa po članu fonda stalno raste od osnivanja dobrovoljnih penzijskih fondova, navedeno je u saopštenju centralne banke.

Izvor: EMG

---

31.01.2012.
Privredna društva i preduzetnici su obavezni da registraciju usklade s novim Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre (APR), čija primena počinje sutra, podsetila je danas zamenica registratora u APR-u Ružica Mačukat.

"Najznačajnije novine odnose se na kapital privrednih društava i organe upravljanja", rekla je Mačukatova. Kako je objasnila, kapital će ubuduće biti iskazivan u dinarima, ali privredna društva po tom osnovu neće imati nikakvu obavezu dostavljanja nove dokumentacije, a moći će da ulože prigovor na podatke koje objavi APR. Minimalni novčani kapital za društva sa ograničenom odgovornošću od sutra će biti 100 dinara, a za akcionarsko društvo tri miliona dinara. Novina koja se odnosi na organe upravljanja jeste ta što zakon dozvoljava jednodomi i dvodomi sitem upravljanja. U jednodomom postoji skupština privrednog društva i direktor, a u dvodomom je još i nadzorni organ. "Privredna društva koja imaju jednodome organe upravljanja nemaju nikakvu obavezu usklađivanja osnivačkih akata, dok je društva sa ograničenom odgovornošću koja imaju upravne organe treba da to urade u naredna tri meseca, a akcionarska društva do kraja juna ove godine", istakla je Ružica Mačukat. Rok za registraciju promena organa upravljanja je 15. jul, a izmene osnivačkih akata ne moraju da budu overene. Od sutra će APR, kako je rekla Mačukatova, primenjivati novi postupak registracije, tako da će odluka registratora biti objavljena na sajtu Agencije www.apr.gov.rs istovremeno sa donošenjem. APR neć povećavati naknade za registraciju, ali će naplaćivati nove usluge vezane za elektronsko objavljivanje registrovanih osnivačkih akata i statuta. Ružica Mačukat je upozorila da je visoka kazna za privredna društva koje ne obave obavezu registracije u skladu s novim propisima i iznosi do milion dinara, a za odgovono lice kazna je do 200.000 dinara.

Izvor: EMG

---

30.01.2012.
Analiza stanja kompanija u Srbiji pokazala je da samo 30 odsto preduzeća ispunjava osnovne kriterijume likvidnosti, izjavio je danas član Izvršnog odbora Banke Inteza Marko Popović.

Na ekonomskoj konferenciji "Finansiranje rasta u Srbiji" Popović je kazao da banke više neće biti pokretači ekonomskog rasta i da kompanije moraju da pronađu nove izvore finansiranja. Ti načini, kako je precizirao, mogli bi da budu izvori iz fondova razvoja ili sa berze. Popović je kazao i da veliki problem u Srbiji predstavlja visok nivo problematičnih kredita i dodao da je 19 odsto zajmova u Srbiji "problematično", dok je kod kompanija taj procenat 22,4 odsto. On je kazao i da domaća štednja postaje veoma značajan izvor finansiranja za banke u Srbiji i dodao da banke moraju da pronađu način da privuku oko tri milijarde evra od građana, koji se nalaze van bankarskog sistema.

Izvor: EMG

---

27.01.2012.
Registracija nacionalnog ćiriličnog domena .srb počela danas. To je drugi Internet-domen na svetu na ćiriličnom pismu koji je moguće registrovati.

Kako je objavljeno na sajtu Registra nacionalnog Internet-domena Srbije, ćirilični Internet-domen srb je drugi nacionalni domen Srbije, a posle ruskog .rf i drugi ćirilični. Kako se navodi, prvih šest meseci pravo preče registracije domena .srb imaće vlasnici postojećih domena .rs, i to po ceni od jedan dinar. Posle tog perioda, ćirilične domene moći će da registruje svako ko želi.

Izvor: EMG

---

25.01.2012.
U Beogradu je danas osnovano Udruženje izvoznika Srbije, saopštilo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije.

