Sistem javnih nabavki u Srbiji

Korišćenje javnih sredstava od strane državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, organizacija za obavezno socijalno osiguranje, javnih ustanova i javnih preduzeća, odnosno nabavke dobara, usluga i radova pomenutih naručilaca imaju izuzetan značaj za privredu Srbije. Godišnja vrednost javnih nabavki u Srbiji u 2002. godini je iznosila oko 1,5 milijardi dolara, što je 24% ukupnih javnih rashoda, ili 11% bruto domaćeg proizvoda, a u 2005. godini oko 1,7 milijardi dolara (prema proceni Svetske banke).

Na značaj javnih nabavki ukazuju i ostvarene uštede sredstava, koje su, prema podacima Uprave za javne nabavke, od stupanja na snagu Zakona o javnim nabavkama, 13. jula 2002. godine, do kraja te godine iznosile 9% od ukupne vrednosti javnih nabavki, u 2003. godini 12%, a u 2004.godini 8%, ili ukupno za navedeni period 2002-2004. godine 324 miliona dolara.

Odgovarajuća politika i praksa u oblasti javnih nabavki doprinosi stvaranju stabilnog tržišta, koje je od vitalnog značaja za domaća preduzeća u uslovima otežanog nastupa u inostranstvu. Poštovanjem osnovnih načela javnih nabavki - ekonomičnosti i efikasnosti, jednakosti ponuđača, obezbeđivanja konkurencije i transparentnosti, ostvaruju se značajne uštede, bolji kvalitet robe i usluga i skraćivanje rokova isporuke. Putem uređenog sistema javnih nabavki podstiče se razvoj domaće privrede i konkurentnost. Sveobuhvatnim regulisanjem postupka nabavke suzbija se korupcija, što je od posebne važnosti, s obzirom da Zakon o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 39/2002, 55/2004) predstavlja kod nas prvi sistemski zakon sa naglašenim antikorupcijskim karakterom.

Oblast javnih nabavki ima veliki značaj i u zemljama Evropske unije. Ukupna vrednost javnih nabavki u zemljama Evropske unije u 2002. godini procenjuje se na oko 16% BDP EU ili 1,5 biliona eura. Prema nekim procenama, na korupciju se odlije 15% ukupne vrednosti javnih nabavki u Evropskoj uniji, iz čega proizlazi da je u 2002. godini zbog toga izgubljeno 225 milijardi eura. Ovi podaci jasno ukazuju na potencijalne koristi od suzbijanja korupcije u ovoj oblasti i od unapređivanja sistema javnih nabavki.

Međunarodne finansijske organizacije, uključujući Svetsku banku i regionalne multilateralne razvojne banke, uključile su borbu protiv korupcije u svoje programe razvoja i finansiranja. One su, takođe, ustanovile nova pravila i procedure nabavke da bi smanjile potencijalno pogrešno korišćenje sredstava i da bi ga sankcionisale u slučaju da se pojavi.

Politika i praksa javnih nabavki su obuhvaćene različitim grupama nacionalnih i međunarodnih pravila, koja su, međutim, ograničena po svom dometu. U okviru Svetske trgovinske organizacije, Sporazum o vladinim nabavkama (eng. Agreement on Government Procurement), koji predstavlja plurilateralni sporazum, ima 28 potpisnika, čiji su napori usmereni na rešavanje problema transparentnosti i odgovornosti u oblasti javnih nabavki. Međunarodno iskustvo pokazuje da efikasan sistem sankcionisanja, čije bi osnovne karakteristike trebalo da budu pravičnost, nepristrasnost i brzina, može imati preventivnu ulogu i predstavljati bitan oslonac sistema javnih nabavki. Osim transparentnosti, jasno utrđenog sistema odgovornosti i sankcionisanja, važnu ulogu u suzbijanju korupcije imaju: pojednostavljenje procedura nabavki, smanjenje diskrecionih prava, prihvatanje kodeksa ponašanja i antikorupcijskih pravila.

Područje javnih nabavki predstavlja jedan od prioriteta zakonodavne harmonizacije sa Evropskom unijom. Prema Izveštaju Evropske Komisije iz aprila 2005. godine o spremnosti Srbije i Crne Gore za pregovore o zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i priduživanju sa Evropskom unijom, Srbija i Crna Gora će morati postupno uskladiti svoje zakonodavstvo u oblasti javnih nabavki sa zakonodavstvom Evropske zajednice. Takođe će morati ojačati nadležne institucije i sudstvo kako bi se postupci javnih nabavki pravilno primenili.

U Izveštaju Evropske Komisije o postignutom napretku za Srbiju i Crnu Goru, iz novembra 2005. godine, konstatuje se da Srbija treba da nastavi usklađivanje svog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Navode se glavni aspekti na koje treba obratiti pažnju, kao što su: područje primene, definicije, poštovanje osnovnih načela javnih nabavki, pragovi, postupci, uslovi za učešće u postupku, kriterijumi za kvalifikovanje i dodelu ugovora, objavljivanje oglasa o javnoj nabavci i nezavisni mehanizmi revizije.

U narednom periodu , napredak u izgradnji sistema javnih nabavki zemalja koje su u procesu pristupanja Evropskoj uniji u znatno većoj meri će se ocenjivati sa aspekta njihovih kapaciteta da primenjuju savremenu regulativu, odnosno sposobnosti sprovođenja propisa u praksi.

 Zakonska regulativa u oblasti javnih nabavki u Srbiji je zaokružena, a problemi koji se najčešće javljaju vezani su delom za normativne propuste, kao i primenu propisa u praksi.

Može se konstatovati da je Srbija u velikoj meri uskladila domaće propise u oblasti javnih nabavki sa direktivama EU. Sistem javnih nabavki u Srbiji danas ima obeležja koja su bila svojstvena zemljama kandidatima za ulazak u EU krajem devedesetih godina. Predstojeću fazu u razvoju sistema javnih nabavki treba da karakteriše nastavak usklađivanja domaće regulative sa propisima EU i dalji razvoj na institucionalnom planu. Težište u unapređenju sistema javnih nabavki u našoj zemlji treba da bude na razvoju kapaciteta koji će omogućiti efikasno sprovođenje usvojenih propisa u praksi, u čemu centralnu ulogu ima Uprava za javne nabavke.

Na osnovu dosadašnjih iskustava iz praktične primene i problema na koje su preduzeća ukazivala, Privredna komora Srbije je predložila konkretne izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama, u cilju poboljšanja i preciziranja pojedinih odredbi, kao i usvajanja novih zakonskih rešenja radi efikasnijeg sprovođenja, što je od vitalnog značaja za domaću privredu. Da bi se prevazišli uočeni nedostaci i problemi u sprovođenju Zakona u praksi, neophodno je razmotriti i bolje regulisati određena pitanja, obezbediti pojednostavljenje, ubrzanje i olakšavanje procedure za ponuđače, smanjenje troškova pribavljanja dokaza o ispunjenosti uslova za učešće u postupku dodele ugovora o javnim nabavkama, jačanje kontrole i zaštite prava ponuđača.

Privredna komora Srbije je uputila Inicijativu za izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama Vladi Republike Srbije, odnosno Ministarstvu finansija. Među predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, mogu se istaći sledeće:

  • Pitanja organizacije i rada Komisije za zaštitu prava trebalo bi urediti posebnim zakonom, kojim bi se detaljno regulisala materija zaštite prava. Predsednika i članove Komisije za zaštitu prava trebalo bi da bira Narodna skupština, kako bi se na taj način u potpunosti obezbedila nezavisnost u njenom radu.
    Predloženo je da se Komisija za zaštitu prava, kao poseban nezavisni organ, izdvoji od Uprave za javne nabavke, tj. izvršne vlasti i stavi u nadležnost Parlamenta.
  • Izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama iz 2004. godine, na inicijativu Privredne komore Srbije, uvedena je prednost domaćih ponuđača koji izvode radove ili pružaju usluge, odnosno nude dobra koja su proizvedena u zemlji. Da bi se obezbedila primena preferencijalnog tretmana za domaće ponuđače i po pojedinim stavkama, kada se predmet javne nabavke oblikuje u više posebnih celina, predloženo je odgovarajuće zakonsko rešenje.
    Predloženom dopunom relevantnih odredbi Zakona obezbeđuje se u potpunosti prednost domaćih ponuđača, odnosno celovita primena preferencijalnog tretmana i u slučaju kada domaći ponuđač nudi dobra proizvedena u zemlji koja predstavljaju deo, tj. stavku određene partije.
    Domaći ponuđači i proizvođači su stavljeni u povlašćeni položaj, odnosno imaju prednost u odnosu na strane, što realno doprinosi povećanju njihovog učešća na domaćem tržištu javnih nabavki i treba da rezultira razvojnim efektima za domaću privredu.
  • Potrebno je da se u skladu sa zakonskim odredbama o preferencijalnom tretmanu domaćih ponuđača propiše preciziranje podataka o javnim nabavkama koje naručioci dostavljaju Upravi za javne nabavke. Predložena dopuna je neophodna da bi se omogućilo praćenje i analiziranje stanja javnih nabavki u pogledu zastupljenosti dobara koja su proizvedena u zemlji, pored već ustanovljenog evidentiranja zaključenih ugovora o javnim nabavkama sa domaćim, odnosno stranim ponuđačima.
  • U praksi je evidentna potreba preciznog i potpunog uređivanja spiska naručilaca na koje se odnosi obaveza primene Zakona o javnim nabavkama. Radi usklađivanja sa Direktivama Evropske unije, kao svrsishodno rešenje, u tom smislu, predloženo je dodavanje odgovarajućih odredbi novog člana Zakona o javnim nabavkama, kojim bi se to propisalo.
  • U cilju izjednačavanja obaveznih uslova za fizička i pravna lica koja kao ponuđači učestvuju u postupku dodele ugovora o javnoj nabavci, predložene su izmene i dopune odgovarajućeg člana, kojim se regulišu obavezni minimalni uslovi koje kumulativno mora da ispunjava svaki ponuđač da bi mogao da učestvuje u postupku javne nabavke.
  • Izvršeno je preciziranje obaveze naručioca da pri ocenjivanju ponuda primenjuje kriterijum i podkriterijume koji su sadržani u konkursnoj dokumentaciji, pri čemu se primena kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude zasniva na kombinaciji različitih podkriterijuma.
  • Preduzećima za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalidnih lica, koja ispunjavajući svoju socijalnu funkciju, obavljaju kao privredni subjekti delatnost od opšteg društvenog interesa, predloženim zakonskim rešenjem omogućilo bi se veće učešće na tržištu javnih nabavki.
  • Utvrđeni iznos administrativne takse u Zakonu o javnim nabavkama, koji su obavezni da uplate podnosioci zahteva za zaštitu prava previsok je, uz svo uvažavanje razloga da se putem visine taksi nastoji preduprediti neosnovano pokretanje postupka za zaštitu prava ponuđača.

              S obzirom da su republičke administrativne takse propisane Zakonom o republičkim administrativnim taksama u manjem iznosu, a imajući u vidu da se iznosi taksi za zahtev za zaštitu prava ponuđača za nabavke velike vrednosti, kao i za nabavke male vrednosti u navedenom Zakonu i u Zakonu o javnim nabavkama razlikuju, predloženo je da se s tim u vezi izvrši zakonsko usklađivanje.

              Generalno, glavni aspekti izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama trebalo bi da obuhvate:

  • zaštitu prava ponuđača i javnog interesa,
  • usklađivanje sa novim Direktivama Evropske unije iz 2004. godine, odnosno 17. Direktivom od 31. marta 2004. godine koja se odnosi na koordinaciju postupaka nabavke u sektorima vodoprivrede, energetike, saobraćaja i poštanskih usluga i 18. Direktivom od 31. marta 2004. godine koja se odnosi na koordinaciju postupaka za dodelu ugovora o javnim nabavkama radova, dobara i usluga.