Osnivanje Udruženja izvoznika Srbije, na čijoj je sednici učestvovalo više od 70 kompanija, realizuje se u u okviru Projekta za razvoj konkurentnosti i promociju izvoza (SECEP). Taj projekat finansira Evropska unija sa 3,5 miliona evra sa ciljem unapređenja poslovanja, konkurentnosti i izvoznih kapaciteta malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Na osnivačkoj skupštini koja je održana u Ministarstvu ekonomije izabrani su članovi Upravnog odbora koji se sastoji od sedam članova, a za predsednika tog tela je izabran Svetozar Mrkšić iz firme Berko iz Mola. Udruženje izvoznika Srbije, kako je istakao Mrkšić, radiće na jačanju saradnje izvoznika i stvaranju povoljnijeg okruženja koje malim i srednjim preduzećima omogucava isplativ izvoz. Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Božidar Laganin izjavio je da je za podsticanje izvoza u ovoj godini planirano 150 miliona evra i da će SIEPA aktivno podržava osnivanje tog nezavisnog udruženja, kojem će biti obezbeđene prostorije i oprema kako bi se što pre krenulo sa radom. Projekat SECEP, pored Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije i SIEPA, podržali su i kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije, Privredna komora Srbije i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.

Izvor: EMG

---

24.01.2012.
ProCredit banka dodelila je danas priznanja ProBiznis lider 2011 za devet najuspešnijih preduzetnika, malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Nagradu za najuspešnije poslovanje u kategoriji srednjih preduzeća dobile su firme „Matis“ iz Ivanjice, koja prizvodi nameštaj, proizvođač mlečnih proizvoda „Milkop“ iz Raške i čačansko preduzeće Atenic-Commerce, koje se bavi veleprodajom i maloprodajom robe crne i obojene metalurgije. Priznanje ProBiznis lider 2011. za mala preduzeća dobio je proizvođač ženske modne trikotaže Ivković iz Beogarda, zatim „HCP“ iz Kruševca koje proizvodi uređaje za daljinsku kontrolu i upravljanje industzrijskim sistemima i „Metal-Flex“ iz Nove Pazove. U kategoriji preduzetnika nagradu su dobile preduzetničke radnje „Bambino“ iz Subotice, koja proizvodi dečji nameštaj, „Jugoplast“ iz Lučana, specijalizovan za proizvodnju različitih materijala u građevinarstvu, prvenstveno od plastike i aluminijuma, i „Mita“ iz Leskovca, poznata po proizvodnji i plasmanu trpezarijskog nameštaja. Priznanje Lider u unapređenju energetske efikasnosti pripalo je mlekari „Ekomlek“ iz Kaonika kod Kruševca, koja je tokom prošle godine započela investicioni projekat u proširenje proizvodnih kapaciteta i većim uštedama u proizvodnji. Svi dobitnici priznanja nagrađeni su višednevnim studijskim putovanjem tokom kojeg će posetiti neke od najprestižnijih privrednih manifestacija i najuspešnijih kompanija u zemljama Evropske unije.

Izvor: EMG

---

23.01.2012.
Uprkos činjenici da je potkraj nedelje registrovan blagi pozitivan sentiment na domaćem tržištu kapitala, treću sedmicu zaredom Beogradska berza beleži pad vrednosti uz prilično niske promete.

Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, oslabio je dodatnih 2,3 odsto, dok od početka godine registruje minus od 4,7 procenata. Ukupan promet u trgovanju bio je 2,6 miliona evra, a ponovo su obveznice stare devizne štednje u njemu činile solidan udeo. Najprometnija bankarska hartija bila je niška AIK banka (AIKB), koja je ostvarila promet od 34,5 miliona dinara, uglavnom na ceni od 1.530 dinara. Ostale bankarske akcije okončale su sedmicu sa znatno većim gubicima. Agrobanka (AGBN) je oslabila 43,3 odsto, zaustavivši se na kraju nedelje na koti od 1.474 dinara, što odgovara tržišnoj vrednosti kompanije od 11 miliona evra. Privredna banka (PRBN) je oslabila 18,8 procenata, na 260 dinara, dok je Univerzal banka (UNBN) takođe zabeležila dvocifrenu stopu pada od 13,3 procenta, spustviši se na istorijski najnižu vrednost od 1.995 dinara. Rekordno nisku vrednost akcija protekle nedelje zabeležila je i novosadska Razvojna banka (MTBN), koja je pala na 830 dinara, dok je uprava te banke najavila novu emisiju akcija poznatom investitoru. Najprometnija hartija iz realnog sektora bio je beogradski Aerodrom Nikola Tesla (AERO), koji je ostvario realizaciju od 23,2 miliona dinara, u najvećoj meri u rasponu 490-500 dinara. Akcije Naftne industrije Srbije (NIIS) oslabile su u nedelji 2,3 odsto, spustivši se na najnižu vrednost u poslednja tri meseca. NIS je okončao nedelju na nivou od 586 dinara, što odgovara tržišnoj vrednosti kompanije od 95,6 milijardi dinara (907,4 miliona evra). Odličan promet od 20,7 miliona dinara zabeležio je najveći domaći građevinar Energoprojekt (ENHL) uz lagani rast vrednosti, dok je dobitnik nedelje bio beogradski Imlek (IMLK) koji je stizao do najvišeg nivoa u poslednje tri godine. Akcije najveće domaće mlekare porasle su šest procenata, na 2.514 dinara, što bi mogao biti nagoveštaj intenziviranja pregovora o prodaji kompanije.