              Osim toga, u narednom periodu naglasak će biti na uspostavljanju efikasne primene regulative u oblasti javnih nabavki, imajući u vidu da je kod nas, kao i u drugim zemljama zapadnog Balkana, prisutna pojava da rezultati u implementaciji zaostaju za kvalitetom propisa.

 
Objavljivanje oglasa o javnoj nabavci

Oglasi o javnim nabavkama objavljuju se u "Službenom glasniku RS", a ako vrednost javne nabavke prelazi 3 miliona dinara za dobra i usluge, odnosno 15 miliona dinara za radove i u jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na celoj teritoriji Republike.

Ako je vrednost planirane javne nabavke veća od 50 miliona dinara, naručilac je dužan da najmanje jednom godišnje objavi prethodni raspis.

Dodela ugovora o javnoj nabavci

Naručilac bira najboljeg ponuđača ako je pribavio najmanje dve nezavisne ispravne ponude od strane dva različita ponuđača. Smatra se da je ponuda ispravna ako je blagovremeno predata i potpuno ispunjava sve zahteve iz konkursne dokumentacije. Kada vrednost javne nabavke ne prelazi 3 miliona dinara za dobra i usluge, odnosno 15 miliona dinara za radove, naručilac može dodeliti ugovor o javnoj nabavci i ako je pribavio samo jednu ponudu (koja mora biti ispravna, odgovarajuća i prihvatljiva).

O svakom dodeljenom ugovoru o javnoj nabavci naručilac je dužan da sastavi pismeni izveštaj i da odmah pošalje obaveštenje ponuđačima.

Naručilac je dužan da do 28. februara tekuće godine dostavi Upravi godišnji izveštaj o ugovorima o javnim nabavkama zaključenim prethodne godine. Uprava za javne nabavke priprema zbirni izveštaj i dostavlja ga Vladi do 31. maja tekuće godine.

Javne nabavke male vrednosti

Pod javnim nabavkama male vrednosti podrazumevaju se nabavke čija je procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od vrednosti određene u zakonu kojim se uređuje godišnji budžet Republike.

U postupku javne nabavke male vrednosti (koji se uređuje internim aktom naručioca) moraju se pribaviti najmanje tri ponude, a ugovor se dodeljuje ponuđaču koji pod jednakim uslovima ponudi najnižu cenu.

Pravila i procedure dodele ugovora o javnim nabavkama

Ustanovljavanje adekvatne politike i jedinstvene prakse u oblasti javnih nabavki doprinosi stvaranju stabilnog tržišta, koje je od vitalnog značaja za domaća preduzeća u uslovima otežanog nastupa i smanjenog prisustva u inostranstvu.Na veliki značaj i neophodnost adekvatnog uređivanja sistema javnih nabavki ukazuje njihov obim i efekti:

  • vrednost javnih nabavki je u 2002. godini iznosila 1,453 mlrd. dolara, što čini 24% ukupnih javnih rashoda ili 11% bruto domaćeg proizvoda;
  • poštovanjem principa ekonomičnosti i efikasnosti, jednakosti ponuđača, obezbeđivanja konkurencije i transparentnosti ostvaruju se značajne uštede, bolji kvalitet robe i usluga i skraćivanje rokova isporuke;
  • putem uređenog sistema javnih nabavki podstiče se konkurentnost i razvoj domaće privrede;
  • adekvatnim regulisanjem postupka nabavke suzbija se korupcija.

Od stupanja na snagu Zakona o javnim nabavkama (ZJN) 13. jula 2002. godine do kraja 2002. godine ostvarena ušteda sredstava iznosi 9% od ukupne vrednosti javnih nabavki (prema rezultatima za 2003.godinu, koje je objavila Uprava za javne nabavke, uštede su dostigle 12%). Ovako povoljni efekti postignuti su zahvaljujući široko rasprostranjenoj primeni otvorenog i restriktivnog postupka za dodelu ugovora o javnim nabavkama. Primenom ovih postupaka u 2002.godini realizovano je 70% vrednosti javnih nabavki (i to 45% u otvorenom i 25% u restriktivnom postupku), a 30% u postupku sa pogađanjem. U 2003.godini, primenom otvorenog i restriktivnog postupka realizovano je 63%, odnosno 11% vrednosti javnih nabavki, respektivno ; a oko 1/4 u postupku sa pogađanjem. Na osnovu ZJN, osnovana je Uprava za javne nabavke kao posebna organizacija Republike Srbije, koja je počela sa radom 15. januara 2003.godine.

Zakonski okvir

Sistem javnih nabavki u Republici Srbiji je uređen Zakonom o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br. 39/2002, 55/2004) i u skladu s njim donetim aktima:

  • "Pravilnik o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki" ("Službeni glasnik RS", br.98/2004 od 27. avgusta 2004.godine);
  • "Pravilnik o određivanju dokaza na osnovu kojih se utvrđuje da su dobra proizvedena u zemlji, odnosno domaćeg porekla" ("Službeni glasnik RS", br.82/2004 od 20. jula 2004.godine);
  • "Pravilnik o obrascima za evidentiranje podataka o javnim nabavkama" ("Službeni glasnik RS", br. 9/2003 od 12. februara 2003. godine);
  • "Pravilnik o postupku otvaranja ponuda i obrascu za vođenje zapisnika o otvaranju ponuda" ("Službeni glasnik RS", br. 9/2003 od 12. februara 2003. godine);
  • "Odluka o kriterijumima za obrazovanje komisija za javne nabavke" ("Službeni glasnik RS", br. 25/2003 od 14. marta 2003. godine);
  • "Rešenje o imenovanju predsednika i članova Komisije za zaštitu prava" ("Službeni glasnik RS", br. 77/2004 od 6. jula 2004. godine);
  • "Pravilnik o sastavljanju liste zainteresovanih izvođača građevinskih radova u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama" ("Službeni glasnik RS", br. 1/2003 od 10. januara 2003. godine), koji je doneo Upravni odbor Privredne komore Srbije.

Upravni odbor Privredne komore Srbije je doneo Uputstvo o uslovima, načinu i postupku izdavanja potvrda da je preduzeće ili drugo pravno lice jedini ponuđač predmeta javne nabavke u zemlji ("Službeni glasnik RS", br. 130/2004 i 33/2005).Komisija za zaštitu prava je donela Poslovnik kojim se uređuje način njenog rada i odlučivanja ("Poslovnik Komisije za zaštitu prava"/"Službeni glasnik RS", br.85/2004).

Radi unapređenja sistema javnih nabavki, donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", br.55/2004 od 21. maja 2004.godine), koji je stupio na snagu 1. jula 2004. godine.

Primena pravila

Pravila o javnim nabavkama se primenjuju u slučajevima kada je naručilac:

  • državni organ, organizacija, ustanova ili drugi direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava, kao i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
  • pravno lice osnovano od strane direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava u cilju ostvarivanja opšteg interesa, pri čemu više od polovine članova organa upravljanja čine predstavnici korisnika budžetskih sredstava;
  • javno preduzeće i preduzeće osnovano od strane javnog preduzeća u kojem direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava, odnosno drugi naručilac u smislu ZJN, poseduje više od 50% akcija;
  • drugi oblik preduzeća koje je preko upravljanja ili na drugi način povezano sa navedenim organima, organizacijama, odnosno pravnim licima.

Definisanje

Pod javnom nabavkom se podrazumeva pribavljanje dobara i usluga i ustupanje izvođenja radova kada je naručilac državni organ, javno preduzeće ili javna ustanova, uz obavezno sprovođenje procedura propisanih Zakonom o javnim nabavkama.

Postupak za dodelu ugovora

Osnovni postupak za dodelu ugovora o javnim nabavkama je otvoreni postupak u kojem svi zainteresovani ponuđači mogu da podnesu ponudu u skladu sa prethodno definisanim zahtevima naručioca.