Izvor: EMG

---

22.01.2012.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić izjavio je danas da je kapital predviđen za rad Razvojne banke nedovoljan, da je nejasno gde će država naći taj novac, kao i da udruženje nije konsultovano prilikom izrade zakona iako je predviđeno da se krediti odobravaju upravo preko komercijalnih banaka.

Dugalić je Tanjugu ocenio i da nije jasno zašto se sada formira Razvojna banka kada postoje druge institicije sa sličnim ciljevima, da je loše što će ona biti izvan stručne kontrole Narodne banke Srbije, kao i da zbog predviđenog direktnog odobravanja kredita u izuzetnim slučajevima nije isključena mogućnost korupcije. On je podsetio da je svojevremeno postojala "Jumbes banka" formirana da bi se bavila osiguranjem i kreditiranjem izvoznih poslova, ali je, pošto u vreme sankcija tokom 90-tih nije bilo takvih poslova, ona transformisana u komercijalnu banku, a naknadno su osnovane druge institucije koje bi se bavile tim poslovima, kao što su Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI).

"Nažalost, takve institucije nikad nisu dostigle nivo koji je imala 'Jubmes banka', jer nisu imale ni sredstva, ni kadrove, ni iskustvo, ni znanje i izostali su očekivani rezultati. 'Jubmes banka' je nastavila da radi kao komercijalna banka i mi smo tu šansu propustili. Da su sva ta sredstva otišla u 'Jubmes banku', mi bismo i dalje imali izvanrednu instituciju u toj oblasti izvoznih poslova", naveo je Dugalić. "Ako se želelo stimulisanje nekih sektora, geografskih područja, bilo kojih prioriteta za koje se vlada odluči, naravno da je to moglo preko Fonda za razvoj, a ukoliko on nije ispunio očekivanja mogla se izvršiti njegova reorganizacija, mogao se on malo drugačije napraviti", naglasio je on. Prema rečima Dugalića, i sam naziv Razvojna banka je sporan jer, prema definiciji iz Zakona o bankama, banka je akcionarsko društvo koje radi na teritoriji Srbije uz saglasnost NBS i obavlja depozitne i kreditne poslove. "Ova institucija neće obavljati ni depozitne, ni kreditne poslove, a neće imati ni saglasnost Narodne banke. Dakle, ne ispunjava nijedan uslov da bude banka", istakao je on. Dugalić je naveo i da će privrednici, kao glavni zagovornici ideje o osnivanju Razvojne banke, biti razočarani jer očekuju da od te institucije dobijaju kredite uz nisku kamatnu stopu od tri, četiri, pet procenata na godišnjem nivou, što je, kako je ocenio, prema predloženom rešenju teško izvodljivo. "Kod Fonda za razvoj krediti su odobravani uz uobičajeni grejs period od godinu dana, ponekad i dve godine, uz kamatne stope od oko tri, četiri procenta, a bilo je i kredita sa kamatom između jedan i dva procenta, pa čak i pod tim uslovima mnogi nisu vraćali takve kredite", naveo je on. Dugalić je naveo da se u slučaju kredita preko Razvojne banke govori o kamatama u čijoj osnovi bi bili troškovi javnog zaduživanja. "Kad se na tu kamatnu stopu dodaju troškovi koje će nesporno imati banke, dolazi se do kamatne stope od otprilike desetak ,12 procenata, a toliki su troškovi kod kredita sa subvencijom. Dakle, teško je videti tu neki veci manevarski prostor u pogledu kamatnih stopa", precizirao je on.

Dugalić je ocenio i da je potpuno nejasno kako će država pronaći sredstva za kapital banke. "Ako bismo pošli od pretpostavke da će to biti 400 miliona, a to je potpuno nerealno, treba imati u vidu da u ovom momentu preduzeća duguju bankama po kreditima preko 18 milijardi evra, a prekogranični krediti su preko 10 milijardi. Dakle, više od 28 milijardi evra je ukupna kreditna zaduženost pravnih lica u ovom trenutku", naveo je on. "Sa 400 miliona evra izlečiti probleme koje mi imamo, mislim da je to potpuno neosnovano očekivanje i potpuno su nerealna obećanja da će to nešto značajno pomoći u ovom trenutku našoj privredi. Zahtev Privredne komore Srbije je da to bude milijardu evra, i to jeste jedan ozbiljniji iznos samo se postavlja pitanje odakle. Mi taj izvor u ovom trenutku ne vidimo", naglasio je Dugalić. Prema njegovim rečima, problem je i što će Razvojna banka kao institucija "biti izvan bankarskog sistema, izvan kontrole NBS, koja je neće kontrolisati kao sve komercijalne banke koje postoje u ovoj zemlji". "Naravno da je to veliki minus. Narodna banka, kao supervizor, ima ozbiljnost, profesionalnost, osposobljene kadrove koji se bave kontrolom rada bankaka i ona to radi decenijama. Bilo kakav drugi oblik kontrole bankarskog sektora ili institucija, koje pretenduju da budu banke, izvan sistema koji kontroliše Narodna banka, ne uliva poverenje", istakao je Dugalić.

Izvor: EMG

---

19.01.2012.
Fond za zaštitu životne sredine objavio konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za recikliranje otpada, dobijanje energije iz otpada i proizvodnju plastičnih kesa za višekratnu upotrebu i za subvencije za kupovinu ekoloških vozila.

Podsticaji se dodeljuju za četvrto tromesečje 2011. i 2012, rok za prijave je 31. mart 2012, a formular za prijavu i detalji konkursa mogu se naći na sajtu Fonda www.sepf.gov.rs. Fond za zaštitu životne sredine objavio je i poziv auto-kućama zainteresovanim za učešće u programu raspodele subvencija od ukupno 20 miliona dinara za podsticanje kupovine ekoloških vozila. Fond će auto-kućama koje se uključe u program isplaćivati 100.000 dinara za svako prodato vozilo na električni ili hibridni pogon, odnosno za vozilo čija je emisija ugljen-dioksida manja od 100 grama po kilometru u kombinovanom ciklusu.

Izvor: EMG

---

18.01.2012.
Ministar za ekonomiju Nebojša Ćirić očekuje da će zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koji predviđa rok naplate potraživanja do 60 dana, biti usvojen u Parlamentu krajem januara ili početkom februara.