Dodela ugovora o javnim nabavkama može da se vrši i u restriktivnom postupku, u kojem u prvoj fazi naručilac priznaje kvalifikaciju ponuđačima na osnovu prethodno određenih kvalifikacionih zahteva, a u drugoj fazi poziva sve kandidate sa priznatim kvalifikacijama da podnesu ponudu. Naručilac može primeniti restriktivni postupak samo u slučaju kada su predmet javne nabavke takva dobra, usluge ili građevinski radovi koje, s obzirom na tehničku, kadrovsku i finansijsku osposobljenost, može isporučiti, pružiti, odnosno izvesti mali broj ponuđača. Opšte je pravilo da pre objavljivanja javnog poziva za prvu fazu restriktivnog postupka, naručilac mora pribaviti mišljenje Uprave za javne nabavke. Ukoliko u roku od 7 dana od dana prijema zahteva Uprava ne dostavi mišljenje, naručilac može da nastavi sa ovim postupkom.

Postupak sa pogađanjem može se koristiti u izuzetnim slučajevima, i to:

  • ako usled objektivnih razloga nabavku mogu izvršiti samo određeni isporučioci dobara, pružaoci usluga ili izvođači radova;
  • zbog vanrednih okolnosti ili nepredviđenih događaja, čije nastupanje ne zavisi od volje naručioca;
  • ako u otvorenom ili restriktivnom postupku naručilac nije dobio nijednu ponudu ili su sve ponude neodgovarajuće.

U prvom slučaju, naručilac je dužan da prethodno pribavi pozitivno mišljenje Uprave. Naručilac može da nastavi sa postupkom javne nabavke, ukoliko Uprava u roku od 7 dana od prijema njegovog zahteva ne dostavi mišljenje. U drugom i trećem slučaju, naručilac je dužan da u roku od 3 dana dostavi Upravi kompletan izveštaj o dodeli ugovora o javnoj nabavci.

U slučaju neuspešno sprovedenog otvorenog ili restriktivnog postupka, zakonodavac je predvideo još jednu situaciju u kojoj naručilac može primeniti postupak sa pogađanjem. Ona nastaje ako su sve ponude koje je primio u prethodno sprovedenom otvorenom ili restriktivnom postupku neispravne ili neprihvatljive.

Pored ove opšte odredbe koja precizno određuje slučajeve u kojima se može primeniti postupak sa pogađanjem, Zakonom su predviđeni dodatni slučajevi, i to posebno za svaku vrstu predmeta javne nabavke, odnosno za dobra, radove i usluge.

Naručilac može da dodeli ugovor o javnoj nabavci dobara u postupku sa pogađanjem i u slučajevima:

  • dodatnih isporuka prvobitnog dobavljača namenjenih za delimičnu zamenu ili proširenje obima postojećih proizvoda, materijala ili instalacija, s tim da ukupna vrednost dodatnih isporuka ne može biti veća od 25% ukupne vrednosti glavne javne nabavke;
  • nabavke dobara namenjenih isključivo za potrebe istraživanja, eksperimenata, studiranja ili razvoja.

Naručilac može pod određenim uslovima da dodeli u postupku sa pogađanjem i ugovor o javnoj nabavci radova, odnosno usluga, u slučaju dodatnih i novih radova ili usluga, kao i u slučaju kada se ugovor o javnoj nabavci usluga dodeljuje na osnovu već sprovedenog konkursa za nacrt, plan ili dizajn. Dodatna mogućnost primene ovog postupka odnosi se na nabavku radova, gde je gradnja uključena ili izvedena isključivo za potrebe istraživanja, razvoja ili eksperimenta.

Za dodelu ugovora o konsultantskim uslugama propisana su posebna pravila. Predviđena je primena restriktivnog postupka kao pravilo, s tim što su dozvoljene i dve mogućnosti da se po prethodno dobijenoj saglasnosti Uprave, poziv za podnošenje ponuda za konsultantsku uslugu dostavi neposredno ponuđačima, i to ako:

  • konsultantska usluga može da se dobije samo od ograničenog broja ponuđača;
  • vreme i troškovi neophodni za procenjivanje velikog broja ponuda ne bi bili u srazmeri sa vrednošću usluge.

Početak postupka

Naručilac pokreće postupak javne nabavke donošenjem odluke u pismenoj formi koja sadrži sledeće elemente: predmet i vrednost javne nabavke, okvirne datume sprovođenja pojedinih faza postupka javne nabavke i dr.