Taj zakon će naredne sedmice biti upućen Vladi na razmatranje, rekao je Ćirić na okruglom stolu o radnoj verziji zakona. Ćirić je rekao da su glavni ciljevi zakona poboljšanje likvidnosti, transparentnost u poslovanju, izjednačenje privatnog i javnog sektora i usklađenost s propisima EU i najboljom međunarodnom praksom. Ministar je rekao da su rokovi plaćanja u EU ograničeni na 30 dana, ali da je zbog specifičnosti situacije u kojoj je srpska privreda taj rok u Srbiji 60 dana. Ćirić je rekao da je prosečan rok naplate potraživanja u Srbiji u 2010. bio 183 dana, a u septembru 2011. 129. U građevinskom sektoru prosečan rok naplate je 227 dana, u prehrambenoj industriji 164, u tekstilnoj 163 dana, naveo je on. Najmanja kazna za nepoštovanje zakona, prema predlogu, je 100.000 dinara, dok je za odgovorno lice u privrednom subjektu odnosno u javnom sektoru predviđena kazna od 50.000 do 150.000 dinara. Izuzetak od pravila koje se odnosi na rok plaćanja od 60 dana jesu mala preduzeća, dodao je Ćirić i rekao da će zakon početi da se primenjuje dva meseca po stupanju na snagu kako bi se privredni subjekti i javni sektor prilagodili poslovanju u skladu s novim rokovima. Državni sekretar u Ministarstvu za finansije Dušan Nikezić izjavio je da će donošenje zakona dovesti do većeg stepena odgovornosti prilikom donošenja budžeta i poslovnih planova u javnom sketoru. On je naveo da će zakon doprineti tome da se budžeti planiraju realno i da se u skladu s tim pretpostavkama i izvršavaju. Nikezić je naglasio da će pomenuta rešenja omogućiti privredi da efikasnije planira poslovanje, a naročito se očekuje da pomogne sektoru malih i srednjih preduzeća koja će lakše moći da ulaze u investicije i planiraju poslovanje. Prema rečima Nikezića, važno je i to što zakon donosi hitnost u izvršnom postupku pred sudovima. Sada će, naveo je, privreda moći više da se osloni na pravosuđe i da bolje funkcioniše.

Izvor: EMG

---

17.01.2012.
Poslovni prihodi u nefinansijskoj poslovnoj ekonomiji u Srbiji su u trećem kvartalu 2011. bili veći za 0,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok u odnosu na drugi kvartal beleže rast od 3,7odsto i sporije su rasli od rashoda, objavio je Republički zavod za statistiku.

Istovremeno poslovni rashodi u realnom sektoru ekonomije bili su veći za 2,3 odsto, u odnosu na isti period prethodne godine. Ukoliko se uporede s drugim kvartalom 2011. godine, njihov rast iznosi 5,3 odsto. Poslovni prihodi u trećem kvartalu najviše su porasli u poslovima sa nekretninama, gde su bili veći za 45,5 odsto, nego u istom periodu 2010. godine. U industriji i građevinarstvu taj rast je bio 13,8, u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu za 9,8 odsto, a u informisanju i komunikacijama četiri odsto. Ostale usluge -stručne, naučne i tehničke delatnosti, administracija, obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaštita, zabava i rekreacija ostvarile su rast prihoda od 22 odsto. Prihodi su najviše opali u trgovini za 16 odsto, zatim u pružanju usluga smeštaja i ishrane 13 i saobraćaju i skladištenju za šest odsto. Rast poslovnih rashoda najveći je bio takođe u poslovanju nekretninama i iznosio je 95 odsto, dok je rast rashoda u industriji i građevinarstvu bio 17, informisanju i komunikacijama 13,3 i poljoprivredi 3,6 odsto. Ostale usluge imale su rast rashoda od 37 odsto. Opadanje rashoda bilo je najveće u trgovini za 14 odsto, zatim u uslugama smeštaja i ishrane za osam, dok su u saobraćaju i skladištenju opali za tri odsto.

Izvor: EMG

---

16.01.2012.
Uredbu o ograničenju trgovinske marže na 10 odsto za osnovne životne namirnice, poštuje oko 98 odsto kontrolisanih maloprodajnih objekata, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Srbije Ljubiša Dimitrijević.

"Dosadašnje kontrole oko 1.500 maloprodajnih objekata pokazale su da manje od dva odsto kontrolisanih objekata ne poštuje tu uredbu", kazao je on novinarima. Dimitrijević je naglasio da je istekao period obaveštavanja trgovinskih objekata o uredbi o ograničavanju marže i od sada će se kažnjavati oni koji je ne poštuju i ne primenjuju. "Prvi period kontrole bio je edukativan i informativan, sada krećemo u kontrole u kojima ćemo gledati da li ima povreda uredbe i u skladu sa vrstom to sankcionisati", kazao je on. Tržišna inspekcija od 4. januara kontroliše da li prodavnice u Srbiji postupaju po uredbi Vlade Srbije od 30. decembra 2011. godine kojom je na šest meseci trgovačka marža za osnovne životne namirnice ograničena na 10 odsto. Uredba se odnosi na pšenično brašno tip 400 i 500, jestivo suncokretovo ulje, termički obrađeno kravlje mleko (pasterizovano, sterilizovano), jogurt, šećer i svinjsko, goveđe i kokošje sveže meso i slatkovodnu ribu. Na sajtu Ministarstva poljoprivrede i trgovine (www.mpt.gov.rs) navodi se da uredba o maržama predviđa novčanu kaznu od 200.000 do dva miliona dinara za prekršaj pravnog lica, a može se izreći i zaštitna mera zabrane preduzeću da se bavi određenom delatnošsću od šest meseci do godinu dana. Kako se navodi, za prekršaj će biti kaznjeno i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, dok je novčana kazna za preduzetnika od 50.000 do 500.000 dinara, a može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Izvor: EMG

---

13.01.2012.
Privredna komora Srbije (PKS) podržala je mere Vlade Srbije za pomoć industriji ocenivši da, što pre, treba strateški treba rešavati status domaćih proizvođača motornih i šinskih vozila.

"Privredna komora Srbije u potpunosti daje podršku merama Vlade domaćim kompanijama koje se bave proizvodnjom kamiona, autobusa, traktora kao i šinskih vozila, ali su to kratkoročne mere i mora se po hitnom postupku strateški rešavati njihov status", rekao je Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja PKS za metalsku i elektroindustriju. Prema njegovim rečima, predlozi mera za izlaz iz krize privrednih društava u restrukturiranju koji obuhvata tri dela - oporavak proizvodnje drumskih saobraćajnih vozila, državnu pomoć, stimulacije i revitalizaciju preduzeća moraju da se sprovedu što pre, da bi uopšte bio rešen status tih kompanija. Vlada Srbije usvojila je juče paket mera pomoći privredi, koji zajedno sa očekivanom podrškom industriji vagonogradnje iduće nedelje, predviđa ukupnu pomoć od sedam milijardi dinara. Usvojeni su i paket kreditne podrške privredi od 2,5 milijardi dinara preko Fonda za razvoj, kao i program mera za ublažavanje negativnih efekata ekonomske krize vredan 600 miliona dinara koji obuhvata pomoć domaćim kompanijama koje se bave proizvodnjom kamiona, autobusa i traktora.

Izvor: EMG

---

13.01.2012.
Broj zaposlenih u Srbiji krajem novembra 2011. procenjen na 1.743.411, što je smanjenje u odnosu na prethodni mesec za 1.261, navode Konjukturni trendovi Srbije, koji izdaje Privredna komora Srbije.

U poređenju s januarom 2011, broj zaposlenih je 1,8 odsto manji. Nezaposlenih je poslednjeg dana novembra 2011. bilo 735.053, 2.817 manje nego prethodnog meseca. U poređenju s novembrom 2010, nezaposlenih veći je 1,8 odsto. Stopa registrovane nezaposlenosti u novembru 2011. bila je 27,21 odsto u poređenju sa oktobarskih 27,13 odsto.

Izvor: EMG

---

12.01.2012.
Proizvođačke cene roba iz sektora poljoprivrede i ribarstva za jedanaest meseci 2011. bile su više za 19,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Proizvođačke cene u poljoprivredi su od januara do novembra bile više za 20 odsto, ratarstvu za 26,5 odsto, stočarstvu za 18,8 odsto, domaćoj preradi za 40,4 odsto i ribarstvu za 5,2 odsto. Pad cena zabeležen je jedino u sektoru voćarstvo i vinogradarstvo - za 18,1 odsto. Najveće poskupljenje u osmatranom periodu, 43,7 odsto, evidentirano je kod pšenice, dok je najviše pojeftinilo povrće, i to za 35,9 odsto. Cena žita, kao grupe proizvoda, veća je za 35,2 odsto, a pored pšenice je i poskupeo kukuruz, i to za 33,1 odsto. Industrijsko bilje bilo je skuplje za 19,8 odsto - krompir za 21,3 odsto, pasulj za 16,4 odsto, dok je cena voća za 11 meseci bila niža za 19,6 odsto. Proizvođačka cena stoke za klanje bila je viša za 12,6 odsto, i to goveda za 18,1 odsto i svinja za 10,3 odsto. Mleko i mlečni proizvodi bili su skuplji za 23,9 odsto, dok je cena živine i jaja bila viša za 20,9 odsto.