Istovremeno, naručilac obrazuje komisiju za javnu nabavku u skladu sa propisanim kriterijumima za obrazovanje komisija.

Priprema konkursne dokumentacije

Naručilac priprema konkursnu dokumentaciju, koja sadrži elemente neophodne za izradu ponude, a koji moraju biti identični sa podacima u javnom pozivu.

U otvorenom postupku konkursna dokumentacija sadrži sledeće obavezne elemente: poziv za podnošenje ponuda; uputstvo ponuđačima; obrazac ponude; obrazac za ustanovljavanje kvalifikacije ponuđača sa uputstvom; obrazac izjave da ponuđač prihvata uslove iz javnog poziva i konkursne dokumentacije; model ugovora; tehničke specifikacije, vrstu, kvalitet, količinu i opis dobara, radova ili usluga, način sprovođenja kontrole i obezbeđivanja garancije kvaliteta, rok izvršenja, mesto izvršenja ili isporuke dobara i dr.

Naručilac je dužan da u javnom pozivu i konkursnoj dokumentaciji odredi rok u kojem treba podneti ponude (datum i sat), a koji se računa od dana kada je javni poziv o javnoj nabavci objavljen u "Službenom glasniku RS".

Uslovi za učešće u postupku javne nabavke

Naručilac u tekstu javnog poziva mora da navede obavezne uslove koje ponuđači moraju ispunjavati da bi učestvovali u postupku javne nabavke. Dokazi o ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke ne mogu biti stariji od šest meseci od dana objavljivanja javnog poziva.

Ako ponuđač ima sedište u stranoj državi, dokumentacija za dokazivanje uslova mora biti overena od strane nadležnog organa te države (upravnog ili sudskog organa, odnosno privredne komore), odnosno njene ambasade u Srbiji i Crnoj Gori.

Kriterijumi za izbor najbolje ponude

Kriterijumi na osnovu kojih naručilac bira najbolju ponudu moraju biti navedeni, opisani i vrednovani unapred u konkursnoj dokumentaciji, ne smeju biti diskriminatorski za ponuđače, moraju biti u logičnoj vezi sa sadržinom javne nabavke i ne mogu se menjati posle oglašavanja javnog poziva.

Kriterijumi za ocenjivanje ponude su:

  1. Ekonomski najpovoljnija ponuda, koja se u zavisnosti od predmeta javne nabavke zasniva na različitim elementima, i to naročito na: roku isporuke ili izvršenja usluge ili radova, kvalitetu, estetskim i funkcionalnim karakteristikama, tehničkim i tehnološkim prednostima, post-prodajnom servisiranju i tehničkoj pomoći, garantnom periodu, post-garancijskom održavanju, ponuđenoj ceni, obimu angažovanja podizvođača i dr. Svakom od elemenata naručilac u konkursnoj dokumentaciji određuje relativni značaj (ponder) tako da zbir pondera iznosi 100. Izbor između dostavljenih ponuda vrši se rangiranjem na osnovu tih elemenata i pondera.
  2. Najniža ponuđena cena Izbor između dostavljenih ponuda zasniva se na najnižoj ceni, ako su ispunjeni svi uslovi navedeni u konkursnoj dokumentaciji.

U situaciji kada postoje ponude stranog i domaćeg ponuđača koji izvodi radove ili pruža usluge, odnosno nudi dobra koja su proizvedena u zemlji:

  • u slučaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, naručilac će izabrati najpovoljnijeg domaćeg ponuđača, ako razlika u konačnom zbiru pondera između najpovoljnijeg domaćeg ponuđača i najpovoljnijeg stranog ponuđača nije veća od 20 u korist stranog ponuđača;
  • u slučaju primene kriterijuma najniže cene, naručilac će izabrati domaćeg ponuđača sa najnižom ponuđenom cenom, ako njegova ponuđena cena nije veća od 20% od najniže ponuđene cene stranog ponuđača.
copyright: Odeljenje za privredu i razvoj opštine Bečej