Izvor: EMG

---

10.01.2012.
Prosečna redovna kamatna stopa na dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu na kraju septembra 2011. iznosila je 30,56 odsto, što je povećanje od 0,12 procentnih poena u trećem kvartalu lane, pokazala je anketa Narodne banke Srbije.

Kamatne stope na dozvoljeni minus su se u trećem tromesečju kretale u rasponu od 20,25 odsto u "Dunav banci" iz Zvečana do 38,42 odsto u "Banci Inteza". Dozvoljeno prekoračenje s fiksnim kamatnim stopama imaju u svojoj ponudi "Hipo Alpe Adrija banka", JUBMES banka, "Moskovska banka", "NLB banka" i "Univerzal banka". Prosečna zatezna kamatna stopa na nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu na kraju septembra iznosila je 52,54 odsto i ostala je nepromenjena u odnosu na kraj juna. Kamatne stope na nedozvoljeni minus kretale su se u trećem tromesečju u rasponu od 24 odsto do 80 odsto u "KBC banci". Troškove održavanja tekućeg računa ne naplaćuju tri banke - AIK banka, "Findomestik banka" i "Folksbanka", dok ih druge banke naplaćuju u iznosu od 75 do 200 dinara.

Izvor: EMG

---

09.01.2012.
Direktor Republičke agencije za telekomunikacije Milan Janković ocenio da je Srbiji potrebna nacionalna širokopojasna internet-mreža.

"Srbija treba da poveže sve svoje institucije i organe, a toj mreži bi trebalo da imaju pristup i građani, kako bi mogli maksimalno da koriste usluge e-vlade i druge elektronske servise", rekao je Janković agenciji Beta. On je istakao da rast korišćenja širokopojasnih usluga za desetak procenata donosi rast bruto domaćeg proizvoda od 1,4 odsto, otvara radna mesta, definiše inovacije mladih stručnjaka i uključenje u svetsku podelu. Prema rečima Jankovića, nacionalna širokopojasna mreža bila bi napravljena od postojećih kapaciteta Internet-mreža javnih preduzeća. Janković je precizirao da bi tako bio iskorišćen višak kapaciteta na optičkim kablovskim mrežama javnih preduzeća i ocenio da bi stvaranjem nacionalne mreže bio rešen problem zainteresovanosti građana Srbije za širokopojasne usluge.

Izvor: EMG

---

06.01.2012.
Vrednost ugovora o finansijskom lizingu u prošloj godini bila 230 miliona evra, 50 miliona evra više nego u 2010, navode u Agenciji za privredne registre.

Kako ističu u APR-u, tokom 2011. u Registru finansijskog lizinga upisano je 7.943 ugovora o finansijskom lizingu, pet odsto više nego u 2010. "Iako je u 2011. registrovan nešto veći broj ugovora o finansijskom lizingu nego 2010, očigledno je da se ekonomska kriza i dalje nepovoljno odražava na lizing tržište u Srbiji", ocenila je registratorka za finansijski lizing Tanja Vukotić-Marinković. Ona je dodala da je prema podacima iz Registra finansijskog lizinga sve manji broj građana koja se opredeljuju na kupovinu putničkih vozila na taj način. Prema podacima APR-a, putnička vozila činila su 49,3 odsto predmeta finansijskog lizinga, što je oko 10 procentnih poena manje nego u 2010, dok je udeo drugih vrsta vozila povećan 7,6 procentnih poena, na 36,78 odsto. Udeo lizing mašina i opreme u 2011. povećan je 2,4 procentnih poena, na 13,82 odsto. Primetni su i blag rast zastupljenosti preduzeća u strukturi korisnika lizinga i drugih vrsta vozila i mašina i opreme u strukturi predmeta koji se uzimaju na lizing. Korisnici lizinga u 83,24 odsto ugovora u 2011. bila su preduzeća, 7,93 odsto bili su preduzetnici, a 8,83 odsto građani. Tanja Vukotić-Marinković istakla je da u prošloj godini nije registrovan nijedan ugovor o finansijskom lizingu nekretnina, iako je izmenama i dopunama Zakona o finansijskom lizingu to omogućeno polovinom 2011.

Izvor: EMG

---

05.01.2012.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj predložila uvođenje stalnog konsultativnog mehanizam Vlade i privrede ili osnivanje ombudsmana za privredu.

"To bi osiguralo da nova rešenja, propisi, formulari i procedure budu stimulativni za poslovanje", rekla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović. Prema njenim rečima, u vremenu krize, kad je Srbija izgubila više od 200.000 radnih mesta, neophodno je da država da jasan signal i podršku preduzećima kroz ukidanje nepotrebnih procedura i stvaranje povoljnog ambijenta za rast poslovanja. Potrebno je i da zakonska rešenja zažive, da jednošalterski sistem za registraciju radnika profunkcioniše, da se pojednostavi dokumentacija za ostvarenje naknade za porodilje i overu zdravstvene knjižice, navela je ona.

Izvor: EMG

---

04.01.2012.
Tržišna inspekcija od danas kontroliše da li prodavnice u Srbiji postupaju po uredbi Vlade kojom je trgovačka marža za osnovne životne namirnice ograničena na 10 odsto.

Vlada Srbije je uredbom 30. decembra na šest meseci ograničila ukupnu stopu marže na 10 odsto za pšenično brašno tip 400 i 500, jestivo biljno ulje, kravlje mleko, jogurt, šećer, sveže meso i ribu. Kako je danas saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede biće kontrolisani "svi značajniji snabdevači na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou". Posebna pažnja biće posvećena velikim trgovinskim lancima te će se nadzor obaviti i u njihovim sedištima, i u maloprodajnim objektima. Kako je navedeno, biće kontrolisane i specijalizovane prodavnice - mesare, ribarnice i prodavnice mlečnih proizvoda. U saopštenju se navodi da su u prvoj fazi planirane 762 kontrole. Tržišni inspektori će obaveštavati trgovce o obavezama i načinu poslovanja u skladu sa odredbama Uredbe. Inspektori će proveriti popisne liste robe u prodavnicama od 31. decembra 2011. godine i prijem robe na koju se uredba odnosi od 1. januara. U slučaju nepravilnosti inspektori će rešenjem dati nalog za njihovo otklanjanje u roku od tri dana. Ukoliko po isteku tog roka nalog inspektora nije izvršen, preti privremena zabrana prometa određene robe, privremena zabrana obavljanja delatnosti i podnošenje prijave za pokretanje prekršajnog postupka.

Izvor: EMG

---

03.01.2012.
Direktor Agencije za privredne registre (APR) Zvonko Obradović podsetio je danas pravna lica i preduzetnike da su obavezni da do kraja februra predaju godišnje finansijske izveštaje za 2011. godinu.

"Rezultati poslovanja privrede u 2011. godini biće poznati sredinom 2012. godine, posle obrade podataka iz godišnjih finansijskih izveštaja", rekao je Obradović. On je najavio da će procedure u APR-u za registraciju pravnih lica i preduzetnika u 2012. godini biti dodatno skraćene, a pravni okvir kojim se ureduje korporativno poslovanje domaće privrede značajno unapređen. Te novine, kako je rekao, omogućene su izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Zakona o Agenciji za privredne registre, kao i novim Zakonom o postupku registracije, usvojenim krajem decembra 2011. godine. Zakonom o privrednim društvima predviđeno je da preregistracija privrednih društava počne 1. februara, a završi se do kraja aprila, dok je izmenama i dopunama tog zakona rok za usklađivanje akcionarskih društava pomeren na 30. jun.

Obradović je objasnio da će biti ukinuta obavezna izrada pečata, a minimalni osnivački kapital za društvo sa ograničenom odgovornošću smanjuje se sa 500 evra na 100 dinara. "Novina je i objavljivanje svih statusnih dokumenata privrednih subjekata na internet stranici APR-a, preko koje će građanima biti dostupni i elektronski servisi koji će ubrzati i olakšati komunikaciju izmedu ove agencije i privrednih subjekata, što će ustedeti vreme za obavljanje administrativnih poslova", istakao je Obradović. Od 2005. godine, kada je počela da radi APR, registracija preduzeća i preduzetnika je, prema njegovim rečima, skraćena je sa 51 na tri radna dana. "Primenom Zakona o postupku registracije procedure registracije biće skraćene i ujednačene za ostala pravna lica kao što su udruženja, zadužbine, fondacije i sportska društva", rekao je Obradović.

Izvor: EMG

---